капот, m. (у Ц. г.) гуњ с кукуљицом. капотина, f. (у Ц. г.) augm. v. капот.

КАПТАР, m. од луба као капа што се меће на кошнице да их чува од кише.

KÁPAHE, u. das Ausschelten, objurgatio.
КАРАР*, карара, m. baš Gleidgewidt, aequili-
brium : Сам је Бог на карару.

KÁPATH, Kâрâм, v. impf. ausschelten, objurgo.

КАПУЛА, f. (у Дубр.) bie 3wiebel, caepa, cf. лук. КАРАТИ, m. pl. (у Ц. г.) плата кметовима или КАПУРА, f. (у Грбљу) vide капорка.

КАПУРИНА, f. augm. капа.

КАПУТ, капута, m. 1) ber Raput (öfterr.), Rapot,
genus togae. 2) (у Ц. г.) vide капот.
капца, f. dim. v. кап.

судијама од онијех којима суде, bie Prozeß= Eoften, litis summa.

КАРАТИ СЕ, карам се, v. г. impf. 1) einanber fdelten, objurgare se invicem. 2) н. п. кара се отац, Бога, ¿érnen, irascor. је|КАРАТУНА, f. вода у Ријечкој нахији у Црној гори, Матe eines lußes, fluvii nomen : Карашуну воду пријеђоше

КАР, m. 1) баš Иušfdelten, increpatio: Кар Божји дар, али је мука кад бију па не даду плакати; Од кара глава не боли. 2)*, vide брига, Gorge, cura.

KAPA*, adj. indecl. vide црн:

И метни му расток на обрве,
Кара боју на кара зулове
Синоћ мене кара хабер дође,
Кара хабер, а у кара доба —
КАРАБЕ, кӑраба, f. pl. vide карабље.
КАРАБИЦЕ, f. pl. dim. v. карабе.
КАРАБЉЕ, f. pl. 1) eine Urt Sirtenfiöte, fistulae
genus. 2) на гадљима, baš Glötenftüd am Du=
belfac, fistula utriculi: гадљар у карабље
удара прстима, а доље је на карабљама рог.
КАРАБЉИЦЕ, f. pl. dim. v. карабље.
КАРАБОГДАНСКА, f. adj. bie Molbau, Moldavia :
Дмитар узе земљу Каравлашку,
Каравлашку и Карабогданску
КАРАВИДА, f. cin Frauenname, nomen feminae.
Каравиље, п. Sie Melfe, dianthus caryophyllus
Linn.

КАРАВЛА, влаа, m. vide Каравлах.
КАРАВЛАИНА, f. vide Каравлахиња.
КАРАВЛАХ*, влаха m. ber Malade aus ber 2a=|
lachei, Valachus proprie e Valachia.
КАРАВЛАХИЊА, f. bie Baladin, mulier Valacha.
КАРАВЛАШКА, f. adj. bie Baladei, Valachia. cf.
Влах.

КАРАВЛАШКӣ, ка, ко, maladifd, valachus.
КАРАГУљ, карагуља,.m. (у Дубр.) некака мор-
ска риба, Urt eefifd, piscis marini genus.
KAPAKOCA, f. die Schwarzhaarige, puella nigris
capillis, cf. црнокоса:

Ој девојко, каракоса, Не гледај ме гола, боса KAPÀMÂHKA, f. eine Art Birn, piri genus. KÀPAH, m. Mannsname, nomen viri. КАРАНОВАЦ, новца, m. варош на десном бријегу Ибра, који оданде доље недалеко утјече у Мораву (Карановац је између Ибра и Мораве), Stant in Serbien, urbs Serbiae. КАРАНОВАЧКИ, ка, ко, von Карановац. КАРАНОВЧАНИН (Карановчанин), m. iner von Карановац.

КАРАНТӑн, карантана, m. (у прим.) vide крајцара: Ко не чува караншане не броји|

цекање.

КАРАНФИЛ*, m. vide каравиље.

