Page images
PDF
EPUB
[merged small][ocr errors][ocr errors]

ЗЕЋИР, m. ert Gingerring, anuli genus:
Па закуца зекиром у врата
Зекир прстен вас од сува злата
ЗЕЦ, m. 1) ber Safe, lepus: Плашив као
2) планина у Босни.

зйдине, зидина, f. pl. baš emÄuer, Mauerwert, die Trümmer, ruinae, rudera, parietinae. ЗИЈАМЕТ*, m. ert leben, feudi genus. cf, тимар: Осјећи ћу бегом зијамеше

ЗиЈан*, зијана, m. vide штета.

ЗИЈАнити, зијаним, vide штетовати.

ЗИЈАЊЕ, П. 1) bas aulaffen-feil-baben, hiatio. 2) das Schreien, clamor.

ЗИЈАТИ, јам, v. impf. 1) Maulaffen feil haben, hio. 2) (dreien, clamo : шта зијаш? cf. зјати. зец.|ЗИЈАФЕТ*, m. (у Србији и у Босни по варошима) vide част, гозба.

ЗЁЧАК, чка, m. (у Хрв.) vide грашак. ЗЕЧЕВИНА, f. Зечје месо, Safenfleifch, caro leporina.

ЗЁЧЕВО, п. у пјесми некако поље:

Да сам шљегла у Зечево равно Него да си брже у Зечево ЗЕЧЁ Ухо, п. (у Паштр.) некака трава, Urt Pflanze, herbae genus.

ЗЁЧИНА, f. 1) augm. v. зец. 2) bas safenfell, pellis leporina.

зÈчμ¤, m. dim. v. зen, das Häschen, lepusculus. зчица, f. b Beibфen vom Spafen, lepus femina.

ЗЕЧЈА СТУПА, £. (у Дубр.) Urt Pflanze, herbae

genus.

зечи, ja, jê, Žafen-, leporinus.

ЗЕЧЈИ МАК, m. vide гороцвијет. 3ÉчJÁ TPH, m. bie Saubedel, ononis spinosa Linn. зечки, wie ein Safe, more leporino:

Све му доро зечки понграва

зи, додаје се (особито у Црној гори) иза многијех ријечи, н. п. једни зи људи; ја сам зи видно ту земљу;

Који зи су лакомни на благо

У јадној зи Црној гори ломној

ЗИЈЕВ, m. (јуж.) 1) bie Deffnung bes Munbes, hiatus. 2) ба Säbnen, hiatus: Зашао као зијев по чељадма. Приповиједа се како се некакав човјек у друштву договарао с туђом женом зијевањем. Муж женин то опази, па жену послије поведе у шуму да је објеси, али јој не каже да ће је објесити, него је поведе као да се шетају. Кад он у шуми тражећи згодно дрво стане загледати од дрвета до дрвета, жена се осјети шта је и како је, па му рече: „Шта си ти, Бога ти, човјече, зашао туда као зијев по чељадма?” Кад човјек то чује он је запита: „Како залази зијев по чељадма ?” А она му одговори: „Зар и то не знаш? Кад једно зијевне, онда и другима дође те зијевају.” И тако мужа превари те помисли да је и она зијевнула само за то што је онај човјек зајевнуо; и не учини јој ништа. 3) bei ben Bebern, bie Deffnung ber Kette, der Sprung, das Fach, das Gelese, hiatus staminis: оволики ти зијев! (дигнувши ногу каже се жени кад је нађе ко гдје снује пређу).

ЗИЈЕВАЛИЦА, f. (јуж.) vide зевалица.

Овамо иде и њојзи, које се говори по све- зиЈеваЊЕ, п. (јуж.) 1) baš Gäbnen, oscitatio.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

2) der lezte Athem, halitus extremus. ЗИЈЕВАТИ, Зијевам, v. impf. (јуж.) ) gabnen, oscitor. 2) den legten Athem ziehen, efflare extremum halitum: већ зијева, cf. зијехати. ЗИЈЕВНУТИ, Зијевнем, v. pf. (јуж.) 1) einmal gähnen, hio. 2) den lezten Athem holen, efflare extremum halitum. cf. зијехнути. ЗИЈЁХАВИЦА, f. (у Дубр.) bas äbnen, oscilatio: дошла му зијехавица. cf. Зијев. ЗИЈЕХАЊЕ, П. (у Дубр.) vide знјевање. ЗИЈЁХАТИ, зијехам, v. impf. (у Дубр.) зијевати. ЗнЈехнути, зијехнём, v. pf. (у Дубр.) vide зијевнути.

