Page images
PDF
EPUB

БЁЧАНИН, m. Der Bienet, Viennensis, cf. Беч- (видити, бидём, (зап.) vidе биједитн.

лија.
БЁЧЁЈ, Бечеја, m. Стари Бечеј (или Српски)| БИЋЕЊЕ, п. (зап.) vidе бијеђење.

| БИдник, m. (зап.) vidе биједник.
у Бачкој, н Нови (или Турски) у Банату. | sйж Ан, f. (зап.) vidе бјежан.
БЕЧЕЈАЦ, јца, т. Siner pon Бечеј.

| вЙЖАН, т. (заn.) vidе бјежан.
БЕЧЕЈСкӣ, кa, кo, pon Бечеј.
БЁЧЕЊЕ, п. баѕ fфief=ZInfeken, torvus aspectus. | БИЖАти, жим, (зап.) vidе бјежати.

| БИЖАЊЕ, п. (зап.) vidе бјежање.
БЁчити, бечём, у. impf. т. ј. очи, бie 2Гugen | БИЖЎНАР, онжунара, m. (зап.) vidе бјежунар.
stier richten, stieren, rigidos figo oculos.

| вЙЗА, f. (у ц. г.) vide кeр : БЁчити ск, бечим се, v. г. impf. fфіеf аnjeben,

Кад ето ли биза Секулова
torve tueri:

Бечу граде не бечи се на ме -
БЁЧКА, f. пиварско буре, ба8 25ierfap, dolium

срамни, ал' су пробитачни.
сегеviѕiarum: Тумба као пивар бечку.
БЕЧКЕРЕК, m. Otast im Banat.

врста испунила:
БЕЧКЕРЕЧАНИН, m., човјек из Бечкерека. гілећи даше, бијегаши
БЕЧКЕРЕЧкӣ, кa, кo, pon Бечкерек.
БЁ Чки, ка, кӧ, 28iеnеr, wienerif, Viennensis.
БЁчкињА, f. Sіе Bienerin, femina Viennensis.
БЁчанЈА, m. Der 2Biener, Viennensis, cf. Бечанин.
БЕШЕново, п. 1) намастир у Фрушкој горн.

2) село близу тог намастира.
БЕшёновички, кa, кo, von Бешеново.
БЁшика”, f. 1) vidе колијевка. 2) pie Blafe, ve-| БИЈЁдин ГРАД, m. (јуж.) у приповијеци.

sica, cf. мјехур. БЁшкот, т. (ст.) некакав xњеб (Зівcott?),

panis delicatior:

и бешкоша њеба бијелога БЁіштиЈА, f. (у војв.) vide бестија.

опадник. БЁШЧАст, f. (у Паштр.) <brojїgteit, infamia. ВЙАТ, Бишћа, m, vide Бихаћ.

accusatio iniqua. вЙБЕР, m. Pfeiffer, piрег. ef. папар. БИБЕРЕЊЕ, n. Das pfeffern, piperatio.

се врста испунила: BÀBEPATH, PÂM, V. impf. pfeffern, pipero, pipere

Бијежаtеш, не побјећн не викЁРЊАЧА, f. Pfeffеrbubje, руxis piperis.•

| визийн, бизина, m. (у ц. г.) vidе кер.
вЙЈЕГ, т. (јуж.) pie Slut, fuga: Бијези су
| внЈЁГАти, у пресми мјесто брегаши да би се
|БИЈЁДА, f. (јуж.) (voc. бнједо) unperiente Be:

fuloigung, calumnia: Сачувај ме Боже би-
једе невидовне; Нашла га биједа на суву

путу; У старца млада жена биједаго| вЙЈЕДАН, дна, дно, (у Дубр.) erbärmli, miѕеr.

cf. жалостан, тужан, несрећан.

сташе

това.

у.

БИЈЁдити, бйједім

impf. (јуж.) кога, инде?

[ocr errors]

напасник,

(jym.) weiß, albus.

