ИЗБРИЈАВАЊЕ, П. baš Madrafiren, erasio. ИЗБРИЈАВАТИ, бријавам, v. impf. nadrafiren, erado. ИЗБРИЈАТИ, избријем, v. pf. nadrafiren, erado. ИЗБРИСАТИ, бришем, v. pf. vermifcen, deleo. ИЗБРЉАТИ, избрљам, v. pf. н. п. по чанку, verwirren, conturbo. ИЗБРОЈИТИ, избројам, v. pf. auszäblen, enumero. ИЗБРОЋИНЕ, f. pl. ber Maderapp, rubia tinctorum secunda (der Saß der Färberröthe, nachdem sie einmal gebraucht worden). Man braucht ihn z. B. zum Färben der Ostereier, wie das варзило. HзBÝBATH, йзбубâм, v. pf. (onomatop.) ¡erbläuen, contundo. избудити, избудим, v. pf. nad ber Seibe weden, excito alium ex alio. ИЗБУљити, избўљим, (v. pf. очн, bіе Иugen ber= ИЗБУЋити, избућим, (vor(trecen, exsero oculos : Избулло очи као варен зец. [ИЗВЕJА́ВАТИ, Вèјавам, (ист.) vide извијавати. ИЗВЕJАТИ, јем, (ист.) vide извијати. [ИЗВЕКОВАТИ, Векујем, (ист.) vide извјековати, ИЗВЕРЎГАТИ, гам, v. pf. fdlängelidt maden, sinuo. извести, ведём, v. pf. 1) binausführen, educo. 2) binaufubren, educo. 3) воду на каку висину, binaufleiten, educo. 4) сјеме н. п. од лука, купуса, репе и т. д., erzeugen (amen einer Pflanze), produco, cf. извода. 5) пјесму, ausfubren (ein lieb), concino, cf. извадити. HзBÉCтH, Béзêm, v. pf. sticken, acu perscribo. извести, везём, v. pf. 1) berausführen, eveho: извео га из куће. 2) binauffübren auf bem Bagen, eveho: да те извезем уз ово брдо. извести CE, везём се, v. г. pf. 1) Ianben, in terram exire: Другу војску морем оправно Да с'извезе Рисну на габелу 2) ausfahren, evehor. Избушити, избушим, v. pf. jerlödern, perforo,|ИЗВЕТРИТИ, Рим, (ист.) vide извјетрити. pertundo. ИЗВЕШАТИ, Шӑм, (ист.) vide извјешати. ИЗВАДИТИ, ДИМ, v. pf. 1) beraušneђmen, Servor= |ИЗВЕШТАТИ, там, v. pf. veralten, obsolesco, cf. bolen, promo. 2) пјесму, erfinben, bidten, оветшати. carmen condere. 3) (ст.) кавгу, angetteln, ИЗВЕШТИТИ СЕ, ТИМ се, (ист.) vide извјештиexcito, cf. заметнути : Шћаше Милош да извади кавгу извӑлити, извалим, v. pf. 1) ummerfen, everto, prosterno: Ђе је магла пањ извалила. ти се. извидати, извидам, v. pf. beilen, ausfuriren, medeor, cf. излијечити. ИЗВИДЕТИ, (ист.) извидити, (зап.) извидЈети, (југоз.) ИЗВИЂЕТИ, (јуж.) evannere. извидим, v. pf. in Nugen schein nehmen, beaugenschei nigen, coram inspicio. 2) очи, fcarfen 23lid werfen, rigidis oculis извиJÁвање, п. (јуж. и зап.) baš MBorfeln, zo intueor: извално на њега своје велике очи. извӑлити се, йзвалим се, v. г. pf. fid binwer=|иЗВИЈА́ВАТИ, вијавам, v. impf. (јуж. и зап.) fen, procumbo. изваЉАТИ, извӑљам, v. pf. beraušmalzen, pro volvo. ИЗВÁЉАТИ СЕ, изваљам се, v. r. pf. 1) fid) ber= auswäljen, provolvor. 