ћају кад с лађом гдје у крају стану, ба$[какавгод, каквагод, каквогод, waš immer für Ufergeld. einer, qualiscumque. КАЙГЏИЈА*, m. ber Gäbrmann, differ, portitor. Какавгоѣ, каквагдђ, каквогођ, vide какавгод. Кангџије у канцима превозе људе из Био-|какило, m. каже се за човјека који растеже града у Земун. клик*, m. eir Rabn, etwa so Reute faffenb, scapha, cf. чун. КАЙКЧИЈА*, m. vide кангџија. канл*, a, o, jufrieben, bereit, paratus, contentus, cf. кано, рад: Томе Раде врло каил бно КАИН И ÁВЕљ. Гдјекоји приповиједају да су оно Канн и Авељ што се види у мјесецу као некака сјенка, и да их је Бог ондје назначно свијету за углед као превелики гријех што је брат брата убио. КАИЦА, 1) f. ein Ropffdymuck von Münzen, ornatus capitis numarius, cf. тарпош, 2) m. Mannšna= me, nomen viri: Каицом је софру зачелно — КАЙШАТИ, шӑм, v. impf. резати на канше, н. КАЙШЛИЈЕ*, m. pl. т. ј. опанци, Urt Spanfen, RÄJÄHE, n. 1) das Rächen, ultio. 2) das Bereuen, poenitentia. ријечн кад говори, einer ber verbrieflid lang= fam fprict, qui lente ac moleste loquitur. cf. какити. какити, ким, v. impf. fafen, caco; какићу не Б. Какни па лазни (па ћеш видјети како је). како, 1) wie, quomodo : како је? wie geђt's, quomodo vales; како тако, fo wie es ift, prout; како кад, wie es fid trifft, cf. кад како. 2) fox bald, quamprimum : Како дође, помама га нађе 3) feit, feitbem, ex quo: Како сам постао, није ми подробац остао. 4) како је сад лијепо вријеме, могли бисмо што радити, ba, dum; како сад идеш онамо, могао би отићн к њему; Како оваца немам, паса не чувам. каков, а, о, vide какав. какогод, wie immer, utcumque. КАКОДАКАЊЕ, n. vide ракољење. TH ce. каконо, vide како (cf. но): Баш каконо мулу у мешћеми KAJÁPÊHE, n. das Eichen, ponderum (mensura- КАЈАСА*, f. 1) ber Gurtriemen, lorumcinguli КАЛАБАЛУК*, m. vide множина. КАЛАБУРЕЊЕ, П. bas Mifdmafden, confusio. КАЛАБурити, калабўрим, v. impf. mifфта(фен, confundo, cf. каламутитн. КАЛАБУРЊА, f. ber Mifdmafd, res confusae, conturbatae. КалАВАР, m. (у Сријему) у ћурчија клупа са двије косе на којој се сједећи стружу коже, bie Gerbebanf, machina pellionum. КАЈАТИ СЕ, јем се, v. r. impf. bereuen, poenitet. КАЈГАНА*, f. eine Wrt Gierfpeife, ferculum ovo-|КАЛАВАТ, m. 1) Ralfaterarbeit, densatio navis. rum (?). 2) у Влашкој мјесто према Видину. КАЈДА*, f. bie Mufifnote, modus musicus: Од те калÁвање, n. vide силажење. КАЈСЕР (кајсар)*, m. Rarmefinleber, corium coc Калавати, калавам, v. impf. (у Боци) vide силазити. cf. створе. кАЛАВАТИТИ, Тӥм, v. impf. т. j. лађу, Falfatern, reficio, denso. |КАЛАВАЋЕЊЕ, n. bas Salfatern, refectio, den варати (особито узимати у зајам не мислећи вратити). КАЛАШТУРА, f. cin dimpfwort vom Sunbe, convicium in canem. калӑзни, на, нô, zinnern, stanneus. KÀJAM*, m. das Pfropfreis, Einsegling, Pelzreis, КАЛАМУЋЕЊЕ, n. vide калабурење. кӑлати, лам, v. pf. (у Сријему) ослабити, matt КАЛАУЖЕЊЕ, П. čaš Begweifen, monstratio viae. калауз*, m. 1) ber Begweifer, dux viae: Земља туђа, калауза нема 2) der Unterhändler des Schweinhändlers, pro curator suum. КАЛАУЗИТИ, Зӥм, v. impf. ben eg weifen, monstro viam: А пред њима Пурко барјактару, КАЛАУШТИНА, f. Gelb, vie elobnung für ben ка- кӑлац, лца, m. baš junge Gras, herba recens: кӑлвин, Калвина, m. ber Ralviner, Calvini assecla: Кој’ донесе језик од Калвина калвинка, f. eine