Page images
PDF
EPUB

a

капот, т. (у Ц. г.) гую с кукуљицом. KÁPAHE, u. das Ausichelten, objurgatio. КАПотинА, f. (у Ц. г.) augm. p. капот. KÀPAP*, Kapápa, m. das Gleichgewicht, aequiliКАПТАР, т. од луба као капа што се меће на brium : Сам је Бог на карару. кошнице да их чува од кише.

КАРАТи, карам, v. impf. aufelten, objargo. КАПУЛА, f. (у Дубр.) бie Зwiebel, caepa, cf. лук. | КАРАТн, т. рі. (у ц, г.) плата кметовима или КАПУРА, f. (у Грбљу) vide кaпорка.

судијама од онијех којима суде, бie ProjepКАПУРИНА, f. augm. капа.

kosten, litis summa. КАПУТ, капута, m. 3) беr &aput (@fterr.), $apot, КАРАТИ СЕ, карам се, т. г. impf. 5) einancer genus togae. 2) (у Ц. г.) vide капот.

fфеften, objargare se inviсеn. 2) н. п. кара КАпЦА, f. dim. p. кап.

се отац, Бога, зürnen, irascor. КАР, m. ) ба8 Лusfbelten, increpatio : Кар је | КАРАТУНА, f. вода у Ријечкој нахији у Цр

Божји дар, али је мука кад бију па не даду Hoj ropa, Name eines Flußes, fluvii nomen : плакати; Од кара глава не боли. 2)*, vide карашуну воду пријеђоше брига, Corge, cura.

KAPÀY 1A*, f. der Wachtthurm, specula, turris exКАРА*, adj. indecl. vіdе црн:

cubitoria. Иметни му расток на обрве

KAPÂY, kapáva, m. der Schelter, objurgator. Кара боју на кара зулове

КАРАчиЦА, f. она која се кара, bie Welterin, Снноћ мене кара хабер дође,

quae increpat, objurgat: Кара хабер, ау кара доба

А јетрве карачице КАРАБЕ, караба, f. pl. vіdе карабље.

КАРАШ, караша, m. Sie Saraufфе, cyprinus caКАРАБИЦЕ, f. pl. dim. p. карабе.

rassius Linn. КАРАБък, f. p. 1) eine 2Trt pirtenflöte, fistulae | КАРАШНЦА, f. вода у Славонији, ате eines

genus. 2) ha raxbama, das Flötenstück am Du- Flusses, fluvii nomen. Delfact, fistula utriculi: гадљар у карабље | КАРАЯНЧАНИн, т. човјек који живи покрај

удара прстима, а доље је на карабљама рог. Карашнце, #iner Sеr аn bеr Карашнца mobnt. КАРАБИЦЕ, f. p. dim. . карабље.

КАРАШЛАМА, f. некаке ране трешње, eine art KÀPABÒT AAHCKA, f. adj. die Moldau, Moldavia: Kirschen, cerasi genus : Дмитар узе земљу Каравшашку,

карашмаме у меду куxане — Каравлaшку и Карабогданску

КАРАШчит, m. dim. Е, карапі. КАРівидА, f. ein Srauennaтe, nomen feminae. (КАРБА, f. (у Боцн) баs 2Xusfbelten, increpatio, KAPÀBÊJE, n. die Nelke, dianthus caryophyllus Linn.

| КАРБднAP, карбонара, т. (у војводству по ваКАРАВДА, влаа, т. vide Kaрaвлах.

рошнма) Trt Pantel, pallium : КАРАВЛАИНА, f. vide Kaрaвлахиња.

У швалера карбонара нема КАРАВ.ЛАХ“, влаха m. er 23alaфe aug ber 28а- КАРВА, Г. (понајвише се говори pl. карве) преlachei, Valachus proprie e Valachia.

чаге у лотре, дie @prope, gradus, cf. иглица. КАРАВЛАхињА, f. Die 23аlафіn, mulier Valacha. (КАРВАН“, карвана, m. Sie Sarawane, commeaКАРАВЛАЦКА, f, adj. bie 28alaфei, Valachia. cf. tus, comitatus. Влах.

