Избушити, избушим, v. pf. jerlödern, perforo,|ИЗВЕТРИТИ, Рим, (ист.) vide извјетрити. pertundo. ИЗВЕШАТИ, Шӑм, (ист.) vide извјешати. ИЗВАДИТИ, ДИМ, v. pf. 1) beraušneђmen, Servor= |ИЗВЕШТАТИ, там, v. pf. veralten, obsolesco, cf. bolen, promo. 2) пјесму, erfinben, bidten, оветшати.

carmen condere. 3) (ст.) кавгу, angetteln, ИЗВЕШТИТИ СЕ, ТИМ се, (ист.) vide извјештиexcito, cf. заметнути :

2) очи, fcarfen 23lid werfen, rigidis oculis извиJÁвање, п. (јуж. и зап.) baš MBorfeln, zo intueor: извално на њега своје велике очи. извӑлити се, йзвалим се, v. г. pf. fid binwer=|иЗВИЈА́ВАТИ, вијавам, v. impf. (јуж. и зап.) fen, procumbo.

3) воду иза шта, aušpreffen, exprimo, cf. изажетн. 4) (у Ц. г.) огањ, berausbringen, evolvo.

извити дГАЊ, m. (у Ц. г.) огањ који се извије из липова дрвета. Таки се огањ онамо употребљава и у бајању од различнијех болести. cf. живи огањ.

извити сЕ, извијем се, v. г. pf. fid entwinben, fid emporwinben, evehor : извио се орао небу под облаке.

ИЗВИТОПЕРИТИ CE, рим се, v. r. pf. fid merfen
(vom Solze), resilio, cf. изврћи се: даска се
извитоперила.

Извитрити, рим, (зап.) vide извјетрити.
Извиштити СЕ, тим се, (зап.) vide извјешти-

TH ce.

ИЗВЈЕКОВАТИ, вјекујем, v. pf. (јуж.) aušleben, satis superque vixisse: ја сам већ извјековао, т. ј. провео сам свој вијек. ИЗВЈЕТРИТИ, Рим, v. pf. (јуж.) aušrauden, eva

poror.

ИЗВЈЕШАТИ, Шам, v. pf. (јуж.) nad ber Reibe
benfen, suspendo alium ex alio.
ИЗВЈЕШТИТИ СЕ, тим се, v. г. pf. (јуж.) burd
Versuche und Erfahrungen zu Kenntnißen kom
men, peritum esse.

ИЗВЛАЧЕЊЕ, п. 1) bas Serausgieben, extractio.
2) bas Spinaufzieben, extractio.
извлачити, извлачим, v. impf. 1) berauszieben,
extraho. 2) hinaufziehen, extraho.

-

воде или пријеранци, пак се на прољеће наново посаде те прорасту и уцвате, и тако се изведе сјеме. cf. извода. 5) aušführen (ein Lied), concino:

Она им пјесме изводи,

У свакој мене прип’јева изводња, f. adj. (у Ц. г.) 1) пошљедња летурђија што се мртвоме за душу служи, Iepte Xobtenmeffe, ultimum sacrum piaculare. 2) ручак који се онда поповима даје, baš das bei dieser Gelegenheit den Priestern gege: ben wird, epulum hac occasione sacerdotibus praeberi solitum.

ИЗВОЂЕЊЕ, n. 1) bas Serausführen, eductio.
2) Hinaufführen, eductio. 3) Hinaufleiten, edu-
ctio. 4) das Erzeugen, productio. 5) das Ausfüh-
ren, Erequiren eines Gefanges, concinatio.
ИЗВОЖЕЊЕ, п. 1) bas Sperausfübren, evectura,
evectio. 2) Hinaufführen (auf dem Wagen),
evectio.

извоз, m. 1) baš ubren, vectura. 2) біе Иu3=
fubr, exportatio, н. п. на ђердапу.
извозити, извозим, v. impf. 1) berausfubren,
führen, veho. 2) hinaufführen, eveho.
извÓJштити, извојштим, v. pf. (у Дубр.) на-
ћи макар откуд, allercings verfdaffen, om-
nino comparare.