2) fid fatt mäljen, satior volutando. ИЗВАЉИВАЊЕ, П. baš Umwerfen, Sinwerfen, pro stratio. ИЗВАЉИВАТИ, ваљујем, v. impf. umwerfen, pro sterno. ИЗВАЉИВАТИ се, ваљујем сe, v. r. impf. fid hinwerfen, prosternor. ИЗВАН, (по Херц.) (mit gen.) außer, extra: он је изван себе. ИЗВАНКА, Sraußen, foris, cf. споља. извањӣ, ња, ње, (у Паштр.) äuferlid, externus, cf. спољашњи. ИЗВАРАТИ, рам, v. pf. 1) aušlügen, ementior : изварао у њега десет гроша, cf. излукавити. 2) кога, mehrmals betriegen, decipio. ИЗВЕДРИТИ, изведрим, v. pf. beiter maden, auf= beitern, sereno: овај ће вјетар ноћас извеДриши. ИЗВЕДРИТИ СЕ, изведри се, v. r. pf. beiter ner= ben, serenor. ИЗВЕJАВАЊЕ, П. (ист.) vide извијавање. ИЗВИЈАТИ, jем, v. pf. (јуж, и зап.) worfeln, evanno, cf. овијати. ИЗВИЈАТИ СЕ, Извијам се, v. г. pf. fid winben, evehor, sublimis feror: извијао се орао под облаке. извикати, извичём, v. pf. 1) burdy efdrei et= was bewirfen, clamore assequor: толико си викао, па нијеси ништа извикао. 2) (у Дубр.) aus delten, objurgo, cf. искарати, испсовати: извикао ме. 3) (у војв.) кога, in üblen Ruf bringen, verrufen, infamo. ИЗВИКОВАТИ, викујем, (зап.) vide извјековати. 3) воду иза шта, aušpreffen, exprimo, cf. изажетн. 4) (у Ц. г.) огањ, berausbringen, evolvo. извити дГАЊ, m. (у Ц. г.) огањ који се извије из липова дрвета. Таки се огањ онамо употребљава и у бајању од различнијех болести. cf. живи огањ. извити сЕ, извијем се, v. г. pf. fid entwinben, fid emporwinben, evehor : извио се орао небу под облаке. ИЗВИТОПЕРИТИ CE, рим се, v. r. pf. fid merfen Извитрити, рим, (зап.) vide извјетрити. TH ce. ИЗВЈЕКОВАТИ, вјекујем, v. pf. (јуж.) aušleben, satis superque vixisse: ја сам већ извјековао, т. ј. провео сам свој вијек. ИЗВЈЕТРИТИ, Рим, v. pf. (јуж.) aušrauden, eva poror. ИЗВЈЕШАТИ, Шам, v. pf. (јуж.) nad ber Reibe ИЗВЛАЧЕЊЕ, п. 1) bas Serausgieben, extractio. - воде или пријеранци, пак се на прољеће наново посаде те прорасту и уцвате, и тако се изведе сјеме. cf. извода. 5) aušführen (ein Lied), concino: Она им пјесме изводи, У свакој мене прип’јева изводња, f. adj. (у Ц. г.) 1) пошљедња летурђија што се мртвоме за душу служи, Iepte Xobtenmeffe, ultimum sacrum piaculare. 2) ручак који се онда поповима даје, baš das bei dieser Gelegenheit den Priestern gege: ben wird, epulum hac occasione sacerdotibus praeberi solitum. ИЗВОЂЕЊЕ, n. 1) bas Serausführen, eductio. извоз, m. 1) baš ubren, vectura. 