ЭЙЛЕ*, зила, f. pl. (ст.) bie Veller, bei ber
türkischen Musik, die Cymbeln, cymbala:
Уставите зиле и борије
Стаде јека зила и борија
ЗИМА, f. (асс. зиму, pl. зиме) 1) ber Sinter,

hiems:

[blocks in formation]

зими, im Winter, hieme.
ЗИМИНА, f. Офwein ober Rinb, bas für ben Bin=
terhaushalt geschlachtet wird, carnes pecudis
mactatae pro hieme : храни свињче за зи-
мину; убио зимину; још нијесам әи-
мине набавио.

зимити, зимим, vide зимовати:

Три сам зиме код њега зимио,
И ову ћу зиму зимоватн

ЗИМИЦА (зимица), f. (у Боци) у пословици:
Није зиме ни зимице до Которске три-|
пуњице, bie Rälte, frigus.
зимни, а, о, inter=, hibernus.

зимно, (comp. зимније) falt, friget:

ЗЙФТ", m. ber Kuß in ber abafrößre, fuligo ni-
cotianae: црно као зифш.

зJAл0, n. in der Redensart: пpoдaje sjaлa,
das Gaffen, hiatus.
зЈАЊЕ, n. vide зијање.

ЗЈАТИ, зам, vide зијати : Није пећки на што
зја, већ што јој се да.

ЗЈЕНИЦА, f. (јуж.) ber Nugapfel, pupilla, cf.
гледеће: Дарнути коме у зјеницу, auf em:
pfinblidite Wrt beleibigen, cf. Живац.
зла, (у Дубр.) vide рђава.

ЗЛАМЕНИЈЕ, n. (ст.) vide зламење 2:
То је, браћо, ваше зламеннје -
јуче | злÀМЕНОВАЊЕ, n. bas Befprengen mit
fer, lustratio puerperae.

је било зимно; данас је зимније него јуче.

ЗИМЊАЧА, f. Н. п. јабука, Binter=2pfel, pomum

hibernum.

Зимовање, n. bas leberwintern, hibernatio. ЗИМОВАТИ, зимујем, v. impf. ц. pf. überwintern, hiberno.

зимовиште, п. (у Ц. г.) vide зимовник. зимовник, зимовника, m. ber

interaufenthalt,

eißwaf

ЗЛАМЕНОВАТИ, нујем, v. impf. u. pf. mit eil:
waffer befprengen, lustro puerperam.
злімЁЊЕ (злӑмење), п. 1) баs Beibwaffer für
eine Böd nerin, aqua lustralis : отишао по зла-
меже, сf. воднпa. 2) das Anzeichen, die Vor-
bebeutung, omen, cf. зламеније.

злÀРАднпÊ, mit böser Absicht, mala mente:
Ја нијесам доша зларадице -

2Binterquartier (ber Räuber), hiberna prae-|злі СРЕЋА, f. Unglüd, fortuna adversa, cf. до

[blocks in formation]

Ђе ће који зиму презимити

[merged small][merged small][ocr errors]

На њега су двије злашајлије
ЗЛАТАЛИ, adj. indecl. vide златан, позлаћен:
Па га покри злашали кошуљом

зимогрижљив, а, о, (у Сријему) vide зимо- злÁТАН, тна, тно, (златни, на, нô) golben, au

моран.

ЗЙМОГРОЗАН, зна, зно, (у Далм.) vide зимомо-|

ран.

зӥмозелён, f. bas mmergrün, Wintergrün, vi-| nca minor Linn.

зӥмолист, m. некаки цвијет, Wrt Pflanze, herbae genus.

ЗИМОМОРАН, Рна, рно, слаб од зиме, етpfinbs Lidy gegen bie Rälte, impatiens frigoris, cf. зимогрозан, зимогрижљив, муанат, слаб. ЗИМОМÓРНИЦА, f. човјек који је слаб од зиме,| der gegen die Kälte empfindlich ist, impatiens frigoris.

зимус, viefen Winter, hac hieme.

ЗИМУСКЕ,

reus.

златан, m. bie gelbwürzlige lilie, lilium can

didum.

