Lexicon serbico-germanico-latinum

separatim :

cf. дијелити.

БАШЛУк*, м.

ВАштинА,

der Hн,

и Златан

се ко

der

pur

ВАШЧА",

ВАШИЦА, г. (у Сријему) Оer Borlauf, vinum | БЁГлук*, m. 1) bie Srebne, angaria, opera ѕеrva: ustam primam. cf. ртница.

отишли на беглук. 2) беr іѕсив, Ваѕ aera: ВАШКА", особито, н. п. он живи башка од rium, die Kammer, der fürstliche Schag, fiscus: свога оца, т. і. не живи с оцем, абgefoncert, војницима дају барут из беглука, узели

му све у беглук (fonfigjirt). Башка ће нам дворе поградити

БЁглУЧЕЊЕ, П. Веr $robnienit, operae ѕеrvae БАШКАЛУЧЕЊЕ, p. bas 2ъfonvern, ѕераrаtiо. nÜbsondern

praestativ. БАШКАЛУчити, чим, v. impf. abfontеrn, separo, БЕГлучити, чим, v. impf. fropnen, angarian

praesto. БАШ-кнёз, m. cf. кнез.

БЁГЛУчки, кa, кo, н. п. чардак, амбар, Беr= 1) у варошке преслице оно горе schaftlich, domini. на што се повјесмо навија (а сеоска је вёгнути, нём, (нст.) vidе бјегнути. преслица самотвора, па је мјесто баш- БЁro, m. hyp. р. бёг. лука горе као лопатнца), Der Roten, colus. | БЁгов, а, о, фев 23e98, той бег.

2) оглавар коњски, деr palfter, capistrum. БЁГОВАЦ, бёговца, m. einer von Ses Begs ReuвашоВА ГРАДИНА, f. vіdе Балшова градина. ten, homo той бег, miles, puer: Беговац је

f. 1) очевина, или оно мјесто гдје бегова, ако не ће имати ни новац, а ма

POARO, der Grund und Boden wo einer гарац је магарац, ако ће имати
geboren, solum natale. 2) das Grundstück, fun- покровац.
dus:

БЁговица, f. Die Begin, uxor той бег.
Мука наша, а башшина твоја - БЁговски, кa, кo, бет бér gehöris, той бег.
Нико нема куће ни башшине:

БЕГУНАЦ, нца, т. (ист.) vidе бјегунац.
Кућа му је камена пећина,

ВЕГУНИЦА, f. (нст.) vidе бјегуница.
А башшина зелена планина

БЕГНЧЕ, чета, п. (нст.) vidе бјегунче.
, f. )

градина, Garten, hоrtus. 2) шљн-| БЁДА, f. (нст.) (voc. бёдо) vidе биједа:
вик, или оно мјесто куд су посађене ја- Иди бедо, аратое те било
буке и крушке, ОБftgarten, hоrtus.

БЁДАН, дна, дно, (ист.) vidе биједан.
БАШЧЁни, на, но, Gartene, hortensis:

BEÆÈBHJA, f. Urabische Stute, equa arabs. cf. ar-
Сретосмо се на башчени врати —

киња.
БАШЧИНА, f.
augm. . башча.

БЕДЁвйлчE, чета, п. ein arabifфеѕ аtutenfluen,
БАШЧИЦА, f. dim, p. башча.

equula arabs:
БАШчован", башчoвaнa, m. per Bärtner, hor- Још је даље аче бедевијче
tulаnus. cf.
вртар.

БЁДЕм,.
БАШчовіНКА, f. Die Bärtnerin, hоrtulаnа:

m, vide зид.

БЁДЕн, у да су момци к'о румена ружа,

БЁдин ГРАД, m. (ист.) vide Биједин град.
Фрајле
башчованке биле

ВЁдити, бёдим, (нст.) vidе биједити.
БАШчовінциЈА“, m, vidе башчован.

БЁдник, m. (ист.) vidе биједник.
БАЁНИЈЕ, n. vide дeније.

БЕДРА, f. vіdе бедро:
БЕ, interj. geb: abi:

Сломно му бедре обедвије
Бе не лудуј моја снао драга

БЁДРЕнй ПРАг, т. (у Боцн) vidе довратник. BébA, f. Kinderwort für ein kleines Kind, infans BEACHKA, f. eine Gattung Lepfel, mali species. sermone infantium.

