испустити, испустим, v. pf. auslaffen, dimitto.
ИСПУСТИТИ СЕ, испустим се, v. r. pf. 1) fid ver=
mabrlofen, negligo rem meam. 2) он се мало
у лицу испустио, т. ј. измршавно.
йспуЋи, пукнём, v. pf. IošÉraden, sonum emitto:|
Топ исинче ка' да прогрмјело
ИСПУХАТИ СЕ, испушём се, v. r. pf. (у Дубр.)|
испухао се вјетар, fid aublofen, satis fla-

visse.

thun, erbieten zu einer Unternehmung, exsisto, cf. истакнути се:

Исмаче се силна потурица ЙСТАШТИТИ, тим, v. pf. vide изгладњети. истеглити, лим, v. pf. ausziehen, dehnen, истегнути, истегнем, (extendo, protraho: А довати срчали дурбина, Ислеже му четири каната ИСТЕЗАЊЕ, n. bas lušvebnen, extensio.

ИСПУЦАТИ, цӑм, v. pf. berften, auffpringen, rum- ИСТÉЗАТИ, истёжем, v. impf. außbebnen, expor: испуцале му руке, усне.

tendo.

ИСПУЦАТИ СЕ, испуцају се, v. г. . pf. и. п. пуш- | ИСТЕКАР, aufs neue, von vorne, denuo, cf. наке, топови, fid fatt fdießen, satis sonuisse (de tormentis):

-

Јуче су се пушке испуцале ИСПУШИТИ, Шим, v. pf. н. п. лулу, aušrauden, fumando consumo, cf. попушити. ИСПУШТАЊЕ, n. bas Uušlaffen, emissio. ИСПУШТАТИ, испуштам, v. impf. auslaffen, di-| mitto, cf. испушћати.

ИСПУШТАТИ СЕ, испуштам се, v. r. impf. 1) fid vermabrlofen, negligo me. 2) у лицу, mager merben, macresco, cf. испустити се. испуштити, испуштам, vide испустити.

HOBO:

Па исшекар пушке подасуше истелити, истели, v. pf. (eine Menge) fal= ben, pario.

истілити СЕ, истеле се, v. r. pf. falben (von mehrern Kühen), pario.

ИСТЕРАТИ, рам, (ист.) vide истјерати. ИСТЕРИВАЊЕ, п. (ист.) vide истјеривање. исТЕРИВАТИ, терујем, (ист.) vide истјеривати. истÈсати, истешем, v. pf. ausbauen, edolo: Из сваког пања не може се светац истесами.

ИСПЎШТИТИ СЕ, испуштим се, vide испусти-|истеЋи, течём, v. pf. aušlaufen, effluo.

ти ce.

ИСПУШЋАЊЕ, n. vide испуштање.

ИСПУШЋАТИ, испушћам, vide испуштати.
ИСПУШЋАТИ СЕ, испушћам се, vide испуш-

тати се.

исти, йдем, vide ићи.
исти, та, то, felbft, ipse.

ИСТИВА (истива), f. meerfdaumene feife, fistu-
la fumatoria e spuma marina.
ИСТИЈА (из тија), vide истиха.

ИСРЕД (из сред), mitten aus, e medio: исред|истијештити, истијештим, v. pf. (у Боцн) града, исред војске.

HCTA, (CT.) durch poetische Licenz verkürzt, statt
од истока, vom Wufgang, ab oriente sole:
Сјало сунце исша до запада,
А не сјало ђе је моја мајка

HCTABRTH, BEM, V. pl. ) H. 1. лона, wegstellen,
removeo. 2) врата, ausђeben (bie für), evello:
Колико га лако ударила,
Из бојна га седла исшавила

н. п. маслине самљевене, ацšprefen, ex-
primo.

ИСТИНА, f. bie Baßrbeit, veritas: отишао на
истину (ift geftorben).
истини, на, но,

cтини, 14, 16, wahrhaft,

verax.

истински, ка, ко, н. п. истина, wabr, wabrhaft,
verissimus, ipsissimus: то је истинска
лаж (fderzhaft).

ИСТАВЉАЊЕ, П. 1) bas Begftellen, remotio. 2) ba ИСТИРАТИ, Рам, (зап.) vide истјерати.
Ausheben, avulsio.

|

ИСТИРИВАЊЕ, п. (зап.) vide истјеривање.