изволЕВАЊЕ, п. (ист.) vide нзволијевање.
иЗВОЛÉВАТИ, Вòлёвам, vide изволијевати.
ИЗВОЛЕТИ, Изволим, (ист.) vide извољети.
|ИЗВОЛИВАЊЕ, п. (зап.) vide изволијевање.
изВОЛИВАТИ, Воливам, (зап.) vide изволије-

изволити, изволим, (зап.) vide извољети. ИЗВОЉЕТИ, изволим, v. pf. (јуж.) belieben, ф würdigen (in den Klöstern, und in den Städ= ten), placeat, dignetur (in Ungern).

извор, m. ber urfprung eines luffes, bie Duelle,
scaturigo.

ИЗВОРАЦ, ИЗВорца, m. hyp. v. извор.
извдштити, извоштам, v. pf. quświdfen, auf=
prügeln, dedolo.
изве, vide изврх.

ИЗВРАТИТИ, извратим, v. pf. wenben (ummen=
ben), everto, н. п. кола, хаљину. cf. извр-
нути.

ИЗВОДА, f. главица купуса, или другога каквог поврћа, што се остави за сјеме. изводати, изводам, v. pf. н. п. коња, überfüb=❘ИЗВРАЋАЊЕ, n. baš Menben, versio. ren (bas ferb), circum duco equum sudantem : | ИЗВРАЋАТИ, ћам, v. impf. wenben, verto. Добре коње Турци изводаше ИЗВРАЧАТИ, Изврачам, v. pf. ermabrfagen, acquiизводити, изводим, v. impf. 1) berausfubren, ro vaticinando. educo. 2) binaufubren, educo. 3) воду на ка- изВРВЕТИ, (ист.) ку висину, binaufleiten, educo. 4) сјеме ода извèвити, (зап.) шта, erzeugen, produco. Од кога поврћа ИЗВРВЈЕТИ, (југоз.) ниједан струк првога љета не прорасте и ИЗВРВЉЕТИ, (јуж.) не уцвати, од онога се у јесен оставе из-|ИЗВРГНУТИ, нем, vide изврћи,

вим, v. pf. berausftrömen, effundi, se effundere: из= врвљеше људи из града.

ИЗВРГНУТИ СЕ, нём се, vide изврћи се.

ИЗГЛАБАТИ СЕ, бá се, v. г. pf. fid abwegen, ИЗВРЕТЁНАТИ, нам, v. pf. (у Дубр.) изврете- deradi, cf. изјести се.

eine Mefferklinge), extorqueo.

нао лук, т. ј. прорастао, treiben (von Vflan=|изглавити, изглавим, v. pf. ausòreben (.. zen), emitto germen. cf. вретено. изврнути, изврнем, v. pf. ummerfen, everto. ИЗВРСТАН, сна, сно, (у Дубр.) außerorbentlid, ausgezeichnet, egregius, insignis.

ИЗВРСТИ СЕ, врзём се, v. г. pf. на кога, као

ИЗГЛАВЉИВАЊЕ, n. baš ušòreben, extorsio.
изГЛАВЉИВАТИ, глављујем, v. impf. ausbreben,
extorqueo.

напасти, омрзнути, почети викати на кога, изгладнети, (ист.) (гладним, v. pf. bungrig

anfeinben, infesto.

изгладити, дим, v. pf. ausglätten, laevigo. изгладнити, (зап.) (werden, fame corripior. ИЗВРТАЊЕ, П. 1) bas Ummerfen, eversio. 2) a изгладЊЕТИ, (јуж.) Verdrehen, detorsio. ИЗГЛЕДАЊЕ, П. bainansfeђen, prospectio. ИЗВРТАТИ, врћем, v. impf. 1) итmerfen, ever-|изглÉДАТИ, изгледам, v. impf binausdauen, to. 2) verbreben, detorqueo.

pospicio.

извÉТЕТИ, (ист.) извртим, v. pf. 1) zerbobren, ИЗГЛЕДАТИ, дам, v. pf. erfdauen, spectando ac-
ИЗВРТИТИ, (зап.) (perforo. 2) beraussieben (ben quiro.