KÁPET*, m. die Strafe beim mpereh-Spiel, mulкіРАВЛАШкӣ, кі, кo, wаlафіff, valachus.

cta (poena) in ludo annuli. КАРАГУЉ, карагуља, •m. (у Дубр.) некака мор- | КАРЕТити, тим, v. impf. іт прстен-бріеl ftra

ска риба, 2Гrt Ceefifф, piscis marini genus. fen, multo in ludo annuli. КАРАКОСА, f. Sіе Офwarshaarige, puella nigris | КАРЕТЁњЕ, п. баѕ Ctrafen im прстен-Фрiet, capilis, cf. црнокоса:

multatio in ludo annuli.“ ој девојко, каракоса,

| KAPйтад, картада, т. (у Паштр.) vidе жаНе гледај ме гола, боса

лост: Ајте на каритад! (зову кад ко умре). KAPĂMÂHKA, f. eine Art Birn, piri genus. KÀPHKA, f. der Reif, Ring, der das Rohr der Flinte KAPAH, m. Mannsname, nomen viri.

bеfеrtist, orbis, cf. пaвта, гривна, лима. кіРАНОВАЦ, новца, т. варош на десном бри- КАРИКАЧА, f. eine art runse Ruge per perego

јегу Ибра, којн оданде доље недалеко у-| КАРИКлиЈА, Гminer, galerus hercegovinensium. тјече у Мораву (Карановац је између Ибра Кариклија је од црвене абе или чохе, одо:

и Мораве), Ctact in @erbien, urbs Serbiae. зго је затубаста као Фес, а са стране има КАРАНОВАЧкӣ, кa, кo, von Карановац.

црну поставу, за коју се одозго може што KAPAновЧАнин (Каранбвчання), m. Siner von задјести (гдјекоји у бојевима позадијеваКарановац.

ју Фишеке да су им наручнији него у кесаКАРАнтан, карантана, т. (у прим.) vidе крај- ма). cf. шишак.

цара: Ко не чува караншане не бројн | КАРИшик, т. измијешано којешта, баg eцекНње.

mengsel, mixtura. КАРАНФил“, т. vіdе каравиље.

КАРИшница, г. ријека у Далмацији између ВеКАРАНФит, т. (у Сријему) Sie GewürknelFe, лебита нравнога Котара, Пате eines Supeg, caryophyllus aromaticus Linn. cf. каранфил.

fluvii nomen.

cf. кар.

[ocr errors]

зап.

KÁPan*, adj. indecl, bekümmert, sollicitus, vide | KACAPMA, f. (y II. r.) die Kaserne, castra: брижан.

А глас бегу на касарму дође КАРЛИСАЊЕ, n. bas ftеrе au= uno #ingeben. KACATH, câm, v. impf. traben, tolutim incedo. КАРАЙСАТи, карлӣсам, v. impf, oft au8: unt ein: КАСАч, касача, т. н. п. коњ, који добро каса, gehen.

der Traber, gradiens tolutim. KAPAALA, f. die Mulde, alveus.

КАСКАЊЕ, п. dim, b, касање. КАРЯйчиЦА, f. dim. p. карлица.

КАСКАТи, кам, dim. Е, касати.
КАРЛОВАЦ, ловца, m. )) Sarlftact, Carlosta- кіснити, ним, (у војв.) vidе доцнити,

dium, cf. Карловци. 2) некакав талијер, rt кісно, (у војв.) vidе доцкан.
österr. Thaler, numi genus.

KAcoРоњА, f. (у Ц. г.) некака трава, која у КАРЛОВАЧки, кa, кo, 1) Rarlowiper, Carlovicen

води има род као кестење, који свиње једу, sis. 2) Karlstädter, Carlostadiensis.