бијела по пазару,

вивіЊЕ, n. Jasoftmаlige Cein, zo frequenter еѕѕе. БИВАти, бявам, v. impf. fein, esse: не бива,

es geht nicht. виво, бивола, m. ber 23ӣffel, bubalus.

m. Büffel EHBO.intya, f. die Büffeltuh, bubala. Биволски, ка, ко; н. п. кожа, 25üffel-, bubali

recht beschuldigen, inique accuso. cf. ciorbapata. БИЈЕдник, m. (јуж.) којн кога биједи, еіn fаt=

fcher Ankläger, calumniator, ef. (виќТЕЊЕ, П. (јуж.) бав инgerete Befфuligen, БИЈЕЖАТИ, у пјесми мјесто бјежащи, да би

hemu

БИЈЕл, бијела, мо, (бијели, ла, лo, comp. бјељи) condio. вЙБЕРНӣ, на, но, н. п. зрно, Pfeiffer-, piperis. /вЙЈЕлА, f. 1) (у Ц. г.) на оку, Ser (4taue) Otaar,

glaucoma. cf. brona. 2) in der anekdotisden

Recendart: зашао као бијела БИБЕРов, а, о,

er geht nach der Reihe alle ab. | БИЈЕЛА гдРА, f. планина између грахова, Кри

вошнја,КорјеннћанТребиња. 0 Бијеле го.

ре више Требиња почиње се Вукова меба BĖJEJA Ò3A, f. die Waldrebe, clemat is vitalba L.

па иде до Кома (око три добра дана хода). Биволче, чета, р. баѕ ѕuffеlfalЬ, bubalas yi-БИЈЕЛА НЕДЈБА, f. (југоз.) (Tie wipe Boфe) nus.

die Woche vor der großen Faste, Borraste, hebdo

mas ante jejunium magnum, quacarnibus tantulus.

tum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc. БивољАЧА (кожа), f. 23uffel-fel, pellis bubalina :

у буцаку кожа бивољача БЙr, m. (зап.) vidе бијег.

| БИЈЕЛА СУБОТА, f. у нас би то значило субота у

очи бијелнјех поклада, али уДубровнику таБиг АЊЕ, П. (зап.) vidе бјегање.

ко се зове велика субота (у очи ВаскрсениБИГАТн, гам, (зап.) vidе бјегати.

ја), а недјеља читава и овдје се
Бигнути, нём, (зап.) vidе бјегнути.
БИГЎНАЦ, нца, m. (зап.) vidе бјегунац.

БИЈЕЛА ЦРКВА, f. (јуж.) 23eiptire, Atäster
БИГУНИЦА, f. (зап.) vidе бјегуница.
БИГУНЧЕ, чета, п. (зап.) vidе бјегунче.

albus. 2) gen. бидца, (у горњ. I БЙДАН, дна, дно, (зап.) vidе биједан.

биоце. 3): prаmоntrаtеnfer,

БЙГАЦ, бикца, т.

(зап.) vidе бјегац.

зове вели

вида, f. (зап.) vide

im Banat.

биједа.

БИЈЁЛАЦ, лица, m. (јуж.) 1) bеr офіс нм) vide

Бидзин, бидэйна, Бидин ГРАД, m.

[ocr errors]

ц. г.) vidе бнзин, (зап.) vide Биједин град.

tensis.

nemonstra

bleichen, insolare.

fucare se.

genus.

cy

[ocr errors]

се

БИЈЕЉЕЊЕ, П.

би

у.

ву

albesco.

[blocks in formation]

лио

Бажає покладв, f. pi. letter Safфingsforntas, вилінцы, п. (зап.) vidе бјеланце.
dies solis ante jejunium magnum.

БилАСАЊЕ, т. (зап.) vidе бјеласање.
БИЈЕлити, бијелям, v. impf. (јуж.) н. п. платно, виліСАТи си, са се, (зап.) vidе бјеласати се.

| вилАЦ, цa, m. (зап.) vidе бијелац. внЈЕлити ск, бијелим се, v. P. pf. Bеig auflegen, вӣЛА ЦРКВА, f. (зап.) vide Бијела црква.

вЙЛАЧА, f. (зап.) vidе бјелача.
БИЈЕ.ЛКА, f. (јуж.) бијела кокош, таmе für eine | Билаш, m. (зап.) vidе бјелаш.
weiße Henne, alba (gallina).