БЕДРИНИЦА, f. у пјесми сабља што уз бедру
БЁБИЦА, f. dim. р. беба.

стојн:
Бѣвят, бевута, m. (у Земуну) дошао у бевут, Повадише сабље бедринице
т.). обезнанно се, vidе нёзнан.

БЁДРИЦА, f. (ст.) vidе бедро:
ber", m.1) Art Adel, dem Fürsten entsprechend, no- Па потрже мача од бедрице

Бiles quidan Turcards: інвн као бег на БЁДРО, п. (рі. бедра, gen. бедара) @феntеl, crus.
Херцеговини. 2) удубровнику реку свакоме | БЁъЁњЕ, . (нст.) vidе бијеђење.
човјеку кад хоће да покажу да га поштују, БЕЖАН, f. (нст.) vidе бјежан.
bet perr, dominus, cf. бан, господар. 3) (у БЕЖАН, m. (нст.) vidе бјежан.

БЕЖАЊЕ, n. (нст.) vidе бјежање.

БЕЖАТн, жим, (нст.) vidе бјежатн.
БЕГАнИЦА, f. (у У ж. н.) 2rt 23irnen, piri genus. | БЕЖУНАР, бежунара, m. (нст.) vidе бјежунар.

БЕЗ, ohne, ѕine, cf. брез.
БЕГАти, гам, (ист.) vidе бјегати.

БЁз*, m. vіdе платно 1.
БЁГАц, бекцa, m. (нст.) vidе бјегац. ВЁЗАДњй, ња, ње, (у Ц. г.) н. п.јама (која немах
BETEJ, Gereja, m. ein Fluß in Banat, fluvii nomen. дна), Бобеnlow, fundo cаrеnѕ.
БЕГЕНИСАти", ншём, v. pf. н. п. дјевојку, јело БЁЗАДЊИЦА (јама), f. (у ц. г.) vidе бездана:
какво, чoxy, Sefauen finen, probo: Ко кога

Тако се не амбисао, као јама безадњица!

BE332EH, a, o, ohne Arg, arglos, unschuldig, inБЕгиња, f. (у Дубр.) vidе госпођа. cf. бег. nocens,

а) баакога н ба.

}

(тако ослије

Све би

ne Art

Хрв.) vidе младожења.
БЁГ, m. (ист.) vidе бијег.
БЕГАЊЕ., п. (нст.) vidе бјегање.

тет баша! 1. 2) што,

fum Baldo

pf. /) lid als сtо tо баша ашиш туда ? «! 2) vidе ока

ввэлзленост

20
BE3À3.4E HÔCT, f. die Unschuld, innocentia.
БЕЗаконик, m. ein Renf obne Xeligion, carens | БЁздински, кa, кo, von Бездин.

religione (понајвише калуђери говоре).
БЕЗаконица, f. Зrauengimmer ohne Religion,

mulier carens religione.
БЕЗАкоњак, m. (у ц. г.) vidе безаконик.

cordis, sensus.
БЕЗакоЊЕ, n. (ст.) Die Srreligion, impietas:

у Инђији тешко безакоње:
Не поштује млађи старијега

expers cordis, sensus :
БЁЗАР, m. vіdе платнар.
БЕЗвоЖАН, жна, жно, gottlos, atheus.

Баволи вам понијелн
БЕЗвожник, m. ein Bottlofer, atheus.
БЕЗвожницА, f. Die Bottlofe, athea.
БЕЗвожнички, кa, кo, Ber Giottlofen, atheorum.

sensus.
bÈ36OXHÔCT, f. die Gottlosigkeit, impietas.
БЕЗвожњAh, m. (у ц. г.) vidе безбожник.

зазен.

вездЙНАЦ, нца, т. еіnеr bor Бездни. БЕЗДРВАН, вна, вно, (у ц. г.) н. п. земља, т. ј. | БЕЗДУЦІАН, шна, но, bеrаlоw, fublios, expers | БЕЗДУшник, т. човјек, који не мари за душу

(као да је н нема), беr реrѕоfe, Subofe,

отоле Боневдушници:

душу !

