Page images
PDF
EPUB
[ocr errors][ocr errors]

1

АВРАМ, Аврама, м. Льraham, Abrahamus (cf. | AЖДАВА, f. (у ц. г.) vidе аждаха.
Быт. XVII, 5).

АЖДАЈА, f. vіdе аждаха
ÀBPAM, m. Mannsname, pomen viri.

АЖДАХА, f. Ser Drафе, беr #inomur, draco (serАВР» БАВРљ, тамо амо, овамо онамо, н. п. кад реnѕ fіctus). cf. ала, змај.

ко казује како је тумарао којекуда, док је AЖДАхин, а, о, bes Draфen, draconis. што нашао. cf. баврљати.

АЗАК, т. у пјесмама некакав град : АВРљЕ, n.(у Сријему ну Барањи) абgefauenes о мој бабо, од Азака краљу!

uno gum xbeil perfaultеѕ wilbes Grad, herbae | АЗАчки, кa, кo, von Aзак: inutilis segmenta putrescentia.

УАзачкој тавници проклетој АвтА, f. vіdе апта.

À3AAJA", f. (ct.) Urt eines langen Oberkleides, Автик, автика, m, vide аптик.

togae genus : АвтикА, f. vіdе антика.

На њему је коласта аз дија Автов, а, о, vide аптов.

У скут свилен колаcтe aaдије АвтовинА, f. vіdе аптовина.

АзНА*, f. vіdе хазна. АГА*, m. (voc. aгo, pl. gen. ага) Ber ga (pert), АзнадАР, aзнaдaрa, m, vide xaзнaдар dominus. cf. господар.

АЗНАДАРЕВ, а, о, vide хазнадарев. АГАзли", adj. indecl:

АЗНAДAРов, а, о, vide xaзнaдaров. И изведе агазли гаврана

АЗНАДАРЧЕ, чета, п. vide xaзнaдaрче. ACĂ AYR*, m. das Ugathum, dignitas toő ara: | АзНА-ОДАЈА, f. vіdе хазна-одаја. Агалуке себи задобно .

АЗУР, vide хазур. Агин, а, о, бев 2да, той ага.

АЗУРАЛА! vide хазурала. ÅrHHH4A, f. die Frau des Uga, uxor toő ara. АИР, т. vide ханр. Агински, кa, кo, aga:, төбө аге.

АИРАЛА? vide хаврала. Аго, m. hyp. б. ага; гдјевоје младе зову тако | АЙРли, vide хайрлн. мужевљега брата, cf. златоје.

АЙРЦИЈА, m, vide хайрција. АГРШАК, шка, m. као мали колутнє од кости, Аис! interj. Зuruf an ben pfligenben Sofen, бар нли од рога, што жене натичу на вретено:

er sich seitwärts wende, vox vertentis boves (да је теже у руци), кад почињу прести,

aratores. ber бріппwirbel, verticillus. Српкиње по се-АискањЕ, n. Вав анс-fagen, uѕuѕ yociѕ анс. лима одломе комад окомка, па натакну на | АнсКАТИ,кам,v.impf.т.ј. вола, анс fagen,dico анс.

вретено мјесто агршка. cf. прешљен. Аиснути, нём, v. pf. т.ј. вола, 1) анс fagen, dico АДА*, f. vіdе острво.

an. 2) ihm das anc mit der Peitsche beibrins АДА (а да)? ада како? ја соф, freiliф, wie an

gen, excito flagello ad vertendum. Ders? imo vero: aqa Hö?

ÂJ! be! heus (als Ruf und Antwort): Адам, Адама, m. 2Гват, Adam, Adamus.

Ај нога за ногом, ÀQAM, m. Mannsname, nomen viri.

Као риба за водом, AJÁMOB, a, o, Udams, Adami.

и девојка за момком.
AJĀMCKO KÒbEho, n. (Adams Stamm) nennt man ĀJA (aja)! ach nein, nicht doch, minime: aja 6orme!

рав ЭЛufter einer €befrau, plus quam Penelope. AJAм, ајма, т. (у Лици) оно, као предњи крај
Адвокат, адвоката, т. (у војв. по варошнма)
ber 2Toyotat, causarum actor :

од самара, што стоји упрегнуту коњу око

Bpara, das Kummet, helcium.
Адвокаши и млади јурати —

АЈАЊЕ, n. vide xајање.
АДВт*, m, vidе обичај.