Били-Биљӯр*, m. (ст.):
БИЈЕлд зЁЊЕ, n. (у Дубр.) 2rt #raut, herbae Једна гора од били-бињура

вилидБА, f. (зап.) vidе бјелндба.
БилклоњА, m. ein meiper Офs, albus (bos). Білило, р. (зап.) vidе објелило.
вЙЈЕло пољЕ, п. (јуж.) варош у Херцеговини вилиљА, f. (зап.) vidе бјелнља.
(код воде Лима).

вилин, f. (зап.) vidе бјелина.
Бизвљ, m. (у Дубр.) бie Rope, fфаfmolene Dеctе, вилити, билим, (зап.) vidе бијелитн.
gausape, amphitapa. cf. губер, тебе, биљац. | вилити, билим, (зап.) vidе бијељети.

(јуж.) ) бав 23leiben, insolatio. | вилити ск, билим се, (зап.) vidе бијелитн се. 2) pas Glängen, 2Bеipfein, albitudo. 3) Bas Beij: вилити ск, билим се, (сап.) vidе бијељети се. júhminken, fueatio.

БилиЦА, f. (зап.) vidе бјелица. вилЁ.БЕтн, бијелим, v, impf. (іуж.) wеip wеrbеn, виличАст, а, о, (зап.) vidе бјелнчаст.

| вӣ.КА, f. (зап.) vidе бијелка. видљЕТи ск, бијелим се, v, г. impf. wеip slän: вило, п. 1) као велика коса, на које су мање деп, аlbeo: бијели се снијег.

косањице отишле на страну, 2rt Bergtette, БИЈЕЉИНА, f. Otact in per нахија bon Зворник. mоntеѕ соntinui. Сењско било зове се једБИЈЕЉИНАЦ, инца, m. човјек из Бијељине.

на такова коса између Велебита и ВратниБИЈЕЉински, кa, кo, pon Бијељина.

ка. 2) у грабаља оно у чему зупци стоје, бав ВИЈЕЉКА, Г. (у Хрв.) некака риба (може бити

Querholz eines Rechens, woran die Zähne beшеш), eine 2Гrt fifф, piscis genus.cf. костреш. festigt sind, pectinis foenarii pars dentata. 3) der вӣJEc, m. (јуж.) бie 2Buth, rabies: бијесте ско

Puls, die Schlagader, arteria. *) vide kaenano.
(говоре псетету). 2) или је отишао у вйловРК, m. (зап.) vidе бјелобрк.
хајдуке од бијеса (ЭЛuthmile, uebermuth), вилов, бялдва, т. (зап.) vidе бjёлөв.
или од невоље? 3) Xttеr bеr jugenoliфеn Blu- вилов, а, о, (зап.) vidе бјелов.
the, aetas florescens:

Bйловина, f. (зап.) vide 6јеловина.
До кад биjах на биjес ћевојка —

виловљев, а, о, (зап.) vidе бјеловљев.
БИЈЁСАН, сна, сно, (бнјесни, на, но, comp. бјеш- БилдгРАБ, т. (зап.) vidе бјелограб.

њи, adv. биjесно) (јуж.) ) mütbeni, rabiosus. вилдгели, ла, лӧ, (зап.) vidе бјелогрли,
2) übermütbis, superbus, insolens: силан ибн-вилoгӯз, m. (зап.) vidе бјелогуз.
јесан.

вилдгузА, f. (зап.) vidе бјелогуза.
БӣЈЕст, г. (у Хрв.) биjес, бјесноћа, uebermuth, Билддано, (зап.) vidе бјемодано.
insolentia.

БилдJУГ, т. (зап.) vidе бјелојуг.
Бик, бика (бика), m. ) bеr tіеr, taurus, 2) (у вилокОРАЦ, брца, m. (зап.) vidе бјелокорац.

лукова прорашљнка, bеr Oaaтen: Билдлик, а, о, (зап.) vidе бјелолик.
ftengel (bei Зmiebel), germen cepae, cf. бачва. вилонога, f. (зап.) vidе бјелонога.

вилоњА, m. (зап.) vidе бијелоња.
вЙКА, f. (у Босни особито по варошима) vidе вЙЛУГ, m. (зап.) vidе бјелуг.

БилУГА, f. (зап.) vidе бјелуга.
Бикнути ск, не се, v.r, impf. (у дубр.) како ти вилугов, а, о, (зап.) vidе бјелугов.
се бикне? mie geht's bir ? mit bеfinbeit bu bib ? вилЎЛАК, тка, т. (зап.) vidе бјелутак.