ИЗВРТЈЕТИ, (југоз.) фиß aus ber Glinte), eva-|ИЗГЛОДАТИ, Изглођем, v. pf. žernagen, corrodo.
ИЗВРЋЕТИ, (јуж.) cuo telum.
ИЗГЛОДАТИ СЕ, изглођём се, v. r. pf. fid abrei=

ИзврЋИ, вргнём, v. pf. 1) н. п. пушку, entlabeп, ben, corradi.

los dießen, ejaculor. 2) (у Дубр.) из руке, изгмизати, гинжём, vide изгамизати.
н. п. жмуо на тле, т. ј. испустити, fallen|
Iaffen, dimitto. cf. извргнути.
ИЗВРЋИ СЕ, вргнём се, v. r. pf. 1) fid merfen,
(vom Holze), rejicior, resilio. 2) ausarten, de-
genero.

ИЗГНАТИ, гнам (йженём, йжденём), v. pf. quš:
treiben, exturbo.

извёх, von oben berab, desub: тече вода изврх
брда.

ИЗВРШИВАЊЕ, П. bas Mollenben, absolutio.
ИЗВРШИВАТИ, ВРшујем, v. impf. vollenben, рег-|

ficio.

изгнусити, изгнӳсим, v. pf. (у Дубр.) be:
schmugen, inquino.

ИЗГЊЕЧИТИ, изгњечим, v. pf. zerquetfden, con-
tero, elido.

ИЗГОВАРАЊЕ, П. 1) bas usfpreden, pronuncia-
tio. 2) das Entschuldigen, excusatio.
изгОВАРАТИ, говарам, v. impf. 1) ausfpreden,
pronuncio. 2) entschuldigen, excuso.

ИЗВРШИВАТИ СЕ, вршује се, v. r. impf. volfen= | ИЗГОВАРАТИ СЕ, говарам се, v. r. impf. fid ent=
det werden, in Erfüllung gehen, fit satis e. g.
voluntati divinae.

извршити, извршим, v. pf. volbringen, perficio.
ИЗВРШИТИ СЕ, изврши се, v. г. pf. н. п. воља
чnja, vollbracht werden, exeo, perficior.
ИЗВРШТИНА, f. (у Далм.) ber Vorzug, praestan-
tia, primae partes, н. п. свакога отмичара|
осуде на пет година, а младожењу за извр-
шшину на шест.
извуки, вучем, v. pf. 1) berauszieђen, extraho.
2) binaufzieben, extraho: не могу коњи на-
товарена кола извући уз ово брдо.
извући се, вучем се, v. г. pf. 1) fid beraus
zieben, se extrahere: извуци се из куће. 2) fiф|
jurüdzieben, se subtrahere. 3) извукли се
коњи, т. ј. малаксали, burd Sieben ermatten,

debilitari.

со.

ЙЗГАЗИТИ, ЗИМ, v. pf. 1) кога, žertreten, concul-|
2) aušmaten, evado e luto : једва сам из-
газио из овога блата. 3) по блату, mebr-
mals in Roth ober Baffer bineintreten, ingredi.
ИЗГАМИЗАТИ, мижем, v. pf. berausfrieden, prоrе-
ро: рак, црв.

НЗГАРГАТИ, гӑм, v. pf. ausÉrämpeln, carminu.
ИЗГАРГАШАТИ, Шам, v. pf. (у Далм.) vide из-

гаргати.

изгÁтати, изгӑтам, vide изврачати.

schuldigen, excuso me.

йзговÔР, m. die Entschuldigung, Ausrede, excu

satio.

изговорити, говорим, v. pf. 1) aušreben, ser-
monem ad finem perduco. 3) entschuldigen,

excuso.

ИЗГОВОРИТИ СЕ, говорим се, v. г. pf. 1) sich aus:
reden, satis locutum esse. 2) sich entschuldigen,

excuso me.

изгонити, изгоним, v. impf. 1) auštreiben, ex

pello: изгони грош золоту (т. ј. од гро-
ша постала золота, штетовао). 2) erpreffen,
exigo.

изгоњење, п. баз Иuštreiben, expulsio.
изГОРЕЛИНА, f. (ист. и јуж.) ein Gludwort für
etwas, dem man Verbrennung wünscht, convi-
cii genus : Камо та изгорелина?
ИЗГОРЕЛИЦА, f. (ист. и јуж.) vide погорелица.
изгòРЕО, рела, рело, (ист. и јуж.) verbrannt,
adustus, combustus.

