њему. 3) merben, existo: изишао човјек;}
изиђе лопов; ако изиђе калп ;
И на тефтер војску пребројно,
Изиђе му сто иљада војске

4) н. п. из ноћи, из зиме, überleben, supersti-
tem esse: једва је из ноћи жив изишао;
Бог зна хоће ли из зиме изићи. 5) изи-
шао из свијести, ift wabnfinnig gemorben,
mente capi.

ЙЗИША, f. u. m. (зап.) vide изјеша.
ЙЭЙШАН, шна, шно, (зап.) vide изијешан.
ИЗЈААТИ, јашем, vide изјахати.
изјавити, изјавим, v. pf. н. п. овце, binau
leiten (bie Speerbe), educo :

И изјави на планину стадо
ИЗЈАГЊИТИ, њим, v. pf. werfen (von

dafen),

Iammen, pario, enitor: ова је овца изјагнила те све овце; јеси ли ти своје овце нзјагњно (aufziehen).

ИЗЈАГЊИТИ СЕ, изјагње се, v. г. pf. т. j. овце, werfen (von mehreren Schafen), pario. ИЗЈАДАТИ, Дам, v. pf. ausflagen, ousjammern, queror, cf. изјадити:

Три је јада над њим изјадала ИЗЈАДИТИ, ДИм, v. pf. vide изјадати: Све ту Грујо јаде изјадио Једна другој јаде изјадише

ИЗЈАДИТИ СЕ, дам се, v. г. pf. fid ausflagen, ausjammern, querelis levor, recreor. ИЗЈАЛОВИТИ, вим, v. pf. um bie Grudt bringen (durch Verlegung), eine Fehlgeburt verursachen (von Thieren), abortum creo.

ИЗЈАЛОВИТИ СЕ, вӥм се, v. r. pf. um bie Grud fommen, eine elgeburt thun (von bieren), abortum pati: изјаловила се крава, кобила, т. ј. побацила теле, ждријебе и т. д. ИЗЈАЊИТИ, Њим, vide изјагњити.

ИЗЈЕСТИ СЕ, једем (изијем) се, v. r. pf. (јуж.) 2) fid abfreffen (ver Zerger, Rummer), devoror (ira): жив сам се изио. 2) изјело се гвожђе, осовина, fid abreiben, deteri, cf. изглодати се. 3) н. п. изјело се сунце, verfinftert werben, deficere, cf. помрчати, ухватити се. ИЗЈЕША, m. u. f. (у Дубр.) 1)ielfraß, gulo: Изјеши ништа доста није. 2) vide пропалица (који је другима новце изио). cf. изјелица.

ИЗЈУРИТИ, изјурим, v. pf. beraušjagen, expello. из колА КЎЧКЁ, н. п. да се играмо из кола кучке, urt pieles, ludi genus. Играчи стану у коло и ухвате се за руке, а један који се зове кучка стане у сриједи, којега они из пријеваре бију понајвише туром (оплетеном марамом) говорећи му : „из кола кучко!” Кад кучку који удари, она наваљује ондје да продре из кола гдје је рука пуштена те га ударила, пак гдје продре онда онај који је руку пустио ваља да иде у коло мјесто кучке.

Hзлáгâie, n. das Ausladen, Herauslegen, expo

sitio.

изЛАГАТИ, излажем, v. impf. beraušlegen, expono.
ИЗЛАГАТИ, излажем, v. pf. ablügen, ementior.
излАГАТИ СЕ, излажем се, v. r. pf. fidy auslügen,
satis mentitum esse.

изладити, изладим, vide исхладити.
ИЗЛАДИТИ СЕ, изладим се, vide исхладити се.

ИЗЈАЊИТИ СЕ, ње се, vide изјагњити се.
ИЗЈА́РМИТИ, изјармим, v. pf. abjoden, jugum | излажење, п. Даз Иивдeђen, exitus.

demo.

ИзЈати, изјашём, vide изјахати.