2) біе Иu3= изволЕВАЊЕ, п. (ист.) vide нзволијевање. изволити, изволим, (зап.) vide извољети. ИЗВОЉЕТИ, изволим, v. pf. (јуж.) belieben, ф würdigen (in den Klöstern, und in den Städ= ten), placeat, dignetur (in Ungern). извор, m. ber urfprung eines luffes, bie Duelle, ИЗВОРАЦ, ИЗВорца, m. hyp. v. извор. ИЗВРАТИТИ, извратим, v. pf. wenben (ummen= ИЗВОДА, f. главица купуса, или другога каквог поврћа, што се остави за сјеме. изводати, изводам, v. pf. н. п. коња, überfüb=❘ИЗВРАЋАЊЕ, n. baš Menben, versio. ren (bas ferb), circum duco equum sudantem : | ИЗВРАЋАТИ, ћам, v. impf. wenben, verto. Добре коње Турци изводаше ИЗВРАЧАТИ, Изврачам, v. pf. ermabrfagen, acquiизводити, изводим, v. impf. 1) berausfubren, ro vaticinando. educo. 2) binaufubren, educo. 3) воду на ка- изВРВЕТИ, (ист.) ку висину, binaufleiten, educo. 4) сјеме ода извèвити, (зап.) шта, erzeugen, produco. Од кога поврћа ИЗВРВЈЕТИ, (југоз.) ниједан струк првога љета не прорасте и ИЗВРВЉЕТИ, (јуж.) не уцвати, од онога се у јесен оставе из-|ИЗВРГНУТИ, нем, vide изврћи, вим, v. pf. berausftrömen, effundi, se effundere: из= врвљеше људи из града. ИЗВРГНУТИ СЕ, нём се, vide изврћи се. ИЗГЛАБАТИ СЕ, бá се, v. г. pf. fid abwegen, ИЗВРЕТЁНАТИ, нам, v. pf. (у Дубр.) изврете- deradi, cf. изјести се. eine Mefferklinge), extorqueo. нао лук, т. ј. прорастао, treiben (von Vflan=|изглавити, изглавим, v. pf. ausòreben (.. zen), emitto germen. cf. вретено. изврнути, изврнем, v. pf. ummerfen, everto. ИЗВРСТАН, сна, сно, (у Дубр.) außerorbentlid, ausgezeichnet, egregius, insignis. ИЗВРСТИ СЕ, врзём се, v. г. pf. на кога, као ИЗГЛАВЉИВАЊЕ, n. baš ušòreben, extorsio. напасти, омрзнути, почети викати на кога, изгладнети, (ист.) (гладним, v. pf. bungrig anfeinben, infesto. изгладити, дим, v. pf. ausglätten, laevigo. изгладнити, (зап.) (werden, fame corripior. ИЗВРТАЊЕ, П. 1) bas Ummerfen, eversio. 2) a изгладЊЕТИ, (јуж.) Verdrehen, detorsio. ИЗГЛЕДАЊЕ, П. bainansfeђen, prospectio. ИЗВРТАТИ, врћем, v. impf. 1) итmerfen, ever-|изглÉДАТИ, изгледам, v. impf binausdauen, to. 2) verbreben, detorqueo. pospicio. извÉТЕТИ, (ист.) извртим, v. pf. 1) zerbobren, ИЗГЛЕДАТИ, дам, v. pf. erfdauen, spectando ac- ИЗВРТЈЕТИ, (југоз.) фиß aus ber Glinte), eva-|ИЗГЛОДАТИ, Изглођем, v. pf. žernagen, corrodo. ИзврЋИ, вргнём, v. pf. 1) н. п. пушку, entlabeп, ben, corradi. los dießen, ejaculor. 2) (у Дубр.) из руке, изгмизати, гинжём, vide изгамизати. ИЗГНАТИ, гнам (йженём, йжденём), v. pf. quš: извёх, von oben berab, desub: тече вода изврх ИЗВРШИВАЊЕ, П. bas Mollenben, absolutio. ficio. изгнусити, изгнӳсим, v. pf. (у Дубр.) be: ИЗГЊЕЧИТИ, изгњечим, v. pf. zerquetfden, con- ИЗГОВАРАЊЕ, П. 1) bas usfpreden, pronuncia- ИЗВРШИВАТИ СЕ, вршује се, v. r. impf. volfen= | ИЗГОВАРАТИ СЕ, говарам се, v. r. impf. fid ent= извршити, извршим, v. pf. volbringen, perficio. debilitari. со. ЙЗГАЗИТИ, ЗИМ, v. pf. 1) кога, žertreten, concul-| НЗГАРГАТИ, гӑм, v. pf. ausÉrämpeln, carminu. гаргати. изгÁтати, изгӑтам, vide изврачати. schuldigen, excuso me. йзговÔР, m. die Entschuldigung, Ausrede, excu