ЗЕЋИР, m. ert Gingerring, anuli genus: зйдине, зидина, f. pl. baš emÄuer, Mauerwert, die Trümmer, ruinae, rudera, parietinae. ЗИЈАМЕТ*, m. ert leben, feudi genus. cf, тимар: Осјећи ћу бегом зијамеше ЗиЈан*, зијана, m. vide штета. ЗИЈАнити, зијаним, vide штетовати. ЗИЈАЊЕ, П. 1) bas aulaffen-feil-baben, hiatio. 2) das Schreien, clamor. ЗИЈАТИ, јам, v. impf. 1) Maulaffen feil haben, hio. 2) (dreien, clamo : шта зијаш? cf. зјати. зец.|ЗИЈАФЕТ*, m. (у Србији и у Босни по варошима) vide част, гозба. ЗЁЧАК, чка, m. (у Хрв.) vide грашак. ЗЕЧЕВИНА, f. Зечје месо, Safenfleifch, caro leporina. ЗЁЧЕВО, п. у пјесми некако поље: Да сам шљегла у Зечево равно Него да си брже у Зечево ЗЕЧЁ Ухо, п. (у Паштр.) некака трава, Urt Pflanze, herbae genus. ЗЁЧИНА, f. 1) augm. v. зец. 2) bas safenfell, pellis leporina. зÈчμ¤, m. dim. v. зen, das Häschen, lepusculus. зчица, f. b Beibфen vom Spafen, lepus femina. ЗЕЧЈА СТУПА, £. (у Дубр.) Urt Pflanze, herbae genus. зечи, ja, jê, Žafen-, leporinus. ЗЕЧЈИ МАК, m. vide гороцвијет. 3ÉчJÁ TPH, m. bie Saubedel, ononis spinosa Linn. зечки, wie ein Safe, more leporino: Све му доро зечки понграва зи, додаје се (особито у Црној гори) иза многијех ријечи, н. п. једни зи људи; ја сам зи видно ту земљу; Који зи су лакомни на благо У јадној зи Црној гори ломној ЗИЈЕВ, m. (јуж.) 1) bie Deffnung bes Munbes, hiatus. 2) ба Säbnen, hiatus: Зашао као зијев по чељадма. Приповиједа се како се некакав човјек у друштву договарао с туђом женом зијевањем. Муж женин то опази, па жену послије поведе у шуму да је објеси, али јој не каже да ће је објесити, него је поведе као да се шетају. Кад он у шуми тражећи згодно дрво стане загледати од дрвета до дрвета, жена се осјети шта је и како је, па му рече: „Шта си ти, Бога ти, човјече, зашао туда као зијев по чељадма?” Кад човјек то чује он је запита: „Како залази зијев по чељадма ?” А она му одговори: „Зар и то не знаш? Кад једно зијевне, онда и другима дође те зијевају.” И тако мужа превари те помисли да је и она зијевнула само за то што је онај човјек зајевнуо; и не учини јој ништа. 3) bei ben Bebern, bie Deffnung ber Kette, der Sprung, das Fach, das Gelese, hiatus staminis: оволики ти зијев! (дигнувши ногу каже се жени кад је нађе ко гдје снује пређу). ЗИЈЕВАЛИЦА, f. (јуж.) vide зевалица. Овамо иде и њојзи, које се говори по све- зиЈеваЊЕ, п. (јуж.) 1) baš Gäbnen, oscitatio. 2) der lezte Athem, halitus extremus. ЗИЈЕВАТИ, Зијевам, v. impf. (јуж.) ) gabnen, oscitor. 