Page images
PDF
EPUB

cf. луг.

немају :

БЁНАУК, m. (у Барања) vide бeлнук.

dem fein 6eho beide Hafen fangen folte). вљА, m. (нст.) vide Бјеља. БЕБАР, бељара, т. (нст.) vidе бјељар.

Ја сам ово у овоме смислу слушао у ТршиБЁБАРА, f. (ист.) vidе бјељара :

фу; али бих сад (1850) рекао да је овдје Платно беле бељаре девојке

бено мјесто бено од бена, па гдје ова БЕЉАРИЦА, f. (ист.) vidе бјељарица :

ријеч није позната, онамо јој промијењен Гледале је с брега бељарице,

глас. Бељарице, њене другарице

БЁНТ, т. (у Хрв.) vidе брана 1. БЁБЁњЕ, n. (ист.) vidе бнјељење.

БЁо, бела, ло, (бели, ла, лo, comp. бёљн.), БЁљИНА, f. (нст.) vidе бјељина.

(ист.) vidе бијел. БЕМБАША, f. некако мјесто у Сарајеву : BEÒTPAA, m. (uct.) mit allen Ubleitungen, vide Колика је на Бембаши трава

Биоград. БЁMBEљ, m. (у Дубр.) Излазно је 1. Манја (као БЕднА, f. (нст.) vidе биона. Турнца на сретеније); имао је хаљину сву | БЕдчин, Беочина, т. 1) намастир у Фрушкој нскићену зеленијем лишћем и свакојаки горн. 2) село код тог намастера. јем цвијећем; око њега су се вили блаво- вкочинац, нца, т. човјек из Беочина. ри, и једнога је у руци носно ис њиме се вкдчински, кa, кo, von Беочин. играо. Ишао је онај дан ик намастиру св. вкдчуг, т. (нст.) vidе бночуг.

Јакова (око 1/2 сахата од града). БЁПКА, f. Die Puppe, pupa. cf. лутка. Вен", m. Das Tuttermal, naevus. ef. младёж. БЕПЧЕ, чета, п. бав Фйррфеп, рорulа.

Туркиње ан наше гдјекоје жене по ва- БЕРАК, pкa, m. (у Сријему) деr pain, nemus. рошима мисле да је лијепо имати бене по лицу, и за то их црном бојом граде и које БЕРАТ*, берaтa, m. ein Diplom, diploma : Док се

лисици проуче бераши, оде коже на пазар. досто моја и два бена твоја,

БЁРАТ, m, град у Арбанији. идва бена међу обрвама

SEPÀTAHJA, m. der ein Diplom besigt, diplomate БЁНА, m. (у Херц. иу Хрв.) vide будала: идн ornаtuѕ. Бератлије су се звали и наши кнебено једна ; иди бeнo бeнаста.

зовн који су берaтe имали, а у Цариграду се БЁНАВ, а, о, vide бeнаст.

бератлије разликују од остале раје и по БЕНАвити ск, бенавим се, v. г. impf. чинити одијелу (чини ми се да смију носити жуте ce 6enas, fich närrisch stellen, stultitiam si местве и црвене јеменије), те их по соmulare.

кацима не смију устављати и питати јесу SEHÁB.LÊHE, n. das sich närrisch-stellen, simula

ли платили харач и имају ли тескеру. tio stultitiae.

BÈPÂY, 6epára, m. der (Wein-, Kukuru;-) Leser, БЁНАСТ, а, о, (у Хрв.) vide будаласт: иди Tector (vindemiator, messor). cf. тргалац. бено бeнaсша.

BEPÁYEB, a, o, des Lesers, legentis (metentis). БЁНБЕРИН, m. (у ц. г.) vidе берберин: БЕРАчицА, f. Die (2Bеine) Referin, vindemiatrix. Те доведи Петра бенберина

БЁРАчки, кa, кo, н. п. плата, Refer-, vindemiaБЕндеш, m. узагонеци : подигле се рогољаче, torius.

сусрете их рендисало, хоћаше их ренди- БЁРБА, f. (у војв., а у Србији би се рекло сати, не да Бендеш ни гледати, (овце, виноградско бране, а у Боци јемање) курјак и пас).

die Weinlese, vindemia. БЕН БЕЛук“, m, трава, што се меће у вино и БЕРБЕР, т. vіdе берберин.