ИСТАВЉАТИ, љам, v. impf. 1) wegfegen, remo-|ИСТИРИВАТИ, тирујем, (зап.) vide истјеривати. veo. 2) ausheben, avello. ИСТИСКИВАЊЕ, n. bas pinausbrüden, extrusio. истискивати, тискујем, v. impf. binausbrûđen, extrudo, urgeo foras.

ИСТАВОРИТИ, рим, v. pf. н. п. зиму, из зиме, mübfelig zubringen, misere transigo, cf. претаворити.

нCTÁKÂHE, n. das Ausschenken, effusio. истÁкати, истачем, v. impf. aus denten, effundo.

ИСТАКНУТИ СЕ, истакнём се, vide истаћи се. истӑнчати, чам, v. pf. 1) дипп werben, extenuor. 2) weniger merben, extenuor: има ли још колико ракије? нема, већ је истан

чало.

ИСТАЊИВАЊЕ, n. bağ Meròünnen, extenuatio. ИСТАЊИВАТИ, тањујем, v. impf. bünn maden, verdünnen, extenuo.

истањити, истањим, v. pf. verbünnen, exte

nuo.

истави СЕ, истакнём се, ѵ. г. pf. fid Servor= |

ИСТИЦАЊЕ, n. vide истјецање.
иСТИЦАТИ СЕ, ИСТичём се, vide истјецати се.
ИСТИШТАТИ СЕ, тим се, v. г. pf. оставидер је
на пећ (н. п. гибаницу), нек се исшишти.
ИСТЈЕРАТИ, Рам, v. pf. (јуж.) 1) binaušjager, ex-
pello. 2) чашу, auštrinfen, ebibo :

Једном наже Ришњанин Иване
А ишкера Облачићу Раде

3) Ишкерао грош золоту, т. ј. донио (у трговини кад ко изгуби). ИСТЈЕРИВАЊЕ, п. (југоз.) 1) bas inaušjagen, expulsio. 2) Huštrinfen, zo ebibere. ИСТЈЕРИВАТИ, тјерујем, v. impf. (југоз.) 1) bin= ausjagen, expulso. 2) austrinken, ebibo. ИСТЈЕЦАЊЕ, П. (јуж.) bas Servorthun ju einer That, adparitio, oblatio.

ИСТЈЕЦАТИ СЕ, тјечём се, v. r. impf. (јуж.) fid
hervorthun zu etwas, exsisto.

йсто, 1) н. п. тако исто, gerabe fo, eodem pla-
ne modo. 3) vide заиста:
Исшо Јован утећи могаше
Ту ћемо их исто дочекати
Исмо сестру свога оца Јанка
ИСТОВАРÁВАЊЕ, п. баз

[ИСТРАЈАТИ, јем, v. pf. verbringen, transigo,

consumo:

Камо моји љетни данци што ја истраја — ИСТРГАТИ, гӑм, v. pf. entzwei reißen, rumpo. ИСТРГНУТИ, нем, v. pf. aušreißen, eripio :

Испрже му главу из рамена — |истребити, истребим, (ист.) vide истријебити. HCтPÉCÂнE, n. das Ausbeuteln, Ausschütteln, excussio.

ИЗТРЕСАТИ, истресам, v. impf. außbeuteln, excutio.

ИСТРЕСИНЕ, f. pl. 5) оно што се најпослије истресе, н. п. брашно из вреће (кад већ брашна нестане), baš legte leberbleibfel, reliquum. 2) пошљедњи снијег (особито мало смрзао као цигани) који у прољеће на пошљетку удара (као већ нестало снијега, па се истреса небо од њега). ИСТРИБИТИ, ИСтрибим, (зап.) vide истријебити. ИСТОВАРА́ВАТИ, товаравам, v. impf. ablaben, de-|ИСТРИЈЕБИТИ, истријебим, v. pf. (јуж.) auš=

neratio.

onero, exonero.

адеп, deoneratio, exо

ИСТОВАРИВАЊЕ, n. vide истоваравање.

|

rotten, extermino.

(mit der Scheere), concido.

|ИСТРИНИТИ, НИм, v. pf. jerbröceln, confrio. ИСТОВАРИВАТИ, товарујем, vide истоваравати.|ИСТРИЋИ, истрижем, v. pf. jufammenfdnigeIn ИСТОВАРИТИ, Рим, v. pf. 1) ablaben (bie Baare), deonero. 2) abladen (den Wagen), exonero. ИСТòВЕТНÉ, на, но, gang berfelbe, ipsissimus: исти исшовешни отац (за дијете које је налик на оца).

