Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

cf. луг.

немају :

dem sein 6eho beide Hafen fangen folte). вѣљА, m. (ист.) vide Бјења. БЕБАР, бељара, т. (нст.) vidе бјељар.

Ја сам ово у овоме смислу слушао у ТршиБЁБАРА, f. (ист.) vidе бјељара :

ћу; али бих сад (1850) рекао да је овдје Платно беле бељаре девојке

бёно мјесто бено од бена, па гдје ова БЕЉАРИЦА, f. (ист.) vidе бјељарица :

ријеч није позната, онамо јој промијењен Гледале је с брега бељарице,

глас. Бељарице, њене другарице

БЁНТ, т. (у Хрв.) vidе брана 1. БЁБЁњЕ, n. (ист.) vidе бнјељење.

ВЁо, бела, ло, (6ёлӣ, ла, лo, comp. бёљн.), БЕБИНА, f. (нст.) vidе бјељина.

(ист.) vidе бијел. БЕМБАША, f. некако мјесто у Сарајеву : BEÒTPAA, m. (uct.) mit allen Ubleitungen, vide Колика је на Бембаши трава

Биоград. БЁмВЕЉ, m. (у Дубр.) Излазно је 1. Манја (као БЕдня, f. (нст.) vidе биона. Турнца на сретеније); имао је хаљину сву | БЕдчин, Беочина, т. 1) намастир у Фрушкој нскићену зеленијем лишћем и свакојаки- горн. 2) село код тог намастера. јем цвијећем; око њега су се вили блаво- вкочинац, нца, т. човјек из Беочина. ри, и једнога је у руци носно ис њиме се вкдчински, кa, кo, von Беочин. играо. Ишао је онај дан ик намастиру св. вкдчуг, т. (нст.) vidе бночуг.

Јакова (око 1/2 сахата од града). БЁПКА, f. Sie Puppe, pupa. cf. лутка.
Вен", m. Das Tuttermal, naevus. ef. младёж. БЕПЧЕ, чета, п. бав Фйррфеп, рорulа.

Туркиње ан наше гдјекоје жене по ва- БЕРАК, pкa, m. (у Сријему) деr pain, nemus.
рошима мисле да је лијепо имати бене по
лицу, и за то их црном бојом граде и које БЕРАТ*, берaтa, m. ein Diplom, diploma : Док се

лисици проуче бераши, оде коже на пазар. досто моја и два бена твоја,

БЁРАТ, m, град у Арбанији. идва бена међу обрвама

SEPÀTAHJA, m. der ein Diplom besigt, diplomate БЁНА, m. (у Херц. у Хрв.) vide будала: иди ornаtuѕ. Бератлије су се звали и наши кнебено једна ; иди беко бенаста.

зови који су берaтe имали, а у Цариграду се БЁНАВ, а, о, vide бeнаст.

бератлије разликују од остале раје и по БЕНАвити ск, бенавим се, v. г. impf. чинити одијелу (чини ми се да смију носити жуте ce 6enas, fich närrisch stellen, stultitiam si- местве и црвене јеменије), те их по соmulare.

кацима не смију устављати и питати јесу BEHÁBÁÊKE, n. das sich-närrisch-stellen, simula- ли платили харач и имају ли тескеру. tio stultitiae.

BÈPÂY, 6epára, m. der (Wein-, Kukuru;-) Leser, БЁНАСТ, а, о, (у Хрв.) vide будаласт: иди Tector (vindemiator, messor). cf. тргалац. бено бeнaсша.

BEPÁYEB, a, o, des lesers, legentis (metentis). БЁНБЕРИН, m. (у ц. г.) vidе берберин: БЕРАчиЦА, f. Die (23ein-) Referin, vindemiatrix. Те доведи Петра бенберина

БЁРАчки, кa, кo, н. п. плата, Refer-, vindemiaБЕндеш, m. узагонеци : подигле се рогољаче, torius.

сусрете их рендисало, хоћаше их ренди- БЁРБА, f. (у војв., а у Србији би се рекло сати, не да Бендеш ни гледати, (овце, виноградско бране, а у Боци јемање) курјак и пас).

die Weinlese, vindemia. БЕН БЕЛук“, m, трава, што се меће у вино и БЕРБЕР, т. vіdе берберин.

