билн-биљура

качамак

Код клепETAло
стоји стрмажо

ијесто стражом
клинчбРБА
Ати

А ти
кдљиво
панаија

панаија
қдњШТАК
splina

spina
КРВдсЕР
nicotiarum

nicotianum
КРИЛАСТ
quaisi

quasi Мјесто КРИСНИЦА

КРӣсниЦА
Код КРКлЁИСАТИ

absindo

abscindo Мјесто КРЊАГА

КРЊАЧА
Код КРЊАЎКАТИ

крамаукати

мјесто крнаукати
КРШ
даје

да је
КУГА
које

ко је
КУКАВ
кукаван

кукавни
КУТЁРАК
der

die
лідитинА
ладнетина

ладнетине
Авдёник
лединица

леденица Мјесто лётос

NÉTốc
лисичине

Айсичине
Код лош

Herculus

Hercules
ЉУБИ
Даје

Да је
БЎштити
4

5
МАви-пЙРӯз

били-буљура МАНТАЛА

кочамак Мјесто МАРКО КРАЉевит

МАРКО КРАЉквит
Код

од краја у 19 врсти нза небу треба и
Мјесто МЕДВЈЕдица стоји МЕДВЕДИЦА
мёзил

МЕЗил
Код мисИРАЧА

будева

бундева
мдЉАЦ
tinca

tinea
мдРАВИЦА
Моравицу

Моравицу
мӧРМЕНЕВиш
лубичаст

љубичаст
MPшко не треба macer, него послије код MPшо
НАБАДАТИ
стоји

мјесто

унаоколо
НАГРНУТИ
scharrenweise

scharenweise
НАНУЛЕ
одурдења

од седефа псели

пурли Ријеч

ноктиљА стојн пред нокташ Код њйXAти се не треба „cf. њихан” Мјесто ОБРАсти

стоји ОБРАстӣ Код одговіРАТИ

geohrchen

gehorchen Мјесто одліміЊЕ

оділмАЊЕ Код околишницE

веденичнога

воденичнога Mjecto ÒPRIIAK

бРЕПАК
ПАВЛИЈА

ПАВЛИЈА
Ријеч пёстиці не стојн на своме мјесту, него послије пйское
Мјесто плёсмица стоји ПЈЌсмица
Код плитАК

tennis

мјесто tennis
плӧЈКА
стране

страна
подлоЖАРА послије подводница треба 1.
Мјесто подРУГ

стоји поДРУГ
Ријеч поъйПАТИ стојн послије пӧЖАЛА
Код посВАБАТИ стоји impf.

мјесто pf.
потонути
шајк.

•шајке.
Мјесто потоСКАТИ

потисКАТИ пошик пошика

лошика Мјесто ПРАзноВАТИ

ПРАЗнөВАТИ
Код

ПРЁло послије 2) треба m.
Ријеч ПРЕПлЁсти стоји нза ПРЕПЛЕТАТА
ПРзнити
стојн bеfфиреп

мјесто bеfфтивен
ПРИЈЕБИ
брде

брда Мјесто пӯчица

І

унаоко

Код

Код

Код РАСКУКАТИ

стоји
ut qejuletais

мјесто ut ejulet quis
РАЧА
кад.

Код
РАчинити ск не треба: „н. п. мећу, perburner, dilno"
Мјесто PбЖЕЊЕ

стоји РОЖЕЊЕ Код РОСУЊА

росула

мјесто росуља
РСКАВИЦЕ
Моспару

Мостару
Ријеч САЖАЛОВАТи стоји иза САЖАЉАВАЊЕ
Код

CÁJENI изостављено је т.
САПЕти
стоји сапети

carrer
СЕдморднАЕСТЕРО
седамнаетеро

седамнаестеро
СЁлски
(ист.)