БилЎШАст, а, о, (зап.) vidе бјелушаст.
БИКОВАЊЕ, n. Bas Betragen als ein Otier, vitа ви.УшинА, f. (зап.) vidе бјелушина.

вй.љ, m. (зап.) vidе бијељ. GHKÒBATH, 6àKyjêm, v. impf. fich als ein Stier be- BÁBA, f. Name für eine weiße Ziege, capra alba.

вй.љА, f. (у Херц.) цјепаница БИковит, а, о, н. п. вo, Otier:Офs, bos taurus. дрво чворнато, које се не да цијепати, БИКУЊЕ., бикуља, f. pl. vіdе витнце.

бав ёфeit, lіgnum fissum. cf. биљка.

BÅ.ba, m. Name für einen weißen Ochsen, bos БИЛА, f. (у Шумад.) vide коса 3 (cf. било). albus.

ві.ья, т. (зап.) vide Бјеља.
Биллица, Е. (зап.) vidе бјеланца.

| БиљАР, биљара, т. (зап.) vidе бје.љар.
т. званне од старога града на виљАРА, г. (зап.) vidе бјељара.
главици вище Гостића улици.

БиљАРДА, f. (у Ц. г.) соба гдје стоји билијар,
БИЛА НЕДИЊА, f. (зап.) vide. бијела недјеља.

Billardzimmer, sphaeristerium :

gen,

[ocr errors][ocr errors][merged small]

Сријему)

, Крн

БИКА, m. vіdе бик.

нена,

quomodo yales?

еле гомеfa хода). alba L. -goфe) hebdobus tanbus etc. едјеља. убота у

tauri.

tragen, taurum imito.

или

онако

внику таскрсенидве ве

Бил, п. (зап.) vidе бјея.
БИЛА, f. (зап.) vidе бјела.

[ocr errors]

БИЛАЈ, Bнлаја,

anmel, equus

прим.) vide oraemonstra.

коњма Турци бињације БИЊА ЕР-КАМЕН, m, vidе бињакташ:

и довати широка дорина,

Изведе га бињашер-камену | БИЊАЦче“, taufeno, mille (хиљада), у овој по

словици: Један је рекао бињашче, а други

биране, па су се опет погодили, biete

Steigstein, um zu Pferde zu steigen, laпрсн је обично с десне стране накићена | БињТАш", т. камен, с којега се yajaxyJe

pis ex quo equam ascendunt, cf. бињакташ :

Под бињшаша, где се коњи јашу |ьйо, била, ло, (билӣ, ла, лo, comp. биљn)

Улећеше на врело Цетиње

и на
На биљар ду славна господара
БиљАРИЦА, 3) бie sräuterFennerin, herbaria:

У мене је биљарица мајка,
Свакоме ме биљу научила

2) (зап.) vide 6јељарица.
Би.БАЦ, љца, т. (у Хрв.) vidе бијељ.
БиљАЧА, f. (око Сиња) сукнена женска ха- immerhin!

љина (с рукавима), која је остраг смрска-Бињй, бињйша, m. ein Офarlamantec, pal-
на, а спријед сашнвена као сукња, низ liam purpureum.
сребрнијем пуцима; цуре непрошене н

коњ,
које су за удају, носе оваку хаљину пла-
ветну, која се зoвa модрина. Дrt Srauen-

kleid, vestis muliebris genus.
БИЊЕ, . Жräuter, herbae.
виљЕГ, m. vіdе биљега: Мрке гаће, зли бивйо, бијела, бијело, (јуж.) vidе бијел.

(зап.) vidе бијел. БИБЕГА, f. (јуж.) 1) Renneiфеn, nota. 2) Зіеt, видгРАДАЦ, граца, т. буж. и зап.) Оer Beta мезе.

|БидгРАД, m. (јуж. н зап.) Belgrav, Belgradum. meta; Zielscheibe, scopus.

grader, Taurunensis: БиљЕЖЁЊЕ, n. (јуж.) дав 2језеіфnen, notatio. Биљежити, жим, v. impf. (јуж.) Безеіnеn, видГРАДски, ка, кӧ, буж. и зап) Belgraper,

То гледају Турци Биограци
notare.
БиљЁње, т. (зап.) vidе бијељење.
БиљётинА, f. (у Хрв.) augm. . биљ.
БиљЕШКА, f. (у Боцн) ein Perfblatt im 23ифе,
nota. cf. залога 2.

piri genus.
Биьин, а, о, деr wеipen Siege, caргae albae.
Биьин, а, о, bes wеipen Ofen, bovis albi. grader, puer belgradensis :
БиљННА, f. (зап.) vidе бјељина.