AJAT, ajára, m. vide xajar. АдвъAP, аднқара, m. Solo: uno Bilbergeräthe, AJAти, аjём, vide xајати. auch Schmuck

, aurum et argentum caelatum, AJ bo! (y Ayóp.) nein, non, cf. aja. gemmae pretiosae.

AJBAн, ајвана, m, vide хајван. АдицА, f. dim. . ада.

АВАР, ајвара, m, vide хајвар. AAHAB, m. (y Boje.) der Gendarme, lictor (?). AJTẬP", ajrápa, m. der Hengst

, admissarius, cf. АДРАПОВАЦ, адраповца, m. (gen. pi, адрапова- жарнјебац, пастух. ца) подеран (одрпан) солдат (еtwa sans- АГИРАЧА, f. vіdе ајгаруша. culotte), Schimpfwort gegen gekleideten Soldaten, convicium in militem

einen fФlebt | АЈГИРдвит, а, о, т.ј. коњ, реngft, unverfфіttеп,

integer, non castratus, cf. пастушаст. pannosum. АДРАповички, кa, кo, von адраповац, тот адра

АЈГИРУША, f. Srauengimmer unbäntigen Ge:

schlechtstriebes, mulier furens libidine. повцн. АДум, м. vide хадум.

АЈДАМАК, т. дer Prägel, fustis, cf. батина, АДУМАЦ, мца, m, vide хадумац.

супруга, тојата. АДУМИЦА, f. vide хадумица.

ÀJAAP", m. türkischer Mannsname, nomen turciAE! interj. um das Rindvieh auszutreiben, vox

cum viri: agentis armenta.

Добро ти је Ај дару у хладу!
АЖДАА, f. vіdе аждаха.

Нат' га кољу мухе не обади,
Само му је помучно од глади.

[ocr errors]

АЈДАЦ

ÀXACT

ÀJAB, vide

хајде.

АлА

аждахе особіту

[ocr errors]

leitunge АЈБиди ! АЈКА, f. у

de

АЛА

ја пак мисли се

[ocr errors]

За

се мисли да им

духовну силу те лет

аћетом;

св.

као огњевнт і огањ oдcкаче

бер
АН

Н.

[ocr errors]

wäre

esset praeclar

човјече, шт

[blocks in formation]

ex illa part

lohn, mez АЈЛУКЧИЈА,

ein befolde
AJMÁHA,f. (y

једна! 2)
AJOUI, ajour
АЈошкӣ, ка,
ÀJC! vide ar
ХаскАЊЕ., П.

[merged small][ocr errors][merged small]

AK, m. vide xår.

Златан

adj. indecl. vide
Адац! wіdе хајдац.

critt, secessus (latrina), cf. hcXOA:
f. (у Србији и у Босни по варошима) бен

Авице, у ами поднице
АЈДӯк, ајка,

ружнчаст.

f. vide aXAaxa.
m. vide xajayk mit allen 262
хајђнди.
хајка.

едн облаке и град наводи на љетину. З

алу
АЈКАЊЕ, т., vide хајкање.

од којега умећењу
AJKATи, кам, vide хајкати.
АЈКАч, ајкача, м. vіdе хајкач.

етли. Ало неста! Бори се као амс

Aa je
АЈКАЧА, f. vіdе хајкача.

д ала алу појахала
Алкнути, нем, vide хајкнути.
плата, особисто што се даје вој-

es, boñe deus! quam

п. ама би лијепо било, а, wie 1 Ницима (бећарима) на мјесец, беr аlоnеt. Ал,

ces, cf. плата.

m. војник који војује за плату» ам да хоће доћи ! ам ter Krieger, miles marcenarius. Бачк.) :) vidе ајван: Иди ајмано АЛАБАНАА, (у Црногорскны песмама) на

ни, vidе битанга.

страна : A m. vide xajom.

Алабанда заврже се кавга

| АЛАВ, а, о, н. п. човјек, gefra Bia, gieria, ко, vide xajoшки. c,

À NÂJ*, anaja, m. (gen. pl. ažājá ein Trup vide aискање.

daten in Parade, acies instructa, pom

litaris: АЈcКАТ, кал, vide aискате.