(ст.)
cИРЕЊЕ
schmerzhaft

scherzhaft
Ријеч CJÈHAPA послије соёЊАк сувише је, јер већ стоји на својему мјесту. .
Мјесто СКОРУшити СЕ стоји сКОРУІшити св
СКУњити СЕ

СКУњити PE
Код СКУПсги не треба (јуж.), него вните код СКУПдцЈвн.
СЛАТкдгPM
croju Staudy

Strauch
словддњАк
Freifaß

Freisab
Мјесто сHЕРУКЕ

сHЕРУКЕ Код сдлАРА послије annonae треба sаlаriae CIIÀXHJA стојн спахија

спахија Мјесто спор

спOP Код СПРАВА по су том

по том су Мјесто ШамлнЈА

ШАмлнЈА

Познато је из нашијех народнијех пјесама да се по јужнијем крајевима народа нашега послије ж, чиш изоставља ј пред самогласнијем словом, н. п. оружe (м. оружје), Божа ти вјера (м. Божја), наруче (м. наручје), тако ваља да би се казало и ораше (м. Орашје), подуше (м, иодушје) и т. д. Овнјех ријечи и овако ја овдје у књизи највише за то нијесам наштампао, што се и по оннјем мјестима могу чути и онако као што се говоре и по осталоме народу.

A

mali genus.

nus.

пост

А, ) aber, at, veгo: Ја га љубни, а он се отире: АБРАШљив, а, о, vide пjегав (н. п, коњ испод

ја дохоћ, а он оде. 2) unѕ, еt, ast: како он репа). оком, а ја скоком; ја стојим, а ти сједиш; АВРдношA, m. vide xаброноша. ја радим, а ти спаваш; а шта он вели ? 3) Аваз“, т. бie Otіmme, vox, cf. глас. abеr аиф, aeque et: има хљеба, а и новаца | АВАиз*, m, vide ванз. (доста). 4) а оно, insejТеп, sed: ја мислим да АВАЈ! interj. vіdе јаој. је код куће, а оно га нема. 5) fo, –: ако не Аваллиза, f. (у Уж. н.) некака јабука, Irt 20pfel, ћеш, а ти пољуби, па остави. 6) а? а)? ain'? itane? 7) a! ah ! ah! cf. ax. 8) y njecmama Ka- ABAAA, f. :) Gebirge südöstlich von Belgrad, mit

Ruinen einer alten Burg des Ritters Topya што не значи ништа, него се додаје само

од Авале, поmеn mоntis: да се испуни врста : Вала теби Кулин-капетане

Покликнула пребијела вила А на робљу и на дару твоме

Са Авале изнад Биограда — ÀAP, m. vide axap.

2) градић у Турској Хрватској на лијевом ÅBA, f. das Aba - Tud, panni crassissimi ge

бријегу У не према Острвици, eine Seftung

in Türkisch-Kroatien, nomen arcis. АВАиЈА, f. vіdе абајлија:

АВАН*, m, vide хаван, Па по седлу златну абаију

АВАНИЦА, f.: АБАЈА, f. (у Далм.) vide абајлија.

Долетиће кобац аваница, ABÁJAHJA", f. die Schabrake, stragulum, stratum, Одвести he cјеницу ћевојку —

ephiррium, cf. абанја, абаја, баја. АВГУТАР, авгутара, т. сух рибљн мријест, АВАЊЕ, п. vіdе хабање.

који се (понајвише у Скадру) вадя из рибе АВАти, бам, vide хабати.

chakabhie, Art Pökelrogen, ova piscium conABADIAJA", m. der Uba-Tuch: Schneider, satoris dita. Авгутар се једе и уз часни

genus. Абаџије граде највише гуњеве од сваки дан, као и хајвар. гуњске крпе, ан друге различне хаљине од | Авдвс, т. бie abafфиня (bes 3 ürten) bor bem (простога) сукна и од шајка,

Bebete, ablutio: узео авдес ; АВАЦилин, а, о, без абација, той абација.

Чисто Турски авдeс узимаше АВАЦИЈнски,

АвДЕСни, на, но, н. п. махрама, 2бmajw, abАВАЦйјски, кa, кo, bеr абариjе, тої» абадије.

lutionis. АвАцилук", m. bas panswerf be8 aбaцијa, sar- | Авдйтор, авдитора, т. беr liubitor, cognitor toriae (vestificinae) genus.

causarum militarium. АВЕН, а, о, ) од абе, ооп 2Сва: Хиф, е раnnо | Аддиторов, а, о, бев 2lubitors, judicis militaris,

аба dieto. 2) то је абено, живи абено, т. і. | Авдиторовица, f. Die Zubitorsfrаи, иxоr judicis зло, рђаво, јФlet, mаlе (према добру као militaris. што је аба према правој чоси).

АВдиторски, кa, кo, 2Kupitors, judicum militaАБЁњак, абењака, m, капа од абе, еіnе эRüge m,

rium. von Alba-Iuch, galerus e panno aba dicto: 'he. ABÈ.GAYA, f. vide be.saya. лавој глави абењак капа.

