БЕЧАНИН, m. ber iner, Viennensis, cf. Беч-видити, бадам, (зап.) vide биједити. БЕЧЕЊЕ, п. баś [hief=nfeђen, torvus aspectus. | БИЖАТИ, ЖИМ, (зап.) vide бјежати. Бечу граде не бечи се на ме БЕЧКИ, ка, ко, Biener, wieneric, Viennensis. БЁШКОТ, m. (ст.) некакав хљеб (Biscott?), panis delicatior: И бешкоша љеба бијелога БЕШТИЈА, f. (у војв.) vide бестија. БЕШЧАСТ, f. (у Паштр.) Ehrlofigfeit, infamia. БЙАЋ, Бишћа, m. vide Бихаћ, БИБЕР, m. Pfeffer, piper. ef. naпар. БИБЕРЕЊЕ, П. òas Pfeffern, piperatio БИБЕРИТИ, рим, v. impf. pfeffern, pipero, piperе condio. БИБЕРЊАЧА, f. Pfefferbuchfe, pyxis piperis.. Биво, бивола, m. ber 23üffel, bubalus. БИВОЉАЧА (кожа), f. 23úffel=Gell, pellis bubalina: БИДАН, дна, дно, (зап.) vide биједан. Кад ето ли биза Секулова Бизин, бизина, m. (у Ц. г.) vide кер. БИЈЕГ, m. (јуж.) bie lut, fuga: Бијеви су срамни, ал' су пробитачни. БИЈЕГАТИ, У пресми мјесто бјегаши да би се БИЈЕДАН, Дна, дно, (у Дубр.) есbärmlich, miser. cf. жалостан, тужан, несрећан. |БИЈЕДИН ГРАД, m. (јуж.) у приповијеци. БИЈЕДИТИ, биједим v. impf. (јуж.) кога, unge= rt bulbigen, inique accuso. cf. потварати. БИЈЕДНИК, m. (јуж.) који кога биједи, ein fal= fфer infläger, calumniator. ef. напасник, опадник. БИЈЕЂЕЊЕ, п. (јуж.) baš ungerete Befulbigen, accusatio iniqua. БИЈЕЖАТИ, у пјесми мјесто бјежащи, да би се врста испунила: Бијежаћеш, но побјећи не ћеш — БИЈЕЛ, бијела, ло, (бијели, ла, лӧ, сотр. бјељи) (јуж.) weiß, albus. БИЈЕЛА, f. 1) (у Ц. г.) на оку, ber (graue) taar, glaucoma. cf. биона. 2) in ber anefbotifchen Небenšart: зашао као бијела по пазару, er geht nach der Reihe alle ab. БИЈЕЛА ГОРА, f. планина између Грахова, Кривошија, Корјенића иТребиња. Од Бијеле горе више Требиња почиње се Вукова међа па иде до Кома (око три добра дана хода). БИЈЕЛА ЛОЗА, f. bie Balbrebe, clematis vitalba L. БИЈЕЛА НЕДЈЕЉА, f. (југоз.) (bie weiße Bohe) die Woche vor der großen Faste, Vorfaste, hebdomas ante jejunium magnum, qua carnibus tantum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc. БИЈЕЛА НЕБЕЉА, f. (јуж.) vide бијела недјеља. БИЈЕЛА СУБОТА, f. у нас би то значило субота у очи бијелијех поклада, али у Дубровнику тако се зове велика субота (у очи васкрсенија), анедјеља читава и ондје се зове велика недјеља. БИЈЕЛА ЦРКВА, f. (јуж.) Beißfirchen, Stärthern im Banat. БИЈЕЛАЦ, лца, m. (јуж.) 1) ber himmel, equus albus. 2) gen. биоца, (у горњ. прим.) vide биоце. 3). Prámonftratenfer, praemonstra tensis. БИЈЕЛЕ ПОКЛАДЕ, f. pl. leßter Safhingsfonntag, БИЛАНЦЕ, п. (зап.) vide бјеланце. БИЈЕЛИТИ СЕ, бијелим се, ѵ. г. pf. Beiß auflegen, fucare se. БИЈЕЛКА, f. (јуж.) бијела кокош, Name für eine | БИЛАШ, m. (зап.) vide бјелаш. weiße Henne, alba (gallina). БИЈЕЛО ЗЕЉЕ, п. (у Дубр.) Xrt Kraut, herbae genus. БИЈЕЛОЊА, m. ein weißer Ddhs, albus (bos). БИЛИ-БИЉУР*, m. (ст.): Једна гора од били-биљура - БИЈЕЛО ПОЉЕ, П. (јуж.) варош у Херцеговини БИЈЕЉЕТИ СЕ, бијелим се, v. г. impf. weiß glän=| Fisch, БИЛКА, f. (зап.) vide бијелка. Било, п. 1) као велика коса, из које су мање лио (говоре псетету). 