Art Sumpfkraut, herba quaedam palustris. КАРЛовкињА, f. 3) Sarlowigerin, Carlоvісеnsіs | КАСТЕЛА, f. р. осам села поред мора измеmulier:

ђу Спљета и Трогира, и ово су нм имена А што су ми Карловкиње беле румене од Спљета ндући: Сугурац, Гомилица, Кам

2) Karlstädterin, Carlostadiensis mulier. беловац, Луксні, Стари, Нови, Стафилић, КАРЛовци, ловаца, м. р. 1) Rarlоwіt (in ir- Нај. Кастелани су сви закона Римскога

mien),Carlovicium. 2) (горњи) vidекарловац. и по одијелу и живљењу врло се разликују КАРЛОВЧAНин, т. 1) Rarlowiger, Carlovicensis. од Влаха или Морлака, н. п. сврх појаса • 2) Karlstädter, Carlostadiensis.

носе дукачке плаветне хаљине с тијесКАРМИНА (кармина), f. (по зап. кр.) vide дaha. нијем рукавима, брију бркове, нмају лијепе КАРПУЗА”, f. (у Боцн, аиу Србији и Босни куће и живе као варошани ; али Српски

по варошима може се чути) vidе лубеница. доста добро говоре, јер се мнјешају с ВлаKAP'TA, f. 1) die Spielkarte, charta lusoria. 2) (no сима и док су Турци држали Клис били су кр.) vidе хартија.

под владом Турском; али опет имају у гоKĀPTÂbE, n. das Kartenspiel, lusus chartarum. вору много ријечи које не иду у чисти KÁPTAP, Kaprápa, m. der Kartenspieler, lusor Српски језик, н. п. натку зову јшак (али chartarius.

знаду и што је патка), разбој кросна, јеKÀPTAPA, f.die Kartenaufschlägerin, vetula e char- зик јазик и језик, мјесто примнти кажу tis lusoriis vaticinans.

пријаши и т. д. KẬPTATH CE, Tâm ce, v. r. impf. Karten spielen, KÀCTEH, \ *adv. gerade, eigens, proprie, direludo chartis.

КАСТИЛЕ, cte: отишао му касниле за то (не КАРТАш, карташа, т. vіdе картар.

узгред нян чега другога ради). КАРТАШИЦА, f. vіdе картара.

КастилицE, vidе кастиле:
КАРТӰн, картуна, m. (у војв.) Sex Baumwolen- Шаље Вуку књигу касшиглице

jeug (Cattun, österr. gemein: Karton), textum KACTPÓAA, f. die Casserolle (Kastrolle), sartago
xylinum.

manubriata. KAPYNE, f. pl. (v. ital. carozza) der Wagen, die KAT", m. 1) das Stockwerk, contignatio : kyba Rutfфе, rheda. cf. интов.

на два каша, cf. бој, таван. 2) eine Reibe КАРӯч, m, владичанско око у језеру Скадар- Офnurе am Reise: удри три каша гајтана.

cкoмe, Raтe eineg siffanges in ago vi Оси- катан, cf. пипавица.
tari, piscina quaedam.

KATAHA (karana)", m. ein Krieger zu Pferde,
КАРУчиЦЕ, f. pl. dim. p. каруце.
КАРУчни, на, но, н. п. коњи, Rutf-, rhedarius. Скидај руо незнана кашано
Кас, т. (loc. касу) беr $rab, gradus tоlutіlіs : КАТАНАЦ, катанца, m. ) as ainbängefФlop, re-
.

1Anhängeschloß, ићи касом; ови су коњи добри на касу. seda sera apposita (franz. le cadenas). 2) das КАСАБА“, f. мала варошнца, еіn ѕlесtеn, marft- Gelbkraut, luteola Linn. flecken, oppidulum, vicus.

KATAHAJA, f. (coll.) die Krieger zu Pferde, miliKACA.10, m. Traber, gradiens tolutim,

tes equites :
кіслов, а, о, без касало, 8. 23, код касалове Па узима триста кашаније :

куће, fфidt man jетапу (in 2Xpril), wenn тап кітАнски (катанскӣ), ка, кa, Ben Sriegern gu.
ihn durch vergebliche Gänge foppen will, tolutim Pferde gehörig, militum equitum.
gradientis.