у ракију да се човјек опије и да заспи као БЕРБЕРЕЊЕ, n. vіdе бријање. uprab, das Schlafkraut, herba soporifera.

БЕРБЕРИН, m. Der Barbier, tоnѕог. БЕНЕВРЕКЕ, f. pl. (у Хрв.) бie Beinfleiser, cali-| БЕРБЕРИНА, f. (у Рисну) vide љекарина.

gae. cf. беневреци, лаче, чакшире. БЕРБЕРИти, рим, v. impf. vіdе бријати: БЕНЕВРЕЦи, бенёврёка, т. pl. (у Хрв.) vide Но ти зови два бербера млада, беневреке.

Берберимо главу на хајдучку BEHÈ BPKE, f. pl. (scherzhaft) vide merenrabe.

ВЕРБЁР ЛУК*, m. Sіе 2Barbiererei, arѕ tоnѕоria. BEHÉ TANO, m. der langweilige Schwäger, fabu- BÈPBÊPHYLA, f. die Barbierbude, tonstrina. lator longus, taedium ciens.

БЕРБЕРСкӣ, кa, кo, barbierij, tоnѕоrius. БЕНЕТАЊЕ, n. Das langweilige Офwagen, fabu- БЁРДо? ПАТРоя повРБА! (mer ba? Patrou' porbei) latio longa.

der Ruf der Schildwache, vox excubiarum apud БЕНќTATи, бенећем, v.impf. говорити којешта, Germanos, recepta et in Serbia : под старост

langweilig schwaßen, fabulari taediose. бердо (рече се код ко што у невријеме поБЁНКОВАЦ, ковца, т. варошнца у Котару из

чиње, као да под старост отиде у солдате). међу Задра н Скрадина са зидинама од БЕРДокАЊЕ, n. bas бepдo-rufen, dico бeрдо. старога градића.

БЕРДокАти, бердӧчём, v. impf. бepдo rufen, cla

mo бeрдо. вно, m. Випрвпате, поmеn саnis; babet fpriфт.: БЕРДокнути, бердӧкнём, v. pf. бepдo aufrufen,

па ни једнога (bon 3dger, exclamo бeрдо.

sine cortice, sine manubrio. 2) бијела бунде

| БЁЧА, f. (у т

обрнуо у беспyfe ;

на скора и градбоноса, art

БЕРИ

Црногорско)

, viri.

Г. pl. поље (и Турско и

,
Навчав, cf. срећа, напредак:

берићеш учини !

glücklich, optatus. КАСОВо,

I ndon

на

[ocr errors]

Бог

тна, тно, н. п.

Да

БЕСтЙЈАЊЕ, n, vide

SÈP

miento

година,

n. ceno y Cpujemy, ein Dorf in Syr

вати :

мудовање.

nomen

pagi:

PACAB, m. Mannsname, nomen
Ритут", m. 1) vide љетина: Бије се као ала јБЕст, f. (ист) vidе бијест.
сберutеmом. 2) Вав Seteiben, incre

Обрнуше у бесауке Турке

БЕСРЕБРНӣ врачи, m. pl. vіdе безмитни врачи. rincremenal, БЕстиЈА, f. (у војв. бешшија) bie Beffie, bеѕtia

(als афimpfwort). ct. будала, бена.

дереприф, БЕСтЙЈАТИ, јам, v. impf. (у Ц. г.) vidе лудо-
Хүчи брже мјесту Беркасову

Не бесшија Комнен барјактару
HEPVET, m.
$c, m. (ист) vidе бијес.

|БЕСтӣJнскӣ, кa, кo, (у Боци) tbüriФt, stultus.
SECAн, сна, сно, (6ёснӣ, на, но, adv. бесно, БЕСтилУК, m, vide бестејнство.
Bermuthwein, vinum absinthiacum. SECTĒJHCTBO, n. (y II. r.) die Thorheit, stulti-

tia. cf. будалаштиңа.
БЕСАц, сцa, m. уцрмници градина на кршу;
кажу да су ондје негда Чивути сједили. |

|БЕСти, бестиља, m. (у Босни)
БЕСЕДА, f (нст.) vide бесједа.
БЕСЕдити, дим, (ист.) vide бесједитн.
БЕСЕБЁЊЕ, n. (нст.) vide бесјеђење.
вёсида, f. (зап.) vide бесједа.