satio. изговорити, говорим, v. pf. 1) aušreben, ser- excuso. ИЗГОВОРИТИ СЕ, говорим се, v. г. pf. 1) sich aus: excuso me. изгонити, изгоним, v. impf. 1) auštreiben, ex pello: изгони грош золоту (т. ј. од гро- изгоњење, п. баз Иuštreiben, expulsio. ИЗГОРЕТИ, Рûм, (ист. и јуж.) vide изгорјети. йзгинути, нём, v. pf. zu runbe деђеп (von иЗГОРЈЕЛИЦА, f. vide погорјелица. mehreren), pereo, intereo. ИЗГЛАВАТИ, бам, v. pf, benagen, arrodo. ИЗГОРЈЕТИ, Рûм, (јуж.) v. pf. 1) abbrennen, ex- T изгрдити, изгрдим, v. pf. 1) што, bäßlid ma=] издаЖЂЕТИ СЕ, издӑжди се, (јуж.) vide издажchen, deformo: За ђевером лице изгрдила дјети. ИЗДАЈА, f. ber erraty, proditio. 2) кога, befdimpfen, ignominia afficio. ИЗГРЕПСТИ, гребем, v. pf. 1) berausfcaben, издаЈник, berauširaßen, erado. 2) jerÉragen, lacero unguibus. ИЗГРИСТИ, изгризем, v. pf. zerbeißen, zernagen, corrodo. ИЗГРЕЈАТИ, јем, (ист.) vide нагријати. ИЗГРИЈАТИ, јем, v. pf. (јуж. и зап.) mit spolz aushalten, ligna suppeditare. ИЗГРЛИТИ, Лӥм, v. pf. umarmen (mehrere), amplector alium ex alio. ИЗДАЈНИца, f. bie Merräthevin, proditrix. ИЗДАЛЁКА (из далека), von weitem, eminus, е longinquo. ИЗДАН, m. 1) мјесто гдје вода из земље пншTн, Ort wo das Wasser aus der Erde hervor: fprubelt, scatebrа. 2) (у Мачви) vide извор. ИЗДАНАК, ИЗДанка, m. ein Rnüttel von einer Staude die am Boden abgehauen ist, fustis genus: ударио га изданком. ИЗГРЛИТИ СЕ, грлимо се, v. г. pf. einanber um= | издАНГУБИТИ, бйм, v. pf. an Seit verlieren, pes armen, amplecti se invicem: Да се жељно изгрлимо, изгонути, изгрнем, v. pf. 1) beraus[darren, era- ИЗГРТАЊЕ, п. 1) дas Serausfcarren, erasio. 2) бав ИЗГРУШКАТИ, Кӑм, v. pf. н. п. кошуље, cf. груш кати. изгубити, изгубим, v. pf. 1) verlieren, amitto: Цар хоћаше изгубиши љубу на двору. versio. sumdo tempus: издангубио три дана. изданути, изданём, vide издахнути. ИЗДАНУЋЕ, n. vide издахнуће. издати, дам (издадём), v. pf. 1) geben, do : Обојици издао за душу 2) weggeben heimlich vom Hause, veruntreuen, interverto.3) verratben, prodo: издале ме ноге, очи; издала снага, година ; Ко те изда, издало га љето ! издахнути, издахнём, v. pf. aušatymen, exspiro. ИЗДАХНУЋЕ, п. самртни час, баз terben, obitus: тако ми мога издахнућа! издашан, шна, шно, freigebig, liberalis. ИЗДВОРИТИ, издворим, v. pf. burd baš ufwar= das ten etwas erwerben, ministerio acquiro: Ево има девет годиница Како дворим цара у Стамболу, Ни издворих коња ин оружја Ни доламе нове ни половне ИЗДЕВАЊЕ, n. (ист.) vide издијевање. ИЗДЕВАТИ, ИЗДёвам, (ист.) vide издијевати. ИЗДЕВЕТАТИ, там, v, pf. излупати кога, jer= blauen, contundo. наделити, изделии, (ист.) vide издијелити. ИЗДЕЛИТИ СЕ, изделимо се, (ист.) vide издијелити се. ИЗДЕНУТИ, Нêм, vide издестн. ent=|иЗДЕР, m. н. п. добро платно, сукно за издер, Leinwand, Tuch, so Strapaße aushält, pannus aut linteum laboris patiens. ИЗДÈРАТИ издерём, v. pf. 1) zerreißen, lacero. 