вёздушницА, f. женско, које немарн за душу,

die Herzlofe, Fühllore, mulier expers cordis,

БЁзЙЛАН, лна, лно, autritig, ѕinсеruѕ, cf. бе. БЕЗВРАТНИЦА, f. Sіе 25ruberlofe, quae caret fratre: БЕзимЕНА НЁДЈЕЉА, f. beipt Sie Oritte офе беr

чисша, трећа безимена, четврта сре

недјеља зове чисша, друга иа

глува, шеста цвјешна,

безиcшене

Па што те ти сестре безбрашнице -
БЕЗБРИЖАН, жна, жно, forglo8, forgenfrei, solutus

Прва се
cura, securus.
БЕЗВЕРНйк, m. (ист.) vidе безвјерник.

доаосна, пета
БЁзвиPHйк, m. (зап.) vidе безвјерник.

седма велика. БЁзвJEPHйк, m. (у ц. г.) који нема вјере, беr | БќзиMEHй, на, но, патеnlоѕ, оnе патеп, аnoTreulose, der Ungetreue, infidelis:

nymus. Од Турчина стара без вјерника

БЕзистен“, т.:
БЁзвоДАН, дна, дно, н, п. земља, мјесто, waffer- Асан гради нове
вёзвоник, m. (у Грбљу) човјек који нема вола, БЕЗЈАК, m. Spel, stolidus : нан бездаче један,
los, carens aquis.

Да Hдемо нову безистену
der keinen Ochien bat, bobus carens. Ja obe
ријечи у Србији нијесам чуо, али се опо-
мињем да су они који имају своје волове
орали од своје воље без икаке плате | ВЁЗМАТАК, тка, т. кошница у којо)
онима који их немају; а тако кажу да се

да је престао тај обичај.
БЕЗГЛАВАН, вна, вно, 1) н. п. кућа, оқne Ober=
gestorben, carens principe, patre familias, ca-

најмљена жена жалећн pite. 2) жена безглавна, која нема мужа,

pнла: „Ја сам
gattenlos, carens marito.
БЕЗГЛАСАН, сна, сно, іtіmmІов, voce саrеnѕ.
БЕЗГРЕШАН, ціна, шно, (ист.) vidе безгрјешан.

caret farina,
БЕЗГРЕШност, г. (нст.) vidе безгрјешност.
БЕЗГРИШАН, шна, шно, (зап.) vidе безгрјешан.
БЕЗГРЈЕШАН, шна, шно, (јуж.) junоlоѕ, ѕinе ввзовзЙРЦЕ, vidе безобзирке.
БЕЗГРИшност, f. (зап.) vidе безгрјешност.
БЕЗГРJEшност, f. (јуж.) бie unbloji gteit, un:

безочан.

нема sine regina.

ма

cf. врачи.

мужа говозадна безмливница, ја сам

туђега

sagt f. B. der Vater fum Sohne, der etwas
den Truberischen Vorreden um A. 1560).
dummes gethan oder gesagt hat (cf. Bezjak in

Thie, weiserloser Bienenstock, apes
отприје и у Грбљу чинило, али већ готово | БЕзмитнй BP Ачи, m. pl. који нијесу примали
baupt, i. 2. eine familie, peret старјешина ІвёзмайвннЦА, f. у приповнјеци како је нека

јадна бесолница” (т. ). која не са млива

conu), die Mehllose, die kein Me Hl bat, quae | БЕзовзЙРКЕ, т. б. без обзира, ohne umäufekent,

sine respecta: оде безобзирке,

брзо да се није имао кад обазети.

| БЕздБРАЗАН, зна, зно, fфаmlos, impudens, ef. noxa, sine peccato. (chuld, innocentia.

| БЕЗОБРАЗник, m. Set фатofe, jinpudens, cf.

БЕЗОБРАЗЛУК, m. vіdе безобрашина.
БЕЗДАН, m. (у ц. г.) vidе бездана.
БЁЗДАНА, f. 1) bеr bgruno, abyssus, cf. безад-

| БЕЗдБРАЗНИЦА, f. Sie Odamlofe, inpudenѕ fе-
њица, бездан, безданица:
Цар намаче два целата млада,

| БЕздБРАштина, f. (у Ц. г.) Sie unertümtseit, Откида их једног по једнога,

'nom. 2) код града Голупца јама с водом,

Са безорја Турци кeнcаше.