БkcТУЖАН, жна, но, (у Дубр.) fakrlapig, negli-
БЕСидити, дни, (зап.) vide бесједитн.
БЕСИТЕЊЕ, n. (зап.) vide бесјеђење.

Keit, defectus judicun.

нема суда, Serimtslojig?
БЕСЈЕдити, дим, (јуж.) v. impf, fpreфen, sermo- вёсцин, а, о, (зап, vide бесцјен.
БЕСЈЕЉЕЊЕ, n. Bag Opremen, sermocinatio.
ВЁСКОРКА, f. 1) н. п. бритва, обпе беft, фаlе, вёсцЈЕЊЕ, p. буяж-

| БЕСцЈЕН, а, о, (јулж

unschäßbar, inaestimabilis. in der Redensart: mponao ottgeld, pretium vilissimum.

у) човјек неожењен, Xung убећара свакога шићара,

Карађорђијева времена нијесу војевали плату. cf. гола

бетари војници који су онамо БЕСолниЦА, f. која је без соли, бie Dalalofe, feufфаft, coeib

| БЕЛАРИНА, f. .

3) (у војв.) frember XagБЕсдМУЧАЙ, чна, чно, (нст.) vidе бјесомучан. | БЕКАРдвати,

löhner ohne aus und beständigen Uufenthalt.

augm. v. 6ehap. 2) JunggeБЁспос.ИЦА, f. 1) Sie Snupe, otium: отићи ћу (БЁкко, m. У.

fein, als soldherreben, coelibem vitam agere.

6etapyjem, v. impf. Junggeselle
беспocлице; то је бес- |БЁХАР°, бехара;
БЁспос.личЁЊЕ, n. Sag orupiggeben, otiatio (?).

Снијег па се
БЕспocличити, чӣм, v. inpf. müpiggeben, otiari.
БЕСПУТАН, тна, тно, индеäiemeno, unanjtanbig, БЁЧ, Беча,

Да саније

Да навезе
BÈCHYTHO, nicht auf rechtem Wege, ungerecht,

ца бехар на воће
БicІТУБЕ, . (у Ц. г.) без пута, бie ungereimt:
wit, ineptiae: говори у бесаyte; тн си

2Bien, Vienna.
а слабо

Schlangen, ser pentis genus. cinor. е

cf. будаласт.

comp. бешњӣ) (нст.) vidе бијесан.

[blocks in formation]

ВЁСЦЕН, а, о, (нст.

и у свакој бес

ВЁСЦЕЊЕ, n. (нст.
BÈCJEAA, f. (jyk.) die Rede, sermo.

| БЁсцињЕ, п. (зан.

e е

10

vidе бесцјен: ен камен драги vidе бесцјење. vidе бесцјење.

у

et,

у бесцјење, бр
БЕТАР, бећара,
gefella, coelebs :
Понајвише буха
2) у Србији
звали су се
били дошли аз

іх. ia

ва, vidе мнсирача.
BECKY BAHÂK, m. Mensch ohne Haus und Hof, cui

nec ara nec focus:
Купи побро под барјак јунаке:

Све крвнике и бескуќанике
SÈCMPTAH, Tha, Tho, unsterblich, immortalis.
BÈCMPTHÔCT, f. die Unsterblichkeit, immortalitas.
БЕСнило, п. (вст.) vidе беснило.
БЁСнкти, ним, (вст.) vidе бјешњети.
БЕСндRA, f. (нст.) vidе бјесноћа.
BÈCOAHLA, f. Mangel an Salz, inopia salis.
Frauenzimmer das Mangel an Sal; leidet, quae GEKAPÒBABE,
caret sale, cf. безмливница.

coelebs.

и тако

и ушију.

[ocr errors]

Кло ње)

другијех земаља,
за своје куће, него

Син.

.

сиocлeн поп и

БЕСПАРА, Г. vіdе опирњача.
БЕспосавн, а, о, дејфäft&Ios, otiosus: Бе- БЁКАРСКИ,

јарнће крсти.
гдјегод на бесаослици. 2) bie &nbelei, nu-
gae : прођи се
uocauya. 3) der Müffiggänger, Tändler, otia-
tor, homo nugах: иди беспocлицо једна!

ria.