ИСТӦВЕТНОСТ, истоветности, f. bie Sventität, eadem vis.

исток, m. ber Sonnenaufgang, sol oriens, ortus solis.

ИСТОЛКОВАТИ, кујем, v. pf. (по намастирима и у војводству по варошима) vide истума

|ИСТРКАТИ, истрчем, v. pf.1) коња, Laufen Laffen,
currere jubeo (?). 2) истрках пред кућу,
hinauslaufen, excurro.

|ИСТРНУТИ, нём, vide утрнути.
истрошити, истрошам, v. pf. 1) vide истрини-
TH. 2) nach einander verzehren, expendo unum
ex alio.

ИСТРТИ, йстрём, (истръо, истрла) v. pf. jerrei=
ben, contero.

ИСТРУГАТИ, истружем, v. pf. aušcaben, erado.
ИСТРУЛИТИ, Лим, vide иструхлити.

ИСТРУНИТИ, Иструним, v. pf. н. п. уш из главе,
berausstöbern (mit dem Kamm), expurgo.

Још сан Јела не истолковала истом, 1) nur, nidts als, nonnisi: дошао сам истом да видим. 2) erft, primum, demum,|ИСТРУНИТИ СЕ, иструним се, v. r. pf, verloren cf. тек: geђen, perdor (von fleinen Dingen, cf. трун). ИСТРУНУТИ, нём, vide иструхнути. лим,

Исшом они у бесједи бјеху
Исшом ага за вечеру сно

истопити, истопим, v. иструхнути, нём, pf. fdmeljen, liquefacio. ИСТРУХНУТИ, ä, v. pf. verfaulen, putrefio.

истоскати, кам, v. pf, кола натрашке исту- истРЦАТИ, истрцам, v. pf. vide искрзати. ратн, rüÉling binaustoffen, retrorsum ex-|ИСТРЦАти се, истрцам се, vide искрзати се. trudo. cf. Wоз. ИСТРЧАВАЊЕ, П. bas inaušlaufen, excursatio. источити, источим, v. pf. ju nbe {denfen, ef- истРЧА́ВАТИ, трчавам, v. impf. binaušlaufen,

fundo.

источни, на, но, öftlid), ab oriente sole.

excurso.

ИСТРЧАТИ, ЧИМ, v. pf. binaušlaufen, excurro. источник, m. (у Ц. г.) ber Dftwinb, eurus, cf. истумачити, тумӑчим, v. pf. (по зап. кр.) лиš = legen, erklären, interpretor.

исподсунчаник, устока.

ИСТРАГА, f. (у Ц. г.) vide ископ: ове ће го-|ИСТУПАЊЕ, n. bas Burüdtreten, recessus. дине бити истрага свему; Боља је ис-|ИСТУПАТИ, иступам, V. impf. zurücktreten, reтрага, него рђава натрага.

cedo.

ИСТРАЖИВАЊЕ, П. baš Sufammenfuden, conqui-|иступити, иступим, v. pf. 1) нож, бритву,

sitio.

ИСТРАЖИВАТИ, тражујем, v. impf. zufammen= suchen, conquiro.

ИСТРАЖИТИ, истражим, v. pf. (у Ц. г.) aušrot= ten, extermino, cf. затрти, истријебитн, ис

копати:

Црногорце истражиши листом

stumpf machen, obtundo. 2) zurücktreten, recedo : иступи на страну.

ИСТУРАЊЕ, П. 1) bas Spinaustofen, extrusio. 2) das Ausschießen, rejectio. 3) das Losschießen, ejaculatio., 4) das Ausschlagen, calcitratus. ИСТУРАТИ, истурам, v. impf. 1) außftoßen, extrudo. 2) ausschießen, rejicio. 2) losschießen, ab

feuern (bie Flinte), ejaculor (glandes). 4) Qu3= |ИСЦИЈЕПАТИ СЕ, йсцијепам се, v. г. pf. (јуж.) feine Kleider zerrissen haben, lacera veste sum. ИСЦИЛИВАТИ СЕ, цилујем се, vide исцјелива

fdlagen, calcitro: Истура ногама као кулашица у вршају.

ИСТУРИТИ, рим, v. pf. 1) aušftogen, extrudo,

ти ce.

