капот, m. (у Ц. г.) гуњ с кукуљицом. капотина, f. (у Ц. г.) augm. v. капот. КАПТАР, m. од луба као капа што се меће на кошнице да их чува од кише. KÁPAHE, u. das Ausschelten, objurgatio. KÁPATH, Kâрâм, v. impf. ausschelten, objurgo. КАПУЛА, f. (у Дубр.) bie 3wiebel, caepa, cf. лук. КАРАТИ, m. pl. (у Ц. г.) плата кметовима или КАПУРА, f. (у Грбљу) vide капорка. КАПУРИНА, f. augm. капа. КАПУТ, капута, m. 1) ber Raput (öfterr.), Rapot, судијама од онијех којима суде, bie Prozeß= Eoften, litis summa. КАРАТИ СЕ, карам се, v. г. impf. 1) einanber fdelten, objurgare se invicem. 2) н. п. кара се отац, Бога, ¿érnen, irascor. је|КАРАТУНА, f. вода у Ријечкој нахији у Црној гори, Матe eines lußes, fluvii nomen : Карашуну воду пријеђоше КАР, m. 1) баš Иušfdelten, increpatio: Кар Божји дар, али је мука кад бију па не даду плакати; Од кара глава не боли. 2)*, vide брига, Gorge, cura. KAPA*, adj. indecl. vide црн: И метни му расток на обрве, КАРАВЛА, влаа, m. vide Каравлах. КАРАВЛАШКӣ, ка, ко, maladifd, valachus. Ој девојко, каракоса, Не гледај ме гола, боса KAPÀMÂHKA, f. eine Art Birn, piri genus. KÀPAH, m. Mannsname, nomen viri. КАРАНОВАЦ, новца, m. варош на десном бријегу Ибра, који оданде доље недалеко утјече у Мораву (Карановац је између Ибра и Мораве), Stant in Serbien, urbs Serbiae. КАРАНОВАЧКИ, ка, ко, von Карановац. КАРАНОВЧАНИН (Карановчанин), m. iner von Карановац. КАРАНТӑн, карантана, m. (у прим.) vide крајцара: Ко не чува караншане не броји| цекање. КАРАНФИЛ*, m. vide каравиље. КАРАНФИЋ, m. (у Сријему) біe Gewürznelfe, caryophyllus aromaticus Linn. cf. каранфил.] KAPAY JA*, f. der Wachtthurm, specula, turris excubitoria. Карач, карача, m. ber delter, objurgator. КАРАЧИЦА, f. Она која се кара, bie delterin, quae increpat, objurgat: А јетрве карачице |КАРӑш, караша, m. bie Raraufde, cyprinus ca- КАРАШИЦА, f. вода у Славонији, Mame eines КАРАШИЧАНИН, m. човјек који живи покрај Карашламе у меду кухане — КАРБОНАР, карбонара, m. (у војводству по ва- У швалера карбонара нема КАРЕТ*, m. bie trafe beim прстен-Špiel, mul- КАРИТАД, карнтада, m. (у Паштр.) vide жа лост: Ајте на каритад! (зову кад ко умре). KAPHKA, f. der Reif, Ring, der das Rohr der Flinte befeftigt, orbis, cf. павта, гривна, лима. КАРИКАЧА, ¿f. eine Zrt runbe Müge ber Seržego= КАРИКЛИЈА, winer, galerus hercegovinensium. Кариклија је од црвене абе или чохе, одо зго је затубаста као фес, а са стране има црну поставу, за коју се одозго може што задјести (гдјекоји у бојевима позадијевају фишеке да су им наручнији него у кесама). cf. шишак. КАРИшик, m. измијешано којешта, баз emengfel, mixtura. КАРИШНИЦА, Ғ. ријека у Далмацији између Велебита и равнога Котара, Mаmе cines lußes, fluvii nomen. карли*, adj. indecl. belümmert, sollicitus, vide| КАСАРМА, f. (у Ц. г.) bie Raferne, castra: брижан. А глас бегу на касарму дође KÀCATH, Câm, v. impf. traben, tolutim incedo. КАРЛИСАЊЕ, П. bas öftere Hus- und Gingeђeн. КАРЛИСАТИ, Карлисам, v. impf, oft aus- unò ein= | касӑч, касача, m. н. п. коњ, који добро каса, gehen. КАРЛИЦА, f. bie Mulbe, alveus. КАРЛИЧИЦА, f. dim. v. карлица. ber Eraber, gradiens tolutim. КАСКАЊЕ, n. dim. v. касање. КӑСКАТИ, кам, dim. v. касати. КАРЛОВАЦ, ЛОвца, m. 1) Karlftabt, Carlosta-|каснити, ним, (у војв.) vide доцнити, dium, cf. Карловци. 