БЁзочАН, чна, чно, (у дубр.) vide није ледена тавница, Но некака јама безданица

(БЕзочанство, n. (у Дубр.) vidе без jn. на мастнр у Банату, тааБЕзочник, m. (у Дубр.) vidе безои

БЁ30чницА, f. (у Дубр.) vidе безом me eines Klosterd, monasterii nomen.

т. ј. тако

безочник.

Те нх баца доле у бездану

Офamlоjigteit, impudentia, cf, безочанство.

БЁЗДАНИЦА (јама),

pr.

f. (у Ц. г.) vidе бездана 1:

БЕЗдйн, Бездйна,

(Рез безобразан. oбрaштина. разник.

разница.

вёзочњак, т. vіdе безочник.

burnus minor.

rens cognatis :

од рода тн

вати :

БЁзумљЕ, п.

Но да видиш ала и белаја
БЕЗРИвица, f. Der Reitling, lefteri, cyprinus al-| БЕЛА НЕДЕЉА, f. (нст.) vidе бијела недјења.

БЕЛАИЦА, f. (нст.) vide jелаица,
БЕЗРОДАН, дна, дно, чnfrumtbat, infecundus.

БЕлАнЦЕ, p. (ист.) vidе бјеланце.

| БЕЛАСАЊЕ, п. (нст.) vidе бјеласање.
БЕЗРодниЦА, f. vіdе безроткиња:
Ја нијесам всето безродница

БЕЛАСАТИ СЕ, са се, (нст.) vidе бјеласати се.
БЕЗРоткињА, f. која нема рода, ein Srauengim: БЕЛАЦ, лца, т. (нст.) vidе бијелац.
mer das keine Unverwandtschaft hat, mulier ca. BÊAÂ HÔKBA, f. (ucr.) vide bujena uprBa.

БќЛАЧА, f. (нст.) vidе бјелача.
Анђе моја ти си безрошкиња:

БЁЛАПІ, m. (нст.) vidе бјелаш.
Свак мн чедо честитује младо,

БЕЛЕГА, f. (нет.) vidе биљега.
ниђе нико нема

БЕЛёгиЈА“, f. vіdе гладилнца.
БЁЗУМАН, мнa, мно, ипреrnunftig, demens:

БЕЛЕЖЕЊЕ, т. (нст.) vidе биљежење.
се Брђане безумне јунаке —

БЕЛЕЖити, жим, (ист.) vidе биљежитн.
Дробњаци су безумни јунаци -

БЕЛЁНЗУКЕ“, зука, f. pl. vіdе наруквице.
БЕЗУмити, мим, v. impf. betbören, binter дав | БЕЛЕти, белим, (нст.) vidе бијељетн.
фіt führen, decipeгe, cf. варати, завара- БЕЛЕтн ск, ийм се, (нст.) vidе бијељети се.

БЁлидБА, f. (ист.) vidе бјелидба.
Да отиде у село Млетичак,

БЕЛИЈА, f. т.ј. погача бијела, bie 2Beige, alba-
Да безуми Ченгић-Смаил-агу,

Арами нм погачу белију
Док окупим младе Морачане

ВЕлило, п. (нст.) vidе бјелило.
Unvernuft, dementia:

БЕлиљА, f. (нст.) vidе бјелиња.
Мој ујаче од Сибиња Јанко !

БЕлинА, f. (нст.) vidе бјелина.
Немој дати умље за безумље —

БЁлити, белим, (нст.) vidе бијелити.
BÈ3YMÁÊhe, n. das Bethören, deceptio.

БЕЛити CE, белим се, (ист.) vidе бијелити се.
БЁзумник, т. деr unfinige, demens,

БќлицА, f. (нст.) vide 6јелица.
БЁКА, f. (у Грбљу) , , по-вклйчаст, а, о, (нст.) vidе бјенчаст.

| БЕЙЧАСТ.
men ovi indi solitum.

BÈ.JHYK*, m. ein langes weibliches Unterkleid mit
БЁКАВИЦА, Г. 1) срицање у буквару, дав 28и- Hermeln, tunicae muliebris genus.

stabiren, syllabarum prolatio: yen bekabuyy; Ој ћевојко дилберчићу!
изучно бекавицу. 2) bie &lüferin G. 3.