КАТАРИТЕ, п. (у Ц. г.) Sie Sahnentande, haКАСАЊЕ, п. баѕ Хraben, gradus tоlutіlіѕ.

stile vexilli, cf. копљача. КАСАПин”, m, vidе месар : Нови касаии под | КАТАРКА*, f. Ser Raftbaum, malus. реп кољу.

| КАТАРМА*, f. као дијете слушао сам врсту из КАСАПнти, пим, v. impf. сјећи месо, fleifф аив: некаке пјесме : hauen, lanius sum.

Снни муњо да кашарму нађем KACATL.LÊBE, n. das Fleischauen, ars lanii, и мислим да значи узда. КАСАПНИЦА, f. vіdе месарница.

кітил*, м. vіdе крвник. КАСАПскӣ, кa, кo, vidе месарски,

KATKAA, dann und wann, subinde.

miles eques :

[ocr errors]

ко

КАТРАМ, т. (у ц, г.) vidе катран :

| КАЦА, f. 1) дie Rufe, Banne, labrum. 2) (у БаНамазаше прахом и кашрамом

нату око Темишвара) свако буре, Sap, doKÀTPAH*, m. (franz. goudron, ital. catrame) das lium. Каца је управо свака одозго без дна, Schiffpech, Ther, pix liquida, axungia.

и стоји усправо, и понајвише је у дну шнKÀTPAHUILA, F. das Gefäß für die Wagenschmiere, , f

ра него у врху. Буре је заднивено е обје vas in quo axungia asservatur.

стране, и стоји полошке, па одозго на срнКАТӰн, катуна, m, (по јужн. кр.) бie Dennerei, једи има јаму на коју се пиће уњ љева и

locus et саѕа mulcеndіѕ aestate ovibus, cf.cтан: натегом из њега вади, и која се врањем Разапеше Пипери кашуне

заврањује; а са стране, на дну, има чеп На кашуке Турске ударише

на који се пиће из њега точн; оно је сваКАТУНСКА нахија, f. ein jejirt in Rontenegro, на сриједи дебље или шире него на regionis nomen.

крајевима. Фучија је заднивена е обје страKÁ KUEPA, f. ein Frauenzimmer das sich gern не као и буре, али не стојн полошке него KÀRHIỆPKA, Iziert, mulier comta.

усправо као каца, па одозго на дну има јаКАТӰн, т. 1) (у Брд.) цвијет који у земљи му на коју се пиће у њу љева низ ње на

има какунице (колико пушчано зрно), које тегом вади или точи (н, п, кад је Фучија дјеца копају и једу, Sas #nabenfraut, orchiѕ мала па остане на мало, па је изврну); salyrium: ођео се као какун. 3) име волу, оне су понајвише у дну шнре него у врху који је врло лије, Офjennaтe, nomen bovi као и каце. Али бременице н барила на indi solitum.

крајевима су уже а на сриједн дебље, од КАТЎНАК, нка, т. vіdе каћун 1.

прилике као дугачка бурад, на осим оне КАТӰнити CE, каһуним се, v.r, impf. (у Брдима) јаме одозго на дну имају јаму и са стране

sich schmücken, zieren, exornor, cf. Kuluth ce. под врхом, те се на ону јаму што је на КАТЎНица, f. (у Брд.) Жnabenyurj, radix orchis. дну у њих пиће или вода сипа, а на ову КАБЎЊЕЊЕ, п. (у Брд.) ба8 Зіеrеn, exornаtiо. другу истаче. И за жбан може се рећи да KÄÝK, m. 1) der Laut des Truthahns, galli indici је Фучија по томе што је задневен с обје sonus. 2)* vide yanma.

стране и што стоји усправо, али он није КАЎКАЊЕ, n. Bas Oreien per kruthenne, vox округао, него је у ширини плосан, носим gallinae indicae.

оне јаме на коју се вода уњ сипа, има одоКАЎКАТи, каучём, v. impf. ISen gaut be8 rut- зго на једноме крају као носац, на који се КАЎКНУти, наукнём, v. pf.j band pon ji) seben, вода пије, ас једне му је стране једна поedo sonum galli indici.

широка дуга, дуња од осталнјех, и пробуКАЎлин, каулина, m. (у Дубр.) Ber 28tunenobt, шена је, те се провуче узнца, за коју се brassica botryitis Linn.