Што мени момче
БиљИЦА, f. dim. р. биља f.
БИБКА, m. cer palm, calamus: нема дрва ни | ЙоковА, f. планина у Далмацији близу Оми-

једне биљке; сув као биљка. БиљОРКА, f. (у Барањи) игла, којом се везе

Dalmatiae. златом, Irt ©tifnabel, acus genus. БиљӯР*, биљўра, т. 1) 23rепnglas, vitrum usto

rium. 2) Krystallglas, vitrum crystallinum. BÅMBAWA*, m. ein Kommandant von 1000 Mann,

gionis nomen: chiliarchus, cf. војвода.

Суводолан Биора равна БиМБАшин, а, о, без бомбаша, сhіlіаrсhі.

belgradinus.

|БидГРАТКА, f. (јуж. и зап.) 1) bie Belgracerin, БидГРАЂАНИН, m. (јуж. и зап.) vide Биоградац.

mulier belgradina. 2) (у Уж. н.) 2rt Birnеп, БиоГРАЧЕ, чета, п. (јуж. и заn) ein junger Be:

Биограе

| БиднА, f. (у Барањп) бијело на окУ, Оer (graue)

Serbien, re

Кад ми може запаст” Сарајевче
6ÃOKOBO, n. swa, ein Berg in Dalmatien, mons

Otaar, glaucoma, cf. бијела.
BẢOP, m. eine Gegend im südlichen

| БидцE, п. (јуж. н зап.) vidе бјела нце. БИМБЕР-ГРОЖЧЕ, п. у пјесми vidе бимберово/видчуг, т. (јуж. и зап.) гвоздее колут, ein

8.

cf. халка. БймБЕРОВО ГРёжЪЕ, p. eine art Beintraube, вЙПИРУЗАНА, f. у припјеву, vide Цепер-пеана.

Hнти оће пића ни јестива,
Него иште грожђа бимберова
Из царева нова винограда :

lecta parochi. БЙНА”, f. Das Siebäиде, аеdіficium. cf. зграда,

|БИРАЊЕ, n. Das &lauben, Refen, lесtіо, BÀHAJA*, f. der Balken an der Thür, in den der BÅPÂbE, n. das Ubrichten, condocefactio.

Riegel hineingestoßen wird, wenn man sie schließt, SÀPATH, pâm, v. impf. i БинЧА, f. тако се зове Морава код Бесковца :/БИРАти, бирам, v. impf. flauben, 1e8ere. trabs recipiens repagulum.

БИРАТИ СЕ, бирaмo сe, v. г.
БИЊАК*, бињака, т. Xeitrob, equus equitatorius :

Бирајше се ком
Четрдесет коња доведоше,
БИЊАКТАПІ", m, yidе бињташ.
Све Турскнје добрије биљака -

HAK, regio Bosnae.
БињАЦИЈА", m, bеr gute Reiter, aptus eques:

uvae genus :

БИР, m. оно жито, што људи дају попу сваке

године (у Србији по селима о 10 ока од ожењене главе, а по варошима у новцу npema tome), die Kollektur des Pfarrers, col.

грађевина.

н. п. коња, оrіtеn, con

docefacio.

Чекај мене на

Морави Бинчи

elligor:

impf.

sich wählen,

је вама дра

БЙРАЧ, рча, 'm. Gegeno in Soshie
БИРАЧЕЊЕ, n. (у Хрв.) sie RaCefe

у Турака с

, обеr Звор

(im Bein

врлодобри коњи

berge), racematio. cf, пабирчење

ковати по

racemor

baltende Bäume.