қа,

ко,
coelibum.
Те кажује

das Junggesellenleben, vita

junggeselifco, coelibis aut

[ocr errors]
[blocks in formation]
[ocr errors]

pjo

ufen

, ela

г.) мушки надниак: чку Бајовићу — m.(у Босни по варошима)

cf. цвијет: урган од бехара Эрган од бехара

[ocr errors][merged small][merged small]

.

као

некака велика змија, за коју има на себи крељушт као само приповиједа да има ова

ко може доказати да ју је

това.

Бидэйн, бидэйна, т. (у ц. г.) vidе бнзин.

вİЧАнин, m. ber 28iener, Viennensis, c. Беч-виднти, бидям, (зап.) vidе биједитн. лија.

Бидник, m. (зап.) vidе биједник. БЕЧЕЈ, Бечеја, m. Стари Бечеј (нли Српски) вѣЁњЕ, т. (зап.) vidе бијеђење.

у Бачкој, н Новн (нли Турски) у Банату. | Бижан, f. (зап.) vidе бјежан. БЕЧЕЈАЦ, јца, m. Siner pon Бечеј.

вЙЖАН, m. (зав.) vidе бјежан. БЕЧЕЈСкӣ, кa, кo, von Бечеј.

БИЖАЊЕ, n. (зап.) vidе бјежање. ВЕЧЕЊЕ, n. Bаѕ fфief=Infeben, torvus aspectus. | БИЖАТи, жим, (зап.) vidе бјежати. BEчити, бечим, v. impf. т. б. очи, bie 2Гugen виЖУНАР, бижунара, m. (зап.) vidе бјежунар.

ftier richten, stieren, rigidos figo oculos. БЎзА, f. (у Ц. г.) vide кeр : БЁчити ск, бечим се, v. г. impf. (фіеf аnjeben, Кад ето ли биза Секулова torve tueri:

Бизин, бизина, m. (у Ц. г.) vidе кер. Бечу граде не бечи се на ме

БИЈЕГ, m. (јуж.) бie Slut, fuga: Бијеви су БЁЧКА, f. пнварско буре, баs 25ierfap, dolium

срамни, ал” су пробитачни. cerevisiarum: Тумба као пивар бечку. внЈЁГАти, у пресми мјесто бјегаши да би се БЕЧКЕРЕК, m. Otact im 23anat.

врста испунила : БЕЧКЕРЕЧAНин, т. човјек из Бечкерека. тілећн даше, бијегаши сташе – БЕЧКЕРЕчки, кa, кo, von Бечкерек.

виЈЕДА, f. (уж.) (voc. биједо) ипреrѕiente BeБЁчкӣ, кa, кӧ, 2Biеnеr, wienerife, Viennensis. futbigung, calumnia: Сачувај ме Боже биBÊYKHBA, f. die Wienerin, femina Viennensis.

једе невидовне; Нашла га биједа на суву БЁчлИЈА, m. Ber 2Biener, Viennensis, cf. Бечанин.

путу; У старца млада жена биједа гоБЕШЁново, п. 1) намастир у Фрушкој гори. 2) село близу тог намастира.

вЙЈЕДАН, дна, дно, (у Дубр.) erbärmli, miѕеr. БЕшёновАЧкӣ, кa, кo, von Бешеново.

cf. жалостан, тужан, несрећан. вкшиКА*, f. 3) vidе колијевка. 2) бie Blafe, ve-| вилЁдин ГРАД, т. (јуж.) у приповијеци. sica, cf. мјехур.

| БилЁдити, бйједим v. impf. (јуж.) кога, ungeБЁшкот, m. (ст.) некакав xњеб (Biscott ?), ret bеfutbіgеn, inique accuso. cf. потварати. panis delicatior:

БИЈЕдник, m. јуж.) којн кога биједи, ein falи бешкоша њеба бијелога

fфеr Infläger, calumniator. cf. напасник, БЁШТИЈА, f. (у војв.) vide бестија.

опадник. БЁшчАст, f. (у Паштр.) Ebelojigteit, infamia. БИЈЌТЁњЕ, n. (јуж.) Bas ungеrефte Befulbigen, вЙАТ, Бишћа, m, vide Бихаћ.

accusatio iniqua. вЙБЕР, m. Pfeffer, piper. ef. папар.