жбан носи, ичобања је воде на суд од кiyPЁЊЕ, n. Sав дит каyp-тафеn, tо fаcеrе төр

дуга, н стоји полонке као буре, али су јој каурин,

према днима дуге врло кратке, те је плосНАУРИН”, . беr ungläubige, inсrеdulus.

на готово као велика плоска. cf. бадаю. КАУРИти, рим, v. impf. зит каур тафеn, facio | Ацида, f. (у Боцн) беr elm, cassis : аду каурин:

На глави му сребрнa кaцида, Шта кауриш Турке без невоље

На кауиди трнест перјаница — КАУРќињА*, f. Die Ungliubige, inсrеdula: KAUKAHLE, n. das Tröpfeln (Abfallen des Gewinns) Ужелно младе кауркиње

beim Kleinhandel, lucelli adventus. КАЎРМА", f. vіdе дроб.

КіцKATн, кa, v, impf, tröpfeln, lucellum venit: KÀYPCKÂ, f. adj. das Land der Ungläubigen, terra качка пара.

incredulorum (Ungern und Deutschland). KAYAMAK, m. der Kukuruzbrei, Polenta von Mais, KayPCKй, кa, кo, ungläubis, inсrеdulorum. polenta e zea mais Linn. cf. куља. кayPCKй лдНАЦ, т. (у Србији) лонац што се кАЧАHйк, М. :

доносн из Аустрије, за разлику од онијех УКлисури испод Качаника лонаца што се праве у Србији, који су Оста Муса увр Качаника црни и много дебљи од онијех.

КАЧАЊЕ, n. Derbal. p. качати. KÀYPCKÊ MÀPJAWI, m. (y Jaapy) der Siebzehner KÀYAP, m, der Faßbinder, vietor.

(зит Иnterfфіеvе pоn еіnет Зеђnеr bеr аиф | КАЧАРА, f. зграда гдје стоје каце, бie putte,

mapjaw heißt), numus 17 cruciferorum. wo die Fässer mit Pflaumen stehen, tugurium КАФА, f. (у војв. по варошима) vide кaвa mit ad labra. allen Ableitungen.

KAYAPEB, a, o, des Faßbinders,' vietoris. КАФАзли-рӯ ЖИЦА, f.:

| КАЧАРИштв, п. Эrt wo einft качара gejtanben, л'јепо име кафазли-Ружица.

locus ubi качара fuit. КАФЕЦИЈА, m. vіdе кавеција:

| КАЧАРОВ, а, о, vidе качарев. Кафечији залфе и Филцане

КАЧАТИ, чам, v. impf. (у Боци) кача риба (кад KÀOTAH*, m. der Kaftan, tunicae seu togae genus: изађе наврх воден вицне се), auf bes Saf= Боснљак се за кафшан задева

sers Oberfläche sich werfen (vom Firdhe), prosilio,

mi genus.

[ocr errors]

a

Што

качиЦА, f. dim. p. каца.

катиговАти, гујем, v. pf. и. impf. beftrafen, КАЧКА, f. (у Банату) 1) игра женске дјеце, ein punio, castigo.

Kinderspiel, lusus quidam puellarum. 2) kpar- KÀUITO, zuweilen, subinde. ко дрвце (као клис) заошиљено с обје стра-| кВАК, m. in per piepenart: ја њега ни у коак, не које се по једноме крају удара пали- ignoriren, ignoro.

цом те одскаче у висину, cf. пиљцика 1. КВАКА, f. 1) vide кука. 2) тегли се кваке, кад КАЧКАВИЦА, f. quatfфіgеs 23etter.

двојица закваче средње прсте од руке, качкање, п. Вав Sluji ѕtrеtеn bеg Rothes, con- па се вуку који ће бити јачи. culcatio luti.

KBÁP, m, die Beschädigung damnum, cf. ureta: КАЧКАТи, кам, v, impf. Ben Roth derwaten, con- Није квара да стотину дадени

culco lutum: отјерај те свиње да не кач-| квіРАН, pнa, pнo, (кварни, на, но))) н. II. орах, кају испред куће.