ÅBet, f. das Gespenst, spectrum.

, АВЕР, m, vide хабер.

АВќтињА, f.f АВЁРДак, абердака, m, vide :хабердак.

'

АВЛАТАН, тна, тнo, vidе алватан. АВЁРДАР, aбepдaрa, m. vіdе хабердар. АвлијA, f. 3) улица, bеr оf, aula, cf. стобор. ABLPHйк, аберника, т. vіdе хаберник. m

2)* vide хавлија. АБЕРЊАЧА, f. vіdе хаберњача.

Авлинскй, 1ка, кӧ, н. п. врата, роf , aulae, Авднос, т. дрво што у води отврдне (yaбo- Авлиоски, . стоборни. носи се) као камен.

Авли-МАРАМА, f. vide хавли-махрама. АВРАВница, г. (у ц, г.) колац или мотка на АВРА, f. (у Србији и у Босни) Јеврејска бого

чему двојица што носе међу собом, bie No.ba, Bethaus der Juden, synagoga: Y3aХragjtange, pertica роrtаtоria, cf. oбрaвница. | врели као Чинути у аери.

}

.

АВРАМ, Аврама, т. 26raham, Abrahamus (cf. | AЖДАВА, f. (у ц. г.) vidе аждаха.
Бытit xVII, 5).

АЖДАЈА, f. vіdе аждаха
ÀBPAM, m. Mannsname, nomen viri.

АЖДАХА, f. Der Drафе, беr #inswurm, draco (serАВР. БАВРљ, тамо амо, овамо онамо, н. п, кад реnѕ fіctus). cf. ала, змај.

ко казује како је тумарао којекуда, док је AЖДАхин, а, о, bes Draфen, draconis. што нашао. cf. баврљати.

АЗАК, т. у пјесмама некакав град: АВРљк, п.(у Сријему ну Барањн) абgefauenes Омој бабо, од Азака краљу!

unə gum gbeil perfаultes milies Grad, herbae АзАчки, кa, кo, von Aзак : inutilis segmenta putrescentia.

у Азачкој тавници проклетој АвтА, f. vіdе апта.

АздИЈА”, f. (ст.) Irt eines langen Obertlеіsев, Автик, автика, m, vide аптик.

togae genus : АвтикА, f. vіdе антика.

На њему је коласта аз дија Автов, а, о, vide аптов.

У скут свилен коласте аздије АвтовинА, f. vіdе аптовина.

АзНА“, f. vіdе хазна. АГА”, m. (voc, аго, pl. gen. ага) Der 21да (err), АзнАДАР, aзнaдaрa, m, vide xaзнaдар dominus. cf. господар.

АЗНАДАРЕв, а, о, vide хазнадарев. АГАзли”, adj. indecl.:

АЗНАДАРОв, а, о, vide xaзнaдaров. и изведе агазли гаврана

АЗНАДАРЧЕ, чета, т. vide xaзнaдaрче. ATÀAYR", m. das Ugathum, dignitas toy ara: АзНА-ОДАЈА, f. vіdе хазна-одаја. Агалуке себи задобио -

АЗУР, vide хазур. Агин, а, о, бев 21gа, той ага.

АЗУРАЛА! vide хазурала. АгиниЦА, f. Die Seau Beg 2lga, uxor той ага. АИР, т. vide ханр. Агинскӣ, кa, кo, ga:, аге.

АИРАЛА? vide хайрала. Аго, m. hyp. 2. ага; гдје које младе зову тако |АЙРЛи, vide ханрли. мужевљега брата, cf. златоје.

АЙРЦИЈА, m, vide ханрција. АГРШАК, шка, m, као мали колутић од кости, Анс! interj. Зuruf an Den plügenbet ОФfen, бар

нли од рога, што жене натичу на вретено: er sich seitwärts wende, vox vertentis boves (да је теже у руци), кад почињу прести, aratores. беr Opinnmirbel, verticillus. Српкиње по се. АиСКАЊЕ, n. Ba8 аис-fagen, uѕus vociѕ aис. лима одломе комад окомка, па натакну на | АНСКАТи,кам,v.impf.т.ј. вола, анс fagen,dico анс.

вретено мјесто агршка. cf. прешљен. | Аиснути, нём, v. pf. т.ј. вола, 1) анс fagen, dico АДА“, f. vіdе острво.

auc. 2) ihm das anc mit der Peitsche beibrin, A4A (а да)? ада како? ја доф, freilib, wie an

gen, excito flagello ad vertendum. ders? imo vero: axa nò?