2) den legten Athem ziehen, efflare extremum halitum: већ зијева, cf. зијехати. ЗИЈЕВНУТИ, Зијевнем, v. pf. (јуж.) 1) einmal gähnen, hio. 2) den lezten Athem holen, efflare extremum halitum. cf. зијехнути. ЗИЈЁХАВИЦА, f. (у Дубр.) bas äbnen, oscilatio: дошла му зијехавица. cf. Зијев. ЗИЈЕХАЊЕ, П. (у Дубр.) vide знјевање. ЗИЈЁХАТИ, зијехам, v. impf. (у Дубр.) зијевати. ЗнЈехнути, зијехнём, v. pf. (у Дубр.) vide зијевнути. ЭЙЛЕ*, зила, f. pl. (ст.) bie Veller, bei ber hiems: зими, im Winter, hieme. зимити, зимим, vide зимовати: Три сам зиме код њега зимио, ЗИМИЦА (зимица), f. (у Боци) у пословици: зимно, (comp. зимније) falt, friget: ЗЙФТ", m. ber Kuß in ber abafrößre, fuligo ni- зJAл0, n. in der Redensart: пpoдaje sjaлa, ЗЈАТИ, зам, vide зијати : Није пећки на што ЗЈЕНИЦА, f. (јуж.) ber Nugapfel, pupilla, cf. ЗЛАМЕНИЈЕ, n. (ст.) vide зламење 2: је било зимно; данас је зимније него јуче. ЗИМЊАЧА, f. Н. п. јабука, Binter=2pfel, pomum hibernum. Зимовање, n. bas leberwintern, hibernatio. ЗИМОВАТИ, зимујем, v. impf. ц. pf. überwintern, hiberno. зимовиште, п. (у Ц. г.) vide зимовник. зимовник, зимовника, m. ber interaufenthalt, eißwaf ЗЛАМЕНОВАТИ, нујем, v. impf. u. pf. mit eil: злÀРАднпÊ, mit böser Absicht, mala mente: 2Binterquartier (ber Räuber), hiberna prae-|злі СРЕЋА, f. Unglüd, fortuna adversa, cf. до Ђе ће који зиму презимити На њега су двије злашајлије зимогрижљив, а, о, (у Сријему) vide зимо- злÁТАН, тна, тно, (златни, на, нô) golben, au моран. ЗЙМОГРОЗАН, зна, зно, (у Далм.) vide зимомо-| ран. зӥмозелён, f. bas mmergrün, Wintergrün, vi-| nca minor Linn. зӥмолист, m. некаки цвијет, Wrt Pflanze, herbae genus. ЗИМОМОРАН, Рна, рно, слаб од зиме, етpfinbs Lidy gegen bie Rälte, impatiens frigoris, cf. зимогрозан, зимогрижљив, муанат, слаб. ЗИМОМÓРНИЦА, f. човјек који је слаб од зиме,| der gegen die Kälte empfindlich ist, impatiens frigoris. зимус, viefen Winter, hac hieme. ЗИМУСКЕ, reus. златан, m. bie gelbwürzlige lilie, lilium can didum. ЗЛАТАНА, f. Grauenname, nomen feminae. ЗЛАТАРКА, f. vide златница. 3.лATÁPOв, a, o, des Goldschmids, aurificis. Зимушњи, ња, њê, von biefem inter, hujus| златарски, ка, ко, olofemib-, aurificum. Moris inaurationis genus. Кад се што меш-|злі, (ист.) vide жље. не у влашну ијену не буде тако добро зле длакЕ, f. pl. (у Ц. г.) у очима некаке длапозлаћено као управо кад се позлати: ке које ваља чупати на поље, vide бадљи. И у зламну пјену умочене Зледити, зледим, (ист.) vide злиједити. златни поп, m. (у Ц. г.) vide гундељ, cf. поп злЁ ДУШЕ, f. pl. vide уроци: од злијех душа. ЗЛЕБЁЊЕ, n. (ист.) vide злијеђење. златар. ЗЛАТНИТИ СЕ, НИм се, v. r. impf. wie Golb|злёўдно, (ист.) vide жљеудно. glänzen, auro fulgeo: Златне му се крила до рамена ЗЛАТНИЦА, f. Т. j. муха, bie Gleifdfliege, musca cadaverina Linn. cf. златара, златарка. ЗЛАТНОКРИЛИ, ла, ло, vide затокрили: На зелено у горн језеро, Нек улови злашнорога јелена ЗЛАТНОРУК, a, o, vide златорук. злато, п. 1) bolb, aurum. 2) (ст.) злато материно, т. j. дјевојка: злидити, зладим, (зап.) vide злиједити. ЗЛИЈЕЂЕЊЕ, П. (јуж.) bas Unftoßen, Wufreifen öfemidt, homo nequam, improbus, cf. злица, злико, злић. злиЋ, злића, m. (у Дубр.) 1) зли пришт, vide непоменик. 