1.

je la

Ш:

БИРЛИЈА, f. (ст.):

[ocr errors]

У риту тонула

lum. Bel

der,

|

[blocks in formation]

БИРАчити
БИРічити, бирачём, v. impf. (у Хрв.) паљет-вйскУп, т. (код кршћана) ber 23ifфоf, episco-

винограду (а за кукурузе ка- pus. cf. владика 1.
жу палешковаши)паblеfеn (im 23einberge), Бискупов, а, о, бев зі[фоfs, episcopi. cf. вла-
гасеmоr. cf. пабирчити.

дичин.
вЙРАШЧЕ“, eines, unum (један), cf. бињашче. Бискупскӣ, кa, кo, bifфüfli, episcopalis. cf.
вирвати, т. pl. (у Сријему) аn Sеm #aftwagen,
.
an dem

владичански.
зwei ftarte, runbe, Der fänge пa, auf ben Xф: виснило, п. (зап.) vidе беснило,
Ben liegenbe, bie fat bes 28agens wifфеn fi6) Биснити, ним, (зап.) vidе бјешњетн.

БисндъA, f. (зап.) vidе бјесноћа.
БЕЙРЗА, f. плнјесан која се ухвати поврх вина, висомУЧАН, чна, чно, (зап.) vidе бјесомучан.
Schimmel, mucor. Zakona

den

БИст, f. (зап.) vidе бијест.
БИРИ, БИРи! eaut um bie jungen Trutbubner и висТАР, тра, тро, flar, limpidus: бисшpа вода

rufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae. као ракија; у њега је бисира глава. сотр. БИРКА, f. (у Бачкој) Irt Cafe, ovis genus.

бйстрији, ја, је.

вистиЈЕРНА, f. (у ц. г.) eine 23affеrgrube, ciБирлија добрија

ѕtеrna. cf. студенац, бунар, почуо.

висТРА, f. (у Рисну) име женско, Хrauenname, Из рита говори:

nomen feminae. Дарци моји дарци

висТРЕЊЕ, П. Баѕ slären, limpilatio (?). Коме ми остасте ?

БистРИНА, f. Die #larbeit, limpitudo. вЙРМАНАц, анца, m. (од бароновац ? од ба- виСТРИти, рим, v. impf. н. п. воду, flären,

рона Тренка ?) беr fіnіеnjоloat, miles justus, limpido:

continuus: ухватили га у бирманце. Рогом воду мућаше, БРОВ, бирова m. Sеr unter-кнез im Dorfe, А очима бисираше genus magistri vici.

висТРИЦА, f. 3) ријека, ein lup, fluvii nomen:
вировина, г. (у Бару) што се год даје попу, Док начини високе Дечани
die Pfarrgebühren, jura stolae.

У приморју код воде Бистрице
БИРОВЬЕв, а, о, беҙ биров, ѕсulteti.

2) ракија, pie &lare, limpida:
БЙРТ, m. (у Банату) ) vidе крчма:
1

Ту их Јаков дочекао дивно,
Кад пијете, вино по биршови

и дао нм биcшрицу ракију,
2) vidе крчмар:

Па сједоше трудни починути
На капији бирша Крепси-бирта

БиСУН, m. у загонеци, cf. сисун.
вЙРТАII, бирташа, m, vidе крчмар.

БистрдҡА, f. vіdе бистрина.
BHPTÁMEB, a, o, des Wirths, cauponis. вит АНГА, f. (у војв.) 1) њенивац, скитница,
БИРТАШЁЊЕ, n. bas eфentеп, сапроnаtiо. der Faulenjer, qui nihil agit, otiator. 2) Khy-
БНРТАпити, бйрташйм, v. impf. 2Birth fein, се, које се нађе у селу или у пољу,
cauponor.

3ha ce vaje je, das berrnlore Pferd, equus БИРТАШИЦА, f. vіdе крчмарица.

domino carens, cf. jòba. БЙРТАШкӣ, кa, кo, vidе крчмарски.

BUTAHKEKE, n. das Faulenzen, cessatio, otiatio. БЙРЦАУЗ, m. (2Birtb8bаив) vidе крчма. Бйтанжити ск, жим "се, у. г. impf. faulengen, вЙРЧАНИН, m. човјек из Бирча: док погубам Бирчанин-Илију

БИТВА, f. 1) у Мачви као бара која отјече из БЙc, m. (зап.) vidе бијес.

Засавице а извире у Дубљу и утјече у m. (рі. биcази) (у ц. г.) vide

Саву на Дреновцу, гдје је и шанац бно.