2) некакав талијер, Urt|касно, (у војв.) vide доцкан. österr. Thaler, numi genus. КАРЛОВАЧКӣ, ка, ко, 1) Rarlowiger, Carlovicensis. 2) Rarlftäster, Carlostadiensis. КАРЛОВКИЊА, f. 1) Rarlowigerin, Carlovicensis | mulier: А што су ми Карловкиње беле румене 2) Karlstädterin, Carlostadiensis mulier. Карловци, ловаца, m. pl. 1) Rarlowin (in Gir= mien), Carlovicium. 2) (горњи) videКарловац. КАРЛОВЧАНИН, . 1) Rarlowißer, Carlovicensis. 2) Rarlftäbter, Carlostadiensis. КАРМИНА (кармина), f. (по зап. кр.) vide даћа. по варошима може се чути) vide лубеница. KAPTA, f. 1) die Spielkarte, charta lusoria. 2) (по зап. кр.) vide хартија. КАРТАЊЕ, n. bas Rartenfpiel, lusus chartarum. карташ, карташа, m. vide картар. КАРТАШИЦА, f. vide картара. КАРТӰН, картуна, m. (у војв.) ber Baumwollen=| КАРУЦЕ, f. pl. (v. ital. carozza) ber agen, bie КАСОРОЊА, f. (у Ц. г.) некака трава, која у води има род као кестење, који свиње једу, Art Sumpfkraut, herba quaedam palustris. КАСТЕЛА, f. pl. осам села поред мора између Спљета и Трогира, и ово су им имена од Спљета идући : Сугурац, Гомилица, Камбеловац, Луксић, Стари, Нӧви, Стафилић, Нèај. Кастелани су сви закона Римскога и по одијелу и живљењу врло се разликују од Влаха или Морлака, н. п. сврх појаса носе дукачке плаветне хаљине с тијеснијем рукавима, брију бркове, имају лијепе куће и живе као варошани; али Српски доста добро говоре, јер се мијешају с Власима и док су Турци држали Клис били су под владом Турском; али опет имају у говору много ријечи које не иду у чисти Српски језик, н. п. патку зову ушак (али знаду и што је патка), разбој кросна, језик јазик и језик, мјесто примити кажу иријаши и т. д. КАСТЕН, } * adv. gerabe, eigens, proprie, dire- Шаље Вуку књигу касшилице manubriata. кат*, m. 1) baš tođwerf, contignatio : кућа на два каша, cf. бој, таван. 2) eine Reiђе dnüre am Rleibe: удри три каша гајтана. cu= | катан, cf. пипавица. КАРУЧ, m. владичанско око у језеру Скадар- КАСАЛО, m. êraber, gradiens tolutim, КАСАЊЕ, n. bas Eraben, gradus tolutilis. КАСАПИТИ, ПӥМ, v. impf. сјећи месо, Gleifd aus: КАСАПЉЕЊЕ, П. bas leifdbauen, ars lanii. Касапски, ка, ко, vide месарски. КАТАНА (катана)*, m. ein Krieger ju Hferbe, miles eques: Скидај руо незнана кашано КАТАНИЈА, f. (coll.) bie Krieger ju Pferbe, mili- Па узима триста кашаније stile vexilli, cf. копљача. Сини муњо да кашарму нађем — На кашуне Турске ударише КАТУНСКА нахија, f. ein 2ezirÉ in Montenegro, regionis nomen. КАЋИПЕРА, (f. ein Grauenzimmer bas fid gern КАЋИПЁРКА, (ziert, mulier comta. КАЋУН, m. 1) (у Брд.) цвијет који у земљи има какунице (колико пушчано зрно), које дјеца копају и једу, baš Rnabenfraut, orchis satyrium: Ођео се као какун. 2) име волу, који је врло лијеп, Дфfenname, nomen bovi indi solitum. КАЋУНАК, нка, m. vide каћун 1. КАЋУНИТИ CE, каћуним се, v. r. impf. (у Брдима) fidy fdmücen, žieren, exornor, cf. китити се. КАЋУНИЦА, f. (у Брд.) Rnabenwuri, radix orchis. КАЋУЊЕЊЕ, п. (у Брд.) baš 3ieren, exornatio. KÄYK, m. 1) der Laut des Truthahns, galli indici sonus. 