(

Убијелу белнучићу,
Офaf), balatrix: нађох село манитнјех људи, Ко ти среза бијел бeлнук,
и напросих сто векавица и триста бека- Отишло му све у беглук
вица (у приповнјеци).

ВЕлнучин, т. dim. b. бeлнук.
БЁКАРИЦА, f. (у Грбљу) име кози, Зіеgеnnаmе, | БЁлоБРК, m. (нст.) vidе бјелобрк.
indi solitum.

БЕлов, белова, т. (нст.) vidе бјелов.
БЕкв, Г. (у ц, г.) надимак женски.

БЁлов, а, о, (нст.) vidе бјелов.
БЕКЕЉЕЊЕ, n. bas этаutfetfфеn, rісtiо.

БЕлдвАР, Беловара, т. (нст.) vide Бјеловар,
ВЕКЕ.љити ск, бекељим се, v. г. impf. на кога, mit allen Ableitungen.
das Maul Aletschen, ringor.

БѣловинА, f. (ист.) vidе бјеловина.
БЕКИЦА, f. Sincerwort fur ©фаf, оvіѕ ѕеrmоnе вкловљев, а, о, (ист.) vidе бјеловљев.

ВЕлдГРАБ, m. (ист.) vidе бјелограб.
БЕКНА, f. (у Ц, г.) надимак женски.

Белогрлӣ, ла, лӧ, (нст.) vidе бјелогрлн.
БЁКНУТн, бекнем, v. pf. ) büten, ballare. 2) не вЁ.югӯз, m. (нст.) vidе бјелогуз.
зна нн бекнуши, т.ј. не зна ништа, ни про-1 вЕлдгУЗА, г. (нст.) vidе бјелогуза.

БЕлддАно, (ист.) vidе бјелодано.
БЁКУТА, г. ёфimpfport für ein fwletes Xafфеn: БЕлбЈуг, т. (нст.) vidе бјелојуг.
meffet, convicium in cultrumi plicatilem obtu- БЕлокОРАЦ, ӧкӧрца, т. (нст.) vide брелокорац.

БЕлдлик, а, о, (ист.) vidе бјелолнк.
БЁл, бела, m. (ист.) vidе бјел.

БЕлдногА, f. (ист.) vidе бјелонога.
БЕЛА, г. (ист.) само у овој загонецк: Бела БЕ.оњА, m. (нст.) vidе бијелоња.
зове: дај ми бело бела леба иснод вёлтим“, cf. ваља да, може бити : белким ће

и он доћи.
BEAA, f. Frauenname, nomen feminae:
скута (т. ј. овца и јагње).

БЕЛӰР, m. (нет.) vidе бјелуг.
и пред њима Белу Станишића

БЕЛУГА, f. (нст.) vidе бјелуга.
БЁЛА, f. adj. (нст.) vidе бијела.

БЕЛӰгов, а, о, (нст.) vidе бјелугов.
БЕЛАИСАти, аишём, v. pf. ударити на ' белај. | БЕЛУТАК, тка, т. (нст.) vidе бјелутак.

БЕЛУШАСТ, а, о, (нст.) vidе бјелушаст.
БЕЛАЈ“, белаја, m. Bеr tіnfап, баѕ unglud, mа-БЕлх шинА, f. (нст.) vidе бјелушина..
Tum, cf. зло, биједа: белај! ударно сам на вёль, т. (у Славонијв) vidе бјежнка.

Бю, т. (нст.) vidе бијељ.

nomen

caprae

амаegina. Hмалн medici ачи. е нека говоја сам лива и at, quae

infantium.

говорити.

sum, pravum,

белу бела

mpudens fe

mverschámtbeit,

безонанство.

vidе огрансатн.

белај ;

eѕidе безобразан. е безобраштина.

безобразник. е безобразница.

fein bero beide Hafen fangen sollte). Ја сам ово у овоме смислу слушао утршибено мјесто бено од бена, па гдје ова

ријеч није позната, онамо јој промијењен | БЁо, бела, ло, (6ёлӣ, ла, лo, comp. 6ёљӣ.), БЁнт, т. (у Хрв.) vidе брана 1. BEÒRPAA, m. (uct.) mit allen Ableitungen, vide

глас.

из Беочина.