заје

Нареди
Ајснути, нём, vide aиснути.

ce araj sa araj eM
ÀJTEP, m. vide xajrep.

vexillum : Ак, т. 1) Боци) vide хак: Пасји ак мора /АлАЈ-БАРЈАК”, m. (ст.) бie Beerfahne,

удесној му руци копље

бојно, А ул’јевој амар-барјак ÀNÁJber*, m. der Adelfürít, dax

nobilium да су у Босни четири амај бега, под су онамо сви бегови и спахије.

алајбег, и АКМАЦА, f. тица, као кобац, коју турци, осо-АлАЈБЕгов, а, о, беs алајбег. той aлaj

алајбег.
бито бегови, ухвате младу и пришитоме, Алләвеговица, f. Die Sram bes

dens. .
лове с њоме препелице. Кад настане зима, АлАКАст, а, о, н. п., дјевојка, инБеfоnnеп,

lier imprudens, cf. ananaya. јесени (пошто буде старија) не да слу-АЛАКА ЧА, f. ein unbefonenes Srauengimm

АлА*, aлaлa, m. vіdе халал, ша, cf. крагуј, журица.

АМАЛЕм, по свој прилици, апет 2Гnfфеі.

nisi me omnia fallunt: araren To

сврака (у приповијеци).
Акӧвчи, чета, - п. ein &ітеrfaрфеn, vas ampho-

rarium. .
Азотв, ништа за то, тешто, еs tbut niets, meta/A Али, adj. indecl. vіdе ал:

Још на Алки амали па имате
netwegen, quid tum ? per me licet.
АКРИТАБон (анрыђакон), т. дer 2rbiciafon, ar-ZAMAлити, амалим, vidе халатити.

(АААЊИВАЊЕ, n. vіdе халаљивање. chidiaconus. AKPUJÉPA, M. der 2rbijerej, Oberprieter, archie-/AAAњйВАти, алаљујем, vide халаљива

AAÀMAH, m. 1) in der Redensart: Kao adam п. навалише, поједоше), аtеrіg, avi.

баталнјуну садиган
геus: владике
AKPUMÀHAPAT,m.der Ardimandrit,archimandrita.

су акријере Ристове,
ЯРИМАНДРИтов,
chimandritae.

0, 0, des Urdimandriten,
АКРИмя РНтски.
mandritarum,
кa, кo, arфтандitie, archi-FAMAMAHKA, f. т. і. сабља, (ст.):

0 појасу сабље Аламанке
AKMAN", m, dos

паф АлАПАЧА, f. vіdе алакача.
post salis occa
quarta Torcarum, ÀNÁC, anáca, m. (álcsús, der Fischer vid-

0,
АлАскЙ, кa, кo, vide рибарски.

a,
Кт.
беда, намал
wah

"не мутн. 2) (у Дубр.) деr &ppiФ, a, ium.
АКАмоли, (а камо ли) wie erit, nedum : не дам
ни теби, а камо ли њему ;
Сиротињо и селу си тешка,

А камо ли кући у којој си,
АкиЦА, f (у ц. г.) женски надимак.

па је носе на руци, као сокола, и у јесен

акмаџа се пусти, јер кажу да више од једне

те! нај ко

Ако, ment, si.
іков, акова, m. (gen. рі, ікова) ein &ітеr, am-АлАлл", . vіdе наруквица :

phora.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

IGAPCI

equa rufa. .

ÀIEKCA, m. Aler, Alexius.

Алат*, aлaтa, m. Das 23ertieug, instrumenta: Без Алосін, а, о,(у Срнјему) полудио, узелену але амаша нема заната.

памет или здравље, terrudt, mente captus. АЛАТ*, m, црвен коњ, Ser Subв (Фfers), equus АлКЕРГЕлит“, m. (може бити да у Турскоме је. rufus:

знку значи што новако, а може бити да На алашу вас у чистом злату

је изврнуто) cf. алет : АЛАТАСТ, а, о, н. п. коњ, fumerotb, rufus. уалету yaafeргелешу AAÀTDHKA, f. ein einzelnes Werkzeug, instrumen- À yra, f. vide xanyra. tum. .

АлЧА, m. vide äлат: ÀAATOB, a, o, des Fuchses, rufi equi.