ЗЛАТАНА, f. Grauenname, nomen feminae.
ЗЛАТАР, златара, m. ber Bolbfdmib, aurifex :
Златари ће доћи,
Прстен саковати,
Бурму позлатити.
ЗЛАТАРА, f. vide златница.
ЗЛАТАРЕВ, a, o, vide златаров.
ЗЛАТАРИЦА, f. у Руднику брдо, под којијем
извире Јасеница, Mame eines Berges in Der=
bien, nomen montis.

ЗЛАТАРКА, f. vide златница.

3.лATÁPOв, a, o, des Goldschmids, aurificis. Зимушњи, ња, њê, von biefem inter, hujus| златарски, ка, ко, olofemib-, aurificum.

[blocks in formation]

Moris inaurationis genus. Кад се што меш-|злі, (ист.) vide жље. не у влашну ијену не буде тако добро зле длакЕ, f. pl. (у Ц. г.) у очима некаке длапозлаћено као управо кад се позлати: ке које ваља чупати на поље, vide бадљи. И у зламну пјену умочене Зледити, зледим, (ист.) vide злиједити.

[ocr errors]

златни поп, m. (у Ц. г.) vide гундељ, cf. поп злЁ ДУШЕ, f. pl. vide уроци: од злијех душа. ЗЛЕБЁЊЕ, n. (ист.) vide злијеђење.

златар.

ЗЛАТНИТИ СЕ, НИм се, v. r. impf. wie Golb|злёўдно, (ист.) vide жљеудно.

glänzen, auro fulgeo:

Златне му се крила до рамена ЗЛАТНИЦА, f. Т. j. муха, bie Gleifdfliege, musca cadaverina Linn. cf. златара, златарка. ЗЛАТНОКРИЛИ, ла, ло, vide затокрили:

На зелено у горн језеро,

[ocr errors][merged small][merged small]

Нек улови злашнорога јелена ЗЛАТНОРУК, a, o, vide златорук.

злато, п. 1) bolb, aurum. 2) (ст.) злато материно, т. j. дјевојка:

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

злидити, зладим, (зап.) vide злиједити.
ЗЛИЂЕЊЕ, п. (зап.) vide злијеђење.
злиJÈдити, злиједим, v. impf. (jуж.) aufreißen
(die Wunde), anstoßen, divello, rumpo, offendo
(vulnus).

ЗЛИЈЕЂЕЊЕ, П. (јуж.) bas Unftoßen, Wufreifen
der Wunde, divulsio, offensio.
злико, m. (у Боцн) vide зликовац.
ЗЛИКОВАЦ, зликовца, m. ber

öfemidt, homo nequam, improbus, cf. злица, злико, злић. злиЋ, злића, m. (у Дубр.) 1) зли пришт, vide непоменик. 2) vide зликовац.

злиЋв, п. (ст.) Цebel, calamitas:
И ту виђе Лопушина Вуче

На Крново да бит' ништа не ће
А до элика и крвопролића

ЗЛИЦА, f. (по југоз. кр.) vide зликовац :
Све биране злице и крвавци
зли час, m. cf. добри час.

|злӥЧИНА, f. (у Дубр.) augm. v. злица: Зли-
чино неваљала! (особито се дјеци го-
вори).

ЗАЙЧИЦА, f. vide лажичица :

Кад му видим руку у мишици, Пане мени мука на зличици зло, п. баз lebel, malum.

---

Која ми је златоглава, Оно ми је бадњи вече 3лӑТОЈЕ, m. Нова млада не смије (од стида) никога у кући звати по имену : за то је обичај да она, пошто се доведе, свима кућанима (мушкоме и женском) надјене нова зло, (comp. гоpe) ûbel, male. имена (само за себе); тако н. п. некогазове (старије дјетиће) шаком, неког бабом, неког господином (јели отишао госпоДин да доћера свиње ?), неког дјевером; а млађе братом, злашојем, соколом, милошшом, милојицом, нт. д.; жене госпом, мамом, мајом, наком, снашом, невом; а дјевојке убавицом, љеиомицом, секом, госидђицом, голубицом, и т. д.

ЗЛОБА, f. bіе 2o beit, malitia, cf. пакост. злобан, бна, бно, übelmolenb, malevolus: Злобно сјеме, Турско племе,

златдкос, а, о, golofaarig, auricomus:

Уловно Сосу злашокосу ЗЛАТОКРИЛИ, ла, лб, (ст.) gologeflûgelt, aureis alis, cf. златнокрили :

У језеру утва златокрила ЗЛАТОПЕРНИ (Златоперни), на, нô, mit golbenen пера, q. v.:

[blocks in formation]

Она има злашорука сина

[ocr errors]

да нестане !