2) или је отишао у | БЙЛОБРК, m. (зап.) vide бјелобрк. БИЛОВИНА, Г. (зап.) vide бјеловина. insolentia. Билограй, ла, ло, (зап.) vide бјелогрли, Бик, бика (бика), m. 1) ber tier, taurus. 2) (У БИЛОКОРАЦ, брца, m. (зап.) vide бјелокорац. БИКА, f. (у Босни особито по варошима) vide Билуг, m. (зап.) vide бјелуг. нена. БИЛУГА, f. (зап.) vide бјелуга. БИКНУТИ СЕ, не се, v. r. impf. (у Дубр.) како ти, вилугов, а, о, (зап.) vide бјелугов. се бикне? wie geht's bir ? wie befinbeft bu bich? Билутак, тка, m. (зап.) vide бјелутак. quomodo vales? БИЛУШАСТ, а, о, (зап.) vide бјелушаст. tier, vita | БИЛУШИНА, f. (зап.) vide бјелушина. Биљ, m. (зап.) vide бијељ. be=|БИЉА, f. Name für eine weiße Siege, capra alba. БИЉА, f. (у Херц.) цјепаница или БИКОВАЊЕ, п. baš 2Betragen als ein tauri. Биковати, бикујем, v. impf. fih als ein tragen, taurum imito. tier Биковит, а, о, н. п. во, tier-D, bos taurus. БИЛА, f. (у Шумад.) vide коса 3 (cf. било). онако дрво чворнато, које се не да цијепати, bas heit, lignum fissum. cf. биљка. Bй.ьА, m. Name für einen weißen Ochsen, bos albus. БИЉА, m. (зап.) vide Бјеља. Биљар, биљара, m. (зап.) vide бјељар. БИЉАРДА, Г. (у Ц. г.) соба гдје стоји билијар, Улећеше на врело Цетиње На биљарду славна господара БИЉАРИЦА, 1) bie Sräuterfennerin, herbaria: У мене је биљарица мајка, Свакоме ме биљу научила 2) (зап.) vide бјељарица. БИ.БАЦ, љца, m. (у Хрв.) vide бијељ. БИЉАЧА, f. (око Сиња) сукнена женска хаљина (с рукавима), која је остраг смрскана, а спријед сашивена као сукња, низ прси је обично с десне стране накићена | сребрнијем пуцима; цуре испрощене и које су за удају, носе оваку хаљину плаветну, која се зова модрина. Xrt Srauen= fleib, vestis muliebris genus. БИЉЕ, n. räuter, herbae. БИЉЕГ, m. vide биљега: Мрке гаће, зли би nota. cf. залога 2. uфе, Биљин, а, о, ber weißen Siege, caprae albae. БИЉКА, m. ber Palm, calamus: нема дрва ни БИМБАШИН, а, о, без бимбаша, chiliarchi. И на коњма Турци бињаџије БИЊАШЧЕ*, taufenò, mille (хиљада), у овој по- Бињиш*, бињиша, m. ein harӀафтаntel, pal- БИЊТАШ*, т. камен, с којега се узјахује Био, бијела, бијело, (јуж.) vide бијел. То гледају Турци Биограци БИОГРАДСКИ, Кá, ко́, (јуж. и зап.) Belgraber, belgradinus. БИОГРАЂАНИН, m. (јуж. и зап.) vide Биоградац. БИОГРАТКА, f. (јуж. и зап.) 1) bie Belgraberin, mulier belgradina. 2) (у Уж. н.) 2Wrt 23irnen, piri genus. БИОГРАЧЕ, чета, п. (јуж. и зап.) ein junger 23el= graber, puer belgradensis : Што ће мени момче Биограче, Кад ми може запаст' Сарајевче БИОНА, f. (у Барањи) бијело на оку, ber (graue) BHоР, m. eine Gegend im südlichen Serbien, re- Суводола и Биора равна - БИМБЕР-ГРОЖЂЕ, п. у пјесми vide бимберово | Бидчуг, m. (јуж. и зап.) гвозден колут, ein грожђе: eiferner Ming, 3. 