ИЗЈАӰКАТИ, јаучём, v. pf. erflagen, erbeulen, exululo, ululatu acquiro.

ИЗЛАЗ, m. 1) Иusgang, exitus. 2) на горњему
Ђердапу мјесто из Њемачке стране.
ИЗЛАЗАК, ласка, m. ber Wusgang, exitus, ef.

излаз.

breden, erumpo: сад излазе красте по њему. cf. изићи.

ИЗЈАЎКАТИ СЕ, jаучём се, v. г. pf. fid aušbeu=|иЗЛАЗИТИ, зӥм, v. impf. 1) ausgeben, exeo. 2) au$ = Ien, ululando defessus sum. ИЗЈАХАТИ, јашём, v. pf. 1) из кака мјеста, ausreiten, evehor equo. 2) кожа, ein Pferd ausreiten, equum vehendo exerceo, cf. upoјахати 2. 3) зи фanbe reiten ein ferb, equitando pessumdo:

Када сташе коње дијелити
Мени даше старо изјахано —
ИЗЈЕДИНИТИ, јединим, v. pf. vide ујединити:
Не изједини, халаху, крста.
ИЗЈЕДИПОГАЧА, m. (im ders) ber Pogatfda=
Verzehrer, fruges consumere natus (?); TH
си један изједнпогача! један испичутура.
ИЗЈЕДНАЧИТИ, једначим, v. pf. gleidftellen, pa-
rem ponere: изједначно ме с њим.
ИЗЈЕЛИЦА, f. (јуж.) 1) ber Wielfraß, gulo. 2) ber
Abfreffer, devorator:

HзAAJATH, jêm, v. impf. durch Bellen (figürl.) erlangen, elatro: једва сам ја то излајао. иЗЛАЈАТИ СЕ, јем се, v. r. pf. fid ausbellen, sat latrasse (auch fig.).

ИЗЛАНДАТИ, дам, v. pf. burds Reben etmas er= reiden, loquens adipiscor: Ако језиком не изланда, главом не исклима.

ИЗЛАНДАТИ СЕ, дам се, v. г. pf. 1) id fatt Ser=

umgehen, satis ivisse. 2) sich satt reden, satis

у старости постане слаба разума, {dwin=| излудити, излудим, v. pf. кога, т. ј. преваben, evanesco.

ИЗЛЕЖАТИ СЕ, жим се, v. r. pf. fid fatt liegen,

sat cubuisse.

ИЗЛЁМАТИ, излемам, (ист.) vide излијемати.
излести, лезем, (ист.) vide ижљести.
ИЗЛЕТАЊЕ, П. (ист.) vide излијетање.
ИЗЛЕТАТИ, излећем, (ист.) vide излијетати.

лётам, v. pf. ausfliegen,

ИЗЛЕТЕТИ, (Ист.)
излётити, (зап.)
ИЗЛЕТЈЕТИ, (југоз.) (evolo.
ИзлЁЋЕТИ, (јуж.)

излети, лежём, v. pf. ausbraten, pullos ex-
cludo.

ИЗЛЕЋИ, легнем, (ист.) vide ижљећи.
излÉЋи се, лéжём се, v. г. pf. ausgebrutet mer=|
ben, excludor.

излечити, излечим, (ист.) vide излијечити.
ИЗЛЕЧИТИ СЕ, излечим се, (ист.) vide изли-
јечити се.

изливаЊЕ, п. (зап.) vide излијевање. ИЗЛИВАТИ, изливам, (зап.) vide излијевати. ИЗЛИЗАТИ СЕ, Излижем се, v. r. pf. fid) abrei= ben (vom Tuche), deteror.

ИЗЛИЈЕВАЊЕ, П. (јуж.) ба ugießen, effusio. ИЗЛИЈЕВАТИ, Излијевам, v. impf. (јуж.) auš=| gießen, effundo, cf. нжљевати.

ИЗЛИЈЁМАТИ, Излијемам, v. pf. (јуж.) zerblauen, contundo.