AJ! he! heus (als Ruf und Antwort): АДАМ, Адама, m. 2Team, Adam, Adamus.

Ај нога за ногом, АДАМ, m. Mannsname, nomen viri.

Као риба за водом, Адамов, а, о, 20ams, Adami.

и девојка за момком. À ÂMCKÔ KÒBEHO, n. (Adams Stamm) nennt man AJA (àja)! ach nein, nicht doch, minime: aja 6orme!

Bas Rufter einer #befrau, plus quam Penelope. | AJAM, ајма, т. (у Лицн) оно, као предњи крај Адвокат, адвоката, т. (у војв, по варошнма) од самара, што стоји упрегнуту коњу око der Udvukat, causarum actor :

Bpara, das Kummet, helcium. Адвокаши и млади јурати —

АЈАЊЕ, n, vide xајање. Авт*, m, vidе обичај.

ÀJÂT, ajára, m. vide xajat. АдиѣАР, аднђара, m. Solo: uno Oilbergerätbe, AJATи, ајем, vide xајати.

auch Schmuck, aurum et argentum caelatum, AJ 60! (y Ayóp.) nein, non, cf. aja. gemmae pretiosae.

AJBAн, ајвана, m. vіdе хајван. АдицА, f. dim. . ада.

АЈВАР, ајвара, m. vіdе хајвар. АдНАТ, m. (војв.(?)

(y Bojb.) der Gendarme, lictor (?). ÀJTẬP", ajrúpa, m. der Hengst, admissarius, cf. АДРАПОВАЦ, адраповца, m. (gen. pi, адрапова- ждријебац, пастух.

ца) подеран (одрпан) солдат (еtwa sans- TAJГИРАЧА, f. vіdе ајгируша. culotte), Офimpfwort gegen einen fФleфe |АГИРӘвит, а, о, т.ј. коњ, реngft, unverfфіttеп, gekleideten Soldaten, convicium in militem integer, non castratus, cf. пастушаст. pannosum.

АЈГИРУША, f. Srauenѕіmmеr unbantigen Sie, АДРАПОВАЧки, кa, кo, von адраповац, тобу адра

schlechtstriebes, mulier furens libidine. повци.

АЈДАМАК, m. per Prägel, fustis, cf. батина, АДУМ, м. vide хадум.

супруга, тојата. АДУМАЦ, мца, m, vide хадумац.

ÀJAAP*, m. türkischer Mannsname, nomen turciАдумица, f. vide хадумица.

cum viri: ÀE ! interj. um das Rindvieb auszutreiben, vox Добро ти је Ајдару у хладу! agentis armenta.

Нит” га кољу мухе ни обади, АЖДАА, f. vіdе аждаха.

Само му је помучно од глади.

Алдац! vide хајдац.

| Ал*, adj. indecl. vіdе ружнчаст. АЈДЕ, vide хајде.

АлА, f. (у Србије и у Босни по варошима) Ser АЈДУК, ајдўка, m, vide хајдук mit аlen 26. 26tritt, secessus (latrina), cf. исход: leitungen.

Удовице, у ами поднице Алѣнди! vide xajѣнди.

АлА, f. vіdе аждаха. За алу се мисли да има АЈКА, f. vіdе хајка.

од аждахе особату духовну силу те лети АЈКАЊЕ, n, vide хајкање.

и води облаке и град наводи на љетину. За AJKATн, кам, vide хајкати.

Змаја пак мисли се да је као огњевит ју. АЈКАч, ајкäча, м. vіdе хајкач.

нак, од којега у лећењу огањ одскаче и АКАЧА, f. vіdе хајкача.

свијетли. Ало несита! Бори се као ала с Алкнути, нём, vide хајкнути.

берићетом; АУК*, м. плата, особито што се даје вој- А кад ала алу појахала

ницима (бећарима) на мјесец, bеr eilbner: | Ал, н. п. ва би лијепо било, ађ! wie fфын [obn, merces, cf. плата.

wäre es, boñe deus! quam esset praeclarum; АЈЛУКЧИЈА“, т. војник који војује за плату,

ала да хоће доћи ! ала човјече, шта у

чини! ein besoldeter Krieger, miles marcenarius. Алманл,t. (у Бачк.) ) vidе ајван: Иди ајмано АлАБАНДА» (У Црногорским пјесмама) на страједна! 2) vide битанга.