ИСЦИЉИВАТИ, циљујем, (зап.) vide исцјељи

вати.

2) aus dießen, rejicio. 3) abfeuern, ejaculor |исцилити, исцÉлим, (зап.) vide исцијелити. (glandes). с. избацити, 4) binausthun, exsero: исциљиваЊЕ, п. (зап.) vide исцјељивање. Истури ин моје б’јеле дојке —. ИСТУРЧИТИ, ЧИм, v. pf. nad einanber türki machen, facio esse Turcam alium ex alio. ИСТУРЧИТИ СЕ, чимо се, v. г. pf. insgefammt Türken werden, fidem turcicam amplector unus ex alio.

.

истуЋи, тучём, v. pf. 1) jer[dlagen, contundo. 2) jerftoffen, contundo.

исукати, исучём, v. pf. beraušwinben, evolvo, extraho, н. п. цријева, cf. исковати, искан•

тати.

Исус, m. Sefus, Jesus.
Исусов, а, о, Sefu, Jesu.

ИСХИТИТИ СЕ, тим се, vide извитоперити се.
исхладити, исхладим, v. pf. oušüblen, refri-
gero : исхладише дјеца собу.

ИСЦИПАТИ, Исципам, (зап.) vide исцијепати. иСЦИПАТИ СЕ, Исципам се, (зап.) vide исцијепати се.

ИСЦЈЕЂИВАЊЕ, П. (јуж.) baš Uušpreffen, pressio. ИСЦЈЕЂивати, цјеђујем, v. impf. (јуж.) аus= preffen, exprimo.

ИСЦЈЕЛИВАТИ СЕ, исцјелујем се, vide ижљу-
бити се: ја сам се с'њима исцјеливао, не-
цјеливали смо се.

ИСЦЈЕЉИВАЊЕ, n. bas ušeilen, percuratio.
ИСЦЈЕЉИВАТИ, цјељујем, v. impf. ansbeilen,

percuro.

ИСЦРÈпати, исцрепљём (исцрепам), v. pf. (y
Дубр.) vide исцрпсти.

исхладити се, исхладим се, v. г. pf. fid au3= | исцепсти, пём, v. pf. aus döpfen, exhaurio. Euglen, refrigerог: исхладила се соба; йтан, тна, тно, vide хитан,

На ране вам вино исходило
Камо ли му на бој исходили
ИСХРАНИТИ исхраним, v. pf. ernäbren, alo.
HCXPAHИBAHE, n. dos Ernähren, sustentatio.
ИСХРАЊИВАТИ, исхрањујем, v. impf. ernäbren,

sustento.

исцедити, исцедим, (нст.) vide исциједити. ИСЦЕЂИВАЊЕ, п. (ист) vide исцјеђивање. исцевивати, цеђујем, (ист.) vide исцјеђивати. ИСЦЕЛИВАТИ СЕ, целујем се, vide исцјелива

TH ce.

исцелити, исцелим, (ист.) 1) vide исцијелити.
2) (у Сријему) vide измирити.
ИСЦЕЉИВАЊЕ, п. (ист.) vide исцјељивање.
ИСЦЕЉИВАТИ, цељујем, (ист.) vide исцјељн-

вати.

исцÉпати, исцепам, (ист.) vide исцијепати. ИСЦЕПАТИ СЕ, Исцепам се, (ист.) vide исције

пати се.

. исцидити, исцидам, (зап.) vide исциједити. ИСЦИЂИВАЊЕ, П. (зап.) vide исцјеђивање. исцививати, циђујем, (зап.) vide исцјеђивати. исциЈедити, исциједим, v. pf. (јуж.) auspreen, exprimo.

исцијелити, йсцијелим, v. pf. ausheilen, per

curo.

ИСЦИЈЕПАТИ, ИСцијепам, v. p. (јуж.) zerfpal= ten, discindo, diffindo

ИТАЊЕ, n. vide хитање.

ИТАР, итра, итро, vide хитар.
ИТАТИ, Там, vide хитати.
ЙТАЦ, йца, m. vide хитац.
иТЕТИ, тӥм, vide хитети.
ити, идем, v. impf, vide ићи.
йтимицЁ, vide хитимице.
итити, тим, vide хитити.
йтити, тим, vide хитити.
ИТЈЕТИ, ИТИМ, vide хитјети.
йтко (и тко), йкога, vide нко.
ЙТЛЕН, а, о, vide хитлен.
ИТЊА, f. vide хитња.
итост, итости, f. vide хитост.
итошт, итошти, f. vide хитошт.
|ЙТРЕН, а, о, vide хитрен.
ИТРИНА, f. vide хитрина.
йТРОСТ, итрости, f. vide хитрост.
иЋЕЊЕ, n. vide хићење.
ИЋЕТИ, ИТИМ, vide хићети.