ИЗЛИЈЕТАЊЕ, п. (јуж.) баз Иusfliegen, evolatio. ИЗЛИЈЕТАТИ, Излијећем, v. impf. (јуж.) ausflie= gen, evolo.

ИЗЛИЈЕЧИТИ, Излијечим, v. pf. (јуж.) beilen, sano, medeor.

ИЗЛИЈЕЧИТИ СЕ, излијечим се, v. r. pf. (јуж.) geheilt werden, sanor.

ИЗЛИМАТИ, ИЗлимам, (зап.) vide излијемати.
ИЗЛИЊАТИ СЕ, њам се, V. Г. pf. (у Боци) vide
ослабити.

излистати, там, v. pf. fid belauben, effrondeo.
излисти, лизём, (зап.) vide нжљести.
излитаЊЕ, п. (зап.) vide излијетање.
излитати, излићем, (зап.) vide излијетати.
ИЗЛИТАТИ,
излити, излијем, v. pf. aušgießen, effundo.
ИзлиЋи, лигнём, (зап.) vide ижљећи.
изличити, изличим, (зап.) vide излијечити.
ИЗЛИЧИТИ СЕ, Йзличим се, (зап.) vide изли-
јечити се.

излишити, излиши, v. pf. (у војв.) н. п. из
овога комада чохе не могу чакшире из-
лишиши, т. j. изићи, außfommen, sufficere.
изложити, изложим, v. pf. 1) burd legen ver=
brauchen, consumo imponendo (ligna super
foco). 2) beraušlegen (bie 2Baare), expono.
ИЗЛОКАТИ, излочём, v. pf. н. п. вода пут, qus-
freffen, ausleđen, exedo.

изломити, изломим, v. pf. žerbreden, frango. изломити се, изломим се, v. r. pf. jerbredjen, frangor.

ИЗЛУБАРДАТИ, дам, v. pf. (у приморју) пушку, т. ј. избацити je, abfeuern, ejaculor.

рити, übertölpeln, circumvenio. излудити се, излудим се, v. r. peln laffen, circumvenior.

pf. sich übertöl

ИзљЕсти, љезем, v. pf. vide нжљести. ИзЉЕЋИ, Љегнём, v. pf. vide ижљећи. изљубити, изљубим, v. pf. ber Meile nad ab:

üffen, exosculor aliam ex alia, cf. нжљубити. ИЗЉУБИТИ СЕ, изљубим се, v. r. pf. fid) ber Meibe nach abküssen, exosculari se invicem. ИЗљУТИТИ СЕ, изљутим се, v. r. pf. fid fatt zür: nen, satis iratum esse. cf. ижљутити се. змагло, in ber Mebenßart: иде киша измаzao, das Nebelreißen, pluit ac si nebulae delabantur.

ИЗМАГЛИЦА, f. киша која иде измагао, bеr
Nebelregen, pluvia nebulae similis.

ИЗМАК, m. in ber Sevenšart: на измаку ипо на
измак, am enbe (3. 2. bes Binters), dece-
dente (v. c. hieme):

Кад су били на измак Корнта измакнути, измакнём, vide измаћи. ИЗМАКНУТИ СЕ, измакнём се, vide измаћи се. измÁлаЊЕ, п. 1) baš Servorzeigen, promptio? 2) das Hervorkommen (hinter dem Berge), apparitio.

измÁлати, измалам, v. impf. bervorzeigen, promo. ИЗМА́ЛАТИ СЕ, Измӑлам се, v. r. impf. bervorfom

men, fid) zeigen, appareo, promineo: измала се иза брда.

ИЗМАЛЕНА (из малена), von Sinheit an, a puero.
| иЗМАМИТИ, измамим, v. pf. bgraušloden, ableđen,
измамити,
elicio : измамиши псето (н. п. из куће,
у планину); измамио му новце.
ИЗМАМЉИВАЊЕ, n. baš Seraušloken, zo elicere.
иЗМАМЉИВАТИ, Мӑмљујем, v. impf. beraušlođen,
ablocken, elicio.