БилЁЖАти, у пјесми мјесто бјежащи, да би вЙБЕРЁЊЕ, Л. Фав Рfeffern, piperatio

се врста испунила : вЙБЕРИти, рим, v. impf. pfeffern, pipeгo, piреге Бијежаћеш, но побјећи не ћеш – condio.

БИЈЕл, бијела, мо, (бијели, ла, лo, comp. бјељӣ) ВИБЁРЊАЧА, f. Pfeffеrbubje, руxis piperis.•

(јуж.) wеip, albus. зн. п. зрно, Рfeffers, piperis. | визвлі, f. 3) (у Ц. г.) на оку, Ser (sraue) Otaar, БИБЕРов, а, о,

glaucoma. cf. биона. 2) in bеr anetootifфеп вЙВАЊЕ, n. Saвoftmаlige бein, tо frequenter еѕѕе. Recenwart: зашао као бијела по пазару, БИВАТн, бивам, у. impf. fein, esse: не бива, er geht nach der Reihe alle ab. es geht nicht.

БИЈЕЛА ГОРА, f. планина између Грахова, КриBйво, бивола, m. ber 23üfet, bubalus.

вошнја,КорјенићанТребиња. Од Бијеле гоБиволићА, f. Sіе зüffеltuk, bubala.

ре више Требиња почиње се Вукова меба Биволски, ка, ко; н. п., кожа, зüffel-, bubali па иде до Кома (око три добра дана хода). nus.

BẢJEAÂ HÒ3A, f. die Waldrebe, clematis vitalba L. Биволчь, чета, т. бав Зuffeltalk, bubalus vі-вЙЈЕЛА НЁДЈЕЉА, f. (југоз.) (bie weipe 243офе) tulus.

die Woche vor der großen Faste, Borfaste, hebdoвйвољАЧА (кожа), f. 2Buffel-el, pellis bubalina : mas ante jejunium magnum, qua carnibus tanу буцаку кожа бивољача

tum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc. БИr, m. (зап.) vidе бијег.

БИЈЕЛА НЁТЕЉА, f. (јуж.) vidе бијела недјеља. вЙГАЊЕ, n. (зап.) vidе бјегање.

БИЈЕЛА СУБота, f. у нас би то значило субота у вЙГ Ати, гам, (зап.) vidе бјегати.

очи бијелнјех поклада, али уДубровнику таБЙГ Ац, бикцa, m. (зап.) vidе бјегац.

ко се зове велика субота (у очи васкрсениБИГНУти, нём, (зап.) vidе бјегнути.

ја), а недјеља читава и ондје се зове веливигўНАЦ, нца, т. (зап.) vidе бјегунац.

ка недјеља. вигуницА, f. (зап.) vidе бјегуница.

БИЈЕЛА ЦРКВА, f. (јуж.) 23eiptirфеn, Otistmen вигунчв, чета, п. (зап.) vidе бјегунче.

im Banat. Бид А, Ғ. (зап.) vidе биједа.

БИЈЕЛАЦ, мца, т. (јуж.) ) bеr офimmel, equus БӣДАН, дна, дно, (зап.) vidе биједан.

albus. 2) gen. бидца, (у горњ. прим.) vide

биоце. 3)• Prämоntrаtеnfer, praemonstraвидин ГРАД, m. (зап.) vide Биједин град. tensis. .

[ocr errors]
[ocr errors]

m. (зап.) vide 6јелокорац.

БИА НЕДИЊА, f, (зап.) vide. бијела недјеља.

вЙЈваё покАДЕ

[ocr errors]
[ocr errors]

| Bйли-Биљӯр*, м. (

/

[ocr errors]
[ocr errors]

ети се.

бјелина.
vidе бијелитн.
vidе бијењетн.
(сап.) vidе бијеље

vidе бјеличаст.
бијелка.

Ichminken, fucatio

БИЈЕЉЕти,

albesco.

Вратни

[ocr errors]
[ocr errors]

DRÊ HÒKAAAE, f. pl. legter Forcingsfonimage,

АвилАнцв, п. (зап.) vidе бјеланце. dies solis ante jejunium magnum.

БИЛАСАЊЕ., т. (зап.) vidе бјеласање. bleichen, insolare.

\вЙЛАЦ, Аца, m. (зап.) vidе бијелац.

н. п. платно, БиласАТИ СЕ, са се, (зап.) vidе бјеласата се.
ЕААА.. (іуж.) бијела кокош, Rame für eine БИЛАШ, m. (зап.) vidе бјелаш.
„бијелим се, v. P. pf. Beip auflegen/

\БИЛА ЦРКВА, f. (зап.) vide Бијела црква.
ЕЊЕ, n. (у Дубр.) 2rt Seaut, herbae)

Једна гора од били-бифура -
БилидБА, f. (зап.) vide 6јелндба.

| вилило, п. (зап.) vidе бјелно.
БйLло поЊЕ, П. (јуж.) варош у Херцегов на БилињА, f. (зап.) vide 6јелиња.

ein weißer Ochs, albus (bos).
БИЈЕЉ, m. (у Дубр.) бie Roge, fфаfmolene Defe, вилити, билим, (зап.)
(код воде има).

|БилиҢА, f. (зап.) vide
gausape, amphitapa. cf. губер, ћебе, биљац. |ьйлити, билим, (зап)
БИЈЕЉЕЊЕ, п. (јуж.) 3) дав зеіфеп, insolatio. Iьйлити CE, билим се, (зап.) vidе бијелина
, бијелйм, v. impf.- (іуж.) wеip merten, вилЙЧАСТ, а, о, (зач.)

коса, из које су мање

на страну, art Sergtette, gen, albeo: бијели се снијег.

сењско било зове се јед-
Мно у чему зупци стоје, дав

foenarii pars dentata. 8) der
лво (говоре псетету). 2) или је отнішао у БиолоБРК, м. (заг.
хајдуке од бијеса (9Ruthmile, uebermuth), вилов, бнлова, т.

Puls, die Schlagader, arteria. *) vide kaenano.
нан од невоље? 3) аltеr bеr jugenoliфеn Blu-sйлов, а, о, (зап-

| виловЊЕв, а, о, Tsa) vide 6јеловьев.
БИЈЕСАН, сна, сно, (бијеснӣ, на, но, сотр. 6jёш- БилдгРАБ, m. (за т.

њй, аdv. бйјесно)(јуж.) 1) mütbens, rabiosus. Бидгелй, ла, ло
2) übermütbig, superbus, insolens: силан и би-БИлогӯз, m. (за.
вЙЈЕст, f. (у Хрв.) биjес, бјесноћа, Иebermuty, БилддАно, (зап-
Бик, бика (бика), m. 1) беr Otier, taurus, 2) (у вилокОРАЦ, ора

ftengel (bei Зmiebel), germen cepae, cf. бачва. | БилдноГА, f. (заох
БИКА, f. (у Босни особито по варошима) vide БилӰГ, m. (зао-
БиковАЊЕ, п. баs Betragen als ein tier, vitа ви.АЎШИНА, Ғ. С:
Биковати, бикујем, v. impf. ft als ein @tiet без виљА, f. лате

дрво чворнаго,
БИКУ.БЕ, бикуља, f, pl. vіdе витце.

|вй.БА, m. same БИЛА, f. (у Шумад.) vide коса 3 (ef. било).

|Б.БА, ni. (за

Für einen weißen Ochsen,
Биллица, Е. (зап) vide 6јеланца.

| БиљАР, билњара,
БИЛАЈ, Билaja, m. задине од старога града на БиљАРА, f. Cзап-

Vide Bjesa. *1!!

т. (зап.) vidе бјељар.
er, sphaeristerium;sog

BHыіРДА
Senne, alba (gallina).
2) das Glänzen, Weißsein, albitado. 3) das Weiß: sv.MUTH, CE, Gúnêm ce

ІвЙЛИЦА, f. (зап.) vide ну

вЙ-АКА, f. (зап.) vide supe.љети свніелям се, v. г. impf. meis slän: | вило, п. 1) као вели

косањице отишле
:.
f. Фtast in Ser нахија pon Зворник.

montes continui.
БИЈЕЉИНА,
БИЈЕЉИНАЦ, йнца, т. човјек из Бијељине. на такова коса
вижљинскӣ, кa, кo, von Бијељина.

ка. 2) у грабања
БИЈЕЉКА, f. (у Хрв.) некака риба (може бити Querbolz eines

festigt sind, pectinis ner), eine Art Fisch, piscis genus.ef. kocspem. 1к,

BAJEC, M. (jyx.) die Wuth, rabies: 6ujec te ckoеп,

the, aetas florescens : би

До кад биjах на биjес ђевојка

јесан.
taar,
јфеn
insolentia.

, m.
БИКА, m. vіdе бик.
Бикнути се, не се, v.r, impf. (у дўбр.) како ти, вилугов, а,

се бикне ? mie geb's bir ? wie bеfinbeft bu bih ? ви.ЎТАК, тка,
quomodo vales ?
tauri. .

tragen, taurum imito.
Биковит, а, о, н. п. вo, tier:bв, bos taurus.
Бил, т. (зап.) vidе бјел. •

albus.

[ocr errors]

БиловиНА, f. (зам.

љӣ)

ВилдгузА, f. (зат

(зап

вару,

вилоњА, m. (за
вилУГА, f. (зап.

змеђу Велебита
echeng, woran die Zähne being

vide 6јелобрк.
(зап.) vidе бjёлөв.
vidе брелов.

vide 6јеловина.
vide 6јелограб.
(зап.) vidе бјелогрли,
vide bjesorys.

vidе бјелогуза.
Vidе бјемодано.

videoјелојуг. ба.) "

vidе бјелолик. vidе бјелонога.

vidе бијелоња.
vide 6јелуг.

ide 6јелуга.
п.) vidе бјелугов.
(зап.) vidе бјелутак.")
зап.) vidе бјелушаст.
.) vidе бјелушина. .

бијељ.
eine weiße Ziege, capra alba

бцјеланица или

које се не да цијепа um issum. cf. биљка.

нена.

О»

Csa

Крилегомеба сода). Iba L. Boche) aebdoas tanus ete. дјеља. гбота у унку такрсен

она

БилЎШАст, а,
виљ, m. (зап.

vide

fur %, г. (У хер das Scheit, 1ign

See eike Biege, capra alk

ц.)

[ocr errors]
[ocr errors]

зе ве

[ocr errors]
[blocks in formation]

БиљАРДА, Ғ.

Госпића у

лици.

Billardfin

[ocr errors]

vidе бјељара.
су соба гдје стојн била

Улећеше на врело Цетиње

и на коњма Турци бињације На биљар ду славна господара

БињАШЕР-КАМЕН, m. vіdе бињакташ: виљАРИЦА, 1) бie sräuterFennerin, herbaria:

довати широка дорина, У мене је биљарица мајка,

Изведе га бивашер-камену Свакоме ме биљу научила

Бињашче“,taufen, mille (хиљада), у овој по2) (зап.) vidе бјељарица.

словици: Један је рекао бижашче, а други Бй.БАЦ, љца, т. (у Хрв.) vidе бијељ.

бирашче, па су се опет погодили, biete БиљАЧА, f. (око Сиња) сукнена женска ха immerbin!

љина (с рукавима), која је остраг смрска- Бињйші, бињйша, m. ein Oфаrlафтаntel, palна, а спријед сашнвена као сукња, низ

lium purpureum. прсн је обично с десне стране накићена вӣњТАш“, т. камен, с којега се yajaxyје сребрнијем пуцнма ; цуре непрошене и KOH, Steigstein, um zu Pferde zu steigen, laкоје су за удају, носе оваку хаљину пла pis ex quo equum ascendunt, cf. бињакташ: ветну, која се зoвa модрина. 2Гrt &rauen: Под бившаша, где се коњи јашу Kleid, vestis muliebris genus.

вйо, бйла, ло, (білӣ, ла, лo, comp. биљн) Биљк, п. Жräuter, herbae.

(зап.) vidе бијел. БиљЕг, m. vіdе биљега: Мрке гаће, зли би-вйо, бијела, бијело, бiуж.) vidе бијел. бези.