йти, йдем (по зап. кр. и: йђём), (йдох;
йдах, йђах ; йшао, ишла) v. impf. 1) деђеп,
ео. 2) иду новци, courfiren, im lumlaufe fein,
valere: како иду сад дуката; у Турској
не иду банке (на ово се у шали рече:
не иду ни у Њемачкој, него их носе љу-
ди). 3) fommen, venio: иде зима, љето,
божић; иде време носи бреме; иде зима
као оштра сабља. 4) rinnen, manare: иде
вино из бурета; иде крв из носа, bie Mafe
blutet ism. 5) иде киша, ef regnet, plait,
иде снијег, е3 {dneiet, ningit. cf. исти, итн.
ИЋИ-ТУГЛИЈА паша, f. од два туга:
Осим мали паша иf-шуглија
ИЋИНДИЈА*, f. bas britte Bebet ber Mobame=
daner, nach Mittag, oratio tertia Mohameda-

norum:

Икиндија Турска заучила,

А Латинче билу Задру дође

их, fie, eos; ibrer, eorum: ja сам их видно;
зовни их; ја их се не бојим.
ИХТИЈАР*, Ихтијара, m. vide старац:
Погледајдер оног ихшијара,
Штоно сједи као ефендија —

ЙЦА, f, (у војв.) vide холба: Ица трица,

ока на момка.

ЙЦАЊЕ, n. vide штуцање.

ЙЦАТИ СЕ, ИЧê ми се (а може бити да би ко рекао и: ица ми се), v. r. pf. vide штуца-|

TH ce.

Ти си бабу образ иштешила
Ашикујућ' с Облачића Радом —

2) vide искилавити. 3) (особито по јуж. кр.)
кога, vide погубити:

Моʼш ти мене данас кидисати,

И моʼш пушком мене иштешиши ЙШТЕТИТИ СЕ, тим се, v. r. pf. einen rud

befommen, ramicosum esse, cf. искилавити се. ИШТЕЋЕН, a, o, vide килав.

ИШТИПАТИ, Йштипам, v. p. zerfneipen, jer= wicken, convello.

ИШТУВАТИ, вам, v. pf. (у Боци) н. п. свијећу, au löfden, exstinguo, cf.yћешити, обеселити. ИШЋЕРИВАЊЕ, п. (јуж.) vide истјеривање. ИШЋЕРИВАТИ, Ншћерујем, v. impf. (јуж.) vide истјеривати.

ИЧАГА*, m. urt türlifden bels, nobilium Tur ИШЋЕРАТИ, рам, (јуж.) vide истјерати.
carum genus:

Али Турци цареве ичаге
Млого Турак” царевих ичаға
HII, interj. der Laut um die Hühner zu vertrei
ben, sonus pellendis gallinis : Иш, туђа, иш!
ИШАРАТИ, ишарам, v. pf. bunt maden, variego.
ИШАРЕТ*, m. Bin, nutus: казао му ишаре-
шом, т. ј. намигнуо на њега.
Йше, у овој поскочици :

Ише, ише, биће кише
ИшÉТАТИ, ишетам (йшећем), v. pf. berau3=|
fpazieren, prodeo.

ИШИБАТИ, бам, v. pf. mit Suthen jerpeitfden, virgis caedo.

HшRÈCмATH, MÂM, V. pf. durchlöchern (Art Sticke-
rei), opus perforatum facio.
ИшЋЁТАТИ, там, v. pf, vide нецвјетати:
ГаранФио на прозору,
Синоћ сам га усадила,
До поноћи пропупчао,
А до зоре ишкешао —
ишЋил*, m. cf. прстен.

ИШЋУЋАТИ, Ишћућим, v. pf. (у Ц. г.) vide из-
вјетрити.

1

...

ЙШЧАШИТИ, Шим, v. р. н. п. ногу, руку, аи3= renfen, luxo.

ишчезнути, нём, v. pf. (у војв.) verfdwinben, evanesco, cf. ишчиљети.