Те притеже на алче колане АлАТУША, f. алатаста кобила, eine Subв ftute, Па увати алчу његовота

АБАК, 4љка, т. vіdе хаљак. АЛАТущин, а, о, беr Suфstute, equae rufae. AљЁТАК, тка, m. vіdе хаљетак. АЛАУЖА, f. vіdе лапавица.

АЊЕТИНА, f. augm. p. аъина. АлвАЧА”, f. у пјесми :

АљинА, f. vіdе хаљина. Те отишла у нову албашчу

АЊйНАК, нка, m. vіdе хаљинак. АлВА*, f. vіdе халва.

АЊйнАЦ, нца, т. vіdе хаљинац. АРВАЛУк", m, vide халвалук.

Аљине, аљина, f. pl. vіdе хаљине. АлВАТАН, тна, тно, beit, beyиет (von Steibern), АљиницА, dim. D. а.ѣина. anplus. cf. aвлaтaн.

АљКА, f. vіdе хаљка. АмВАІИЈА“ (алвација), m. vіdе халвација.

АљКАВ, а, о, fФlaff, fФlampia, laxus: aькаво се АлдУМАШЧВ", чета, п. vіdе алвалук.

обуо. se, bon

m. hyp. von Алил (н Алија): До подне АљМА, f. eine Irt Зmiebeln, cepae genus. Јуре, од подне Але (кажу Срби закона Ам, ама, т. дав Оefфіrr beg 28agenpfеrbев, lora Турскога у Босни за Бурђев дан, јер га equi trahentis. и они светкују);

AMA, aber, allein, sed. А што брата не ожени Ала

À MÂ3*, amása, m. (cr.) Art Gebets der Türken,

precis genus apud Turcas : Ал€ксАНДРО, m. Texanber, Alexander.

А у шанцу амаз проучише Ал€ксиЈЕ, m. Tex, Alexius.

AMAJлнЈА, f. vide хамајлија. Алексинац, Алексинца m. мала варошнца нз- Амаллйца, f. dim. D. амајлија. међу Ниша и Параћина:

АмАл“, амала, т. (у Србији ну Босни по ваА кад били испод Алексинца

рошнма) беr gräger, bаjulus, ef. носилац. Алексиначки, кa, кo, bon Алексинац.

ÀMÂM*, m. vide xamam. Алкм ДРАГИ КАМЕН, (ст.):

АМАмцик“, т. vide хамамцнк. Међ” камзама алем драги камен АМАН, т. б. чини ми се: аман то ће битн. m. (der heilige) Alypius, Alypius. |ÀMÂu*!Pardon!Gnade! noli me occidere,serva me:

Аман мало, пашини целате
AAET*, m. eine Urt Kleid, vestis genus :

AMAHAT, m. (у Ц. г.) 1) vide aмaнeт. 2) Црно-
Ен оно је Алил челебија

горци се нкунун заклињу аманатом: ама-
А алешу у алћеркелету,

наша ми Божјега! Кад другога кога заклнШто се тнтра златним буздованом

њу онда се уговору често ша изостави, па AAH, 1) aber, verum. 2) vide unu: Јели свила међу свиларнма ?

се говори н. п. аманаши (мјесто ама

наша ши).
Али злато међу златарима ?

AMÁHET*, m. anvertrautes Pfand, depositum :
Ал ћу рећн: здраво моја драга!
Ал ћу рећи : здраво невјернице!

аманеш ти Божји моја дјеца; оставно

код њега новце на аманеш; нзно туѣ А.ИЈА“, f. (у Србији) спахијнска земља ко

аманет; ; ја нити је насељена нити припада какоме Аманеш ти моја царевина селу. Алије дају спахије људима те раде иаманеш мој нејак Урошу

и уживају како се погоде. Алин ДРАГИ КАМЕН, m. vide aлeм драги камен.

АМАТ, m. (у Боци) Анате мате врага и његова Алица, f. (у Мостару) прва трешња (ваља да | АмВАР, бра, т. :

брата Амаша! "је ал, црвена), 2Гrt mirfфен, ееrаsi genus. Вас од амбра и сувога злата АЛКА, f. vіdе халка. Акуран", алкурана, т. Der Soran, Alco

AMBÂP*, m. 1) das Magazin, horreum. 2) npBa

капа, што се дигне кад се игра прстена, На ћитапу своме алкурану

cf. прстен. Алов, алова, м. велика пређа што се рибе

AMBAPÂHE, n. das Aufheben der ersten Müge im Xwarajy, das Fischerner, rete.