2)* vide чалма. КАЎКАЊЕ, п. баs dyreien ber Erutbenne, vox gallinae indicae. КАЎКАТИ, кӑучём, v. impf. 2 бen Caut beš Erut= КАЎКНУТИ, каукнём, v. p.abn von fid geben, edo sonum galli indici. КАЛИН, каулина, m. (у Дубр.) ber 23lumenfohl, brassica botryitis Linn. КАУРЕЊЕ, п. баš зит каур-тафеn, zo facere zov каурин. КАУРИН*, m. ber Ungläubige, incredulus. КАУРИТИ, рӥм, v. impf. zum каур maden, faciо тог каурин: Шта кауриш Турке без невоље — КАУРКИЊА*, f. bie ungläubige, incredula : Ужелно младе кауркиње КАЎРМА*, f. vide дроб. KÀYPCKÂ, f. adj. das Land der Ungläubigen, terra incredulorum (Ungern und Deutschland). КАУРСКИ, ка, ко, ungläubig, incredulorum. КАУРСКИ ЛОНАЦ, m. (у Србији) лонац што се доноси из Аустрије, за разлику од онијех лонаца што се праве у Србији, који су црни и много дебљи од онијех. КАУРСКИ МАРЈАш, m. (у Јадру) ber iebebner (jum unterfdiebe von cinem Behner ber aud марјаш ђeißt), numus 17 cruciferorum. КАФА, f. (у војв. по варошима) vide кава mit allen Ableitungen. КАФАЗЛИ-РУЖИЦА, f.: Л'јено име кафазли-Ружица. КАФЕЏИЈА, m. vide кавеџија: Кафеџији зале и филџане КАФТАН*, m. ber Saftan, tunicae seu togae genus: Босиљак се за кафшан задева КАЦА, f. 1) bie Rufe, anne, labrum. 2) (у Банату око Темишвара) свако буре, аß, dolium. Каца је управо свака одозго без дна, и стоји усправо, и понајвише је у дну шира него у врху. Буре је заднивено с обје стране, и стоји полошке, па одозго на сриједи има јаму на коју се пиће уњ љева и натегом из њега вади, и која се врањем заврањује; а са стране, на дну, има чеп на који се пиће из њега точн; оно је свако на сриједи дебље или шире него на крајевима. Фучија је заднивена с обје стране као и буре, али не стоји полошке него усправо као каца, па одозго на дну има јаму на коју се пиће у њу љева и из ње натегом вади или точи (н. п. кад је фучија мала па остане на мало, па је изврну); оне су понајвише у дну шире него у врху као и каце. Али бременице и барила на крајевима су уже а на сриједи дебље, од прилике као дугачка бурад, па осим оне јаме одозго на дну имају јаму и са стране под врхом, те се на ону јаму што је на дну у њих пиће или вода сипа, а на ову другу истаче. И за жбан може се рећи да је фучија по томе што је заднивен с обје стране и што стоји усправо, али он није округао, него је у ширини плосан, и осим оне јаме на коју се вода уњ сипа, има одозго на једноме крају као носац, на који се вода пије, а с једне му је стране једна поширока дуга, дуља од осталијех, и пробушена је, те се провуче узица, за коју се жбан носи. И чобања је водени суд од дуга, и стоји полошке као буре, али су јој према днима дуге врло кратке, те је плосна готово као велика плоска. cf. бадањ. кацида, f. (у Боци) ber Soelm, cassis: На глави му сребрна кацида, На кациди триест перјаница KAUKAHLE, n. das Tröpfeln (Abfallen des Gewinns) beim Kleinhandel, lucelli adventus. Кацкати, ка, v. impf. tröpfeln, lucellum venit: КАЧИЦА, f. dim. v. каца. КАЧКА, f. (у Банату) 5) игра женске дјеце, ein качкати, кам, v. impf. ben Roth jerwaten, con- качни, на, но, н. п. обруч, aß-, Bannen-, labrorum. каш, m. vide ункаш (cf. облук облучје): Па жераву о каш обесио KáшIA, f. 1) der Brei (österr. Prein), die Grüße, alica, cf. каша. 2) һур. v. кашика : Кад поносем шимшир кашу ка грлу KÄIA, f. 1) (y II. r.) der Brei, die Grüße, alica: Кад је млијека није каше, а кад је каше није млијека. 