у ракију да се човјек опије и да заспи као БЕРБЕРЕЊЕ, n. vіdе бријање. mptab, das Schlafkraut, herba soporifera.

БЕРБЕРИН, m. Der Barbier, tоnѕог. БЕНЕВРЕКЕ, f. pl. (у Хрв.) бie Beinfleiser, cali-| БЕРБЕРИНА, f. (у Рисну) vide љекарина.

gae. cf. беневреци, лаче, чакшнре. БЕРБЕРИти, рим, v. impf. vіdе бријати: БЕНЕВРЕЦи, бенёврёка, т. pl. (у Хрв.) vide Но ти зови два бербера млада, беневреке.

Берберимо главу на хајдучку BEHÈBPKE, f. pl. (icherzhaft) vide mene rabe.

ВЕРБЁР ЛУК*, m. Sіе 2Barbiererei, arѕ tоnѕоria. BEHÉ TANO, m. der langweilige Schwäger, fabu- BÈPBÊPHYLA, f. die Barbierbude, tonstrina. lator longus, taedium ciens.

БЁРВЕРСкӣ, кa, кo, barbierif, tоnѕоrius. ВЕНЕТАЊЕ, n. Das langweilige Офwagen, fabu- БЁРДо? ПАТРОповЙВА! (mer ба? Patrol” porbei) latio longa.

der Ruf der Schildwache, vox excubiarum apud БЕНЁTATи, бенећем, v.impf. говорити којешта, Germanos, recepta et in Serbia : под старост langweilig schwaßen, fabulari taediose.

бердо (рече се код ко што у невријеме поБЁНКОВАЦ, ковца, т. варошнца у Котару из

чиње, као да под старост отиде у солдате). међу Задран Скрадина са зидинама од БЕРДокАЊЕ, n. дав бepдo-rufen, dico бeрдо. старога градића.

БЕРДокАти, бердӧчём, v. impf. бepдo rufen, claБЁНАУК, m. (у Барања) vide бeлнук.

mo бeрдо. ВЕно, m. punbвпате, поmеn саnів; baber fpriф.: ВЕРДокнути, бердӧкнём, v. pf. бepдo aufrufen,

па ни једнога (bon 3dger, exclamo бeрдо.

БЕРИ

я, г. pl. поље (и Турско и
PHICAB, m. Mannsname, nomen
качвсt. срећа, напредак:
берићеш учини !

тна, тно, н. п.
glücklich, optatus.

Црногорско)

, viri.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

на

Да

БЕСТИЈАЊЕ, n, vide

SÈP

miento

[ocr errors]

година,

n. ceno y Cpujemy, ein Dorf in Syr

вати :

мудовање.

cf. будаласт.

[ocr errors]

comp. бешњӣ) (нст.) vidе бијесан.

мез од шљива, prunorum.

gens. cf. немарљив. БЕСУББ, т. кад гдје вёсцен, а, о, (нст.

и у свакој беси.

ВЁСЦЕЊЕ, n. (нст.
BÈCJEAA, f. (jyk.) die Rede, sermo.

|
БЁсцињЕ, n. (зап.

као густ пек• Spraumen-Oyrup, syrupus

e е

10

vidе бесцјен: ен камен драги vidе бесцјење. Vidе бесцјење.

е

у

гипет, m. 1) vide љетина: Бије се као ала \БЕСТ, f. (ист.) vidе бијест.
с бepufeшом. 2) Oas Seбeiben,

Обрнуше у бесауке Турке

БЕСРЕБРНӣ врачи, m. pl. vіdе безмитни врачи. rincremenal, БЕстиЈА, f. (у војв. бешшија) bie Beffie, bеѕtia

(als афimpfwort). ct. будала, бена,
дереприф, БЕСтЙЈАТИ, јам, v. impf. (у Ц. г.) vidе лудо-

Не бесшија Комнен барјактару
nomen pagi:
HEPVET, m.
рчи брже мјесту Беркасову

|БЕСтЙJнски, кa, кo, (у Боци) tbüriФt, staltus.
Bec, n. (act) vide ohjee.
SECAн, сна, сно, (6ёснӣ, на, но, adv. бесно, БЕСтилУК, m. vіdе бестејнство.
Bermuthwein, vinum absinthiacum. 6ÈCTHJHCTBO, n. (y II. r.) die Thorheit, stulti-

tia. cf. будалаштиңа.
БЕСАц, сцa, m. уцрмници градина на кршу;
кажу да су ондје негда Чивути сједили. |

|БЕСти, бестиља, m. (у Босни)
БЕСЕдити, дим, (ист.) vide бесједити.
БЕСЕДА, f (нст.) vide бесједа.
БЕСЕБЁЊЕ, p. (нст.) vide бесјеђење.