измÁнути, изманêм, vide измахнути.
измаЋи, измакнём, v. pf. 1) megrüđen, remo-
veo, н. п. лонац од ватре. 2) ablođen, elicio,
extorqueo, cf. измамити. 3) vorausgeben, an:
bere binter fic Laffen, praecurro: измакао
пред њима, не би пушка дотурила. 4) из-
маче, er läuft bavon, aufugit. cf. измакнути.
ИЗМАЋИ СЕ, измакнём се, v. r. pf. 1) н. п. од
ватре, од софре, zurüdrücken, recedo: из-
макни се мало. 2) н. п. измаче се ко из
руке, entwinbet fid), extorquetur:
Радојичин коњ с измаче
Лепој Марн у босиљак

ИЗМАХНИТАТИ, измахнитам, v. pf. (у Дубр.)|
vide налудовати се.
измÁхнути, измахнём, v. pf. чим, au boblen um
ju flagen, brachium adduco, cf. замахнути.
ИЗМАХНУТИ СЕ, Измахнём се, v. г. pf. entfalen,|

excido:

И носи му сабљу измашиву, Како махне да му се измахне измацити, измаци, v. pf. (eine Menge) werfen (von der Kaße), pario.

ИЗМАЦИТИ СЕ, измаце се, v. r. pf. т. j. мачке,
werfen (von mehreren Kaßen), pario.
измашив, а, о, у пјесми, баз leidt entfällt, qui
excidit:

И носи му сабљу измашиву,
Како махне да му се измахне —
ИЗМАШИЧКЕ, (у Паштр.) н. п. бацити камен,|
vide омашке.

ИЗМЕБУ, (mit gen.) jvifden, von einem jum an=
bern, inter: између нас.

ИЗМЕЉАТИ, ИЗмёљам, vide упрљати.
ИЗМЕНА, f. (ист.) vide измјена.

|

Из бојног се седла изметнуо
2) fid merfen (vom Solje), rejici, cf. извито-
перити се. 3) aušarten, degenero, cf. извр-
ћи се.

измеҡар*, измећара, m. vide слуга.
ИЗМЕЋАРКА*, f. vide слушкиња:

Те дозива младе измећарке
ИЗМЕЧЕ, чета, п. јагње што се извади из ов-
це кад је вук закоље (то жене остављају
лијека ради), ber unittling (ein Camm,
das aus einem vom Wolfe tödtlich verwunde
ten Schafe geschnitten worden), fetus oviculae
exsectus. cf. Вукоједина.

ИЗМЕШАТИ, Измешам, (ист.) vide измијешати. ИЗМИВАЊЕ, П. 1) bas Bafden bes Kopfes, ablutio capitis. 2) Auswaschen, lotio.

ИЗМИВАТИ, измивам, v. impf. 1) ben Ropf aus= waschen, lavare caput. 2) auswaschen, lavare: Ту уморне тице починуше,

И ладне се воде напојише,

И од крви крила измиваше
ИЗМИВАТИ СЕ, Измивам се, v. r. impf. fid ben
Kopf waschen, lavare caput.

изменити, изменим, (ист.) vide измијенити. ИЗМЕНИТИ СЕ, изменим се, (ист.) vide изми-|измиголити се, лим се, (v. r. pf. entschlüpfen,

јенити се.

ИЗМЕЊИВАЊЕ, п. (ист.) vide измјењивање.
ИЗМЕЊИВАТИ, мењујем, (ист.) vide измјењи-

вати.

ИЗМЕРИТИ, рим, (ист.) vide измјерити.
измести, метём, v. pf. binaušebren, everro.
измести, метем, v. pf. gut einrübren, immisceo.
HзMET, m. 1) der Ausschuß (das Schlechteste), re-
jiculum. 2)* bie Debienung, servitus: отишао
на измеш; чини му измеш.
ИЗМЕТАК, тка, m. ber uuß, rejiculum, ef.

измет.