КАРАНФИЋ, m. (у Сријему) біe Gewürznelfe, caryophyllus aromaticus Linn. cf. каранфил.]

KAPAY JA*, f. der Wachtthurm, specula, turris excubitoria.

Карач, карача, m. ber delter, objurgator. КАРАЧИЦА, f. Она која се кара, bie delterin, quae increpat, objurgat:

А јетрве карачице

|КАРӑш, караша, m. bie Raraufde, cyprinus ca-
rassius Linn.

КАРАШИЦА, f. вода у Славонији, Mame eines
Fluffes, fluvii nomen.

КАРАШИЧАНИН, m. човјек који живи покрај
Карашице, Çiner ber an ber Карашица wobnt.
КАРАШЛАМА, f. некаке ране трешње, cine Urt
Kirschen, cerasi genus:

Карашламе у меду кухане —
КАРАШЧИЋ, m. dim. v. караш.
КАРБА, f. (у Боци) a uselten, increpatio,
cf. кар.

КАРБОНАР, карбонара, m. (у војводству по ва-
рошима) Urt antel, pallium :

У швалера карбонара нема
КАРВА, f. (понајвише се говори pl. карве) пре-
чаге у лотре, bie Oproße, gradus, cf. иглица.
карван*, карвана, m. bie Sarawane, commea-
tus, comitatus.

КАРЕТ*, m. bie trafe beim прстен-Špiel, mul-
cta (poena) in ludo annuli.
кÁРЕТИТИ, там, v. impf. im прстен-piel ftra=
fen, multo in ludo annuli.
KÁPERÊHE, N. das Strafen im пpcтen-Spiel,
multatio in ludo annuli."

КАРИТАД, карнтада, m. (у Паштр.) vide жа

лост: Ајте на каритад! (зову кад ко умре). KAPHKA, f. der Reif, Ring, der das Rohr der Flinte befeftigt, orbis, cf. павта, гривна, лима. КАРИКАЧА, ¿f. eine Zrt runbe Müge ber Seržego= КАРИКЛИЈА, winer, galerus hercegovinensium. Кариклија је од црвене абе или чохе, одо зго је затубаста као фес, а са стране има црну поставу, за коју се одозго може што задјести (гдјекоји у бојевима позадијевају фишеке да су им наручнији него у кесама). cf. шишак.

КАРИшик, m. измијешано којешта, баз emengfel, mixtura.

КАРИШНИЦА, Ғ. ријека у Далмацији између Велебита и равнога Котара, Mаmе cines lußes, fluvii nomen.

карли*, adj. indecl. belümmert, sollicitus, vide| КАСАРМА, f. (у Ц. г.) bie Raferne, castra: брижан. А глас бегу на касарму дође KÀCATH, Câm, v. impf. traben, tolutim incedo.

КАРЛИСАЊЕ, П. bas öftere Hus- und Gingeђeн. КАРЛИСАТИ, Карлисам, v. impf, oft aus- unò ein= | касӑч, касача, m. н. п. коњ, који добро каса, gehen.

КАРЛИЦА, f. bie Mulbe, alveus.

КАРЛИЧИЦА, f. dim. v. карлица.

ber Eraber, gradiens tolutim. КАСКАЊЕ, n. dim. v. касање. КӑСКАТИ, кам, dim. v. касати.

КАРЛОВАЦ, ЛОвца, m. 1) Karlftabt, Carlosta-|каснити, ним, (у војв.) vide доцнити, dium, cf. Карловци. 2) некакав талијер, Urt|касно, (у војв.) vide доцкан.

österr. Thaler, numi genus.

КАРЛОВАЧКӣ, ка, ко, 1) Rarlowiger, Carlovicensis. 2) Rarlftäster, Carlostadiensis. КАРЛОВКИЊА, f. 1) Rarlowigerin, Carlovicensis |

mulier:

А што су ми Карловкиње беле румене 2) Karlstädterin, Carlostadiensis mulier. Карловци, ловаца, m. pl. 1) Rarlowin (in Gir= mien), Carlovicium. 2) (горњи) videКарловац. КАРЛОВЧАНИН, . 1) Rarlowißer, Carlovicensis. 2) Rarlftäbter, Carlostadiensis.

КАРМИНА (кармина), f. (по зап. кр.) vide даћа.
КАРПУЗА*, f. (у Боци, ану Србији и Босни

по варошима може се чути) vide лубеница. KAPTA, f. 1) die Spielkarte, charta lusoria. 2) (по зап. кр.) vide хартија.

КАРТАЊЕ, n. bas Rartenfpiel, lusus chartarum.
КАРТӑР, картара, m. ber Kartenfpieler, lusor

карташ, карташа, m. vide картар. КАРТАШИЦА, f. vide картара.

КАРТӰН, картуна, m. (у војв.) ber Baumwollen=|
zeug (Cattun, öfterr. gemein: Rarton), textum|
xylinum.

КАРУЦЕ, f. pl. (v. ital. carozza) ber agen, bie
Rutfde, rheda. cf. интов.

КАСОРОЊА, f. (у Ц. г.) некака трава, која у

води има род као кестење, који свиње једу, Art Sumpfkraut, herba quaedam palustris. КАСТЕЛА, f. pl. осам села поред мора између Спљета и Трогира, и ово су им имена од Спљета идући : Сугурац, Гомилица, Камбеловац, Луксић, Стари, Нӧви, Стафилић, Нèај. Кастелани су сви закона Римскога и по одијелу и живљењу врло се разликују од Влаха или Морлака, н. п. сврх појаса носе дукачке плаветне хаљине с тијеснијем рукавима, брију бркове, имају лијепе куће и живе као варошани; али Српски доста добро говоре, јер се мијешају с Власима и док су Турци држали Клис били су под владом Турском; али опет имају у говору много ријечи које не иду у чисти Српски језик, н. п. патку зову ушак (али знаду и што је патка), разбој кросна, језик јазик и језик, мјесто примити кажу иријаши и т. д.

КАСТЕН, } * adv. gerabe, eigens, proprie, dire-
КАСТИЛЕ, cte: отишао му касшиле за то (не
узгред или чега другога ради).
кастилицё, vide кастиле:

Шаље Вуку књигу касшилице
КАСТРÓЛА, f. bie Cafferolle (Raftrolle), sartago

manubriata.

кат*, m. 1) baš tođwerf, contignatio : кућа на два каша, cf. бој, таван. 2) eine Reiђе dnüre am Rleibe: удри три каша гајтана. cu= | катан, cf. пипавица.

КАРУЧ, m. владичанско око у језеру Скадар-
скоме, Mаmе eines Gifdfanges in lago bi
tari, piscina quaedam.
КАРУЧИЦЕ, f. pl. dim. v. каруце.
КАРУЧНӣ, на, но, н. п. коњи, Rutfd, rhedarius.
КАС, m. (loc. кáсу) ber Erab, gradus tolutilis:
ићи касом; ови су коњи добри на касу.
КАСАБА*, f. мала варошица, ein Gleden, Marft=
flecken, oppidulum, vicus.

КАСАЛО, m. êraber, gradiens tolutim,
касалов, а, о, без касало, }. 23. код касалове
куће, {dict man jemanb (in Upril), wenn man
ihn durch vergebliche Gänge foppen will, tolutim
gradientis.

КАСАЊЕ, n. bas Eraben, gradus tolutilis.
КАСАПИН*, m. vide месар: Нови касаии под
реп кољу.

КАСАПИТИ, ПӥМ, v. impf. сјећи месо, Gleifd aus:
bauen, lanius sum.

КАСАПЉЕЊЕ, П. bas leifdbauen, ars lanii.
КАСАПНИЦА, f. vide месарница.

Касапски, ка, ко, vide месарски.

КАТАНА (катана)*, m. ein Krieger ju Hferbe, miles eques:

Скидај руо незнана кашано
КАТАНАЦ, катанца, m. 1) baš nänge dlog, re-
seda sera apposita (franz. le cadenas). 2) das
Gelbkraut, luteola Linn.

КАТАНИЈА, f. (coll.) bie Krieger ju Pferbe, mili-
tes equites:

Па узима триста кашаније
кÄТАНСКӣ (катанскй), ка, ка, бen Sriegern ju
Pferde gehörig, militum equitum.
КАТАРИШТЕ, n. (у Ц. г.) bie Gabnentange, ha-

stile vexilli, cf. копљача.
КАТАРКА*, f. ber Maftbaum, malus.
КАТАРМА*, f. као дијете слушао сам врсту из
некаке пјесме:

Сини муњо да кашарму нађем —
и мислим да значи узда.
катил*, m. vide крвник.
|КАТКАД, bann und wann, subinde.

КАЧИЦА, f. dim. v. каца.

КАЧКА, f. (у Банату) 5) игра женске дјеце, ein
Rinberfpiel, lusus quidam puellarum, 2) крат-
ко дрвце (као клис) заошиљено с обје стра-
не које се по једноме крају удара пали-
цом те одскаче у висину, cf. пиљцика 1.
КАЧКАВИЦА, f. quatidiges Better.
качкаЊЕ, п. bas lüfigtreten bes Rothes, con-
culcatio luti.

качкати, кам, v. impf. ben Roth jerwaten, con-
culco lutum: отјерај те свиње да не кач-
кају испред куће.

качни, на, но, н. п. обруч, aß-, Bannen-, labrorum.

каш, m. vide ункаш (cf. облук облучје): Па жераву о каш обесио

KáшIA, f. 1) der Brei (österr. Prein), die Grüße, alica, cf. каша. 2) һур. v. кашика :

Кад поносем шимшир кашу ка грлу KÄIA, f. 1) (y II. r.) der Brei, die Grüße, alica: Кад је млијека није каше, а кад је каше није млијека. 2) кад се штогод врло раскува, или се измијеша тако да се не зна шта је, ber 2rei, puls: начинило се као каша.

КАШАГИЈА*, f. ber Štriegel, strigilis.
кашаљ, шља, m. ber Suften, tussis.
кашика*, f. (pl. gen. кашика) ber göffel, coch-
lear, ligula, cf. жлица, ожица, лажица.
кашилук, m. ber tabl (an ber &linte), cha-
lybs sclopi, cf. огњило.

|

КАПТИГОВАТИ, гујем, v. pf, и. impf, beftrafen, punio, castigo.

кашто, zuweilen, subinde.

квак, m. in ber Sevenšart: jа њега ни у квак, ignoriren, ignoro.

КВАКА, f. 1) vide кука. 2) тегли се кваке, кад
двојица закваче средње прсте од руке,
па се вуку који ће бити јачи.

квар, m. bie 25efdabigung damnum, cf. штета:
Није квара да стотину дадеш
кваран, рна, рно, (кварни, на, нô) 1) н. п. орах,
љешник, жито, verborben, corruptus. 2) чо-
вјек, т. ј. килав, cf. штетан.

КВАРАТ, рта, m. 1) (по примор.) vide четврт:
Од лакта није, од кварша није, од педи
није, сву господу просвијетли. 2) (у Боци)
Аустријски сребрни новац од пет крајцара,
österreichische silberne fünf Kreuzer Münze, nu-
mi genus.

KBAPEHE, n. das Beschädigen, Verderben, corruptio.

}

што

кварити, кварим, v. impf. verberben, corrumpo. КВАС, m. ( 1) ber Sauerteig, fermentum. КВАСАЦ, сца, m. 2) saure Milch womit man bie frifde fäuert, fermentum. 3) пиварски квасац, біе 2ierbefen, fermentum. У Грбљу кад жена метне крух у пећ, она узевши што са земље у руку рече: „Ово у руку а крух у квас”, да би крух у пећн нарастао. кваСИЛИЦА, f. 1) наврх дрвета крпа косци носе у водијеру, те квасе косу кад хоће гладилицом да је оштре, ein BerE= zeug der Mäher die Sense damit zu neßen, instrumentum fenisecae humectandae falci. 2) y ковача чим ватру кропе, ber Rüblwifd, peniculus stramineus carbonibus refrigerandis. Ковачка је квасилица много већа од косачке и на дужему дршку, и стоји у води у кориту. квасити, сим, v. impf. 1) negen, humecto. 2) (у Дубр.) н. п. хлеб у каву, vide умакати. квасило, n. vide квасилица: Надигао (или закесерно) квасило (fdimpflid für браду). Röffelma=|КВАСИНА, f. (особито у Далмацији) ber Effig, acetum, cf. сирће, оцат.

КАШИЧАР, m. s) Eiffelmader, cochlearius. У Ср-
бијн највише Цигани Влашки граде каши-
ке (вретена, корита и карлице), и носе
по селима, од куће до куће, те продају н
дају за брашно. 2) (у Сријему) bic göffel=
gans, platalea leucorodia.
КАШИЧАРА, f. т. ј. воденица (поточара), што
јој коло стојн усправо, а пера су таковог
кола као кашике, eine 2афтüble, mit auf
rechtem Rade, molae parvae genus.
КАШИЧАРЕВ, а, о, vide кашичаров.
КАШИЧАРКА, f. (Влашка Циганка)
cherin, cochlearia.

KÀшнчÂРоB, a, o, des Löfflers, cochlearii.
КАШИЧИЦА, f. dim. v. кашика,
кашичнӣ, на, но, Röffel-, cochlearis.
кашкёт, кашкета, т. баз Саšquet, galeae genus:
Код ћесара обрштери бище,

И носише од злата кашкеше
кашљање, n. baš Souften, tussitio.
КАШЉАТИ, кашљем, v. impf. buften, tussio.
кашљив, а, о, бen Souften habenb, tussi laborans.
КАШЉУЦАЊЕ, n. dim. v: кашљање.
КАШЉУЦАТИ, кашљўцам, v. impf. dim. v. каш-

KBANIEнHUA, f.Brotschnitten in Eiern und Schmalz,
cibi genus.

КВАШЕЊЕ, n. 1) baš Међен, humectatio. 2) )у
Дубр.) vide умакање.

KBEKA, f. das Wehgeschrei (des jungen Hasen),
gemitus (lepusculi).

КВЕКНУТИ, Квêкнём, v. p. кве ик-fdreien (I ein junger Hase), ingemiscot lepusculus. КВЕЧАЊЕ, П. baš 2Bebfdreien (bes jungen Safen), gemitus lepusculi.

квЕЧАТИ, ЧИМ, v. impf. квек-fdreien, gemo ut lepusculus.

КВОЦАЊЕ, n. bas Klucfen ber (Glud-) Senne, glovitio.

КВОЦАТИ, чём, v. impf. gluđen, gludfen, glocio. КВОЧКА, f. 1) bie Sluchenne, gallina glociens. 2) bei dem Doppel-Rabisch die Hälfte, die der

läubiger befält (bie anbere beißt пиле, alfo |кёр, m. (pl. кёрови) ber Öpürbunb, canis sagax. Senne unboübnlein), pars major bacilli, nu- | КÉРА, f. hyp. v. кер.

КЕ, додаје се гдјекојијем ријечима на крају, | КЕРИЦА, f. dim. v. кера.

н. п. данаске, ноћаске, јушроске, си- кёров, а, о, beš pütlunbes, sagacis canis. ножке, а може се чути и васке, наске, КЕРОВљи, ља, љё, н. п. траг, ber

|КЁРОСТАЦ, керосца, m. (у Дубр.) ber Eeudter, cantelabrum, cf. свијетњак, чирак. a=|КЕРУША, f. bie pürýünbin, canis sagax fe