БЕСТУЖАН, жна, яно,(у Дубр.) fabrlapig, negli-
БЕСидя, f. (зап.) vide бесједа.
БЕСидити, дни, (зап.) vide бесједитн.
БЕСИТЕЊЕ, n. (зап.) vide бесјеђење.

Feit, defectus judicun.

нема суда, Serimtslojig?
БЕСЈЕдити, дим, буж.) v. impf. fprement, sermo- вёсцин, а, о, (зап) vidе бесцјен.

cinor.
БЕСЈЕЉЕЊЕ, n. Bag Opremen, sermocinatio. | БЕСцЈЕН, а, о, (јулж
sine cortice, sine manubrio. 2) бијела бунде-

unschäßbar, inaestimabilis. in der Redensart: npogao ottgeld, pretium vilissimum.

) човјек неожењен, Хипg
у бебара свакоса шићара,

Карађорђијева времена
нијесу војевали
плату. cf. гола

беъари војници који су онамо
БЕСолниЦА, f. која је без соли, бie Dalalofe, feufфаft, coeib

| БЕЛАРИНА, f. .
löhner ohne aus und beständigen Uufenthalt.

син. 3) (у војв.) frеmbеr аgБЕсдМУЧАЙ, чна, чно, (нст.) vidе бјесомучан. | БЕКАРдвати,

augm. v. 6eħap. 2) Jungge:

sein, als solcher БЁспос.ИЦА, f. 1) Sie Snupe, otium: отићи ћу (БЁкко, m. У.

беъроујем, v.simpf. Зung9efeue

teben, coelibem vitam agere.
gae : проћи се беспосмице; то је бес-БЁХАР”, бехара
БЁспос.личЁЊЕ, n. Sag orupiggeben, otiatio (?).

Снијег па се
БЕСПУТАН, тна, тно, индеtemeno, unanjtanbig, БЁч, Беча,
БЕспocличити, чим, v. impf. mübiggeben, otiari. |

Да саније

Да навезе
BÈCHYTHO, nicht auf rechtem Wege, ungerecht,

| БЁЧА, f. (у т-
БЕСПУБЕ, p. (у ц. г.) без пута, бie ungereimta

јорган од бехара wit, ineptiae: говори у бесayfe; тн си

2Bien, Vienna. обрнуо у беспyfe ;

а слабо Oglangen, serpentis genus.

[merged small][ocr errors]

ВАСКОРКА, Г. 3) н. п. бритва, оқne beft, Oфаlе, вёсцЈЕЊЕ, n.

, (бук
ва, vidе мнсирача.
віску KAHйк, m. Renf opne раив ипо бof, cui

nec ara nec focus:
Купи побро под барјак јунаке:

Све крвнике и бескуќанике
BÈCMPTAH, tha, tho, unsterblich, immortalis.
BÈCMPTHÔCT, f. die Unsterblichkeit, immortalitas.
БЁСнило, п. (вст.) vidе беснило.
БЁСнкти, ним, (нст.) vidе бјешњети.
БЕСндRA, f. (нст.) vidе бјесноћа.
BÈCOALA, f. Mangel an Salz, inopia salis.

у бесцјење, бр
| БЕТАР, бећара,

gesella, coelebs .
Понајвише буха
2) у Србији
звали су се
били дошли аз

іх. ia

и тако

и ушију.

[ocr errors]

Кло ње)

Frauenzimmer das Mangel an Salj leidet, quae BETAPÓBABE,
caret sale, cf. безмливница.

coelebs,

другијех земаља,
за своје куће, него

tus.

сиocлeн поп и

БЕСПАРА, f. vide

опирњача.
БЕСпослун, а, о, зејфäftslo8, otiosus: Бе-| БќКАРски,

јарнће крсти.
гдјегод на бесиослици. 2) bie nbelei, nu-
uocauya. 3) der Müffiggänger, Tändler, otia-
tor, homo nugах: иди беспocлицо једна!

ria. а.