2) (у Дубр.) некако питомо зеље, у којега
БисАгв, бясага, f. рі, беr Диеrfасt, mantica. је лист као блитва (и у Земуну се
вйсан, сна, сно, (бясни, на, но, comp. бишњй) аавјак, а у Херцеговини назија).

БитвиЦА, f. dim, p. битва.
BÀCEP, m. die Perle, margarita

Бит ЕвИЈА (копље), f. (ст.):
БИСЕРНӣ, на, но, н. п. зрно, Perlen-, marga-

Па он баца копље бишевију
Бйти, бијем, у. impf. (part. pass. бијен, бијена,

но,) 1) кога чим, fФlagen, verberare. 2) er-
Зелен венац вије, бисер-иаршу ниже - Legen, dejicere, н. п. бије зецове, тице, и
БИСЕРЧЕ., чета, п. (ст.) бie liebe Fleine Perle, т. д. cf. убијатн. 3) бити бој, fämpfen, pug-
Ја јој рекох: добар вече двиберче!

Бојак бише три бијела дана
Она мене: дођ' довече бисерче .

4) н. п. град. befфiepen, torm еntіѕ urbет БиСКАЊЕ, n. Bas edufejифеn, Raufen, pediculo

verberare:

Бије Беча са четири стране:
БИСКAТи, биштём, v. impf. кога, einem güије | сједне стране из топова бије,

с друге стране јуриш без престанка,

Оми

mons

а не

graue)

еп, ге

cessare.

[blocks in formation]

вЙСАг, бясага, т.

бисаге.

зове

5-Пеана. пу сваке

ока од у новцу

(зап.) vidе бијесан.

rers, col.

[blocks in formation]
[blocks in formation]
[blocks in formation]

gere.
sich máblen,

rum lectio.

го et, cвer Звор

suchen, legere pediculos.

ele (im Wein ње.

[ocr errors]

у Бишћанску високу планину — |БИБЕ, п. Може бити да је к истоку даље

од Хрватске Бишће постало од Бихаћ а претвора у ш, н, п. на Бишћа, у Бишћу): Ам” је Бишке тама попануло чучи, ојега бјежи, скочи чуча те увати

онијем падежима у којима се

f. (јуж.) само у овој законеци: Чуча

поћера сто.

на трагове

зове жена која од мужа бјегунице

а

Стојанова плаче. impf. (iyx.) fliehen, fugio :

с треће стране лагум поткопава,
Ас четврте кумбарама пали;
Зло га бије, да га Бог убије!
5) бије из пушке или пушком, нз топа нан

(особито по
топом, јфiepen, treffen, ferio. 6) бију сахати,
flagen, pulsare. 7) бије у тамбуру, fФlagen,
spielen, pulsare:

БЈЕГА,
Лулу пије, у тамбуру бије
s) бије (сваке године) гръд, слана, пла-

бјегу (т. б. мачка и миш).
ду у пушку, т. і. сабијајући воду у пушку |БЈЕГАти, гам, impf. (јуж.) vidе бјежати.
огледати јели цијев добра, јер кажу кад БЈЕГАЦ, бјекцa, m. vіdе бјегунац: Бегац се
се вода одозго силом потјера, да ће уда- држн једног пута, а

10) н. п. БЈЕГНУти, нём, v. pf.- vіdе побјећи: рити ако гдје најмања одушка има.

бије вода нз камена, крв из ране, врућина Ријеч рече, бјегну вйти, будём (6ўднём, биднём), јесам, бно, вЈЕГУНИЦА, f. Bie slutige, profuga (у Боци се H3 neħh, bervorschießen, prosilire.

|БЈЕГУНАЦ, нца, m. (јуж.) беr ѕutling, fugitivus.

особито бјегуница била, v. fein, esse: био раније доћн, би hättest rollen früher kommen; he ho ra 3ba- побјегне у род): Leben ! срећан бно! нё било те мајци ! дар |БЈЕГУНЧЕ, чeтa, m. ein junger Slutting, puer ти; не био му давати; жив бно! bu fourt Да не рече, е сте

fugitivus (у Боци се особито говори за жеdich der Guckuck! abi in malam rem!