ИШКАЊЕ, П. баз иш rufen, voх иш, иш.
ЙШКАТИ, кӑм, v. impf, иш! rufen, um uner
V. über
ju vertreiben, pellere gallinas voce иш!
ИШКРБАТИ, ба́м, v. pf. darten anbringen, ser-иШЧЕКАТИ, кам, v. pf. abmarten, exspecto:
ratim scindere: нож ми сав ишкрбан.
ишнути, нêм, v. pf. einmal uu rufen, dico Hm! |
ишокчити, йшокчим, v. pf. паф einanber jum
Шокац тафen, facio esse zo» Шоқац ипит
ex alio.
ИШОКЧИТИ СЕ, Йшокчимо се, v. r. pf. nad ein=
anber Шокци werben, fio Шокац unus ex alio. |
йшпӑн, ишпана, m. (у војв.) ber Wuffeler ber
Wrbeiter (ber Opап, жупан in Rrain, Govză-
os im Ronftantin), praefectus agrum colen-
tium, aut aliorum servorum.
ишпанов, а, о, čеš ишпан, чой ишпан.
ИШПАНОВИЦА, f. be$ ищпан Frau, uxor чой

Ја ћу тебе брате ишчекаши
ИШЧЕКАТИ СЕ, камо сe, v. r. pf. einanber er=
warten, exspectare se loco dicto: овдје да
се ишчекамо.
ИШЧЕКИВАЊЕ, n. bas ammeln an einem ver=
abredeten Orte, exspectatio in loco certo.
ишЧЕКИВАТИ, чекујем, v. impf, кога, fammeln,
erwarten bis alle beisammen sind, exspecto
dum conveniant.

ишпан.

за

ишпаРТАТИ, там, v. pf. Iiniren, lineas duco.
ИШПИЉА, f. (у Сријему и у Бачк.) дрвен шн-
љак којим се прибоду два краја н. п. на
шатри или у ћебету кад се уњ што
вије, Wrt großer bölgerner Nagel, cunei genus,
иштал*, иштала, m. ber Uppetit, cibi appeten-
tia: ово отвора ишшал.

ишЧЕКИВАТИ СЕ, чекујемо се, v. r. impf fid fammeln, exspectare se invicem loco certo. ИШЧЕПРКАТИ, кам, v. pf. 1) ausfdarren (wie bie Senne), erado. 2) zerfdarren, radendo cor

!

rumpo.

ИШЧЕРЎПАТИ, пам, v. p. zerrupfen, convellor ишчÈшати, ишчешнём, v. pf. 1) н. п. уш из

главе, beraušfragen, effrico. 2) коња, ftrie= geln, strigili radere. ишчешљати, ишчешљам, v. pf. 1) ausammen, pectino, cf. очешљати. 2) burdbedeln, fdart tabeln, perstringo. 3) н. п. вуну, rupfen, сагро. иштали*, adj. indecl. bei (ppetit, appetens cibi, ишчНБУКАТИ, кам, . pf. dušilopfen (3. 23. ein иштінити, йштеним, v. pf. (eine Renge) wer: Kleid), excutere pulverem e veste. fen (von der Hündin), pario catulos. ИШЧИЛЕТИ, (ист.)) чилим, v. pf. ausgeben, fein ИШТЁНИТИ СЕ, іштене се, v. r. pf. fämmt=|ишчилити, (зап.) Énbe erreiden (vom Bein lid Sunge merfen (von ünvinen), pario: ишчиљети, (јуж.))u.bgl.), deficio, extabesco. ишчистити, там, v. pf. reinigen, expurgo. йштетити, тим, 1) befdäbigen, verberben, cor- ИШЧУПАТИ, нам, v. pfii) ausraufen, evello. 2) zer= rumpo, laedo, cf. покварити: raufen, divello, vellendo solve.in

ишшениле се све кучке.

J

1

JA, pron. ich, ego.
JÄ, 5) ja, ita:

А. Јели тако?

Б. Јест ја.

ја богме, c. Да. 2) ја ја, ја тH, entweber !, ich, oder du, aut ego, aut tu. 3) aber, at (рнјетко се говори), cf. a: оставно си отворена врата, ја да су дошли хајдуци ; Ја да буде негде на мегдану

4) у пјесмама на некијем мјестима готово
не значи ништа, него се додаје само да
нзиђе пуна врста, н. п.