ИЗГОРЕТИ, Рûм, (ист. и јуж.) vide изгорјети.
ИЗГОРИЛИНА, f. (зап.) vide изгорјелина.
ИЗГОРИЛИЦА, f. (зап.) vide изгорјелица.
ИЗГОРИО, рјела, рјело, (југоз.) vide изгорео.
изгорио, рила, рило, (зап.) vide изгорео.
ИЗГОРИТИ, Рим, (зап.) vide изгорјети.
ИЗГОРЈЕЛИНА, f. (јуж.) vide изгорелина.

йзгинути, нём, v. pf. zu runbe деђеп (von иЗГОРЈЕЛИЦА, f. vide погорјелица.

mehreren), pereo, intereo.

ИЗГЛАВАТИ, бам, v. pf, benagen, arrodo.

ИЗГОРЈЕТИ, Рûм, (јуж.) v. pf. 1) abbrennen, ex-
uror. 2) verbrennen, comburo.

T

изгрдити, изгрдим, v. pf. 1) што, bäßlid ma=] издаЖЂЕТИ СЕ, издӑжди се, (јуж.) vide издажchen, deformo:

За ђевером лице изгрдила

дјети.

ИЗДАЈА, f. ber erraty, proditio.
ИЗДАЈИЦА,m. ber Merräther, preditor.

2) кога, befdimpfen, ignominia afficio. ИЗГРЕПСТИ, гребем, v. pf. 1) berausfcaben, издаЈник, berauširaßen, erado. 2) jerÉragen, lacero unguibus.

ИЗГРИСТИ, изгризем, v. pf. zerbeißen, zernagen, corrodo.

ИЗГРЕЈАТИ, јем, (ист.) vide нагријати. ИЗГРИЈАТИ, јем, v. pf. (јуж. и зап.) mit spolz aushalten, ligna suppeditare.

ИЗГРЛИТИ, Лӥм, v. pf. umarmen (mehrere), amplector alium ex alio.

ИЗДАЈНИца, f. bie Merräthevin, proditrix. ИЗДАЛЁКА (из далека), von weitem, eminus, е longinquo.

ИЗДАН, m. 1) мјесто гдје вода из земље пншTн, Ort wo das Wasser aus der Erde hervor: fprubelt, scatebrа. 2) (у Мачви) vide извор. ИЗДАНАК, ИЗДанка, m. ein Rnüttel von einer Staude die am Boden abgehauen ist, fustis genus: ударио га изданком.

ИЗГРЛИТИ СЕ, грлимо се, v. г. pf. einanber um= | издАНГУБИТИ, бйм, v. pf. an Seit verlieren, pes

armen, amplecti se invicem:

Да се жељно изгрлимо,
И од плача ућешимо

изгонути, изгрнем, v. pf. 1) beraus[darren, era-
do, eruo, н. п. жар из пећи; жито из коша
у воденици (изгрнуо ми је). 2) виноград,
räumen, ablaqueare.

ИЗГРТАЊЕ, п. 1) дas Serausfcarren, erasio. 2) бав
Räumen, ablaqueatio.
ИЗГРТАТИ, грћем, v. impf. 1) berausfdarren,
eruo (3.2. bas Feuer aus bem Dfen). 2) вн-
ноград, räumen, ablaqueare.
ИЗГРУВАТИ, Изгрувам, vide изгрухати.
ИЗГРУХАТИ, изгрухам, v. pf. jer[dlagen, concu-
tio, cf. избубати.

ИЗГРУШКАТИ, Кӑм, v. pf. н. п. кошуље, cf. груш

кати.

изгубити, изгубим, v. pf. 1) verlieren, amitto:
Боље ти је изгубиши главу
Него своју огријешит душу —
2) vide погубити:

Цар хоћаше изгубиши љубу
ИЗГУБИТИ СЕ, изгубим се, v. r. pf. 1) verloren
geђen, perdor. 2) einfallen (im Gefidte abma-
gern), macesco.
ИЗГУЖВАТИ, вам, Įv. pf. zerknicken, compri-
ИЗГУЖВЕЉАТИ, љам, mo, cf. згужвати.
изгулити, изгўлим, v. pf. 1) burd Magen
bößen, erodo: изгулити шуму ; изгулиле ко-
зе шљиве. 2) (по југоз. кр.) vide ишчупа-
ти : Изгули комару ногу, и цријева су му

на двору.

versio.

sumdo tempus: издангубио три дана. изданути, изданём, vide издахнути. ИЗДАНУЋЕ, n. vide издахнуће.

издати, дам (издадём), v. pf. 1) geben, do : Обојици издао за душу

2) weggeben heimlich vom Hause, veruntreuen, interverto.3) verratben, prodo: издале ме ноге, очи; издала снага, година ; Ко те изда, издало га љето ! издахнути, издахнём, v. pf. aušatymen, exspiro. ИЗДАХНУЋЕ, п. самртни час, баз terben, obitus: тако ми мога издахнућа! издашан, шна, шно, freigebig, liberalis. ИЗДВОРИТИ, издворим, v. pf. burd baš ufwar= das ten etwas erwerben, ministerio acquiro: Ево има девет годиница Како дворим цара у Стамболу, Ни издворих коња ин оружја Ни доламе нове ни половне ИЗДЕВАЊЕ, n. (ист.) vide издијевање. ИЗДЕВАТИ, ИЗДёвам, (ист.) vide издијевати. ИЗДЕВЕТАТИ, там, v, pf. излупати кога, jer= blauen, contundo.

наделити, изделии, (ист.) vide издијелити. ИЗДЕЛИТИ СЕ, изделимо се, (ист.) vide издијелити се.

ИЗДЕНУТИ, Нêм, vide издестн. ent=|иЗДЕР, m. н. п. добро платно, сукно за издер, Leinwand, Tuch, so Strapaße aushält, pannus aut linteum laboris patiens.

ИЗДÈРАТИ издерём, v. pf. 1) zerreißen, lacero. 2) bur prügeln, verberibus impleo: добро су га издерали.

издерИЛИЈЕСКА, f. cin Ferngefunber Rerl, homo

robustus.

ИЗГУРАТИ, изгýрам, v. pf. 1) binausftoßen, extrudo. 2) jerftoßen, ju Grunbe ridten, elido. ИЗДАВАЊЕ, П. ;) bas Serratben, proditio. 2) ав Beben vom Laufe meg, Peruntreuen, inter-| издести, денем, (ист.) vide издјести. ИЗДИВАЊЕ, п. (зап.) vide издијевање. издавати, издајем, v. impf. 1) weggeben, inter-|издивАТи, издивӑм, (зап.) vide издијевати. verto: издаје из куће н. п. слуга или други ко од млађијех. 2) verrathen, prodo. ИЗДАВНА (на давна), von länft her, pridem. ИЗДАЖДЕТИ СЕ, ДИ се, (ист.) vide издаждјети се. издӑждити СЕ, ди се, (зап.) vide издаждје

ти се.

ИЗДАЖДЈЕТИ СЕ, да се, v. г. pf. (у Дубр.) деnug regnen, satis pluisse.

издигнути, нêм, vide издићи.
Издигнути СЕ, нём се, vide издићи се.
издизање, n. as Wufridten, erectio.
издизати, издижем, v. impf. 1) in pie öђе Ђе=

ben, tollo, erigo. 2) (у Ц. г.) издижу с овцама у планину, т. ј. крећу се, fid begeben, exeo. издизати се, дижем се, v. r. impf. fid erђеђеп, aufrichten, erigor.

ИЗДИРАЛО, n. труд онога који издире, bie e=| mübung, labor: Једнога називало, а друго- изЕсти, изедём (изём), (ист.) vide изјести. га издирало. Његово називало, а друго- изЕсти CE, изедём (изем) се, (ист.) vide га издирало. ИЗДИРАЊЕ, n. 1) bie Demübung, labor. 2) Reiß=|ЙЗЕША, f.u. m. (ист.) vide изјеша. aus, fuga.

изид, f. (зап.) vide изијед.

изидати, изидам (ђём), v. pf. aušбанен, ехаеdificare:

Изидао и справио дворе

йзИЈЕД, f. кад кога изију вјештице; има некака трава од изиједи, у које је лист као у јагода а цвијет жут. ЙЗИЈЕШАН, шна, шно, (јуж.) eßgierig, edax. ИЗИЛАЖЕЊЕ, n. vide излажење. be=|изилазити, зӣм, vide излазити.