ВЕЉА, m. (ист.) vide Бјења.

dem
БЕБАР, бељара, т. (ист.) vidе бјељар.
БЁБАРА, f. (ист.) vidе бјељара :

ћу ;
Платно беле бежаре девојке
БЕЊАРИЦА, f. (ист.) vidе бјељарнца :

Гледале је с брега бељарице,

Беварице, њене другарнце -
БЕЉЕЊЕ, т. (ист.) vidе бијељење.
БЕЉИНА, f. (нст.) vidе бјељина.
БЁМБАША, f. некако мјесто у Сарајеву :
Колика је на Бембаши трава

Биоград.
БEMBEљ, m. (у Дубр.) Излазио је 3. Манја (као | БЕдНА, f. (нст.) vidе биона.

Турица на сретеннје); имао је хаљину сву | БЕдчин, Беочина, m. 1) на мастир у Фрушкој
нскићену зеленијем лишћем и свакојаки-

горн. 2) село код тог намастира.
јем цвијећем; око њега су се вили блаво- | вкочЙНАЦ, нца, т.

човјек
ри, и једнога је у руци носно с њиме се вкочински, на коРоп Беочид
играо. Ишао је онај дан ик на мастиру св. | вкдчуг, т. (нст.) vidе биочуг.

Јакова (око 1/2 сахата од града). | БЁНКА, f. Sіе фиppe, papa. cf. лутка.
БЁн”, m. Bаѕ ЭЛuttеrma, naevus. cf. младёж. | БЕПЧЕ, чета, п. Вав рuррфеn, pupula.

Туркиње а и наше гдјекоје жене по ва-Ј БЕРАК, pкa, m. (у Сријему) Der Spain, nemus.
рошнма мисле да је лијепо имати бене по

cf. луг.
лицу, и за то их црном бојом граде и које БЁРАТ*, берaтa, m. ein Diplom, diploma : док се
немају :
Досто моја и два бена твоја,

и два бена међу обрвама
БЁНА, m. (у Херц. иу Хрв.) vide будала: нди

бено једна ; нди бeнo бeнаста. БЁНАВ, а, о, vide бeнаст. БЕНАвити ск, бенавим се, v. г. impf. чинити

ce benae, sich närrisch stellen, stultitiam si

mulare. BEHÁB.LÊBE, n. das sich närrisch-stellen, simula- ли платили харач и

tio stultitiae. БЁНАСТ, а, о, (у Хрв.) vide будаласт: нди

бено бекасиа.
БЁНБЕРИН, m. (у ц. г.) vidе берберин:

Те доведи Петра бенберина —
БЕндеш, m, у загонеци: подигле се рогољаче,

torius.
сусрете их рендисало, хоћаше их ренди- БЁРБА, f. (у војв., а у Србији бн
сати, не да Бендеш ни гледати, (овце,
курјак и пас).

die Weinlese, vindemia. БЕНТЁ.ЛУК", т. трава, што се меће у вино в БЁРБЕР, m. vіdе берберин.

У ракију да се човјек опије и да заспи као БЕРБЕРЕЊЕ, n. vіdе бријање,

mptab, das Schlafkraut, herba soporifera. БЕНЕВРЕКЕ, f. р. (у Хрв.) бie Beinfleiber, cali-I вЁРБЕРИНА, f. (у Рисну) vide љекаркна.

gae. cf. беневреци, лаче, чакшире. БЕНЁВРЕЦи, бенёврёка, т. р. (у Хрв.) vide

лисици проуче бераши, оде коже на пазар.
BEPÀTAHJA, m. der ein Diplom besißt, diplomate

зовн који су берaтe имали, а у Цариграду се
ornаtuѕ. Бератлије су се звали и наши кне-
бератлије разликују од остале раје и по
одијелу (чини ми се да смију носити жуте
местве и црвене јеменије), те Hх

кацнма не смију устављати интaти јесу
BÈPÂY, 6epára, m. der (Wein-, Kukuru;-) Leser,

Tector (vindemiator, messor). cf. гргалац.
BEPÁYEB, a, o, des lesers, legentis (metentis).
БЕРАчиЦА, f. Die (Bein-) geferin, videmiatrix.
БЁРАчки, какӧ, н. п. плата, Refera, vindemia-

по со

имају

тескеру.