қа,

ко, coelibum.

(Те кажује

das Junggesellenleben, vita

junggesellifch, coelibis aut

'vorbei) im apod старост

die Blüthen

[ocr errors]

еме по2.Әдате)

[ocr errors]

indecorus, .

pjo

ufen

, ela

inique.

.

г.) мушки надниак:
чку Бајовићу
m.(у Босни по варошнма)

cf. цвијет:
а бегар на воће
Эрган од бехара

aufrufen,

[blocks in formation]

.

као

некака велика змија, за коју има на себи крељушт као само приповиједа да има ова

ко може доказати да ју је скора и грaбoнoca, alrt

[ocr errors]

това.

БЁчлнин, m. ber 2Sіеnеr, Viennensis, cf. Беч-видитн, бйдім, (зап.) vidе бпједитн. лија.

Бидник, m. (зап.) vidе бнједник. БЕЧЕЈ, Бечеја, m. Стари Бечеј (нли Српски) вићЁњЕ, п. (зап.) vidе бијеђење.

у Бачкој, н Нови (нли Турски) у Банату. виж Ан, f. (зап.) vidе бјежан. БЕЧЕЈАЦ, јца, m. Siner pon Бечеј.

БиЖАН, m. (зав.) vidе бјежан. БЕЧЕЈСкӣ, кa, кo, von Бечеј.

БИЖАЊЕ, п. (зап.) vidе бјежање. БЕЧЕЊЕ, n. Bаѕ fфief=Infeben, torvus aspectus. | БиЖАти, жим, (зап.) vidе бјежати. БЕчити, бечим, v. impf. т. б. очи, bie 2Tugen внЖЎНАР, бнжунара, т. (зап.) vidе бјежунар.

ftier richten, stieren, rigidos figo oculos. вЙЗА, f. (у ц. г.) vide кeр : ВЁчити ск, бечим се, v. г. impf. fфіеf аnjeben, Кад ето ли биза Секулова torve tueri:

Бизин, бизина, m. (у Ц. г.) vidе кер. Бечу граде не бечи се на ме

БИЈЕГ, m. (јуж.) pie SluФt, fuga: Бијеви су БЁЧКА, f. пнварско буре, баs 25ierfap, dolium

срамни, ал” су пробитачни. cerevisiarum: Тумба као пивар бечку. внЈЕГАти, у пресми мјесто бјегаши да би се БЕЧКЕРЕК, m. Otact im 23anat.

врста испунила : БЕЧКЕРЕЧAНин, т. човјек из Бечкерека. тілећи даше, бијегаши сташе БЕЧКЕРЕЧки, кa, кo, pon Бечкерек.

виЈЕДА, f. (уж.) (voc. биједо) ипреrѕiente BeБЁчкӣ, кa, кӧ, 2Biеnеr, wienerife, Viennensis. futbigung, calumnia: Сачувај ме Боже биBÊYKHBA, f. die Wienerin, femina Viennensis.

једе невидовне ; Нашла га биједа на суву БЁчлИЈА, m. Ber 2Biener, Viennensis, cf. Бечанин.

путу; У старца млада жена биједа гоБЕШЁново, п. 1) намастир у Фрушкој горн. 2) село близу тог намастира.

вЙЈЕДАН, дна, дно, (у Дубр.) erbärmlіф, miѕеr. БЕшёновАЧкӣ, кa, кo, von Бешеново.

cf. жалостан, тужан, несрећан. вкшиКА*, f. 3) vidе колијевка. 2) бie Blafe, ve-| вилЁдин ГРАД, т. (јуж.) у приповијеци. sica, cf. мјехур.

| БилЁдити, бйједим v. impf. (јуж.) кога, ungeБЁшкот, m. (ст.) некакав xњеб (Biscott ?), recht beschuldigen, inique accuso. cf. notBapath. panis delicatior:

БИЈЕдник, m. (јуж.) којн кога биједи, ein fal: и бешкоша њеба бијелога —

fфеr Infläger, calumniator. cf. напасник, БЁитиЈА, f. (у војв.) vide бестија.