2) bur prügeln, verberibus impleo: добро су га издерали. издерИЛИЈЕСКА, f. cin Ferngefunber Rerl, homo robustus. ИЗГУРАТИ, изгýрам, v. pf. 1) binausftoßen, extrudo. 2) jerftoßen, ju Grunbe ridten, elido. ИЗДАВАЊЕ, П. ;) bas Serratben, proditio. 2) ав Beben vom Laufe meg, Peruntreuen, inter-| издести, денем, (ист.) vide издјести. ИЗДИВАЊЕ, п. (зап.) vide издијевање. издавати, издајем, v. impf. 1) weggeben, inter-|издивАТи, издивӑм, (зап.) vide издијевати. verto: издаје из куће н. п. слуга или други ко од млађијех. 2) verrathen, prodo. ИЗДАВНА (на давна), von länft her, pridem. ИЗДАЖДЕТИ СЕ, ДИ се, (ист.) vide издаждјети се. издӑждити СЕ, ди се, (зап.) vide издаждје ти се. ИЗДАЖДЈЕТИ СЕ, да се, v. г. pf. (у Дубр.) деnug regnen, satis pluisse. издигнути, нêм, vide издићи. ben, tollo, erigo. 2) (у Ц. г.) издижу с овцама у планину, т. ј. крећу се, fid begeben, exeo. издизати се, дижем се, v. r. impf. fid erђеђеп, aufrichten, erigor. pig= ИЗДИЈЕВАЊЕ, n. (јуж.) bašufbringen eines namens, inditio nominis scommatici. ИЗДИЈÈВАТИ, издијевам, v. impf. (јуж.) н. п. нме коме, aufbringen (einen Špignamen), indere scomma. издијелити, издијелим, v. pf. (јуж.) austheilen, vertheilen, distribuo. издијелити се, издијелимо се, v. r. pf. (јуж.) fid jertbeilen, aušeinanber fommen, distribui. издилити, издалим, (зап.) vide издијелитн. издилити се, издилимо се, (зап.) vide издије лити се. издинути, нём, (зап.) vide издјенути. ИЗДИРАЛА, als interj. auf uns bavon! aufugit: кад он то чу, а он онда издирала, т. ј. побјеже. издирало, m. који издире, ber fid abmübet, qui laborat. cf. издирша. Та ево га, мила нено, гди дрма на врати, Издрмао, мила нено, пола кључанице ИЗДРНДАТИ, дам, v, pf. abÉrämpeln, carminare : још није сву вуну издрндао. ИЗДРОБИТИ, Издробим, v. pf. jerbrödeln, comminuo. издрпати, издрпам, v. pf. jerfegen, lacero, lanio. нздÝпстн, дÝбêm, v. pf. aushöhlen, excavo. издушити, издӯшим, v. pf. 1) ausblafen, exspiro : Теке двије пушке издушише Докле друге пушке запуцаше 2) (у Дубр.) извјетрити, verbunften, eva nesco. ЙЗЕД, f. (ист.) vide изијед. иЗЕЛИЦА, f. (ист.) vide изјелица. ИЗЕРИТИ СЕ, изёрим се, v. г. pf. vide искри вити се. ИЗДИРАЛО, n. труд онога који издире, bie e=| mübung, labor: Једнога називало, а друго- изЕсти, изедём (изём), (ист.) vide изјести. га издирало. Његово називало, а друго- изЕсти CE, изедём (изем) се, (ист.) vide га издирало. ИЗДИРАЊЕ, n. 1) bie Demübung, labor. 2) Reiß=|ЙЗЕША, f.u. m. (ист.) vide изјеша. aus, fuga. ИЗДИРАТИ, рем, v. impf. 1) fid abmüђеп, laboro. 