2) vide зликовац. злиЋв, п. (ст.) Цebel, calamitas: На Крново да бит' ништа не ће ЗЛИЦА, f. (по југоз. кр.) vide зликовац : |злӥЧИНА, f. (у Дубр.) augm. v. злица: Зли- ЗАЙЧИЦА, f. vide лажичица : Кад му видим руку у мишици, Пане мени мука на зличици зло, п. баз lebel, malum. --- Која ми је златоглава, Оно ми је бадњи вече 3лӑТОЈЕ, m. Нова млада не смије (од стида) никога у кући звати по имену : за то је обичај да она, пошто се доведе, свима кућанима (мушкоме и женском) надјене нова зло, (comp. гоpe) ûbel, male. имена (само за себе); тако н. п. некогазове (старије дјетиће) шаком, неког бабом, неког господином (јели отишао госпоДин да доћера свиње ?), неког дјевером; а млађе братом, злашојем, соколом, милошшом, милојицом, нт. д.; жене госпом, мамом, мајом, наком, снашом, невом; а дјевојке убавицом, љеиомицом, секом, госидђицом, голубицом, и т. д. ЗЛОБА, f. bіе 2o beit, malitia, cf. пакост. злобан, бна, бно, übelmolenb, malevolus: Злобно сјеме, Турско племе, златдкос, а, о, golofaarig, auricomus: Уловно Сосу злашокосу ЗЛАТОКРИЛИ, ла, лб, (ст.) gologeflûgelt, aureis alis, cf. златнокрили : У језеру утва златокрила ЗЛАТОПЕРНИ (Златоперни), на, нô, mit golbenen пера, q. v.: Она има злашорука сина да нестане ! зловити, бйм, v. impf. коме, einer eleibigung зловљење, n. baš Цebelwollen, malevolentia. Поп зловоља чати крусовоља зловӧЉАН, љна, љно, unmuthig, tristis: Јер је Марко иза сна зловољан ЗЛОГЛАСНИЦА, f. Unbeilverfünbigerin, praenuncia magnarum calamitatum: Код ње стави тицу злогласницу ЗЛОГОДНИЦА, f. vide чавка. Које се године виде у какоме мјесту многе чавке, значи да ће она година бити потребна и за то овако зову чавке. златен, а, о, (ст.) golben, aureus, auratus, cf. злдгук, т. злослут, т. 3. онај који све зло слу у име Бога на аџилук, него ти да не говориш за мном ништа зло, док не дођем кући, па ћу ти онда поклонити шиник проса.” „Добро господару” одговори злогук, „али ако тн не дођеш, ко ће мени дати просо ?” ЗЛОКЕРА, m. у овој пословици: Коме име Злокера, свуд га зло ћера (т. ј. ко је несрећан, | ЗЛОТКАЉА, f. fdleste Bebevin, textrix mala: свако зло иде нањ). попу; ја сам о TOM и пјесму слушао, али се нијесам могао намјерити на пјевача који би ми је лијепо по реду казао. 3ВОТВОР, m. ber Geinb, Merfolger, inimicus: он је мој злотвор. злокоп, m. vide зубача. злоТВОРСКИ, ка, ко, feinblid, inimicus. Злошкаља се јаду домишљаше : Стражње скуте спријед обрташе — |ЗЛОТРБИЦА, f. некака мала риба, која је изнутра црна, Urt id, piscis quidam. злоба, f. bie 2osheit, malitia, cf. пакост. ЗЛÓЋА, m. (ист.) vide злоћо. злото, m. (јуж.) ein fclimmes Rinb, puer ma ЗЛОМИШЉЕНИК, m. ber lebelgefinnte, malevolens. ЭЛОПАТА, f. baš Élenb, miseria. ЗЛОПАТИТИ, Там, v. impf. barben, Moth leiben, egeo, patior. ЗЛОПАТНИК, m. ber