виноградско брање, а у Боци демање)

се

рекло

| БЕРБЕРЛУк“, т. бie Barbiererei, arѕ tоnѕоria.

БЕРБЕРИН, т. бer Barbiet, tоnѕог.
БЕРБЕРИти, рим, у. inpf. vіdе бријати:

но ти зовн два бербера млада,

Берберимо главу на хајдучку
беневреке.
BEHÈBPRE, f. pl. (scherzhaft) vide nenehrabe.
БЕНќТАЊЕ, n. Bag Langweilige Офwagen, fabu-J БЕРДо? ПАТРОл поВРБАЈ! (wer Ba? 5Patrol oorbei)
BEHET A.10, m. der langweilige Schwäger, fabu-5ÈPBÊPHHLA, f. die Barbierbude, tonstrina.

| БЕРБЕРСкӣ, кa, кo, barbierij, tоnѕоrius,
lator longus, taedium ciens.
БЕНЁTATи, бенећем, v. impf. говорити којешта,

чиње, као да под старост отиде у БЁНКОВАЦ, ковца, т. варошнца у котару изСкрадина са зндинама од БЕРДокАЊЕ, n. Bas бepдo-rufen, dico

ГБЕРДокАти, бердӧчём, v. impf. берда nomen canis; baber fpriфw.: БЕРДокнути, бердӧкнём, v. p. берАО

ни једнога (рот Заgеr, ца

latio longa.

der Ruf der Schildwache, vox excubiarum apud Germanos, recepta et in Serbia: под старост бердо (рече се код ко што у неврнеме по

БЕНАУК, т. (у Барањи) vide бeлну:

међу Задра н старога градића.

m BÉHO, m. Hundsname,

, Оба, бёно ! —

bердо.

mo бeрдо.

rufen, ela.

aufrufen,

вати :

БЕРМЕТm.

, m

cinor.

nate яне.

у се по

куте

БЁРИ, f. pl. поље (н Турско и црногорско). обрнуше у бесауке Турке -
BÈPHCAB, m. Mannsname, nomen viri.

БЕСРЕБРНӣ ВРАчи, т. pl. vіdе безмитни врачи.
БЕРИТЕТ“, m. 1) vide љетина: Бије се као ала БЁст, f. (нст.) vidе бијест.

с берићешом. 2) бав Bebeiben, incrementum, БЕстиЈА, f. (у војв. бешшија) bie Beftie, bеѕtia
вuccessus, cf. срећа, напредак: Да Бог на- (als Офimpfwort). et. будала, бена.
спори и берићеш учини!

БЕСтЙЈАЊЕ, п. vіdе лудовање.
БЕРИТЕТАН, тна, тно, н. п. година, дереibliФ, БЕСтЙЈАти, јам, v. impf. (у ц. г.) vidе лудо-

fruchtbar, glücklich, optatus.
БЕРКАСово, п. село у Сријему, ein Dorf іn Opr: Не бесшија Комнен барјактару
mien, nomen pagi;

вёстӣJнскӣ, кa, кo, (у Боци) tbüriФt, stultus. Трчи брже мјесту Беркасову

cf. будаласт.
BËPMET, m. Wermuthwein, vinum absinthiacum. BÈCTÚJHCTBO, n. (y Y. r.) die Thorheit, stulti-
БЕС, m. (нст) vidе бијес.

tia. cf. будалаштина.
BECAн, сна, сно, (бесни, на, но, adv. бесно, БЕстилУК, m. vіdе бестнјнство.
comp. бешњи) (ист.) vidе бијесан.

БЕСтиљ, бестиља, m. (у Босни) као густ пек-
ВЕСАц, сцa, m. у Цриници градина на кршу; мез од шљива, Pflaumen:Охир, syгapus

кажу да су ондје негда Чивути сједили. prunorum. БЕСЕДА, f. (ист.) vide бесједа.

вёстУЖАН, жна, жно, (у Дубр.) fabrläpig, negliБЕСЕдити, дим, (нст.) vide бесједитн.

gens, cf. немарљив. ВЕСЕЉЕЊЕ, n. (нст.) vide бесјећење.

БЕСУБЕ, п. кад гдје нема суда, SeriФtilojigБЕсида, f. (зап.) vide бесједа.

keit, defectus judicum.
ВЕСидити, дим, (зап.) vide бесједитн.