23. Zhürring, Seffel, annulus, cf. халка. А лозица бимбер-грожђем БИМБЕРОВО ГРОЖЂЕ, n. eine [rt Beintraube, БИПИРУЗАНА, f. у припјеву, vide IШнпер-Пеана. uvae genus : Нити оће пића ни јестива, Него иште грожђа бимберова Из царева нова винограда БИНА*, f. bаѕ Sebäube, aedificium. cf. зграда, грађевина. БИНИЈА*, f. ber Balfen an der Zhür, in ben ber БИНЧА, f. Тако се зове Морава код Љесковца : : БИР, m. Оно жито, што људи дају попу сваке БИРАЊЕ, П. даš Slauben, Eefen, lectio. docefacio. Бирачити, бирачим, v. impf. (у Хрв.) паљет- БЙСКУП, m. (код кршћана) ber ifchof, episcoковати по винограду (а за кукурузе ка- pus. cf. владика 1. жу палешковаши)nahlefen (im Beinberge), БИСКупов, а, о, beš ifchof3, episcopi. cf. влаracemor. cf. пабирчити. Дичин. БИРАШЧЕ*, eines, unum (један), cf. бињашче. БИСКУПСКИ, ка, кӧ, biföfli, episcopalis. cf. swei ftarfe, runbe, ber länge nad auf ben 2=|Биснило, п. (зап.) vide бјеснило. БИРЗА, Г. плијесан која се ухвати поврх вина, | Бирлија добрија БИРМАНАЦ, анца, m. (од бароновац ? од ба- БИРОВИНА, f. (у Бару) што се год даје попу, На капији бирша Крепси-бирта cauponor. БИРТАШИЦА, f. vide крчмарица. Док погубим Бирчанин-Илију БИСАГ, бисага, m. (pl. бисáзи) (у Ц. г.) vide бисаге. БИСАГЕ, бисагâ, f. pl. ber Duerfact, mantica. БИСЕР, m. bie Perle, margarita. Зелен венац вије, бисер-парку ниже БИСЁРЧЕ, чета, п. (ст.) bie liebe leine Perle, margarita: Ја јој рекох: добар вече дилберче! БИСКАТИ, биштём, v. impf. кога, einem läufe БИСОМУЧАН, чна, чно, (зап.) vide бјесомучан. БИСТАР, тра, тро, flat, limpidus: бистра вода БИСТИЈЕРНА, f. (у Ц. г.) eine Baffergrube, сіsterna. cf. студенац, бунар, почуо. БИСТРА, f. (у Рисну) име женско, Grauenname, БИСТРЕЊЕ, П. bas lären, limpidatio (?). Рогом воду мућаше, БИСТРИЦА, f. 1) ријека, ein lub, fluvii nomen: У приморју код воде Бистрице БИТАНГА, f. (у војв.) 1) љенивац, скитница, БИТАНЖЕЊЕ, П. baš gaulenjen, cessatio, otiatio. 5) бије из пушке или пушком, из топа или топом, фіереп, treffen, ferio. 6) бију сахати, schlagen, pulsare. 7) 6нje у тамбypy, schlagen, fpielen, pulsare: Лулу пије, у тамбуру бије — БЈЕГА, f. (јуж.) само у овој загонеци: Чуча 5) бије (сваке године) град, слана, пламењача, heimfumen, affligere. 9) бити воду у пушку, т. ј. сабијајући воДУ У ПУШКУ |БЈЕГАТИ, гам, impf. (јуж.) vide бјежати. огледати јели цијев добра, јер кажу кад |БЈЕГАц, бјекца, m. vide бјегунац: Бјегац се се вода одозго силом потјера, да ће ударити ако гдје најмања одушка има. 10) н. п. бије вода из камена, крв из ране, врућина из пећи, herborfhießen, prosilire. Бити, будем (буднём, биднем), јесам, био, била, ѵ. fein, esse: био раније доћи, би hätteft follen früher fommen; не био га звати; не био му давати; жив бно! bu fout Да не рече, е сте бјегунице Тебен! срећан био! не било те мајци! òß |БЈЕГУНЧЕ, чета, m. ein junger fühling, puer dich der Guckuck! abi in malam rem! fugitivus (у Боци се особито говори за жеБИТИСАТИ, ИШём, v. pf. vergeben, praeterlabor: ну која побјегне од мужа, као бјегуница). било и битисало, т. ј. било на и прошло. | БЈЕЖАН, f. (јуж.) 1) lichenbe, fugientes. 