зловити, бйм, v. impf. коме, einer eleibigung
gedenken, einem übel wollen, omnia mala ali-
cui cnpere.

зловљење, n. baš Цebelwollen, malevolentia.
3ЛОВАРАН, рна, рно, (у Рисну) vide зао, опак,
н. п. зловарно дијете.
ЗЛОВОЉА, т. мушки надимак :

[ocr errors]

Поп зловоља чати крусовоља зловӧЉАН, љна, љно, unmuthig, tristis: Јер је Марко иза сна зловољан ЗЛОГЛАСНИЦА, f. Unbeilverfünbigerin, praenuncia magnarum calamitatum:

Код ње стави тицу злогласницу ЗЛОГОДНИЦА, f. vide чавка. Које се године виде у какоме мјесту многе чавке, значи да ће она година бити потребна и за то овако зову чавке.

златен, а, о, (ст.) golben, aureus, auratus, cf. злдгук, т. злослут, т. 3. онај који све зло слу

[blocks in formation]
[blocks in formation]
[ocr errors]
[ocr errors]

у име Бога на аџилук, него ти да не говориш за мном ништа зло, док не дођем кући, па ћу ти онда поклонити шиник проса.” „Добро господару” одговори злогук, „али ако тн не дођеш, ко ће мени дати просо ?” ЗЛОКЕРА, m. у овој пословици: Коме име Злокера, свуд га зло ћера (т. ј. ко је несрећан, | ЗЛОТКАЉА, f. fdleste Bebevin, textrix mala: свако зло иде нањ).

попу; ја сам о TOM и пјесму слушао, али се нијесам могао намјерити на пјевача који би ми је лијепо по реду казао. 3ВОТВОР, m. ber Geinb, Merfolger, inimicus: он је мој злотвор.

злокоп, m. vide зубача.

злоТВОРСКИ, ка, ко, feinblid, inimicus.

Злошкаља се јаду домишљаше : Стражње скуте спријед обрташе — |ЗЛОТРБИЦА, f. некака мала риба, која је изнутра црна, Urt id, piscis quidam. злоба, f. bie 2osheit, malitia, cf. пакост. ЗЛÓЋА, m. (ист.) vide злоћо. злото, m. (јуж.) ein fclimmes Rinb, puer ma

ЗЛОМИШЉЕНИК, m. ber lebelgefinnte, malevolens.
злдочник, m. (у Боци) човјек влијех очију,
који (као што се приповиједа) само погле-
дом својијем другоме може наудити.
злопак, а, о, vide зао, опак.
злопамтило, m. ber eine eleibigung nidt ver=
gift, ber nadtragt, rad üstig ift, memor ma-|злоЋуд, а, о,
li, injuriae.

ЭЛОПАТА, f. baš Élenb, miseria.

ЗЛОПАТИТИ, Там, v. impf. barben, Moth leiben, egeo, patior.

ЗЛОПАТНИК, m. ber Seibenbe, male affectus. ЗЛОПАЋЕЊЕ, П. baš leiben, miseria. злопоглЁЂА, m. (ст.) ber erboßt license,

tum tuens:

litiosus.

ЗЛОЋУДАН, ДНа, дно, )

bösartig, pravae indolis.

ЗЛОЋУДНОСТ, злоћудности, f. bie ösartigteit, malignitas.

ЗЛОХРАН, а, о, fdledt verbauenb, digestionis malae: дијете злохрано.

ЗЛОЧЕСТ, а, о, fledt, malus.

ira-|злочинац, нца, m. ber lebelthäter, sons, male

factor.

злочинство, n. bie lebelthat, maleficium. pinnerin, netrix mala: змаЈ, змаја, m. ber Drade, Sinbmurm, draco.

Оно јесте Срђа Злопоглеђа ЭЛОПРЕЉА, f. fcledte

Злопрела се јаду досјетила — ЗЛОРАД, m. ber cabenfrob, laetus damno

orum.

злòРАН, а, о, vide злохран.

злослут, m. vide злогук.

cf. ала, аждаха.

ali-|змÄJ-Деспот вук, m. vide змајогњенн:

Са унуком Змај-десиошом Вуком 3MAJEB, a, o, des Drachen, draconis. ЗМАЈЕВАЦ, јевца, m. извор у Клупцима.