ИЗМЁТАЉКА, f. (у војв.) дјевојачка игра, на-
лик на Rotillon, Urt ang, saltus quidam:
играју се (девојке) изметаљке.
ИЗМЕТАЊЕ, п. 1) bas Husmerfen, ejectio. 2) baš
Ausschießen, rejectio. 3) das Einweben bunter
Farben, zo intexere.

ИЗМЕТАТИ, измећем, v. impf. 1) auswerfen, ejicio :
Извир вода извирала,
Б’јелу пјену измешала

измешнуо лој кости (као подсмијех мр-
шаву марвинчету). 2) aus dießen, rejicio.
3) einweben, intexo. 4) пушке, abfeuern, emit-
to (jaculum):

--

измигољити се, љим се, felabor.

ИЗМИЈЕНИТИ, измијеним, v. pf. (јуж.) 1) што, wechseln, muto. 2) koгa, ablösen, subire, cf. изручити.

ИЗМИЈЕНИТИ СЕ, измијеним се, v. г. pf. (јуж.) 1) sich ändern, mutor. 2) abgelöst werden, a statione recedo.

HзмHJEнATH, йзмнjенâм, ν. pf. auswechseln,

muto.

ИЗМИЈЕШАТИ, Измијешам, v. pf. (јуж.) 1) ver mischen, commisceo. 2) umrühren (den Topf), permisceo.

измилање, п. 1) баз Servorzeigen, adparitio.
2) das zu Ende Mahlen, permolitio.
ИЗМИЛАТИ, ИЗМӥлам, v. impf. 1) Fervorzeigen,
promo, cf. измалатн. 2) зи Енбе тablen, per-
molo.

ИЗМИЛАТИ СЕ, излилам се, v. r. impf. 1) fid ber-
vorzeigen, promineo, appareo. 2) zu Ende ge-
mahlen werden, permolor.
измИЛЕТИ, (ист.)

измилити, (зап.)(милим, v. pf. berausfrieden,
измиљЕТИ, (јуж.) ргогеро, н. п. раци из торбе.
измина, f. (зап.) vide измјена.

изминити, изминим, (зап.) vide измијенити. ИЗМИНИТИ СЕ, Изминим се, (зап.) vide измијенити се. из-|измиЊИВАЊЕ, n. (зап.) vide измјењивање. ИЗМИЊИВАТИ, мињујем, (зап.) vide измјењи

Што измећеш пушке без невоље Ни на Турке пушке измешаше 5) (у горњ. прим.) н. п. маслине добро mehy, sind ergiebig, copiam effundere. ИЗМЁТАТИ СЕ, Измеће се, v. r. impf. 1) fid wer= fen (vom polje), rejici, cf. извитоперити се. 2) aušarten, degenero.

ИЗМЕТНУТИ, нём, v. pf. 1) aušwerfen, ejicio. 2) aus dießen, rejicio. 3) abfeuern, emitto (jaculum) e tormento.

вати.

измириваЊЕ, n. bie Wu zablung, solutio. ИЗМИРИВАТИ, Мирујем, v. impf. auszablen, per

solvo.

измирити, измирим, v. pf. н. п. порезу, т. ј. исплати све до краја, aušablen, persolvo.

ИЗМЕТНУТИ СЕ, нём се, v. г. rf. 1) fid binaus-| Измирити, рим, (зап.) vide измјерити.

werfen, se ejicere:

(измислити, лим, v. pf, што, erbenten, excogito.

..

мена, außmelfen, emulgeo.