Seibenbe, male affectus. ЗЛОПАЋЕЊЕ, П. baš leiben, miseria. злопоглЁЂА, m. (ст.) ber erboßt license, tum tuens: litiosus. ЗЛОЋУДАН, ДНа, дно, ) bösartig, pravae indolis. ЗЛОЋУДНОСТ, злоћудности, f. bie ösartigteit, malignitas. ЗЛОХРАН, а, о, fdledt verbauenb, digestionis malae: дијете злохрано. ЗЛОЧЕСТ, а, о, fledt, malus. ira-|злочинац, нца, m. ber lebelthäter, sons, male factor. злочинство, n. bie lebelthat, maleficium. pinnerin, netrix mala: змаЈ, змаја, m. ber Drade, Sinbmurm, draco. Оно јесте Срђа Злопоглеђа ЭЛОПРЕЉА, f. fcledte Злопрела се јаду досјетила — ЗЛОРАД, m. ber cabenfrob, laetus damno orum. злòРАН, а, о, vide злохран. злослут, m. vide злогук. cf. ала, аждаха. ali-|змÄJ-Деспот вук, m. vide змајогњенн: Са унуком Змај-десиошом Вуком 3MAJEB, a, o, des Drachen, draconis. ЗМАЈЕВАЦ, јевца, m. извор у Клупцима. злӦСЛУТАН, тна, тно, Unbeil propђejeienb, mala змÄЈЕВЕ ОТРЕСИНЕ, f. pl. ber Slimmer (ben bie vaticinans: Богом браћо два злослушна врана злослутник, m. vide злогук. ЗЛОСЛУТНИЦА, f. bie unglüdsprophetin, vates mali: Од' отоле тицо злослушницо Обје тице два злосрешња врана ЗЛОСРЕЋАН, Һна, ћно, unfelig, infelix. ЗЛОТА ПРОТОПОПА, m. У Земуну у крчми код Zigeunerin für etwas ausgibt, das der Lindwurm abgeschüttelt habe), exuviae draconis. ЗМАЈЕВИТ, а, о, gewaltig wie ein Drade (Cinb= murm), draconis vim hahens. ЗМАЈЕВСКИ, ка, ко, Draden-, draconum. ЗМАЈОГЊАНИН вӱк, vide змајогњени : euer= Прибојавам змај огњанин Вука ЗМАЈОГЊЕНИ, на, но, (ст.) н. п. Вук, drache, draco igneus, ein Beiname des De: spoten Bуk aus Königs Mathias Zeit (njeва се како је Ђурђева Јерина казивала Турцима кад се родно змајогњени Вук: У мог сина, слијепца Гргура, У њега се мушко чедо нађе ; Није чедо чеда каквано су: Вучја шапа и орлово крило, И змајево коло под пазуом, Из уста му модар пламен бије, Матери се не да задојити — ) : Моме брату змајогњеном Вуку ЗМАЈОГОРЧЕВ ОГАЊ, m. Гдјекоји прости људи приповиједају да земља стоји на води, вода на огњу, а огањ на змајогорчеву огњу (Гдјекоји пак у шали кажу да земља стоји на волу, па кад во макне ухом, онда се земља затресе), зМИЈА, f. (pl. змије, змија) bie dlange, serpens, cf. гуја. Змији на реп стати (т. j. доћи близу зла). Змију у њедрима носи ти (кад онај коме се чини добро човјеку зÓБА, f. (у Хрв.) vide боба. зло мисли). Змијо шарена! (рече мати зòБАЊЕ, n. baš ffen von Körnern, manducatio дјетету кад га жалећи кара); може бити granorum. да је на ово налик и оно што је Бановић | ЗОБАТИ, зобљем, v. impf. (Rörner) freffen, manСтрахиња казао своме сужњу: duco fruges: зобље коњ, кокош; људи Ропче моје, змијо од Турака — зобљу трешње, грожђе. А обадвоје може бити да је сродно с они-| ЗОБÈни, на, но, н. п. крух, Qafer-, avenaceus. јем што се пјева и приповиједа како је зобЕНИЦА, f. хљеб од зобн, Saferbrot, panis