2) bie БИТИ СЕ, бијем ьйти сE, бйjêм ce, v. r. impf. 1) sich schlagen, lucht, fuga: родно се уз бјежан. Држи једног пута, а поћера сто. |БЈЕГНУТИ, нём, v. pf. vide побјећи: Ријеч рече, бјегну на трагове БЈЕГУНАЦ, НЦА, т. (јуж.) ber ölümtling, fugitivus. БЈЕГУНИЦА, f. bie ölühtige, profuga (у Боци се особито бјегуница зове жена која од мужа побјегне у род): confligo: Бије се као ала с берићетом; |БЈЕЖАН, m. (јуж.) ber gern flieht, fugitor. Бјебијем се с памећу, ringen, luctor. 2) бију жанова мајка пјева, а Стојанова плаче. се рибе, von ber Begattung ber Gife, ccëunt |БЈЕЖАЊЕ, п. (јуж.) bas Glieben, fuga. pisces. ьéткА, f. die Schlacht, pugna, cf. 6oj. БИХАЋ, Бишћа, m. 1) између Трогира и Ка- Бич, бича, m, bie peitfhe, flagellum, scutica. ticae. БИЧЕ, чета, baš tierlein, taurulus. БЈЕЖАТИ, ЖИМ, v. impf. (јуж.) lieben, fugio: БЈЕЖУНАР, бјежунара, m. vide бјегунац. БЈЕЛА, f. (јуж.) само у овој загонеци: бјела бјелу зове: дај ми бјело б'јела љеба испод 6'јела скута (т. ј. овца и јагње). ef. бела. |БЈЕЛАИЦА, Г. бијела чарапа, weißer trumpf, tibiale album. БЈЕЛАНЦЕ, П. (јуж.) òß imeiß, albumen. БЈЕЛАСАЊЕ, п. (јуж.) baš Beißlich=fein, 23ligen, albicatio. БЈЕЛАСАТИ СЕ, сам се, v. г. impf. (јуж.) weiß= lich sein, albico. БИЧИНОВАЦ, Овца, m. Xrt großes Meffer (Panb= |БЈЕЛАСИЦА, f. планина у Херцеговини. schar), cultri majoris genus. Бичит, m. dim. v. бик. БИЧКАРАЊЕ, m. baš nalen mit ber Peitfche, sonitus flagelli. БИЧКАРАТИ, рам, v. imf. (у Барањи) mit ber Бичкаш, бичкаша, m. (у војв.) ein lieberlicher БИЧКИЈА, f. Чим чизмари сијеку кожу, БИШИНА, f. планина у Босни у Бирчу: Вино пије тридесет хајдука У Бишини под Полом великом БИШЊЕЊЕ, п. (зап.) vide бјешњење. БИШЋАНИН, m. Siner von Бихаћ: Побратиму Бишћанин-Алији der БЈЕЛАЧА, f. (По југоз. кр.) бијела сукнена мушка хаљина с рукавима, која се у Херцеговини и у Црној гори носи као у Србнји гуњ, само што се по бјелачи опасују, а по гуњу не. Бјелача се у Црној гори зове и гуњина. Xrt weißen Männerfleides, vestis genus: Длака по длака, ето бјелача; зрно по зрно, ето погача; капља по капља, ето Морача. БЈЕЛАШ, m. (јуж.) бијел коњ, ber himmel, equus albus, ef. бијелац, ђогат: -- А најдаље паша на бјелаша БЈЕЛАШНИЦА, f. планина у Босни око хата од Сарајева. БЈЕЛЕГ, m. (у Ц. г.) vide биљег: Зла бјелега на путаља твога 6 са БИШЋАНСКИ, ка, ко, вон Бихаћ инь Бишће: | БЈЕЛИДБА, f. кад се бијели, н. п. платно, пре |