Ningspiel (indem man ambap daju ruft), levaАлов ! vide хајдац.

tio primi galeri in lusa annuli. ef. прстен. Алок А, f. vіdе japyгa, ef. алуга.

АМБАРАти, рам, v. impf. амбар fagen, dico амбар.

cf. прстен.

[ocr errors]

ranus:

АМБАРНУти

f.

АнтрешE

, m. (ист.) vide Андро.

vide Андријана.
дравоње.
k, m. in der Redensart:
драк Сријему ну
ihm eingefallen ist.

Круго што занскати, еіnеп ит ее
"Феn, appellaге: ја сам амбарнцо ін.

мјесту.
ka, кo, н. п. око, врата, бе4 ЭХаал:

[ocr errors]

незнам к Бачк.), і

АМБЕРИЈА, Ғ.

бер?) :

m

Andreas,

Андей.

nomen fen Andreas.

аянца, безадњица.

Иза каве
Аивис, т. (у

паст, без,
ХувисАТИ СЕ

bersten, dir

не амбис
АМБУЊА, f.

saceus long
мем, т. (У

gior.

Анђелина ружу брала

какав

Анђелија.

5 АМБАРяхти,амбарнём, v. p. 3) дићи прву капу, Ана кад се игра прстена, јаgеn амбар, die0 ам. Ана

вбЊИ, m. pl, vide прње: носи бар, cf. прстен. 2) запросити дјевојку гдје. (АН, год, HAR was ansp

на једно АМБАРски,

JA, m. Andreas, Andreas.

мињЕ,n,као нешто љепше одан. jins, horrei.

SAHA, f. Frauenname,
ÀMBEP, m. Der Amber, Ambra :
А мој драги амбер-душом дные
розолија (која мирише на ам-Анд Риш, m.

| АндрівА, f. (у Дубр.) vide ротква.

А, m. dim. p. Андрија.
Кад су ирку каву окинули,

m. (у ж.) hyp. 2. Андрија. жуту амберију

| АНДР0" f. hyp. р. Анђелија.
kr.) der Abgrund, abyssus, ef. npo HBA,

АнБЕЛ,
umpi, cf. просјести се: Тако се | АНТЕЛИЈА, f. Ingelia, Angeliia.
амбицём се, v. г. pf. (у ц. г.)| АНЪЁлак, лка, п. hyp. b. анъео.

m, Ser &ngel, angelus. cf, aE АУrачка врећа, ein Langer Cad, АНЪЕ,АЙНА (АНТЕРИНА), f. Жхацеппа

Гријему) 3) ђубре у житy, uneath
im Getreider sordes. 2) Heracro KATO, unrei- ÂHHEA0B, a, 0, des Engels, angeli.
АМЕтимицE, adv. (у Сријему)дапili, total, pe- АнѣЕО, ђела, m. vіdе анђел-
nes Getreide, frumentum sordidum.
nitus: помрајеше људи анешице (кад је | АнтицА, f. dim. p. Анђа.
помор у селу); марва цркава аме-АНБУША, f. augm. р.

АНЕКмоли, vide акамоли :
шице.
Амйн, 2men ! amen ! Амин да Бог да !
АминАЊЕ, p. das Amensagen, adprecatio.
АминАти, нам, v. impf. 2Imеn fagen, dico amen.

Кад се на свадби напија, онда сватови, све АНЕТА, f. 2nnette, Antar
два идва, аминау, т.ј. вечу:(н. п.) Стари | АНЕТА, aнeтa, p. pl. (am tube нoie a

сват чашу пије, Бога моли, амин !
Амо, bieber, hac.
ÅMPÉ.1, ampéna, m. der Regenschirm (österr, das Ashik, m: Ayop.) vide ouanz
Umrell, nach dem lat. umbrella), umbella Åhnya, f. dim. v. Aha.

АничицА, f. dim. о. Аннца.
(major). cf. штит.

Áhka, f. Aennchen, Annula.
Ан*, m. vide хан.

Анскӣ, кa, кo, vidе хански.
ÀHA,St. Anna, Anna.
АНА,

(terrae) terminalis.
Анадо.ИЈА, ғ. 2natolien, Anatolia:

АнтА, т. (ист.) vide Анто.
Од богате од Анадолије

ÄHTÄHE, n. das Seßen der
и делије од Анадолије

rum terminalium exactio. ÀHATEMA(AHATEMATE), f.das Anathem, anathema: анате га нате било! анатемате ђавола и/АнтАти, там, v. impf. 7 arfbaufen fевен,

terminales exigo.
његова имена!
À HATEM X, m. Der des Anathems würdig ist, di-AHTÈPHJA* (Narepnja), f. ein Unterkleid

meln, tunicae genus.
gnus anathemat
АнАТЕМНИЦА, С. до

e: Анашемниче један!
des Anathems würdig ist, dignaaHTEPHHYK*, m. Stück Zeug auf eine

panni quantum sufficit ad

dictam conficiendam,

АнтицА, p. dim. В. Анта.
Анган, су видео, Anglia, Britannia. 2) eng=/Анто, т. (уж.) һур. р. Антоније..
г.) vide анатема,

Антони: {m. 2Inten, Antonins.
anglicus. .

dim. englijd, anglicus, britanni-ÅHTOHHJE,

АнтоницА, т.

т. 3) оно што се
метне одозго међу стране :

стране дређа некувана,
nugae. Krüges
Дубр.),

) vіdе інфео.
Дубр.)

с друге стране пређа непредена

Имам блага колико мн драго,
Градио би десет манастира,
Анекмоли себе оженно

[ocr errors]

gänge, rugae. cf. олук.
Ани, (у ц. т.) vidе eнo: ани

[merged small][ocr errors]
[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Ähta, m. (Cpujemy der Markbaufen,

,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]
[ocr errors]

lium.

copola. АПАТЕКАРЕВ, AILA

Уаншреше бакина ужина

АРАМБАШоваЊЕ, n, vide харамбашовање. 2) (у Сријему) vidе кртог.

АРАМВАЩоВАТн, шујем, vide харамбашовати. Антӱн, Антўна, m. (voc. антӱне) (по зап. кр.) APAмзадА, m. Opigbuke (mehr im guten Dinne), vide Антоније :

nequam :
o Аншуне, мањак те у мајке

А срете је момче арамзада
АНУШКА, f. 2Inna, Anna.

АРАМИЈА”, m, vide харамија.
АнчиЦА, f. dim. В. Анка.

АРАмити, арамӣм, vide харамнти : АНЦАР, анцара, т. vide ханцар.

Арами им погачу белију, XнциЈА“, m, vide ханција.

и арами од овна јанију. Анционн, а, о, vide ханцијин.

АРАМњйВАЊЕ, п. vіdе харамљивање. Анционскӣ, кa, кo, vide ханцијнски.

АРАМњйBATи, арамљујем, vide харамљивати. Книйјскӣ, кa, кo, vide ханцијски.

АРАндио, аранђела, т. (у Дубр.) vidе аранђел. АЊАти, њам, v. pf. vіdе јењати.

ÀPÂH6E., m. der Erzengel, archangelus: cbeth до ! interj. fapperment! vah: ао, мој брајко! шестокрили аранђеле ! закрили ме криАдно, (а оно) fo, бапп, -, igitur, at: ако није лом твојим (кад се моле Богу). cf. аранђео.

тако, а оно је овако ; ако не ћеш ти доћн | АРАНЖЕлов, а, о, н. п. дан, €rgеngеlutag (деп
мени, а оно ћу ја тебн.

s. Rov.), festum S. archangeli. Àox ! webe! vae! cf. jaox:

АРАНЂЕЛОВАЦ, овца, m, vidе аранђеловштак.
Aox јадан Муса побратиме

АРАНБЕНовиЦА, f. аранђелов пост, бie sаftе ѕ inA, f. (у Ц. г.) Seruф, odor :

Tage vor Erzengels - Tag, jejunium archan-
Зау дри ме aaa oд дувана

geli.
inА ДРАпA, Xabel gegen eine fblete arbeit, con- АРАнтвловштік, т. човјек који слави аранђе-
vicium in rem male confectam.

лов дан, беr bеn Ergengel Riyael zum байв. ALATÉKA, f. die Apotheke, apotheca, pharmacopo- patron hat, cliens archangeli.

АРАНБЕо, аранђела, m, vidе аранђел.
АПАТЕКАР, апатекара, m. беr аlpоthеfеr, pharma-APAнтос, (у Рисну) vide aрaтoс: Тако ме

араншос не било !
ALLA TEKÁPOB,a,0, des Upothekers, pharmacopolae. Àrabe, n. das Plündern, depopulatio.

АРАП, m, vide Арапин.
АПАТЁКАРСкӣ, кa, кo,potRefere, pharmaceuticus. | АРАПИЈА, f. (coll.) Sie Robren, Mauri:
AnKАло, п. (у Сријему) vide eпкало.

Сад навали љута арааијо:
Апостол, m. 1) 2Ipotel, apostolus. 2) књига, Нема оног страшнога јунака
2postelbuch
, liber apostolorum. 3) Mannsname, На шарену коњу великоме

ÀPADHH, m. der Mohr, Aethiops, Maurus.
Апостолски, кa, кo, apoftolifф, apostolicus. adv. APAПинов, а, о, bes Robren, Aethiopis.
апостолски: отишао апосшолски, т. і. АРАПёнчE, чета, п. у пјесми мјесто Арапче:
пjешке, зи хиб, per pedes apostolorum.

Ал” процвили Арапинче црно
AMOCTOACTBO, n. das Upostelamt, apostolatus. ÀPatika, f. 1) die Mohrin, Maura. 2) eine Art har:
Anc, m. vide xanc.

ter, ich wärzlicher Birnen, piri genus.
АПсАНА, f. vіdе хапсана.

АРАПкињА, f, vide Арапка 1.
incЕник, m, vidе хапсеник.

АРАПов, а, о, vide Арапинов.
АпCEнички, кa, кo, vidе хапсенички.

АРАПскӣ, кa, кo, mobrifф, mauricus.
апси ти, сим, vidе хапсити.

ÀPANYAA, f. (coll.) Mobrenkinder, soboles maura.
Auta, f. Attich, sambucus ebulus, Linn.

АРАПЧЕ, чета, п. ein Robrentino, puer man-
Антик, аптика, m. ber 2Гttiфittаиф, sambucetum
ebuletum.

ÀPÁP, apápa, m. vide xapap.
ANTHRA, f. eiu Attichstengel, ebulum.

АРАРИНА, f. vіdе харарина.
Аптов, а, о, н. п. лист, Гtti:, ebuli.
АптовинА, f. Der Ittiфitrаиф, sambuci ebuli.

ÀPATH, pâm, v. impt. plündern, expilo.
AnyCTOA, m. vide anocron mit allen Ableitungen.

APÀTOC, (apátos) verflucht, hol's der Teufel, in
АпшёЊЕ, n. vіdе хапшење.

mаlаm rem! Арашос га било! Арашос ти
AP*, m.

кирије, сиђи ми с кола.
vide
ахар.

APATосиљАЊЕ, n. perbal. . аратосиљати се.
ÀPAA, m. Stadt in Ungern, urbs Ungariae. APATосиљАТИ СЕ,аратосӣљам се, v. r. impf. кога
АРАдски, ка, кӧ, боп Арад.
АРАѣлнин, m. (рі. Арађани) човјек из Арада.

Han Yera, etwas zum Teufel wünschen, dete-
АРАЈство, п. (у Сријему) guit, 23ergnңдеп, АРАч, арача, m, vidе харач.

stor aliquid, exsecror.
gratia: Сад је копати од арајсшеа (н. п. АРАч, арча, m, vidе харач.

послије кнше). cf. мнлина. APAм, арама, т. vіdе харам.

АРАЧЛИЈА, m, vidе харачлија,

АРАчлизин, а, о, vidе харачлијин.
АРАМВАЩА, m. vіdе харамбаша.
АРАМ БАшин, а, о, vide харамбашин.

АРАчлйәнски, кa, кo, vidе харачлијнски.
| АРАчлилски, кa, кo, vidе харачлијскн.

nomen viri. .

rus,

[ocr errors]
« PreviousContinue »