2) Reißaus nehmen, aufugio. ИЗДИРАТИ СЕ, Рêм се, v. r. impf, на кога, ftarf fdreien, clamo. ИЗДИРША, m. vide издирало. ИЗДИСАЊЕ, n. bas Husatbmen (terben), exspiratio. ИЗДИСАТИ, дишем, v. impf. aušathmen, exspiro. издисти, динём, (зап.) vide издјести. издили, дигнем, v. pf. 1) aufridten, auffeten, erbeben, erigo. 2) (у Ц. г.) austreiben, expello, cf. издизати, издигнути: Издигнули овце у Стоспуде Мене б'јеле овце издигоше издићи се, дигнём се, v. r. pf. fid aufridten, erigor. ИЗДЈЕНУТИ, (издјенем, v. pf. (југоз.) име, einen ИЗДЈЕСТИ, Spignamen дебеп, aufbringen, im pono nomen irrisorium. 2) иглу, ausfäbeln, filium ex acu eximere. изјести се. ЙЗЁШАН, шна, шно, (ист.) vide изијешан. изигРАВАЊЕ, п. 1) bas Gewinnen burd pief, lucrum ex lusu. 2) das Ausspielen, Vollenden des Spiels, absolutio ludi. 3) das Austanzen, Vollenden des Tanzes, absolutio saltus. ИЗИГРАВАТИ, Игравам, v. impf. 1) erfpielen, ludendo acquiro. 2) zu Ende spielen, absolvo ludum. 3) zu Ende tanzen, absolvo saltum. иЗИГРАТИ, ИЗИГРӑм, v. pf. 1) erfpielen, ludendo locror. 2) zu Enbe fpielen, absolvo ludum. 3) zu enbe tanzen, absolvo saltum. ИЗИГРАТИ СЕ, изиграм се, v. r. pf. 1) fid-ausfpielen, satis lusisse. 2) fid) auštanjen, satis saltasse. изид, f. (зап.) vide изијед. изидати, изидам (ђём), v. pf. aušбанен, ехаеdificare: Изидао и справио дворе йзИЈЕД, f. кад кога изију вјештице; има некака трава од изиједи, у које је лист као у јагода а цвијет жут. ЙЗИЈЕШАН, шна, шно, (јуж.) eßgierig, edax. ИЗИЛАЖЕЊЕ, n. vide излажење. be=|изилазити, зӣм, vide излазити. ИЗДЈЕНУТИ СЕ, не се, v. г. pf, н. п. игла, fid ausfädeln, filum ex acu excidit. издовољити, љим, v. pf. н. п. своје срце, friebigen, satisfacere. ИЗДРАВИТИ, ВИм, vide оздравити. ИЗДРЁТИ, дерём, (издръо, издрла) (ист.) vide издријетн. ИЗДРИЈЕТИ, дерём, (издръо, йздрла) v.pf. (јуж.) 1) zerreißen, lacero. 2) Reißaus nehmen, aufugio. ИЗДРИТИ, издерём, (издръо, издрла) (зап.) vide издријети. издрЉАНЧИТИ, чим, v. pf. erfdywagen, abfcwagen, eblandior, emendico. издељати, издрљам, v. pf. befrigeln, conscribillo. ИЗДРМАТИ, мам, v. pf. beraušrüttein, excutio: Изилица, f. (зап.) vide изјелица. изиддити, йодим, у пјесми vide изодити. изискати, изиштём, v. pf. 1) erlangen, acquiro. 2) (по југоз. кр.) vide изнаћи. ИЗИСКАТИ СЕ, Изиштём се, v. г. pf. einer itte Gewährung erlangen, voti- fio compos. изисти, изиђем (изидеи), vide изићи : Мујо изиси одиста хоћаше изисти, изијем, (зап.) vide изјести. изисти се, изијем се, (зап.) vide изјести се. изитити СЕ, тим се, vide исхитити се. изиҡи, изиђем (изидём), v. pf. 1) анšдеђеп, exeo, egredior. 2) ausbrechen (von einem Grantheme), erumpo: изишле красте по |