Salvinerin, Calviniana. кӑлвински, ка, ко, falvinifd, Calvinianus . Без никаква језика Калвинског КАЛДРМА*, f. bie Speerftraffe, gepflafterte Straffe, auch Pflaster, via strata, stratum. КАЛДРМИСАЊЕ, n. vide калдрмљење. КАЛДРМИСАТИ, мишêм, vide калдрмити. |КАЛДРМИТИ, мим, v. impf. pflaftern, munio, sterno. КАЛДРМЉЕЊЕ, П. baš flaftern, munitio viae. КАЛДРМЏИЈА, m. ber flafterer, qui vias lapide sternit. кале, m. (zutraulid von калуђер) lieber Mönd, калеж, m. (у Слав. и у Ц. г.) vide путир. КАЛЁНИЦА, f. (особито доље преко Мораве) калило, п. (у Сријему) vide каљужа. На убаву Калииољу равном Међу водом Тунџом и Марицом КАЛОГАЖА, f. vide газиблато. КАЛОТИНЕ, f. pl. (у Сријему) сухо воће (што КАЛАЏИЈА, m. човјек који кала рибу, einer ber sich mit Aufschneiden und Dörren der Fische Kian*, adj. indecl. falsch, unecht, falsus, cf. нebeschäftiget, qui torrendos pisces dissecat. ваљао. КАЛАЏИЈНИЦА, f. зграда (пли мјесто) гдје се | КАЛПАГЏИЈА*, m. vide калпакчија. риба кала, біе Ctätte no bie Gifde zum Dör=|калпак, т. біе Жüge, galerus (wie bie Pelz= ren aufgeschnitten werden, locus quo pisces torrendi dissecantur. КАЛАЏИНСКА вода f. (ст.): Ја бих, синко, са букве јабука Из велике воде калаџинске кӑлӑш, калаша, m. 1) ber Žaugenidts, lump, homo nihili. 2) (у Дубр.) vide варалица (особито који узима у зајам не мислећи враTHTH). müße der Ungern). КАЛПАКЧИЈА*, m. ber Mügenmader, galerarius. калпдЗАН, m. ein falfder, betrügerifder Men(d, homo fallax. калУБЕР, m. 1) ber önd, monachus. 2) (у Грб- КАЛАШЁЊЕ, п. (у Дубр.) bas 23etrûgen, deceptio. КАЛУЂЕРЕЊЕ, П. baš Einmönden, immonachatio, consecratio monachi. КАЛУЂЕРИТИ, Рӥм, v. impf. einmönden, consecro monachum. КАЛУЂЕРИТИ СЕ, рим се, v. г. impf. Mönd werben, consecror monachus. KÀMY BEPHIA, f. die Nonne, monialis. КАЛУЂЕРИЧИН, a, o, ber Monne, monialis. КАЛУЂЕРОВ, а, о, beš калуђер, monachi. КАЛУЂЕРСКИ, ка, ко, möndüfd, monasticus. КАЛУЂЕРСТВО (калуђерство), п. baš Möndthum, res monastica. КАЛУБЕРЧЕ, чета, n. baš Möndlein, monachis cus. КАЛУЂЕРШТИНА, m. augm. v. калуђер. КАЛУЖА, f. (у Рисну) мјесто гдје се баца сметлиште, Rebrid tplat, locus projiciendis quisquiliis, fimetum. калуп, m. 1) н. п. за пушчана танета, за крстове што дјеца лију од коснтера, бав Mobell, bie Gorm, forma, cf. творило. 2) н. п. у опанчара, ber Reiften, crepida: ударити на калуп. 3) калуп дувана, ein Pad Haud tabaf, fasciculus nicotianae. КАЛУПИТИ, пӣм, v. impf. н. п. дуван, ben Kaudy= tabat preffen, compono. КАЛУПЉЕЊЕ, П. bas Preffen bes Raudtabałs, compositio. КАЛФА, m. ber efell, opifex : Ти се створи у дућану алва, Ја ћу бити у дућану калфа кӑлчине*, кӑлчина, f. pl. од сукна као велике чарапе што се носе у чизмама (у Србији ну Босни), eine Wrt tüdener Strumpfe, tibialium genus. кіљ, каља, m. (у војв.) bie Radel, testa fornacalis, cf. пећњак. КАЉА, f. eine ert peife, cibi genus. KALAB, a, o, mit Koth beschmugt, coeno inquinatus, cf. каон. КАЉАК, љка, m. vide каљац. КаЉАЊЕ, п. баs Refubeln mit Roth, inquinatio coeni. Каљати, каљам, v. impf. mit Roth befubeln, coeno inquino. КАЉАЦ, љца, m. зуб у коња по којему се познаје старост коњска. КаЉЕЊЕ, п. баš Rüblen, refrigeratio. КАЉУЖАЊЕ, П. bas Bälzen ber dweine in ber КАМАРА, f. 1) vide гомила, н. п. камара : на гумну, камара сијена или сламе, камара жита у снопљу као шта се садијева у Сријему (ова камара није округла, него је на четири угла, само што је дужа него шира). 