злӦСЛУТАН, тна, тно, Unbeil propђejeienb, mala змÄЈЕВЕ ОТРЕСИНЕ, f. pl. ber Slimmer (ben bie

vaticinans:

Богом браћо два злослушна врана злослутник, m. vide злогук.

ЗЛОСЛУТНИЦА, f. bie unglüdsprophetin, vates mali:

Од' отоле тицо злослушницо
ЗЛОСРЕТАН, тна, тно, vide злосрећан.
ЭЛОСРЕТЊИ, ња, ње, unfelig, infelix :

Обје тице два злосрешња врана
Богом браћо, два злосрешња врана
ЗЛӦСРЕТЊИК, m. Unglüdlider, infelix.
ЗЛОСРЕТЊИЦА, f. bie Unglüclide, infelix.
ЗЛОСРЕЋА, f. Unglüdsfinb, infelix: иди ало-
срећо једна!

ЗЛОСРЕЋАН, Һна, ћно, unfelig, infelix.
ЗЛОСРЕЋНИ, на, но, vide злосретњи.
ЗЛӦСРЕЋНИК, m. vide злосретњик.
ЗЛОСРЕЋНИЦА, f. vide злосретњица.
злоставити, злоставим, v. impf. u. pf. 1) un
glücklich machen (eine Jungfrau), ihr Gewalt
anthun, vim inferre virgini, cf. силовати. |
2) migbanbeln, aspere tractare.
ЗЛОСТАВЉЕЊЕ, n. 1) baš Unglüdlid-maden, vio-
latio virginis. 2) das Mißhandeln, aspera
tractatio.

ЗЛОТА ПРОТОПОПА, m. У Земуну у крчми код
Краљевића Марка видио сам намоловано
како је Змај огњени Вук под Сиљешом
на мејдану погубио Злошу прошо-1

Zigeunerin für etwas ausgibt, das der Lindwurm abgeschüttelt habe), exuviae draconis. ЗМАЈЕВИТ, а, о, gewaltig wie ein Drade (Cinb= murm), draconis vim hahens. ЗМАЈЕВСКИ, ка, ко, Draden-, draconum. ЗМАЈОГЊАНИН вӱк, vide змајогњени :

euer=

Прибојавам змај огњанин Вука ЗМАЈОГЊЕНИ, на, но, (ст.) н. п. Вук, drache, draco igneus, ein Beiname des De: spoten Bуk aus Königs Mathias Zeit (njeва се како је Ђурђева Јерина казивала Турцима кад се родно змајогњени Вук: У мог сина, слијепца Гргура, У њега се мушко чедо нађе ; Није чедо чеда каквано су: Вучја шапа и орлово крило, И змајево коло под пазуом, Из уста му модар пламен бије, Матери се не да задојити — ) : Моме брату змајогњеном Вуку ЗМАЈОГОРЧЕВ ОГАЊ, m. Гдјекоји прости људи приповиједају да земља стоји на води, вода на огњу, а огањ на змајогорчеву огњу (Гдјекоји пак у шали кажу да земља стоји на волу, па кад во макне ухом, онда се земља затресе),

зМИЈА, f. (pl. змије, змија) bie dlange, serpens, cf. гуја. Змији на реп стати (т. j. доћи близу зла). Змију у њедрима носи

ти (кад онај коме се чини добро човјеку зÓБА, f. (у Хрв.) vide боба. зло мисли). Змијо шарена! (рече мати зòБАЊЕ, n. baš ffen von Körnern, manducatio дјетету кад га жалећи кара); може бити granorum.

да је на ово налик и оно што је Бановић | ЗОБАТИ, зобљем, v. impf. (Rörner) freffen, manСтрахиња казао своме сужњу: duco fruges: зобље коњ, кокош; људи Ропче моје, змијо од Турака — зобљу трешње, грожђе. А обадвоје може бити да је сродно с они-| ЗОБÈни, на, но, н. п. крух, Qafer-, avenaceus. јем што се пјева и приповиједа како је зобЕНИЦА, f. хљеб од зобн, Saferbrot, panis нека жена змију родила, од чега је по avenaceus, cf. овсеница.