љешник, жито, реrѕоrbеn, corruptus. 2) чоКачни, на, но, н. п. обруч, Заре, 28annen-, la- вјек, т.ј. килав, cf. штетан. brorum.

КВАРАТ, рта, т. 1) (по примор.) vidе четврт: KAI, m. vіdе yнкаш (cf. облук облучје): Од лакта није, од кварша није, од педи Па жераву окаш обесно

није, сву господу просвијетлн. 2) (у Боцн) Káma, f. 7) der Brei (österr. Prein), die Grüße, Аустријски сребрни новац од пет крајцара, alica, cf. каша. 2) hyp. 2. кашика :

österreichische silberne fünf Kreuzer Münze, nu. Кад поносем шимшир кашу ка грлу KAWA, f. 1) (y 11. r.) der Brei, die Grüße, alica: KBÁPÊHE, n. das beschädigen, Verderben, cor

Кад је млијека није каше, а кад је каше ruptio. није млијека. 2) кад се штогод врло рас- кВАРИти, кварйм, v. impf. Derberten, corrumpо. кува, или се измијеша тако да се не зна | квас, т.

1) der Sauerteig, fermentum. wta je, der Brei, puls : Hatununo ce kao KBÁCAU, cia, m.) 2) saure Milch womit man каша.

bie frifфе fäuert, fermentum. 3) пиварски KATLÁTHJA", f. der Striegel, strigilis.

квасац, bie 25ierbefen, fermentum. У Грбљу КАШАЊ, шља, т. беt рutеn, tussis.

кад жена метне крух у пећ, она узевши што КішнКА", f. (рі. gen. кашика) беr güffel, coch- са земље у руку рече: „Ово у руку акрух

lear, ligula, cf. Жлица, ожица, лажнца. у квас”, да бн крух у пећн нарастао. кашилук“, т. беr tabl (ан дer Slinte), cha- квасилица, f. ) наврх дрвета крпа Tybѕ ѕеlорi, cf. огњило.

косци носе у воднјеру, те квасе косу кад KÀUHTẬP, m. 1) Löffelmacher, cochlearius. Y Cp. хоће гладилицом да је оштре, ein 23ert

бији највише Цигани Влашки граде кашн- jeug der Mäher die Sense damit zu negen, inке (вретена, корнта и карлице), и носе strumentum fenisecae humectandae falci. 2) y но селима, од куће до куће, те продају н ковача чим ватру кропе, беr Wüklwift, peдају за брашно, 2) (у Сријему) Sie effel- niculus stramineus carbonibus refrigerandis. gans, platalea leucorodia.

Ковачка је квасилица много већа од косачке КАШИЧАРА, f. т. б. воденица (поточара), што и на дужем у дршку, и стоји у води у кориту.

јој коло стојн усправо, а пера су таковог квасити, сим, v. inpf. 1) переп, humeeto. 2) (у кола као кашике, eine 2Зафтӣble, mit aufa Дубр.) н. п. xљеб у каву, vidе умакати. rechtem Rade, molae parvae genus.

квасило, п. vіdе кваснлица: Надигао (или кашичАРЕВ, а, о, vidе кашичаров.

закесерио) квасило (fфіmрrli für браду). КАШИЧАРКА, f. (Влашка Циганка) RüffeІта: 1 кВАСІНА, f. (особнто у Далмацији) беr ѕijig, cherin, cochlearia.

acetum, cf. сирће, оцaт. KÀWHYÂPOB, a, o, des Löfflers, cochlearii. квашкңИЦА, f.23rotfфnitten in &iern unə Oфтаli, КАшичицА, f. dim. Е, кашика. кішничий, на, но, göffel-, cochlearis.

KBAILELE, n. 1) das Negen, humectatio. 2) )y кашкЁТ, кашкéта, m. Bad Casquet, galeae genus: Дубр.) vidе умакање. Код ћесара обрштерн бише,

KBEKA, f. das Wehgeschrei (des jungen Hasen), иносише од злата кашкеше

gemitus (lepusculi). КАШЉАЊЕ, n. Ba8 puftеn, tuѕѕitiо.