2) (у примор.) baš 3immer, bie Ram mer, cubile, cf. соба, комора: Док свануло и сунце грануло, Но се диже Ђерзелез-Алија, Па погледа из златне камаре КАМАРИЦА, f. dim. v. камара. кАМАТА*, f. 1) bie Sinfe, Sntereffe, fenus: дао новце на камашу. 2) (у Рисну) велики, неправедни интерес (а обични ондје се зове добиш), uder, fenus iniquum. КАМАТНИК, m. који узима велику камату на новце, beruderer, fenerator: Каматник душу губи; Камашника, секо, и митника КАМЕНИЦА, f. један камен, cin eingelner Stein, lapis, saxum. КАМЕНИЦА, f. 1) тако се зову многа села, као н. п. Каменица у Сријему, у Јадру, у Кључу (код Кладова, гдје данас нема ни једнога Србина, него Власи). 2) ријека у Рудничкој нахији. 3) (у примор.) bie Wufter, ostrea, cf. ободница. 4) (у прниор.) у камену ископано или само од себе издубено, као суд какав. У Задру се тако зове житна мјера од камена, која се не носи, него стоји на мјесту гдје се жито продаје. 5) каменица рече се и за вјештицу кад јој се право име не ће да спомене, и ваља да се мисли као да би се окаменила. KAMЁНЧИЋ, m. dim. baš Steinden, lapillus. КАМЕЊАК, камењака, m. 1) ein Ort, mo viel Gel= fen liegen, locus saxosus. 2) (у Барањи) Urt Topf, ollae genus. КАМЕЊАК, т. (у Боци) ber Bolf, lupus, cf. вук (као да би му се уста окаменила, да не закоље што). КАМЕЊАЧА, f. (у Уж. н.) Urt Dirnen, piri genus. КАМЕЊЕ, n. (coll.) baš Seftein, saxa. КАМЕЊЕЊЕ, n. bas Werfteinern, stupor. жита|камÉчак, чка, m. (у Сријему) vide камнчак. КАМЗЕ*, f. pl. у ножа оно гдје се држи руком, das Messerheft, manubrium cultri: Баш од ножа камзе саломио један канат у куће, т. б. од дирека до ками, (по југозап. кр.) vide камен: ками тH КАНАТИТИ, Тӥм, v. impf. faden, intertignium у срце! Ками мајци да утећи могу КАМИКАТИ, Кӑмичём, v. impf. vide камкати. Не плаши се камила решетом. КАМИЛАВКА, f. bie öndsappе, cuculus monachi. КАМИЛАЈКА, f. (у Ц. г.) vide камилавка: Па скидоше капе камилајке камиЧАК, чка, m. 1) vide каменчић. 2) у Мачви поток, који с горњу страну Шапца утјече у Саву. камиш", m. bas Pfeifenroßr, tubulus fistulae, cf. чибук. КАМИШНИЦА, f. cf. Пролог. КАМИШОВИНА, f. ber Odlingbaum, viburnum. KÂMKÂHE, n. das Vorjammern, lamentatio. Сила отме земљу и градове, Братац браца познат' не могаше, Камо ли ће Турчин каурина KAMTHTH, TÂM, v. impf. wimmeln, scateo, врвљети. KAMKÊHE, n. das Wimmeln, zò scatere.. struere. KÀHAKÊHE, n. das Fachen, zò intertignium struere. кÁнда (Канда), f. Grauenname, nomen feminae: Канда није, Санда није, на сриједу торбе није. канДЕЛОРА, у овој пословици: Канделора канков, канкова, m. (у војв.) ber Eripper, go- кано (каоно), wie, ut, quemadmodum. канон, m. (ст.) Ranon (Rirdenfitte), canon : Без канона и без испов’једи cf. KAHTA, f. Kandel, Art Wassergefässes mit Handbabe, hydriae genus (e Germania adlatum). KAHTAHE, n. das Herausziehen der Gedärme, zo educere intestina. Кӑмчити, чим, v. impf. vide камкати. камЏИЈАЊЕ, n. bas Peitfden, flagellatio. KAHTAP", m. 1) die Schnellwage, statera: Kan- КАНТАРА, f. (у Ц. г.) као лонац од бакра, 2rt age, KÀнAII, канáпа, m. der Hanffaden, Spagat, funiculus cannabinus, cf. дретва, врвца. КАНАПЕ*, пета, n. ber Sofa, baš Ranapee, lectus, cf. канабе. КАНАТ, m. н. п. у амбару брвна између два кАНТАРЏИЈА*, m. ber 2Bagemeifter, zygostates. Дирека, bas elb, intertignium: оплео сам кАНТАРЏИЈИН, a, o, bes Bagemeifters, zygostatae. librae. КАНЏА*, f. 1) bie Rralle (bes Wolers), unguis. 