опадник. БЁШЧАст, f. (у Паштр.) қrlojigteit, infamja. БИЈЁБЁЊЕ, n. (јуж.) бав индеrефte Befфubigen, вЙАТ, Бишћа, m, vide Бихаћ.

accusatio iniqua. вЙБЕР, m. Pfeffer, piper. ef. папар.

БИЈЕЖАти, у пјесми мјесто бјежани, да би БИБЕРЁњЕ, п. бав Фfeffern, piperatio.

се врста испунила : BÀBEPATH, PÂM, v. impf. pfeffern, pipero, pipere Бијежаћеш, но побјећи не ћеш – condio.

БИЈЕл, бијела, мо, (бијели, ла, лӧ, comp. бјељи) ВИБЁРЊАЧА, f. Pfeffеrbubje, руxis piperis.• (јуж.) wеip, albus.

зн. п. зрно, Рfeffers, piperis. | викл, г. 3) (у Ц. г.) на оку, per (sraue) @taar, БИБЕРов, а, о,

glaucoma. cf. биона. 2) in bеr аnеfооtіfфеп вЙВАЊЕ, n. Saвoftmаlige бein, tо frequenter еѕѕе. Recenwart: зашао као бијела по пазару, БИВАТн, бивам, у. impf. fein, esse: не бива, er geht nach der Reibe alle ab. es geht nicht.

| БИЈЕЛА гдРА, f. планина између Грахова, КриБиво, бивола, m. Ser Buffet, bubalus.

вошнја,КорјенићанТребиња. Од Бијеле гоБиволићА, f. Sіе зüffеltuk, bubala.

ре више Требиња почиње се Вукова меба Биволски, ка, ко; н. п., кожа, зüffel-, bubali- па иде до Кома (око три добра дана хода). nus.

вЙЈЕ.л. лозА, f. Pie Barbrebe, clematis vitalba L. Биволчь, чета, т. дав 23uffelFalЬ, bubalus vi- вЙЈЕЛА НЕДЈњА, f. (југоз.) (bie weipe 28офе) tulus.

die Woche vor der großen Faste, Borfaste, hebdoвйвољАЧА (кожа), f. 23uffel-el, pellis bubalina: mas ante jejunium magnum, qua carnibus tanу буцаку кожа бивољача

tum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc. БЙr, m. (зап.) vidе бијег.

БИЈЕЛА НќТЕЉА, f. (јуж.) vidе бијела недјеља. вЙГАЊЕ, n. (зап.) vidе бјегање.

БИЈЕЛА СУБота, f. у нас би то значило субота у вЙГ АТн, гам, (зап.) vidе бјегати.

очи бијелијех поклада, али у Дубровнику таБЙГ АЦ, бикцa, m. (зап.) vidе бјегац.

ко се зове велика субота (у очи васкрсениБИГНУти, нём, (зап.) vidе бјегнути.

ја), а недјеља читава и ондје се зове велиБигўНАЦ, нца, m. (зап.) vidе бјегунац.

ка недјеља. вигуницА, f. (зап.) vidе бјегуница.

вЙЈЕЛА ЦРКВА, f. (јуж.) Beiptioфen, Otabtmen вигунчE, чета, п. (зап.) vidе бјегунче.

im Banat. Бид А, Ғ. (зап.) vidе биједа.

БилЁЛАЦ, мца, m. (јуж.) ) bеr Офimmel, equus вЙДАН, дна, дно, (зап.) vidе биједан.

albus. 2) gen. бидца, (у горњ. прим.) vide Бидэйн, бидэйна, т. (у ц. г.) vidе бнзин. биоце. 3)• Prämonitratenfer, praemonstraвидин ГРАД, m. (зап.) vide Биједин град. tensis. .

[ocr errors]
[ocr errors]

вЙЈваё покАДЕ

ce.

[ocr errors]
[ocr errors]

weiße

| Bйли-Биљӯр*, м. (ст.):

Şenne, alba (gallina).

/

[ocr errors]
[ocr errors]

vidе бијелитн. vidе бијељети.

се. (сап.) vidе бијељети се.

vidе бјеличаст. бијелка.

[ocr errors]

idhminken, fucalio,

[ocr errors]

БИЈЕЉЕти,

albesco.

Вратни

[ocr errors]

ка

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors][merged small]

DRÊ HÒKAAAE, f. pl. legter Forcingsfonimage,

BHAIPAA dies solis ante jejunium magnum.