ну која побјегне од мужа, као бегуница). БитисАти, ншём, v. pf, pergeben, praeterlabor: било и бнтисало, т. б. било на н прошло. |БЈЕЖАН, f. (јуж.) 1) liebence, fugientes. 2) бie

Subt, fuga Bease sexз бјежан.
Бити CE, бијем се, т. г. impf. 1) jih fФlagen,
confligo: Бије се као ама сберићетом; вЈЁЖАН, m. (уж.) беr gern fliebt, fugitor. Бje-
у r, sich schlagen,

жанова мајка пјева,
бијем се с памећу, ringen, luсtоr. 2) бију
се рнбе, bоn bеr Begattung per sifфе, ссёant |БЈЕЖАЊЕ, П. (јуж.) баѕ lieben, fuga.

БЈЕЖАти, жим, у.

бјежодатле, ѕеh meg! abi. БиТЕ, п. (у Дубр.) беr Beftani, bаѕ germögen, БЈЕЖЎНАР, бјежунара, m, vide 6јегунац. БиткА, f. die Oblat, pugna, cf. бој. habe und Gut, substantia, facultates: Octao BJĒ., 6jèna, m. ym.) eine Gattung Eide, quer

cus genus. БИХАТ, Бишћа, m. 1) између Трогира и Ка- вЈЁЛА, f. (јуж.) само у овој законеци; б)ема

стела на главици око 1/2 сахата од мора
Зндине од старога града (за који се прино-
виједа да је био столица Хрватскијех кра-БЈЕ.Аица, f. бијела чарана, wetper trumpf.
љева); сад је на њима црква. 2) Seftung in

Türkisch-Kroatien, nomen urbis.
вЙч, бича, пi. bie Peitfфе, flagellam, scutica.
БИЧАЊЕ,

albicatio.
n. der Peitschenstiel, manubrium scu-

БЈЕлАсАТИ СЕ, сам се, ч. г.
ticae.
Бичи, чета, сав бtierlein, taurulus.
БичиноВАЦ, овца, m. art gropes Reijer (бап): вЈЕЛАСИЦА, f. планина у Херцежовини.
БЙчит, т. dim. р. бик.
БичКАРАЊЕ, т. да8 Жnalen mit per Peitfфе,

sonitus flagelli.
БИЧКАРАТИ, рам, v. imf. (у Барањи) mit per |

а по гуњу не.
Peitsche knallen, insonare flagello.
БичKAI, бичката, т. (у војв.) ein lieberlier |
Mensch, dissolatus.

Чим

чизмари снјеку кожу, Schusterkneif, cultellus crepidarius. Внно пије тридесет хајдука

Босни Планина у у Борчу: у Бишини под Полом великом

хата од Сарајева, (зап.) vidе бјешњење.

Ciner pon Бихаћ: Побратиму Бишћанин-Алији :

ВЈЕлидБА, f. кад се ко, pon Бихаћ ипо Бишће:

бјелу зове: дај ми бјемо б'јела њеба испод 6'јела скута (т. ј. овца и јагње). cf, бела.

tibiale album.

| БЈЕлАнцк, п. (јуж.) баp imeib, albumen.
| БЈЕЛАСАЊЕ, n. (јуж.) Vas 93eilia=fein, Sigen,

lich sein, albico.

imp

f. (уж.) тера

genus: Длака

БЈЕДАЧА, f. (по југоз. кр.) бн јела сукнена

мушка хаљнна с рукавима, која се у Херцеговина ну Црној гори нос и као у Србијн гую, само што се по бјелачи онасу.)У, Hay muna. Urt weißen Männerkleides, vestis

по зрно, ето погача ; капња | БЈЕЛАШ, m. (јуж.) бијел коњ,

equus albus, cf. бијелац, форт: | БЈЕЛАШНИЦА, f. планина у Бо.

А најдаље паша на бјелаи | БЈЕЛЕГ, m. (у ц. т.) vidе биље

Бјелача се у Црној Гори зове одлака, ето бј емача ; зрно

кања, ето der Schimmel,

БичкИЈА, f.

der

[ocr errors]
[ocr errors][merged small]
[ocr errors]

ала белега на "утаља тв

[ocr errors]

БИШЋАНСКӣ, ка,

бијели, н. п

[blocks in formation]
« PreviousContinue »