2) кад се штогод врло раскува, или се измијеша тако да се не зна шта је, ber 2rei, puls: начинило се као каша. КАШАГИЈА*, f. ber Štriegel, strigilis. | КАПТИГОВАТИ, гујем, v. pf, и. impf, beftrafen, punio, castigo. кашто, zuweilen, subinde. квак, m. in ber Sevenšart: jа њега ни у квак, ignoriren, ignoro. КВАКА, f. 1) vide кука. 2) тегли се кваке, кад квар, m. bie 25efdabigung damnum, cf. штета: КВАРАТ, рта, m. 1) (по примор.) vide четврт: KBAPEHE, n. das Beschädigen, Verderben, corruptio. } што кварити, кварим, v. impf. verberben, corrumpo. КВАС, m. ( 1) ber Sauerteig, fermentum. КВАСАЦ, сца, m. 2) saure Milch womit man bie frifde fäuert, fermentum. 3) пиварски квасац, біе 2ierbefen, fermentum. У Грбљу кад жена метне крух у пећ, она узевши што са земље у руку рече: „Ово у руку а крух у квас”, да би крух у пећн нарастао. кваСИЛИЦА, f. 1) наврх дрвета крпа косци носе у водијеру, те квасе косу кад хоће гладилицом да је оштре, ein BerE= zeug der Mäher die Sense damit zu neßen, instrumentum fenisecae humectandae falci. 2) y ковача чим ватру кропе, ber Rüblwifd, peniculus stramineus carbonibus refrigerandis. Ковачка је квасилица много већа од косачке и на дужему дршку, и стоји у води у кориту. квасити, сим, v. impf. 1) negen, humecto. 2) (у Дубр.) н. п. хлеб у каву, vide умакати. квасило, n. vide квасилица: Надигао (или закесерно) квасило (fdimpflid für браду). Röffelma=|КВАСИНА, f. (особито у Далмацији) ber Effig, acetum, cf. сирће, оцат. КАШИЧАР, m. s) Eiffelmader, cochlearius. У Ср- KÀшнчÂРоB, a, o, des Löfflers, cochlearii. И носише од злата кашкеше KBANIEнHUA, f.Brotschnitten in Eiern und Schmalz, КВАШЕЊЕ, n. 1) baš Међен, humectatio. 2) )у KBEKA, f. das Wehgeschrei (des jungen Hasen), КВЕКНУТИ, Квêкнём, v. p. кве ик-fdreien (I ein junger Hase), ingemiscot lepusculus. КВЕЧАЊЕ, П. baš 2Bebfdreien (bes jungen Safen), gemitus lepusculi. квЕЧАТИ, ЧИМ, v. impf. квек-fdreien, gemo ut lepusculus. КВОЦАЊЕ, n. bas Klucfen ber (Glud-) Senne, glovitio. КВОЦАТИ, чём, v. impf. gluđen, gludfen, glocio. КВОЧКА, f. 1) bie Sluchenne, gallina glociens. 2) bei dem Doppel-Rabisch die Hälfte, die der läubiger befält (bie anbere beißt пиле, alfo |кёр, m. (pl. кёрови) ber Öpürbunb, canis sagax. Senne unboübnlein), pars major bacilli, nu- | КÉРА, f. hyp. v. кер. meris notati, рабош dicti. КВОЧЁТИНА, f. augm. v. квочка. КВРГА, f. 1) ber ušud, excrescens gibber. 3) свезати кога у квргу, etwa in ben Roc fpannen. 3) дизати се кврге, т. ј. човјека у квргу везана преко себе преметати (у игри). KBPKA, f. das Knurren, stridor (der Kaße). КВРГАЈА, f. (у Шумад.) некака крушка по којој имају као мале кврге, Urt irne, piri genus. квікнути, нём, v.pf. fnurren, immurmuro (sicut felis). квічіЊЕ, n. baš Snurren ber Rage, murmuratio. КВРЧАТИ, ЧИМ, v. impf. Enurren, murmuro. КЕРЕБЕЧЕЊЕ, n. baš Stolzieren, incessus magnificus. КЕРЕБЕЧИТИ СЕ, чим се, v. r. impf. (у Бачкој) ftolzieren, magnifice incedere: Кад се дика у дворе ушнка, Па се бечи, па се керебечи КЕРЕП, m. (у Хрв.) 1) скела од више лађа свезанијех (укерепљенијех), mebrere an einander gebundene Schiffe zur Ueberfuhr, plures naves colligatae. 