кВЁКНУти, квёкнём, v. pf. кве ик-foreien (w КАШЊАТи, кашљём, v. impf. buftеn, tussio. ein junger Hase), ingemisco t lepusculus. кішљив, а, о, беn puften babеnе, tussi lаbоrаnѕ. кВЕЧАЊк, т. дав 28ebfфreien (bes jungen pafen), КАШљЎЦАЊЕ, p. dim. u: кашљање.

gemitus lepusculi. КАШљЎЦАти, кашљўцам, v, impf. dim. v. каш- кВЕЧAТи, чим, v. impf. квек-fфreien, gemo ut

lepusculus. КАШЊЕЊЕ, n. vіdе доцњење.

квоцањк, п. Bas Blutfen Ser (Glud:) реппе, кішIГАР, тра, тро, н, п, вино, bеrb, fauer, acer- glocitio. bus.

квӧЦАТи, чём, v. impf. glutet, slutfen, glocio. кіштИГА, f. (у војв.) Sie trafe, poena. KBÖYKA, f. 1) die Gluchenne, gallina glociens. КіштиговаЊЕ, и, дав 25eftrafen, punіtіо.

2) bei dem Doppel-Rabisch die Hälfte, die der

cibi genus.

љати.

маломе

[ocr errors][merged small][ocr errors]

Gläubiger behält (die andere beißt nine, also KỆP, m. (pl. Kèpobu) der Spürhund, canis sagax.
Реппе uno pubnlein), раrѕ mаjоr bacilli, nu-| КЁРА, f. hyp. . кер.
meris notati, paбoш dicti.

КЕРЕБЕЧЕЊЕ, п. Зав Otolgieren, incessus maквоЧЕТИНА, f. augm, p. квочка.

gnificus. кВРГА, f. 1) Оer 2Гифиф, excrescens gibber. | КЕРЕБЕчити ск, чим се, v. г. impf. (у Бачкој)

3) свезати кога у квргу, etwa in Sen Bod stolzieren, magnifice incedere: Граппеп. 3) днзати се кврге, т. ј. човјека у Кад се дика у дворе ушнка, квргу везана преко себе премeтaти (у Па се бечи, па се керебечи игри).

КЕРЕп, т. (у Хрв.) 1) скела од више лађа KBPKA, f, Bag #nurren, stridor (ber &ape). свезаннјех (укерепљенијех), mebrere an кВРГАЈА, f. (у Шумад.) некака крушка по ко- einander gebundene Schiffe zur Ueberfuhr, plu

јој имају као мале кврге, 2rt 23irne, piri rеѕ nаvеs cоlligatae. 2) (у Сријему) дно genus.

или лађа на којој стоји воденица (на веквЙКНУти, нём, v.pl. fnurren, immurmuro (sic- микоме керепу стојн кућа а на ut felis).

ајташ), дав офії, auf welфет бie Baffer-
квРЧАЊЕ., п. баѕ Жnurren per Rage, murmuratio. mühle rubet, navis molae aquariae supposita.
кВРЧАТи, чим, у. impf. fnurren, murmuro. КЕРЕПњак, п, нешто око воденице.
КЕ, додаје се гдјекојијем ријечима на крају, кЁРИЦА, f. dim. b. кера.

н. п. данаске, ноfаске, јуироске, си- KЁРов, а, о, без ёрӣrђипоев, sagaciѕ саnis.
нобке, а може се чути и васке, наске, КЕРӘвљӣ, ља, ље, н. п. траг, бer бређипбе,
н: чини ми ске (мјесто: чини ми се); canum sagacium.
и васке ћу месом наранити

КЕРОСТАЦ, керосца, m. (у Дубр.) Ser Reuwter,
Чини ми ске, изнети је не ћені

саntеlаbrum, cf. свијетњак, чирак. КЕБА, f. (понајвише у Бачкој) ein Eleines Sa: кЁРУША, f. Die Opürkünlin, canis sagax fe

fфептеffеr, cultelluѕ рliсаtilis: Потрже као mina.
кебу иза појаса.