2) ber КАЊЕРИСАЊЕ, n. baš Morfingen, praecentus. КАЊЕРИСАТИ, ришём, v. impf. (по намастирима, особито у Србији) vorfingen, praecino | (von Norizen, der in bücherarmen Kirchen den Octoich u. a. von einer Seite der Sänger auf die andere überträgt, und zugleich den Sängern vorfingt). KAO, wie, quemadmodum. као, кала, m. vide блато, глиб. КАП, f. 1) ber Eropfen, stilla: паде као кал.2) (у Ц. г.) умръо од капи, ber Odlagfuß, apoplexis. капати, пљем, v. impf. 1) tröpfeln, stillo. 2) над књигом, у тамници, fdmadten, conficior: С тебе данас капљем у тамници 3) рђом, im Gue: Рђом каий док му је кољена КАПЕЛА, f. планина у Хрватској, Хатe eines Berges, montis nomen. КАПЕТАН, капетана, m, ber Sauptmann, felb= bauptmann, tribunus, dux. У Боснн су капетани старјешине и управитељи од градова и од њиховијех околина, и ово капетанство до сад је у њих остајало од оца сину. Овака је од прилике био и Лека у Призрену. За времена Карађорђијева, пошто се војска била мало уредила, велике буљубаше назову се капетанима, а подручје овакога капетана звало се срез, у коме је било неколико села и малијех буљубаша. За времена Милоша Обреновића капетанима се назову кнежински кнезови, а кнежине срезовима. cf. кнез. КАПЕТАНИЈА, f. baš Romanbo, imperium und manus: изгубио калешанију; дошао с каиешанијом. KAHETAHHILA, f. die Frau des Feldhauptmannes, uxor ducis. КАПЕТАНИчин, а, о, ber капетаница, ихoris belliducis. капетанов, а, o, beš Gelbhauptmanns, ducis. КАПЕТАНОВАЦ, капетановца, m. Einer von des Spauptmanns leuten, homo ducis. КАПЕТАНСКИ, ка, ко, н. п. плата, Želbbaupt= mann$-(3. 23. Golo), ducis et ducum. КАПЕТАНСТВО, П. bie Gelohauptmannfdaft, imperium. KALA, f. 1) die Kappe, Müße, cappa (?), cuculus. 2) планина у Херцеговини између Дроб-| КАПЕТИНА, f. augm. V. капа. њака, Мораче и Колашина, ein Derg in КАПИЈА*, f. bа bor, porta, cf. врата. Sperzegovina, mons Hercegovinae. Чији чоба-| кАПИНИКА, f. (у Дубр.) vide багрена. ни у прољеће с овцама наврх Капе уграбе, капиЋ, m. 1) ber beil bes Ropfes, ben bie (türfi они пасу планину оно љето: Док од Кале пукоше громови КАПАВИЦА, f. (у Ц. г.) вода од кише што капље с кућа, baš vom Dade Serabträufelnbe Kegenwaffer, aqua pluvialis de tecto stillans. КАПАК*, пка, m. 1) н. п. од казана, од тенџере, Selm, Decel, operculum, cf. заклопац. 2) на прозору (које се највише говори pl. кааyu), ber Genfterlaben, foricula. 3) на оку, да Hugenlieb, palpebra, cf. кање. 4) капци на| рукавима, т. б. оно доље што се може спучити око руке и што се узвраћа кад није спучено, ber umfdlag, limbus. КАПАЛИЦА, f. Суд што се у њега хвата ракија| испод казана, ein Wuffangegedire in ber Branntweinbrennerei, excipula quaedam. КАПАМАЏИЈА*, m. ber Deđenmader, opifex stragulorum. КАПАЊЕ, п. bas Eröpfeln, stillatio. KÄIAPA, f. (ital. caparra) das Angeld arrha. КАПАРИСАТИ, ришем, v. pf, verangelben, arrha firmo. sche Feß-) Müße bedeckt, pars capitis cui insidet mitra. 2) у фуруне, ber Sout. капица, f. dim. v. капа : Каиица тн капица ми (т. ј. ни мало нијеси бољи од мене). КАПИЏИЈА, m. ber forwädter, janitor, cf. вратар. КАПЙЏИК, m. мала врата између сусједнијех кућа, особито у Турака. каплар, m. ber Rorporal, decurio. капларов, а, о, beš Korporals, decurionis. |