Ја када се понапише вина
Када виђе Чупићу Стојане,
Jа у боју Црнобарца Станка —

Ја два врана, два по Богу брата

JÄАЊЕ, n. vide јахање.
JÄАТИ, јашем, vide јахати.
ЈАЋИ, â, he, vide јахаћи.
ЈАБАНА*, f. 1) bie Grembe, terra extera: није ми
јабана (т. ј. род ми је, своје ми је), er ift
mir nicht fremd, er ist mir etwas verwandt, est
propinquus mihi, 2) не говори на јабану,
nicht ungereimt, nicht befremdend, non insolite.
ЈАБАНАЦ, нца,(m. ber Grembe, alienus, cf. ту-
ЈАБАНЛИЈА*, . Сђин.

Јабучила коња крилатога —
JABYчи, m. ein junger Apfelbaum, malus parva,
ЈАБУЧИЦА, f. 1) dim. v. јабука. 2) ber cams

apfel, pomum Adami. У нас се приповиједа
да Адам ону јабуку што му је Јева дала да
изије, није прождръо, него је сажватао па
му стала у грлу, и отуда у људи да је по-
стала јабучица, које жене немају. 3) јабу-
чица црљена, (у Дубр.) Paraviešapfel, solanum
lycopersicum Linn. cf. патлиџан.

ЈАБАНСКИ, ка, ко, fremo, alienus, cf. туђ.. Јаблан, m. 5) italienifde appel, populus ругаmidalis. Јаблан, топола, јагњед и јасика, све је налик једно на друго, али се опет једно од другога разликује које мање које више: на јаблану гране расту уз дебло у висину и овога дрвета ја у Србији нијесам | ЈАB, m. in ber Mebenšart: ни стрва ни јава, 4.. видно прије док нијесам дошао у Биоград; топола и јагњед може бити да је једно ; јасике дебеле, као што су тополе и јагњеде ја нигда нијесам видно, премда их у Тршићкој планини има сила Божија, 2) некакав цвијет, bas Pappelfraut, malva : Планине се наките јабланом

etwa der Schein, das Zeichen, signum. ЈАВАН, вна, но, öffentlicd, offenbar, manifestus. Јавн, 1) gerabe fo, wie, plane ut: јави као луд иде. 2) cf. најави.

Јавити, јавим, 1) v. pf. befannt maden, publico, manifesto. 2) v. impf. овце, vor ben Odafen hergehen und sie leiten, duco oviculas.

ЈАБЛАНИК, m. планина у Србији, Xame eineš Jавити се, јавим се, v. г. р£. 1) коме, fich mel=

Berges, montis nomen,

ben, ein preden, se ostendere : јави ми се кад пођеш. 2) fid) offenbaren, erfceinen, adpareo. ЈАВКАЊЕ, n. dim. v. јављање. |ЈАВКАТИ СЕ, кам се, dim. v. јављати се. JÁBLAьE, n. das Melden, significatio. ЈављАТИ, јављам, v. impf. melben, significo. ЈАВЉАТИ СЕ, јављам се, у. г. impf. fid melbe saluto, ingredior.

ЈАБЛАНИЦА, f. вода која се више Ваљева састаје с Обницом, н оданде се доље зове Колубара, Катe eines ußes, nomen fluvii. JABJAHOв, a, o, Pappel-, populeus. ЈАБЛАНСКИ, ка, ко, vоп Фаррel, populeus: Ја ћу теби понуде донети : С јаблан' дрва јаблански јабука, Сувн шљива са сирови грана ЈАБУКА, f. (pl, gen. јабука) 1) ber Zpfelbaum, malus. 2) ber Wpfel, malum. 3) отишли на јабуку, cf. колачи. 4) н. п. твоја јабука не ће погинути, efen, donum, 5) на пнштољу накрај кундака. 6) на седлу, Sattel=| ЈАВОРИНА, f. планина у Босни близу Бишине,

Enopf, umbo sellae, cf. облук:

Па се зави седлу на јабуку

-

ЈАВЉЕЊЕ, n. verbal. v. јавнти 2.
ЈАВНО, öffentlid, offenbar, manifeste,
ЈАВНУТИ CE, нём се, dim. v. јавнтн се.
Јавор, јавора, m, ber 2ñorn, acer platanoeides

Linn.

Name eines Berges, montis nomen, cf. Jaxo

рина.

.1