измутити, измутим, v. pf. (по југоз. кр.) ber= wirren, perturbo:

Ал' јој русе косе измучио Већ како је коња залећела, И сватове била измутила, Све сватове претекнула редом измуЋи, измӳкнём, v. pf. (у Дубр,) vide промући: измукло му грло; из мукао му глас. ИЗМУЧАЊЕ, n. vide зарађивање. иЗМУЧАТИ, измучам, v. impf. vide зарађн

измити, измијем, v. pf. 1) ben Ropf wafden,la-|измусти, измӱзём, v. pf. н. п. млијеко из виvo caput: ходи да те измијем. 2) aušmajden, lavo. У народу се највише говори за гла-| ву измиши, за руке и за образ каже се умиши, а за ноге нити би се рекло изМИШИ ни умиши, него само опраши (које би се и за руке и за образ могло рећи), засве тијело пак каже се окуйаши. измити се, измијем се, v. г. pf. fid ben Ropf| waschen, lavo mihi caput. ИЗМИЦАЊЕ, n. bas Begruden, remotio. ИЗМИЦАти, мичём, v. impf. 1) wegrücken, removeo. 2) vorausgeben, praecurro, ef. одмицати, ИЗМИЦАТИ СЕ, Измичём се, v. г. impf. 1) zurüd=| treten, recedo. 2) sich entwinden, extorqueor: nзмиче се н. п. што глатко из руке. 3) измиче се хлеба, дebt zu Ence, deficit, cf. преМаћн се.

измицауз! interj. (fderzhaft, germanifirenb) auf
unb bavon! fugam!

ИЗМИШАТИ, ИЗМИшам, (зап.) vide измијешати.
ИЗМИШЉАВАЊЕ, n. baš Erbenfen, excogitatio.
ИЗМИШЉАВАТИ, мишљавам, v. impf. außfinnen,
excogito, cf. измишљати.

измишљало, m. ein Epintifiret, excogitator.
ИЗМИШЉАЊЕ, n. vide измишљавање.

ИЗМИШЉАТИ, измишљам, vide измишљавати. измишљач, измишљача, m. ber Wušfinner, ехcogitator.

ИЗМЈЕНА, f. (јуж.) ber Bedfel, bie 26öfung,

vices.

ИЗМЈЕЊИВАЊЕ, n. (јуж.) 1) vie 25änberung, mu-
tatio. 2) das Ablösen, vices.

ИЗМЈЕЊИВАТИ, мјењујем, v. impf. (јуж.) 1) än=
bern, muto. 2) ablöfen, subeo.
ИЗМЈЕРИТИ, РИМ, v. pf. (јуж.) qusmeffen, abwä-
gen, metior, pendo.

ИЗМЛАВИТИ, ВИм, vide излијемати: измлави-|

ла ме киша.

измлатити, йзмлатим, v. pf. žerórefden, contundo.

измолити, измолим, v, pf. 1) erbitten, impetro. 2) hervorzeigen, promo.

ИЗМОЛИТИ СЕ, Измолим се, v. г. pf. 1) fid etmas
erbitten, impetro. 2) sich hervorzeigen, hervor-
fommen, prodeo, promineo.

ИЗМОЛОВАТИ, лујем, v. pf. (у војв.) malen, de-
pingo, н. п.човјека, собу, цркву.
измоти, измогне, v. pf. (у Сријему) vide из-

вати.

измучити, чим, v. pf. 1) кога, abquälen, discrucio. 2) што, mübfam verbienen, labore acquiro, cf. зарадити.

иЗНАД, von oben berab, de : прође изнад куће; оде изнад града; пролетје тица изнад

мене.

ИЗНАЈПРИЈЕ (из најприје), anfänglid), principio, primitus.

HзHAJAзHTH, зHм, v. pf. auftreiben, invenio.
иЗНАМЁТАТИ, намећем, v. pf. nad einancer auf=
dringen, obtrudo

ИЗНАОДИТИ, наодим, vide изнаходити.
ИЗНАОПАЧИТИ се, опачам се, v. г. pf, постати

наопако, vertebrt werben, pervertor: све се

изнаопачило.

изнаЋи, изнађем, v. pf. aušfinbig maden, in-
yenio (omnia quae commisisti).
ИЗНАХОДИТИ, находим, vide изналазити.
изнебити, изнебијем, v. pf. (у Госпићу) н.
п. изнебила жена дијете, т. ј. побацила,
mißgebären, abortio, cf. избити.
ИЗНЁБУХА (из небуха), vide изненада, cf, небух.
изнÈВЕРИТИ, Рим, (ист.) vide изневјеритн.
ИЗНЕВЕСТ, (у Бан.) vide изненада.
ИЗНЕВИРИТИ, рим, (зап.) vide изневјерити.
ИЗНЕВЈЕРИТИ, Рим, v. pf. (јуж.) кога, verrathen,
treulos an einem handeln, prodo.
ИЗ НЕДАЈ БОГА, (у Рисну) vide изненада,
иЗНЕМОРИТИ CE, Hеморим се, v. г. pf. (у Дубр.)
vide изнемоћи.

изнемоЋи, немогнем, v. pf. fdmad merben,
debilitor.

ИЗНЕНАДА, unverhofft, ex insperato, cf, изне-
буха, изубаха, изобушице, изневест.
Изнети, изнесем, (изнесох, изнесе ; изнео,
изнёла) (ист.) vide изнијети.
ИЗНЕТИ CE, изнесём се, (ист.) vide изнијети се.
ИзниЈети, изнесем, (изнесох, изнијех, изнесе,
изнесосмо, изнијесмо, нзнесосте, изни-
јесте, изнесоше, изнијеше ; изнио, изни-
јела, ло), v. pf. (јуж.) 1) Fіnauštragen, ef-
fero. 2) binauftragen, effero. 3) auftragen,
aufbringen, unter die Leute bringen, effero
in vulgus : на њега су изнијели да је украо
коња, а није, cf. потворити, обиједити.
4) изнијеће до десет форинти, betragen, ef-
ficere.

измукнути, измӳкнём, (у Дубр.) vide измући.изниЈЕТИ СЕ, изнесем се, v. г. pf. (јуж.) н. п.

кокош, fic auslegen, alle Gier gelegt baben,|ИЗОДЕТИ се, денем се, vide изодести се. edidisse ova omnia. изодинути, нём, vide изодисти.

йзникло, кли, f. bas Wufgefproffene, germen, cf. изддинути се, нём се, vide изодисти се.

поникао.

йзникнути, нêм, vide изнићи.

изнити, изнесем, (зап.) vide изнијети. ИЗНИТИ CE, изнесём се, (зап.) vide изнијети се. изниЋи, никнем, v. pf. auffpriefen, germino, cf. изникнути.

изодисти, дидём (динём), (зап.) vide изодјести.

изодисти СЕ, дидём (динём) се, (зап.) vide
изодјести се.

изддити, динём, vide изодисти.
изодити, изодим, vide исходити.
ИЗОДИТИ СЕ, Динём се, vide изодисти се.

изницаЊЕ, n. a 2uffpriefen, germinatio.
Йзницати, ничем, v. impf. auffpriefen, ger-|ИЗОДЈЕНУТИ, Нêм, vide изодјести.

mino.

ИЗНИШТАВИТИ, вим, v. pf. ju Midte gemadt
изништати, там, (werben, ad nihilum venire.
ЙЗНОВА (из нова), von neuem (3. 2. aufbauen),
denuo, ab integro, cf. изновице.
ИзНОВИЦЁ, adv. vide изнова.

ИЗОДЈЕНУТИ СЕ, нём се, vide изодјести се. изодJЕсти, дједем (дјенем), v. pf. (југоз.) vide одјести:

А ја ћу вас изођесши дивно Да будете љевши од свакога ИЗОДЈЕСТИ СЕ, дједем (дјенем) се, v. r. pf. (југоз.) vide одјести се: Кад се гора изођеде листом Када ми се изођеде Вуко, Добра ми је коња појахао изодJEти, дјенем, vide изодјести. изодЈЕТИ СЕ, дјенем се, vide изодјести се. ИЗОЂЕНУТИ, нём, vide изођести.

износ, m, ba Wibtragen, detritio : добро сукно за износ, für bie Strapaße, cf. издер. ИЗНОСАК, ска, m. мало јаје што кокош снесе на пошљетку, кад већ хоће да престане носити, bas lente Gi, ele bie Senne zu legen auffört, ovum postremum gallinae. cf. изнијети се. износити, износим, v. impf. 1) berauštragen, и3 БЕНУТИ CE, Hём се, vide изођести се. exporto, effero. 2) binauftragen, effeго. 3) auf= | ИздЂЕсти, ђедём (ђенём), (јуж.) vide изоbringen, unter die Leute bringen, effero in Дјестн.

vulgus. 3) износи десет гроша, betragen, издъЕсти се, ђедём (ђенем) се, (јуж.) vide изодјести се.

efficere.

ИЗНОШЕЊЕ, П. 1) baš perauštragen, elatio, ex- ИЗ БЕТИ, ђенём, vide изођести.

portatio. 2) inauftragen, elatio. 3) ba3 2uf= | ИЗОБЕТИи CE, ђенём се, vide изођести се.

bringen, elatio in vulgus.

ИЗНУТРА, inwenbig, intus.

ИЗНУТРИЦА, f. bie innerlide Sranfheit, morbus

internus.

ИЗОБАТИ, изобљем, v. pf. vide позобати:

А грожђе сам с тобом изобала ИЗОБИЛА, überflüßig, im leberfluffe, affatim, cf. издобила.

ЙЗОБИЛАН, лна, лно, über[dmenglid, reidlid,

abundans:

Те је Бачка житом изобилна ИЗОБИЛОВАЊЕ, n. bie Gülle, abundantia. ИЗОБИЛОВАТИ, лујем, v. impf. in gülle Faber abundo.

ИЗОБИЉЕ, П. Gülle, ubertas.

Изокола, runb berum, von ber Geite, ex omni parte, ex parte.

изопачити CE, изопачим се, v. r. pf. verÉebrt

werden, pervertor.

ИЗОПИРАТИ, òПирам, v. pf. nad einanber a5= waschen, abluo.

йзор, m. baš Wergetreib, frumentum aratorium: дао волове под изор, или на изор, т. ј. дао другоме да њима оре па да му да за то жита колико уговоре.

ИЗОРАТИ, Изорем, v. impf. aušađern, exaго. Приповиједа се како је некакав човјек орући изорао шарана.

ИЗОСТАВИТИ, Вим, v. pf. aušlaffen, meglaffen, omitto.

das

ИЗОБИЧАЈИТИ СЕ, бичаји се, v. г. pf. ући у ИЗОСТАВЉАЊЕ, n. a uslaffen, omissio. обичај: изобичајило се, es ift Gitte gewor=|иЗОСТАВЉАТИ, љам, v. impf. weglaffen, omitto. ben, invaluit consuetudo, cf. уобичајити се. издСТАЈАЊЕ, п. Даs lu$bleiben, absentia. ИЗОБУШИЦЁ, (у Бачк.) vide изненада. cf. забушити.

изод, m. vide исход.

ЙЗодак, изотка, m. vide исходак.
ИЗОДАТИ СЕ, Изодам се, vide исходати се.
ИЗӦДЕНУТИ, нём, vide изодести.
ИЗОДЕНУТИ СЕ, нём се, vide изодести се.
изодести, дедём (денем), (ист.) vide изо-
дјести.

ИЗОДЕСТИ СЕ, Денем (дедем) се, (ист.) vide
изодјести се.

ИЗ ДЕТИ, Денем, vide изодести.

изостаЈАТИ, jêм, v. impf. ausbleiben, absum.
ИЗОСТАНУТИ, нêм, vide изостати.
изостати, станём, v. impf. au$bleiben, absum,
cf. изостанути.

ИЗòШТРИТИ, йзоштрим, v. pf. quš[cleifen, aus=
fdarfen, exacuo.

ИЗОШТРИТИ СЕ, изоштрим се, v. r. pf. fid ab= schleifen, expolior, wißiger werden, exacuor. ИЗРАВНАТИ, нам, v. pf. ausgleichen, ebnen, ИЗРАВНИТИ, изравним, complano, exaequo. израдити, израдим, v. pf. erarbeiten, labore acquiro.