нека жена змију родила, од чега је по avenaceus, cf. овсеница. свој прилици постала и она пословица: | ЗОБИТИ, бим, v. impf. T. j. коња, fûttern mit Ако је и змија, од срца је. Која се зми- Rörnern, sagino frugibus. ја по јесењему крстову дне нађе, за ону ЗОБИште, n. Wđer, moeђe Safer gebaut war,Spa= се мисли да је ујела како чељаде, па је ferađer, ager in quo avena fuit sata. земља у се не ће да прими. Жесток као зобЉЕЊЕ, n. baš Guttern mit Rörnern, pabulatio. змија између госпођа. ЗОБНИЦА, f. ber aferfac, aus bem bas Pferb ЗМИЈАЊ, m. у пјесми некако мјесто: Пуна му је Змијањске ракије ЗМИЈИЊА ТРАВА, f. многе се траве тако зову, cf. жућаница. змизињи, ња, њê, Odlangen-, serpentis. ЗМИЈИЦА, f. dim. v. змија. змијиЋ, m. junge dlange, serpens juvenis. frißt, saccus avenae, saccus pabularis. Зобнице су у нас све од костријети. зобови, зобова, m. pl. зобени усјеви, Haberfaaten, sementes avenaceae: ове су године добри зобови. ЗОБОВИНА, f. vide зовина. 3ÓBA, f. die Holunderstaude, sambucus nigra Linn. ЗОВИНА, f. polunberbol, lignum sambuci. ЗМИЈòглав, а, о, н. п. кокош, mit einem clan=|зовнути, нём, v. pf. rufen, inclamo. genfopfe, capite serpentino. 3МИЈЧЕ, чета, n. vide змијић. знавање, n. vide знање. ЗОВУТИ БАТИ, у загонеци: Зовутн бати, зашигли мигли, заремет'ли петели, за свему селу пергаторија. знавати, знавӑм, v. impf. (у Ц. г.) vide золота, f. eine Münze, ober aud nur Kednung6 знати, знам (знадём), v. impf. miffen, scio. ЗНАЧЕЊЕ, n. bie Debeutung, notio. значити, значим, v. impf. bebeuten, significo. зној, знӧја, m. (loc. зноју) ber dreiß, sudor, cf. пот. ЗНӦЈАВ, а, о, im weife, sudans, cf. знојан. ЗНӦЈАК, знојка, m. hyp. v. зној: Јесте њега знојак пропануо ЗНОЈАН, a, o, vide знојав. ЗНОЈЕЊЕ, n. baš dwigen, sudatio. зHÒJиTH CE, jÂм ce, v. r. impf. schwißen, sudo. зов, зоби, f. 1) ber Saber, avena, cf, овас, зобови. 2) свако друго жито које се коњма даје мјесто праве зоби или овса. Турци своје коње зобе највише јечмом (н у нас се мисли да је то за коње најбоља зоб, као што се и говори: Јечам трче а ракија виче), а сељаци кукурузима. Подајте коњма зоб; јесу ли коњи зоб позобали ? münze von dreißig Paren, numus quidam: Ишћерао грош золошу (кад се изгуби на какој трговини); Нема ћара ни шићара, Док не дође Каро из Мостара: збЉА, f. bie Befpe, vespa vulgaris, cf. ос: ле- Сви су коњи зойцу позобали, А мој доро ни такнуо није зор*, зóра, m. bie eftigfeit, vehementia, impetus, cf. сила. ЗОРА, f. (асс. зору) 1) bie Morgenröthe, aurora. 2) Frauenname, nomen feminae. ЗОРАН, рна, рно, (у Ц. г.) gewaltig, violentus, cf. силан, осион: Оно слуша једно Туре зорно ЗОРАНА, f. Frauenname, nomen feminae. Зорене вишње тргали, Зорене и презорене зóРЕЊЕ, n. vide јуначење. 3ОРИТИ, Рим, v. impf. (ст.) roth fein (von ber Morgenröthe), rubeo: Зора зори, петли поју |