вилнцв, п. (зап.) vidе бјеланце.

БИЛАСАЊЕ., т. (зап.) vidе бјеласање. bleichen, insolare.

п, платно, БИЛАСАТи се, са се, (зап.) vidе бјеласати

\sйлац, лца, m. (зап.) vidе бијелац. ЕААА.. (іуж.) бијела кокош, Rame für eine БИЛАШ, m. (зап.) vidе бјелаш.

\вЙХА ЦРКВА, f. (зап.) vide Бијела црква,

|БИЛАЧА, f. (зап.) vidе бјелача. ЗЕЊЕ, П. (у Дубр.) 24rt &raut, herbael

|БилидБА, f. (зап.) vide 6јелндба.

Једна гора од били-бифура -
БАЕлб поЊЕ, p. (јуж.) варош у Херцеговина БілиљА, f. (зап.) vide
ein weißer Ochs, albus (bos).

| sйлихо, n. (зап.) vidе бјелило.
БИЈЕЉ, m. (у Дубр.) бie Roge, fфаfmolene Defe, вилити, билим, (зап.)
(код воде има).

|БилиҢА, f. (зап.) vide
gausape, amphitapa. cf. губер, ћебе, биљац. |ьйлити, билим, (зап)
БИЈЕЉЕЊЕ, п. (јуж.) 3) дав зеіфеп, insolatio. Iьйлити CE, билим се, (зап.) vidе бијелина
2) das Glanzen, Weißsein, albitado.3) das Weiß: BÚAHTH CE, OHÊM Ce:

вЙЛИЦА, f. (зап.) vide
, бијелйм, v. impf.- (іуж.) wеip merten, вилЙЧАСТ, а, о, (зач.)

вӣАКА, f. (зап.) vide
supe.љети свніелям се, v. г. impf. meis slän: | вило, п. 1) као вели

коса, из које су мање gen, albeo: бијели се снијег.

косањице отишле

на страну, art Sergtette,
f. Фtast in Ser нахија pon Зворник.
БИЈЕЉИНА,

montes continui.

сењско било зове се јед-
БИЈЕЉИНАЦ, йнца, т. човјек из Бијељине. на такова коса
вЙЛЕљински, кa, кo, pon Бијељина.

ка. 2) у грабања
БИЈЕЉКА, f. (у Хрв.) некака риба (може бити Querbolz eines

Мно у чему зупци стоје, дав ner), eine Art Fisch, piscis genus.ef. kocspem.

festigt sind, pectinis

foenarii pars dentata. 8) der
ВИЈЕС, m. (јуж.) бie Butь, гаbies:бијесте ско-

лво (говоре псетету). 2) нан је отнішао у вилоБРК, m. (зап-
хајдуке од бијеса (9Ruthmile, uebermuth), вилов, бнлова, т.
или од невоље? 3) аltеr bеr jugenoliфеn Blu- вилов, а, о, (зап-

Puls, die Schlagader, arteria. *) vide kaena.no.
the, aetas florescens :

До кад биjах на биjес ћевојка —
БИЈЕСАН, сна, сно, (бијеснӣ, на, но, сотр. 6jёш- БилдгРАБ, m. (за т.

| виловљев, а, о, Ска) vide 6јеловљев.
2) übermütbig, superbus, insolens: силан н бн-вЙлогӯз, m. (зао-
њй, аdv. биjесно) (јуж.) ) wuthens, rabiosus.) вилдграй, ла, лоя

јесан. .
вЙЈЕст, f. (у Хрв.) биjес, бјесноћа, Иebermuty, БилддАно, (зап-
insolentia.

БилдJУГ, m.
Бик, бика (бика), m. 1) беr оtіеr, taurus. 2) (у вилокоРАЦ, бра
ftengel (bei Зmiebel), germen cepae, cf. бачва. | БилдноГА, f. (заох

m. (зап.) vide 6јелокорац.
БИКА, m. vіdе бик.