2) (у Сријему) дно или лађа на којој стоји воденица (на великоме керепу стоји кућа а на маломе ajraш), das Schiff, auf welchem die Wassermühle rubet, navis molae aquariae supposita. КЕРЕПЊАК, m. нешто око воденице. КЕ, додаје се гдјекојијем ријечима на крају, | КЕРИЦА, f. dim. v. кера. н. п. данаске, ноћаске, јушроске, си- кёров, а, о, beš pütlunbes, sagacis canis. ножке, а може се чути и васке, наске, КЕРОВљи, ља, љё, н. п. траг, ber н: чини ми ске (мјесто: чини мн се); canum sagacium. pürbunbe, |КЁРОСТАЦ, керосца, m. (у Дубр.) ber Eeudter, cantelabrum, cf. свијетњак, чирак. a=|КЕРУША, f. bie pürýünbin, canis sagax fe И васке ћу месом наранити Чини ми ске, изнети је не ћеш КЕБА, f. (понајвише у Бачкој) ein Eleines fdenmeffer, cultellus plicatilis: Потрже као кебу иза појаса. КЕБАЊЕ, п. баš Rauern, Ибраеn, aucupium. KÉBATH, Kêбâm, V. impf. lauern, abpassen, aucupor, insidiis capio, cf. вребати. КЕБИЦА, f. dim. v. кеба. КЕВА (Кёва), f. Grauenname, nomen feminae. KÈBTÂHE, n. das Befzen der Jagdhunde, allatratio canis venatici. кевтати, кёвћем, v. impf. befjen wie ein pûr= hund (kläffen), latro ut canis sagax, gannio. КЁЗУН, m. (у Ц. г.) мушки надимак. КЕКА, f. (у Бан.) по ритовима некака трава као рогоз, од које се срце може јести за невољу, и кад се сажваће пусти из себе сок налик на млијеко, Urt Pflanze, herba quaedam palustris. КЕКАВАЦ, кавца, m. ber Rroate (invifce), ber kaj (ftatt шта) fpridt, slavus Croata, qui кај dicit (pro шта). cf. Чакавац. КЕКЕЉЕН, у загонеци, cf. цигуљин. КЕЉАВАЦ, љавца, m. у Неретвн некаква мала| риба за коју се каже да је пуна костију као длака (длакава). КЕЊАЦ, њца, m. (у Херц.) vide магарац. КЕЊАЧА, f. 1) маст што се ухвати на главчини или на осовини, bie agenfdmiere, bie zwischen der Achse und der Nabe sichtbar wird, axungia apparens ex parte utraque rotae. 2) (у Боци) vide магарнца, cf. кењица. КЁЊИЦА, f. (у Херц.) vide магарица. КЁЊКАЊЕ, П. vide књежење. КЁЊКАТИ, кам, v. impf. vide књезити се. КЕЊЧЕВ, а, о, vide магарчев. кЁПЁц, m. ber Swerg, nanus, cf. мањо, маљени ца, стармали. КЕПЕЧЁНЧЕЛЕ, у загонеци, cf. титирин-гуске. mina. КЁРУШИН, а, о, ber Opürkünbin, canis sagacis feminae. KÉPчE, чeтa, n. das Spürhündchen, catulus sagax. КЁСА*, f. 1) ber Meutel, crumena, sacculus : Ако смо ми браћа, нијесу нам кесе сестре. 2) der Beutel als bestimmte Zahl (500 Piafter), crumena, sacculus continens 500 piastros. 3) (понајвише се говори pl. кесе) bie Patrontafce, embolorum theca, cf. припојаснице. KECEPA, f. der Weißfisch, cyprinus alburnus: Кесеге му коло воде, а гргечи гледе КЁСЕЖИЦА, f. dim. v. кесега. кÈсер*, m. 1) eine Wrt Rimmerart, asciae genus, dolabra. Кесером се не сијече као сјекиром и брадвом, него од прилике као мотиком, а с друге стране има као подугачке ушице, којима се клини забијају, кад се зграде даском или шиндром покривају. 2) (scherzhaft) der Bart, barba. КЕСЕТИНА, f. augm. v. кеса. кÈСЕЏИЈА*, m. ein türÉifder Straßenrauber ju Pferde, latro turcicus equo vectus. КЁСИЗУБ, m. (у Рисну) који се једнако смије, der Lachlustige (schimpflich), risor. кесим*, m. 1) eine 2aufdfumme, aversio : Влашка плаћа Турскоме цару кесим, т. ј. осјеком. 2) Miethe für ben Frudtgenuß, aversio pro usufructu, die meist in einem Theile der Fruct felbft beftebt: дао краве пӧд кесим. КЕСИМАЧА, f. Овца која се даде под кесим, ein Schaf, das für den Fruchtgenuß abgegeben wird, ovis pro usufructu praestanda: И он купи Турске кесимаче KÉCHTH, KêcÂM, v. impf. т. j. зyбe, die Zähne weifen, ostendo dentes, ringor. - |