БЁСЦЕН, а, о, (нст.) vidе бесцјен:
БЁсиЪЁЊЕ, п. (зап.) vide бесјеђење.

и у свакој бесцен камен драги
БЕСЈЕДА, г. (јуж.) бie Rebe, ѕеrmо.

ввcЦЕЊЕ, . (ист.) vidе бесцјење.
БЕСЈЕдити, дим, (јуж.) v. impf. fpreфet, sermo- вёсцин, а, о, (зап.) vidе бесцјен.

БЁсцињЕ, п. (зап.) vidе бесцјење.
BÈCJE GEHE, n. das Sprechen, sermocinatio.

БЕСЦЈЕН, а, о, (јуж.) unfфägbar, inaestimabilis.
БЕСКОРКА, Г. 1) н. п. бритва, оқne eft, офale, ВЁСцЈЕЊЕ, n. (јуж.) in bеr xebensart: продао

f. sine cortice, sine manubrio. 2) бијела бунде- у бесцјење, ёpottgelo, pretium vilissimum.

БЁТАР, бећара, m. 1) човјек неожењен, Зung-
BÈCKY KAHÂK, m. Mensch ohne Haus und Hof, cui gesella, coelebs :
nec ara nec focus:

У бећара свакога шићара,
Купи побро под барјак јунаке:

Понајвише буха и ушнју.
Све крвнике и бескуканике —

2) у Србији за Карађорђијева времена BÈCMPTAH, Tha, tho, unsterblich, immortalis.

звали су се бећари војници који су онамо BÈCMPTHÔCT, f. die Unsterblichkeit, immortalitas. били дошли нз другијех земаља, БЁСнило, п. (нст.) vidе беснило.

нијесу војевали за своје куће, него БЕСнкти, ним, (вст.) vidе бјешњети.

плату. cf. голи снн. 3) (у војв.) frеmber SagБЕСндөA, f. (ист.) vidе бјесноћа.

(Bhner obne Haus und beständigen Aufenthalt. БЕСолицА, f. этаngеt an Cali, inopia salis. БЕТАРИНА, f. 1) augm. р. бећар. 2) Кипдде: БЁСолниЦА, f. која је без соли, bie Ballojе, fellschaft, coelibatus.

Frauenzimmer das Mangel an Salz leidet, quae SESAPÒBÂHF, n. das Junggesellenleben, vita caret sale, cf. безмливница.

coelebs. ВЕСомУЧАЙ, чна, чно, (нст.) vidе бјесомучан. БЕТАРОВАтн, бећарујем, у.impf. Зungsefelle

sein, als solcher leben, coelibem vitam agere. BECNÒCARH, a, o, geschäftslos, otiosus: Be- BÈRÂPCKû, kâ, Kô, junggesellisch, coelibis aut сиocлeн поп и јарнће крсти.

coelibum. БЕСпослиЦА, f. ) бie Rupe, otium: отићи ћу | БЕкко, т. (у. Ц. г.) мушки надимак: ГАjeгoд на бесиослици. 2) bie SanDelei, nu- Те кажује Бебку Бајовићу кае: прођи се бесиослице; то је бес. БЁХАР“, бехара, т. (у Босни по варошнма) Nocauya. 3) der Müsliggänger, Tändler, otia- bie Blutbe, flos, cf. цвијет:

tor, homo nugах: иди беспocлицо једна! Снијег паде на бехар на воће
БЕСПoсличЕЊЕ, n. Bag Rupiggeben, otiatio (?).

Да сашнјем јорган од беғара
БЕСпocличити, чим, у. impf. mübiggeben, otiari. Да навезем јорган од бехара -
БЕСПУТАН, тна, тно, индезieтeпo, ипаnitандія, БЕЧ, Бéча, т. 28ien, Vienna.

БЁЧА, f. (у Ц. г.) некака велика змија, за коју
BÈCHY Tho, nicht auf rechtem Wege, ungerecht, се говори да има на себи крељушт као

риба, али се само приповиједа да има ова БЕСПУТЕ, n. (у Ц. г.) без пута, бie ungereimt:

змија, а слабо ко може доказати да ју је beit, ineptiae: говоря у бесayfe; ти си | видно, као ни скора и грабоноса, Art

Schlangen, serpentis genus.

ва,

vidе мисирача.