Срнјему) лукова прорашљнка, беr @aamen: Билдлик, а, о, Cз ап.) vidе бјемолик.
БИКА, f. (у Босни особито по варошима) vide БилӰГ, m. (зао-
Бикнути се, не се, v.r, impf. (у дўбр.) како ти, вилугов, а,

се бикне ? mie geb's bir ? wie bеfinbeft bu bih ? ви.ЎТАК, тка,

quomodo vales ?
БиковАЊЕ, п. баs Betragen als ein tier, vitа ви.АЎШИНА, Ғ. С:
tauri. .

вӣ», m.
БиковATн, бикујем, v. impf. fit als ein @tier be: БиљА, f. dате

tragen, taurum imito.
Биковит, а, о, н. п. вo, otier-obs, bos taurus.
БИКУ.БЕ, бикуља, f, pl. vіdе витце.

дрво чворнаго,
Бйл, т. (зап.) vidе бјед. •
БИЛА, f. (у Шумад.) vide коса 3 (cf. било).

|вй.БА, m. same

albus.
f.
Биланца, f. (зап.) vide 6јелаица.

|Б.БА, ni. (за

Für einen weißen Ochsen,

| БиљАР, билњара,
БиллJ, Bнлаја, т. задине од старога града на БиљАРА, f. Cза ап-
БИЛА НЁДнЊА, f. (зап.) vide. бијела недјеља.

Госпића у
лици.

т. (зап.) vidе бјељар. er, sphaeristerium;sog

[blocks in formation]

змеђу Велебита

,
vidе бјелобрк.
(зап.) vidе бjёлов.
vidе бјелов.

vide 6јеловина.
vide 6јелограб.
(зап.) vidе бјелогран,
vidе бјелогуз.

vidе бјелогуза.
Vidе бјемодано.

vidе бјелојуг.
vide 6јелонога.

vidе бијелоња.
vide 6јелуг.

ide 6јелуга.
п.) vidе бјелугов.
зап.) vidе бјелутак.
зап.) vidе бјелушаст.
.) vidе бјелушина.

бијељ.
eine weiße Ziege, capra alba

бцјеланица или

које се не да цијепат um issum. cf. биљка.

нена.

О» Csa

m.

БилЎШАст, а,

Крилегоmefa сода). Iba L. Вофе) aebdoas tanus ete. гдјеља. гбота у унку такрсен

она

(зап. vide

fur %, г. (У хер das Scheit, 1ign

ц.)

[ocr errors]

зе ве

táctider:

. vidе Бјеља. 12

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

vidе бјељара. су соба гдје стојн била

/ 1

И

Улећеше на врело Цетиње

и на коњма Турци бињације На биљар ду славна господара

БињАШЕР-КАМЕН, m. vіdе бињакташ: виљАРИЦА, 1) бie sräuterFennerin, herbaria:

довати широка дорина, У мене је биљарица мајка,

Изведе га бињашер-камену Свакоме ме биљу научила

Бињашче*, taufeno, mille (хиља да), у овој по2) (зап.) vidе бјељарица.

словици: Један је рекао бижашче, а други Бй.БАЦ, љца, т. (у Хрв.) vidе бијељ.

бирашче, па су се опет погодили, biete БиљАЧА, f. (око Сиња) сукнена женска ха- immerhin!

љина (с рукавима), која је остраг смрска- Бињйші, бињйша, m. ein Oфаrlафтаntel, palна, а спријед сашнвена као сукња, низ

lium purpureum. прсн је обично с десне стране накићена вӣњТАш“, т. камен, с којега се yajaxyје сребрнијем пуцима; цуре испрошене н KOH, Steigstein, um zu Pferde zu steigen, laкоје су за удају, носе оваку хаљину пла- pis ex quo equum ascendunt, cf. бињакташ: ветну, која се зoвa модрина. Дrt Srauen- Под бившаша, где се коњи јашу Kleid, vestis muliebris genus.

вйо, бйла, ло, (білӣ, ла, лo, comp. биљн) БиљЕ, n. Sräuter, herbae.

(зап.) vidе бијел. БиљЕГ, m. vіdе биљега: Мрке гаће, зли би. вйо, бијела, бијело, (іуж.) vidе бијел.

БидГРАД, m. (јуж. и зап.) Belgrav, Belgradum. бези. БиљЕГА, f. (јуж.) 1) Renneiben, nota. 2) Зiel, видГРАДАЦ, граца, m. (јуж. и зап.) бer 23elmeta; Zielscheibe, scopus.

grader, Taurunensis: БИЉЕЖЕЊЕ, n. (јуж.) бав 23езеіфnen, notatio. То гледају Турци Биограци Биљежити, жим, v. impf. (јуж.) Безеіфnen, видГРАДски, ка, кӧ, (јуж. н зап.) Belgraper, notare.

belgradinus.