ни, са стране, feitmärts, ex illa parte, cf. АЈош, ајоша, m, vide хајош.

страна : Алошкӣ, кa, кo, vide xajoшки.

Алабанда заврже се кавга ÀJC! vide anc.

АЛАВ, а, о, н. п. човјек, gefrapis, gierig, уогах. АЈСКАЊЕ, n. vіdе анскање.

ÀAAJ*, ásaja, m. (gen. pl. à xâjâ) ein Trupp Sols АЈСКАТи, кам, vide aнcкaтн.

daten in Parade, acies instructa, pompa miАЈСНУти, нём, vide aиснути.

litaris: АЈТЕР, m, vide xајтер.

Туд ће поћн војска на алаје — Åk, m. vide xåk.

Нареди се алај за алајем ÁK, m. 1) (y boyu) vide xâk: Ilacja ak mopahuBÀPJAE", m. (cr.) die Heerfahne, signum,

vexillum : не пути. 2) (у Дубр.) беr ppi), а ium. АКАмоли, (а камо ли) wie erft, nedum: не дам У десној му руци копље бојно, ни теби, а камо ли њему ;

А ул'јевој амај-барјак златан — Сиротињо и селу сн тешка,

À NÂJber*, m. der Udelfürst, dux nobilium. Kaxy А камо ли кући у којој си.

да су у Босни четири алајбега, под којима АкИЦА, f (у Ц. г.) женски надимак.

су онамо сви бегови и спахије. Акмара“, f. тица, као кобац, коју Турци, осо-АлАЈвигов, а, о, бев алајбег, тоб алајбег.

бито бегови, ухвате младу в принтоме, Алләвеговица, f. Die Srаи рев алајбег, ихог хоо па је носе на руци, као сокола, и у јесен алајбег. лове с њоме препелнце. Кад настане зима, АлакАст, а, о, н. п. дјевојка, unbefonnen, impru.

dens. акмаца се пусти, јер кажу да више од једне јесени (пошто буде старија) не ће да слу: | АЛАКАЧА, f. ein unbefonnenes Seauenѕіmmеr, mu. ша, cf. крагуј, журица.

lier imprudens, cf. алапача. AKO, wenn, si.

АлАл, aлaлa, m, vide халал. Aков, акова, m. (gen. pl. акова) ein @imer, am- АлАЛА”, г. vіdе наруквица 1. phora.

АллЕм", по свој прилици, alem Infфеіnе паф, Aковчю, чeтa, n. ein fimerfaрфеn, vas ampho- nisi me omnia fаllunt: aлaлем то ће бити rarium,

сврака (у приповијеци). АвдъЕ, ништа за то, тешто, еѕ tbut niФts, mei: АлАли, adj. indecl, vidе ал: netwegen, quid tum ? per me licet.

Још на Алки амали пашмаге АКРИВАкон (акриђакон), m. Ser 2rbibiafon, ar- Алілити, алалим, vide xaлaлитн. chidiaconus,

АЛАљЙВАЊЕ, n. vіdе халаљивање. АКРИЈЁРА, m. per Дефijerej, Oberpriefter, archie-| АЛАЉйвати, алаљујем, vide халаљнватн.

геus: владике су акријере Ристове. АЛАМАН, m. 1) in Ser Хебепваrt: као аламани (н. AR PAMAHAPAT,m.der Archimandrit,archimandrita. п. навалвше, поједоше), gierig, avidе. 2) у АК РИМАНДРИтов, о, о, бев 2rbimanoriten, ar- Шајкашкoмe баталнјуну сад Цигане зову chimandritae.

Аламанима. АКРИМАНДРИтскӣ, кa, кo, arфіmаnbritifф, archi- АЛАМАНКА, f. т. і. сабља, (ст.): mandritarum.

опојасу сабље Аламанке À KIILAM", m. das vierte Gebet der Türken, nach Araya, f. vide anakaya.

Sonnenuntergang, oratio quarta Turcarum, ÀJC, anáca, m. (&hesús, der Fischer) vide pa6ap. post solis occasum.

АлАскӣ, кa, кo, vide рибарски.
Ал, ала, т. vіdе биједа, напаст: ал те нашао! Алісов, а, о, vide рибаров.
Но да видиш ала и белаја

АлАСТ, а, о, vidе ружичаст,