свој прилици постала и она пословица: | ЗОБИТИ, бим, v. impf. T. j. коња, fûttern mit Ако је и змија, од срца је. Која се зми- Rörnern, sagino frugibus. ја по јесењему крстову дне нађе, за ону ЗОБИште, n. Wđer, moeђe Safer gebaut war,Spa= се мисли да је ујела како чељаде, па је ferađer, ager in quo avena fuit sata. земља у се не ће да прими. Жесток као зобЉЕЊЕ, n. baš Guttern mit Rörnern, pabulatio. змија између госпођа. ЗОБНИЦА, f. ber aferfac, aus bem bas Pferb ЗМИЈАЊ, m. у пјесми некако мјесто:

[merged small][ocr errors][ocr errors]

Пуна му је Змијањске ракије ЗМИЈИЊА ТРАВА, f. многе се траве тако зову, cf. жућаница.

змизињи, ња, њê, Odlangen-, serpentis. ЗМИЈИЦА, f. dim. v. змија.

змијиЋ, m. junge dlange, serpens juvenis.

frißt, saccus avenae, saccus pabularis. Зобнице су у нас све од костријети.

зобови, зобова, m. pl. зобени усјеви, Haberfaaten, sementes avenaceae: ове су године добри зобови.

ЗОБОВИНА, f. vide зовина.

3ÓBA, f. die Holunderstaude, sambucus nigra

Linn.

ЗОВИНА, f. polunberbol, lignum sambuci.

ЗМИЈòглав, а, о, н. п. кокош, mit einem clan=|зовнути, нём, v. pf. rufen, inclamo.

genfopfe, capite serpentino.

3МИЈЧЕ, чета, n. vide змијић.

знавање, n. vide знање.

ЗОВУТИ БАТИ, у загонеци: Зовутн бати, зашигли мигли, заремет'ли петели, за свему селу пергаторија.

знавати, знавӑм, v. impf. (у Ц. г.) vide золота, f. eine Münze, ober aud nur Kednung6

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

знати, знам (знадём), v. impf. miffen, scio. ЗНАЧЕЊЕ, n. bie Debeutung, notio.

значити, значим, v. impf. bebeuten, significo. зној, знӧја, m. (loc. зноју) ber dreiß, sudor, cf. пот.

ЗНӦЈАВ, а, о, im weife, sudans, cf. знојан. ЗНӦЈАК, знојка, m. hyp. v. зној:

Јесте њега знојак пропануо ЗНОЈАН, a, o, vide знојав. ЗНОЈЕЊЕ, n. baš dwigen, sudatio. зHÒJиTH CE, jÂм ce, v. r. impf. schwißen, sudo. зов, зоби, f. 1) ber Saber, avena, cf, овас, зобови. 2) свако друго жито које се коњма даје мјесто праве зоби или овса. Турци своје коње зобе највише јечмом (н у нас се мисли да је то за коње најбоља зоб, као што се и говори: Јечам трче а ракија виче), а сељаци кукурузима. Подајте коњма зоб; јесу ли коњи зоб позобали ?

münze von dreißig Paren, numus quidam: Ишћерао грош золошу (кад се изгуби на какој трговини);

Нема ћара ни шићара,

Док не дође Каро из Мостара:
Гроше даје, а золоте прима.

збЉА, f. bie Befpe, vespa vulgaris, cf. ос: ле-
ти у очи као зоља.
3ÓПЦА, f. dim. v. 306:

Сви су коњи зойцу позобали, А мој доро ни такнуо није зор*, зóра, m. bie eftigfeit, vehementia, impetus, cf. сила.

ЗОРА, f. (асс. зору) 1) bie Morgenröthe, aurora. 2) Frauenname, nomen feminae.

ЗОРАН, рна, рно, (у Ц. г.) gewaltig, violentus, cf. силан, осион:

Оно слуша једно Туре зорно
Да изгуби зорна каурина

ЗОРАНА, f. Frauenname, nomen feminae.
ЗÓРАЦ, рца, m. „Устани снахо, зора је" (звао
свекар снаху), „Зора ли је, зорац
ли је: нешто напело реп, па трчи око
куће (одговорила снаха; а оно се обадала
говеда око куће).
зӧрен, а, о, vide зрео:

Зорене вишње тргали, Зорене и презорене зóРЕЊЕ, n. vide јуначење. 3ОРИТИ, Рим, v. impf. (ст.) roth fein (von ber Morgenröthe), rubeo: Зора зори, петли поју

« PreviousContinue »