. БиљЁњЕ, т. (зап.) vidе бијељење.

БидгРАЂАНИН, m. (јуж. и зап.) vide Биоградац. БиљЁТИНА, f. Хрв.) augm, p. биљ. видГРАТКА, f. (јуж. н зап.) 1) бie Belgraverin, БиљЕШКА, f. (у Боцн) ein PerfЫatt im 23 фе, mulier belgradina. 2) (у Уж. н.) Irt 23irnеп, nota. ef. залога 2.

piri genus. Биљин, а, о, беr wеipen Siege, caprae albae. БидгРАЧЕ, чета, п. (јуж. и зап.) ein junger Bel: Биљин, а, о, беѕ wеipen Ofen, bovis albi. grader, puer belgradensis : БиљИНА, f. (зап.) vidе бјељина.

Што ће мени момче Биограче, БиљИЦА, f. dim. р. биља f.

Кад мн може запаст? Сарајевче виљКА, m. Bеr palm, calamus: нема дрва ни виоковА, f. планина у Далмацији близу Омиједне биљке; сув као биљка.

вйоково, n.jша, ein Bers in Dalmatien, mons БиљОРКА, f. (у Барањи) игла, којом се

Dalmatiae. . златом, Irt ©tifnabel, acus genus. виднА, f. (у Барањи) бијело на оку, per (graue) БиљЎР°, биљўра, т. 1) 23rепnglas, vitrum usto- Otaar, glaucoma, cf. бијела.

rium. 2) Krystalglas, vitrum crystallinum. BẢOP, m. eine Gegend im südlichen Serbien, reвЙМБАША*, m. ein Romaniant Don 1000 эRann, gionis nomen: chiliarchus. cf. војвода.

Суводола и Биора равна БЙМБАшин, а, о, беҙ бимбаша, сhіlіаrсhі.

БидцE, т. (јуж. и зап.) vidе бјеланце. ВИМБЕР-ГРОЖък, п. у пјесми vidе бимберово видчуг, m. (јуж. н зап.) гвозден колут, ein грожђе:

eiserner Ring, f. B. Thürring, Fessel, annulus, А лозица бимбер-грожђем —

cf. халка. БИМБЕРово грджък, п. eine 2Гrt 33eintraube, випиРУЗАНА, f. у припјеву, vide Інпер-Пеана. uvae genus:

вЙР, m. оно жито, што људи дају попу сваке Нити оће пића ни јестива,

године (у Србији по селима по 10 ока

од Него иште грожђа бимберова

ожењене главе, а по варошима у новцу Из царева нова винограда

npema tome), die Kollektur des Pfarrers, col. вЙНА*, f. Bas Bebäире, аеdіficium. ef. зграда, lecta parochi. грађевина.

BÚPÂbE, n. das Klauben, Lesen, lectio. BÀ HHJA*, f. der Balken an der Thür, in den der BÅPÂbE, n. das Abrichten, condocefactio. Riegel bіnеingejtopen wire, wenn man fie fФliept, вЙРАти, рам, v. impf. н. п. коња, аbrіtеn, contrabs recipiens repagulum.

docefacio. БИнча, f. тако се зове Морава код Бесковца: вЙРАти, бирам, v. impf. flauben, lеgеrе. Чекај мене на Морави Бинчи

| вЙРАТН CE, бирaмo сe, v. г. impf. jih müblеп, вЙњАк*,бињака, m. Reitrop, equus equitatorius : elligor: Четрдесет коња доведоше,

Бирајше се ком је вама драго Све Турскнје добрије биљака

вЙРАЧ, рча,'m. Gegeno in Bosnien, ober ЗворБИЊАКТАШ*, м. vіdе бињташ.

HAK, regio Bosnae. вЙњАЦИЈА“, m. Ber gute Reiter, aptus eques: вирічEњЕ, n. (у Хрв.) pie Tableje (im Beinу Турака с врло добри коњи

Беrge), racematio. cf. пабирчење.

езе

« PreviousContinue »