БидгРАД, m. (јуж. и зап.) Belgrav, Belgradum. БиљЕГА, f. (јуж.) 1) Renneiben, nota. 2) Зiel, видГРАДАЦ, граца, m. (јуж. и зап.) бer 23elmeta; Zielscheibe, scopus.

grader, Taurunensis: БиљЕЖЕЊЕ, n. (јуж.) бав 25ejeinen, notatio. То гледају Турци Биограци БИЉЕЖитн, жим, v. impf. (јуж.) Безеіфnen, видГРАДски, кa, кo, (јуж. н зап.) Зelgraper, notare.

belgradinus. БиљЁњЕ, т. (зап.) vidе бијељење.

БидгРАТАНИН, m. (јуж. и зап.) vide Биоградац. БиљЁТИНА, f. (у Хрв.) augm, p. биљ. видГРАТКА, f. (јуж. и зап.) 1) бie Belgraбerin, вЙљЕШКА, f. (у Боцн) ein mertblatt im Зифе, mulier belgradina. 2) (у Уж. н.) Дrt 23irnen, nota. ef. залога 2.

piri genus. Биљин, а, о, беr wеipen Siege, caprae albae. БидгРАЧЕ, чета, п. (јуж. и зап.) ein junger Bel: Биљин, а, о, беѕ wеipen Ofen, bovis albi. grader, puer belgradensis : БиљИНА, f. (зап.) vidе бјељина.

Што ће мени момче Биограче, БиљИЦА, f. dim. р. биља f.

Кад мн може запаст? Сарајевче виљКА, m. Bеr palm, calamus: нема дрва ни виоковА, f. планина у Далмацији близу Омиједне биљке; сув као биљка.

вйоково, n.jша, ein Bers in Dalmatien, mons БиљОРКА, f. (у Барањи) игла, којом се

Dalmatiae. . златом, Irt ©tifnabel, acus genus. виднА, f. (у Барањи) бијело на оку, per (graue) БиљЎР°, биљўра, т. 1) 23rепnglas, vitrum usto taar, glaucoma, cf. бијела.

rium. 2) Krystallglas, vitrum crystallinum. BẢOP, m. eine Gegend im südlichen Serbien, reвЙМБАША*, m. ein Romaniant Don 1000 эRann, gionis nomen: chiliarchus. cf. војвода.

Суводола и Биора равна БЙМБАшин, а, о, беҙ бимбаша, сhіlіаrсhі.

БидцE, т. (јуж. и зап.) vidе бјеланце. БИМБЕР-ГРОЖБЕ, п. у пјесми vidе бимберово видчуг, т. (јуж. и зап.) гвозден колут, ein грожђе:

eiserner Ring, f. B. Thürring, Fessel, annulus, А лозица бимбер-грожђем —

cf. халка. вЙ МБЕРово ГРОЖБЕ, т. еіnе 2Гrt Beintraube, випИРУЗАНА, f. у припјеву, vide Інпер-Пеана. uvae genus:

вЙР, m. оно жито, што људи дају попу сваке Нити оће пића ни јестива,

године (у Србији по селима по 10 ока

од Него иште грожђа бимберова

ожењене главе, а по варошима у новцу Из царева нова винограда

npema tome), die Kollektur des Pfarrers, col. вЙНА*, f. Bas Bebäире, аеdіficium. ef. зграда, lecta parochi. грађевина.

BÚPÂbE, n. das Klauben, Lesen, lectio. BÀ HHJA*, f. der Balken an der Thür, in den der BÅPÂLE, n. das Abrichten, condocefactio. Riegel hineingestoßen wird, wenn man sie schließt, BÀPATH, pâm, v. impf. H. 11. Koba, abrichten, contrabs recipiens repagulum.

docefacio. БЙНЧА, f. тако се зове Морава код Бесковца: вЙРАТи, бирам, v. impf. flauben, lеgеrе. Чекај мене на Морави Бинчи

БИРATн CE, бирaмo сe, v. г. impf. jih wählen, вЙњАк*,бињака, m. Reitrop, equus equitatorius : elligor: Четрдесет коња доведоше,

Бирајше се ком је вама драго Све Турскије добрије биљака

вЙРАЧ, рча, m. Segens in bo8nien, ober ЗворБИЊАКТАШ*, м. vіdе бињташ.

HAK, regio Bosnae. БИЊАЦИЈА“, m. Ber gute Reiter, aptus eques : БИРАЧЕЊЕ, n. (у Хрв.) pie tableje (im Beinу Турака с врло добри коњи

Беrge), racematio. cf. пабирчење.

езе

« PreviousContinue »