КЁРУшин, а, о, беr Opürkünvin, canis sagaeis
КЁБАЊЕ, п. ба#auern, Xopaffen, aucupium. feminae.
КЁБАти, кёбам, v. impf. Lauern, abpaffen, aucupor, КЕРЧЕ, чета, п. Ва ёрӣrbnbфеn, catuluѕ ѕаgах.
insidiiѕ capio, cf. вребати.

KECA*, f. 1) der Beutel, crumena, sacculus : Ako кЁВИЦА, f. dіtо. Е, кеба.

смо ми браћа, нијесу нам кесе сестре. КЁВА (Кёва), f. Хrauenname, nomen feminae. 2) der Beutel als bestimmte Zahl (500 PiaKÈBTAHE, n. das Befjen der Jagdhunde, allatra- ster), crumena, sacculus continens 500 piatio canis venatici.

stros. 3) (понајвише се говори pl. кесе) KÈBTATH, kèbhêm, v. impf. befzen wie ein Spür- die Patrontasche, embolorum theca, cf. mph

bund (Fläffen), latro ut canis sagax, gannio, појаснице. КЕЗУН, m. (у Ц. г.) мушки надимак.

KÈCETA, f. der Weißfisch, cyprinus alburnus :
КЁКА, f. (у Бан.) по рнтовима некака трава Кесеге му коло воде, а гргечи гледе

као рогоз, од које се срце може јести за КЕСЕЖИЦА, f. dim. . кесега.
невољу, и кад се сажваће пусти из себе кЁСЕР“, т. 1) eine Irt Зіmmеrаrt, asciae genus,
сок налик на млијеко, 2rt Planie, herba dolabra, кесером се не сијече као сјеки-
quaedam palustris.

ром и брадвом, него од прилике као мокЁКАВАЦ, кавца, m. Sеt #roate (2Binbifфе), тиком, а с друге стране нма као подугачке

ber kaj (statt mira) spricht, slavus Croata, qui ушице, којима се клини забијају, кад се кај licit (pro шта). cf. Чакавац.

зграде даском или шиндром покривају. КЕКЕЕн, у загонеци, cf. цигуљнн.

2) (icherzhaft) der Bart, barba. кЁЉАВАЦ, љавца, m. у Неретви некаква мала кЕСЕТИНА, f. augm. p. кеса.

риба за коју се каже да је пуна костију књcЕНJA*, m. ein turtifфеr Otrapenrauber ju као длака (длакава).

Pferde, latro turcicus equo veclus. кЁЊАЦ, њца, т. (у Херц.) vide магарац. КЕсизӰБ, т. (у Рисну) који се једнако смије, КЕЊАЧА, f. 1) маст што се ухвати на главҷи- der Lachlustige (schimpflich), risor.

ни или на осовини, bie 23agenfbmiere, Die | кЁсим“, т. 5) eine 25aufфитте, аvеrѕіо: Влашzwischen der Achse und der Nabe sichtbar wird, ка плаћа Турскоме цару кесим, т. б. оaxungia apparens ex parte utraque rotae. cjekom. 2) Mietbe für den Fruchtgenuß, aversio

2) (у Боци) vide магарнца, cf. кењица. pro usufructu, die meist in einem Theile der KEњИЦА, f. (у Херц.) vide магарица.

ХruФt felbft beitekt: дао краве под кесим. КЁњКАЊЕ, p. vіdе књежење.

| КЕСИМАЧА, f. овца која се даде под кесим, КЕЊкАти, кам, у. impf. vіdе књезити се. ein Schaf, das für den Fruchtgenuß abgegeben КЁњЧЕв, а, о, vide магарчев.

wird, ovis pro usufructu praestanda: КЕПЁц, m. Ser Зwerg, nanus, cf. мањо, маљени- и он купи Турске кесиначе ца, стармaлн.

кЁСити, кёсим, v. impf. т. б. зубе, Sie 3ükne КЕПЕЧЕНЧЕль, у загонеци, cf. титирин-гуске. weisen, ostendo dentes, ringor.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »