Page images
PDF
EPUB

Аца, f. dili. 2. каца.
<A, E. (у Банату) 5) игра женске дјеце, ein

Icatio luti.

orum. ,

mi genus. .

не зна1 квас, m,

тако да се

у квас??, да бн

кіштиговАги, тујем, у. pf. и. impf. Dejtrafen/

punio, castigo. inderspiel, lusus quidam puellarum.3. kpar: Kurro, zuweilen, subinde.

KBÂK, m. in der Redensart: ja bera hu y koak, » дрвце (као клис) заошнљено собје стра

ignoriren, ignoro. з које се по једноме крају удара пали

квАКА, f. 5) vide кука. 2) тегли се кваке, кад эм те одскаче у висину, cf. пиљцика 1.

двојица закваче средње прсте од руке, Авиця, f. quatfфіgеѕ ДЗetter. Albe, n. das Flüssigtreten des Kothes, con.

па се вуку који ће бити јачи. КВАР, m.

die Beschädigung damnum, cf. ureta: ATH, Kâm, v. impf. den Koth zerwaten, con

Није квара да стотину дадеш lco latum: отјерај те свиње да не кач-кВАРАН, pнa, pнo, (кварни, на, но) ) н. ін. орах,

љешник, жито, реrѕоrbеn, corruptus. 2) чоју испред куће.

вјек, т.ј. килав, cf. штетан. й, на, но, н. п. обруч, Хар- 28annen-, la

КВАРАТ, pтa, m. ) (по примор.) vidе четврт:

Од лакта није, од кварша није, од педи , m, vide yнкаш (cf. облук облучје):

није, сву господу просвијетлн. 2) (у Боцн) 1 жераву окаш обесио

Аустријски сребрни новац од пет крајцара, 1, f. 1) der Vrei (österr. Prein), die Grüße,

österreichische filberne fünf Kreuzer Münze, nuca, cf. каша. 2) hyp, p. кашика : д поносем шимшир кашу ка грлу

n. das Beschädigen, Verderben, cor

ruptio "; f. 1) (y 14. 1.) der Brei, die Grüße, alica: KBÁP.be, д је млијека није каше, а кад је каше је минјека. 2) кад се штогод врло рас-1 кВАРНІн, кварйм, v. inpf. Berberber, corrumpо. за, или се измнјеша

KBÁCALL,

} !) der Sauerteig, fermentum. a je, ber 23rei, puls: начинило се као

Sua, m. 2) saure Milch womit man bie frifme fäuert, fermentum. 3) пиварски

kBaca u die Bierhefen, fermentum. y I'póny ша. THJA*, f. der Striegel, strigilis.

кад Женаметне круху пећ, она узевши што љ, шља, т. беr buten, Lussis.

са земље у руку рече: „Ово у руку акрух КА*, f. (рі. gen. кацника) беr #ffеl, cochE, Tigula, cf. Жлица, ожица, лажица.

крух у пећн нарастао. —1Ук", т. Der Otab (at per Slinte), cha- кВА СИЛНЦА, f. 1) наврх дрвета крпа в selopi, cf. огњило.

те квасе косу кад FIÂP, m. 1) Löffelmacher, cochlearius. y Cpo

гладилицом да је оштре, ein Bertjeug der Mäher die Sense damit zu negen, in

strumentum fenisecae humectandae falci. 2) y и највише Цигани влашки граде каши(вретена, корнта и карлице), и носе

ковача чим ватру кропе, беr &#bmijФ, реселима, од куће до куће, те продају н

piculus stramineus carbonibus refrigerandis. і за брашно. 2) (у Срнјему) бie göffel

Новачка је квасилица много већа од косачке 3, platalea leucorodia.

и на дужему дршку, н стоји у води у кориту. Коло стојн усправо, а пера су таковог/кВА сиги, сим, v. inpf. 1) переп, humeeto. 2) (у em Rade, molae parvae genus. ka kauake, eine Badmühle

, mit auf

кВАсило, п. vіdе квасилнца: Надигао (или КАРКА, f. (Влашка Циганка) effeIma:/kBACHA, f. (особито у Далмацији) Оer Efjig, АРЕВ, а, о, Vidе кашичаров,

(schimpflich п, cochlearia. LAPOB, a, 0, des Lofflers, cochlearii.

KBÀNIE HHA, f.Brotschnitten in Eiern und Schmals,

cibi [ИЦА, f. dim. p. кашнка.

genus. (Hй, на, но, еüffel-, cochlearis.

KBAILLE EE, n. 1) das Neßen, humectatio. 2) )y T, Kaikéta, m. das Casquet, galeae genus: ћесара обрштерн бише,

f. das Wehgeschrei (des jungen Hasen), осише од злата кашкеше HE, n, das Kusten, tussitio.

КВЕКНУти, квекнём, v. pf. кве ик-freien (Ф 1ти, кашљем, v. impf. Биіtеn, tussio.

junger Hase), ingemisco t lepusculus, a, o, den Kusten habend, tussi laborans. KBEYAHE, n. das Wehídreien (des jungen asen),

dim, u: кашљање. ЦАти, кашљўцам, y, impf. dim. е. каш-кВЕЧАти, чим, v. impf. квек-foreien, Bemo ut

lepusculus.

квоцањк, п. дав Зludjen ber (Glut-) реппе, уіdе додњење.

glocitio. Р. тра, тро, н. п. вино, Бесь, fauer, acer

KBÒLATH, Yên, v. impf. glucken, glucjen, glocio. ГА, војв

KBOYKA, f. 1) die Gluchenne, gallina glociens. f. (y Boje.) die Strafe, poena.

Mor-sabird die Hälfte sie dann

што

носе у воднјеру,

a

Дубр. н. п. xље у каву, vidе умакате, закесерио) квасило (fфimpli, für браду).

acetum, cf. сирће, оцaт.

Дубр.) vidе умакање.
КВЕКА,

gem itus (lepusculi).

ein

ЦАЊЕ,

gemitus lepusculi.

.

П.

[ocr errors]

an

на

маломе

[ocr errors]

RECT

FECTI

[ocr errors]

н: Чини МИ

КЕТЕН, ,

KEXNCAT

кебу нза појаса.

сата:

Släubiger behält (die andere beißt nune, also kỆP, m. (pl. Kèpobh) der Spürhund, canis sagax.
Denne und Hühnlein), pars major bacilli, nu- KÉPA, f. hyp. v. Kep.
neris notati, pabou dicti.

КЕРЁВЕЧЕЊЕ, п. бав Otolgieren, incessus ma-
ЧЕТИНА, f. augm, p. квочка.

gnificus. ТА, f. 1) Оer RIившиф8, excrescens gibber. КЕРЁВкчити се, чём се, т. г. impf. (у Бачкој)

свезати кога у квргу, etwa in Ben Bod stolzieren, magnifice incedere: раппеп. 3) дизaти се кврге, т. ј. човјека у Кад се дика у дворе ушнка, Евргу везана

преко
себе
пpeмeтaти (у Па се бечи, па се керебечи

лађа ігри).

кЁРЕП, т. (у Хрв.) ) скела од више -KA, f, das Knurren, stridor (der Kaße).

свезаннјех (укерепљенијех), mehrere -ГАЈА, f. (у Шумад.) некака крушка по ко- einander gebundene Schiffe jur ueberfuhr, pluој имају као мале кврге, 2rt 23irne, piri

rеѕ hаvеs cоlligatae. 2) (у Сријему) дно genus.

или лађа на којој стоји воденица (на ве-кнути, нём, v.pf. fnurren, immurmuro (sic

ликоме керепу стојн кућа а at felis).

ajram), das Schiff
, auf welchem die Wasser-

4 БЧАЊЕ, n. Tag #nurren per Rage, murmuratio. mühle rubet, navis molae aquariae supposita. бЧАти, чим, v. impf. fnurren, murmuro. КЕРЕПњак, п. нешто око воденице.

додаје се гдјекојвјем ријечима на крају, КЁРНЦА, f. dim. . кера.
и на данаске, ноћаске, јуароске, си- КЕРов, а, о, без бребитрев, ѕаgаcіs capis.
онокке, а може

се чути и васке, наске, квРовый, ља, ље, но грар, бет Орӣеђипте,
ске (мјесто: чинн мн се);

КЕСУРІ canum sagacium. и васке ћу месом наранити кЁРостлц, керосца, m. (у Дубр.) bеr Reuter,

КЕТЕУІ Чинн ми ске, изнети је нe teur 54, 1. (nou ajBhue y barkoj) ein kleines Ta- KÈPylla, f. die Spürhündin, canis sagax fe

serbi fchenmesser, cultellus plicatilis : Ilotpäe kao mina.

сегРИЦА | КЕРУІйин, а, о, беr @purbuntin, canis sagaeis BÂHE, n. das Lauern, Ubpassen, aucupium.

feminae. Блти, кебам, v. impf. Гашеrn, abpafen, aucupor, кЁРчи, чета, . Das epurbanoфen, catuluѕ ѕаgах,

Бјелог insidiiѕ capio. ef. вребати. KÈCA, f. 1) der Beutel, crumena, sacculus : Ako

ВЕЦ, кец ЕВА (Кёва), f. Хrauenname, nomen feminae.

ми браћа, нијесу нам кесе сестре.

Кіц! ) ÈBTÂBE, n. das Beffen der Iagdhunde, allatra

2) der Beutel als bestimmte Zahl (500 Pia

fter), crumena, sacculus continens 500 piatio canis venatici.

ћу, нег ÈBTATH, kèbħêm, v. impf. beffen wie ein Spür

stros. ) (понајвише се говори pl. кесе)
die Patrontasche, embolorum theca, cf. nph-

#ЦАНЕ, Д
bund (Kläffen), latro ut canis sagax, gannio.
појаснице.

кЁЦАТн, ц -ЕзӯН, m. (у ц. г.) мушки надимак.

KÈCETA, f. der Weißfisch, cyprinus alburnus : ЁКА, f. (у Бан.) по рнтовима некака трава

БЕЦЕ.Б., f. Кесеге му коло воде, а гргечи гледе као рогоз, од које се срце може јести за

praecingi невољу, н кад се сажваће пусти из себе кЁСЕР", т. 1) eine airt Зіmmеrаrt, asciae сок налик на млијеко, Irt pranje, herba

genus,

dolabra, кесером се не сијече као сјекиquaedam palustris. ЁКАВАЦ, кавца, m. per Srpate (2Binbifфе),

ром и брадвом, него од прилике као моber kaj (statt mira) spricht, slavus Croata, qui

тиком, а с друге стране има као подугачке кај dicit (pro шта). cf. Чакавац.

вграде даском или шиндром покривају.

Клини забијају, кад се
ЕКЁљЕн, у загонеци, cf. цигуљнн.
СЕЉАВАЦ, љавца, т. у Неретви некаква мала кєсётння, f. augm. p. кеса.
риба за коју се каже да је пуна костију | кискунЈА“, m. ein turtifфеr Otrapenrabet зи
као длака (длакава).
ЁЊАЦ, њца, т. (у Херц.) vide магарац.
ЕЊАЧА, f. 1) маст што се ухвати на главчи-
HAHAH ha ocoBhut, die Wagenfchmiere, die RÈCÀN*, m. 3) eine Bauschsumme, aversio: Braw-
zwischen der Achse und der Nabe sichtbar wird,
axungia apparens ex parte utraque rotae.

2) (у Боци) vide магарнца, cf. кењица.
ЁњицА, f. (у Херц.) vide магарица.
ЁњКАЊЕ, n, vidе књежење.
ЁњКАТи, кам, v. impf. vіdе књәзити се.
ЁњЧЕВ, а, о, vide магарчев.
ЕПЁц, m. Ser Зverg, nanus, cf. мањо, маљени-

ца, стармaли.
ВПЕЧЕнчEЛE, у загонеци, cf. титирин-гуске.

ЁБИЦА, f. dir. p. кеба.

смо

tarum)

і

и! !

кЁcЕЖИЦА, f. dim. p. кесега.

[ocr errors]

drude kell

ушице, којима се

2) (icherzhaft) der Bart, barba.

pellam. , tічEHв, т. 248

caplatio. ЧИГА, ) г. frynka, stella

Кічити, чим, у. caplo (pilam)

січити, кёчим, !

Pferde, latro turcicus equo vectus.
КЁСизӯ B, m. (у Рисну) који се једнако смије,
der Ladylustige (ichimpflich), risor.
ка плаћа Турскоме цару кесим, т. ). -
cjekom. 2) Miethe für den Fruchytgenuß, aversio
pro usufructu, die meist in einem Sheile der

Хrut fеlоt bеtebt: дао краве под кесим.
| KECймАЧА, f. овца која се даде под кесим,

ein Schaf, das für den Fruchtgenuß abgegeben
wird, ovis pro usufructu praestanda:

и он купи Турске кесимаче.
КЁСити, кёсии, v. impf. т. ј. зубе, бie 3abne

weisen, ostendo dentes, ringor.

Ит тебе иде,

тебе све на ма шики , кета, п. 1 Bleida, cibi gen се шеница отр Ништа до самог вбије, те спадне СКОКОШама или с и котлу да се

[ocr errors]
[ocr errors]

ова

дише;
ко би мог'о брату кидисаиси,

facile rumpitur: :
Мушкомн чедо плачљиво,
Танка ми пређа кидљива
Џенерао Кија Осјеклија

[ocr errors]

кЙЈАВИЦА, f. vіdе кнхавица.

impf. lachen und die ити се, кесім се, ч. г.

шеницом

да се ни мало не познаје; по åbne weisen, ring or.

том кад хоће кешке да се једе, ваде се по ца, f. ) lim. p. кеса, ба8 Beutelфеt, mar.

неколике кашике у тнга те се погрије. apiolam. 2) боли дијете кесица, povenfat, кивин, вна, вно, на кога, bеr еtmas miber einen

auf dem Herze hat, iratus alicui. rotum.

m. (gen. pl. кестена) bie &a- кидањЕ, n. ) баѕ &nt;meireipen, ruptio. 2) бав ГЁн, кестена, anie (österr. die Kesten), Baum und Frucht, Ausmisten, purgatio stabuli. 1stanea. .

кЙДАОниЦА, f. (у Хрв.) рупа на кошарн кроз "ЕНА планина, f. :

коју се ђубре баца на поље (кад се коКесаена висока планина

шара кида), ein Rom, bei welфет бer Rift "ЁНАР, кестенaрa, m, који кестене продаје, aus dem Stale hinausgeworfen wird, hiatus

ejiciendo e stabulo fimo. astanienverkäufer, qui castaneas verdit. "ЕНАРИЦА, f. Kastanienverkäuferin, mulier |KÀÆTU,

дам, v. imf. ) reisen, rumpo. 2) н. п. "ЁНАРКА, castaneas venditans.

кошару, ђубре, аuѕmiten, purgo stabulum. "Ёнин, кестеника, m. per Saftanienware кидати ск, дам се, v, r. impf. A) reipen, rumрi: iestenwald), castanetum.

се конци кидају. 2) кида се човјек н. п. «Ёния, m. dim. б. кестен.

од каке муке, од бриге или од великога поЕНЦИЈА“, m. vіdе кестенар.

cua; lich in Beschwerlichkeit befinden, laboro.

кйдис Ати, дишем, у. impf. gewaltfаmе ano EHE, n. (coll.) die Kastanien, castaneae. дзУБ, т. (у ц. г.) vide пестозуб.

anlegen, vim infero: хоће сам себи да киРИНА, f. augm. p. кеса. н, m. (у Хрв.) vide ћетен. Yui, m. eine Art serbischen Tanjes, choreae KNADHB,

quod а, о, н. п. пређа, was gern teipt, -bicae genus. . НЦА, f. vіdе ћетрица. САти, хишём, v. pf. (у ц. г.) vidе кни кЙЈА оскКЛИЈА, m. (ст.): глопавлић њима кехисао

Он отиде шеер Бајној луци Kéna, m. das UB in Karten, monas (charum lusoriarum). interj. Laut, um die Ziegen zu treiben, KĀJĀK,

m. 1) der Knüttel, fustis: Ja paBAM 1

држалицу, а оно се начини кијак: ја киѕоnuѕ аgеntіѕ capras: Волим рећн: не него ваздан: кец! кец!

јакнволим. 2) хоћеш кнјак! Би Бећommit

es nicht, thust es nicht, non tibi succedet. НЕ, n. ba% кец rufen, vox кең ги, цам, v. impf. кец rufen, dico кец!

KHJAMET, m. der Sturm (eig. u. fig.), der Welt ÞA, f. die Sürze (das Vortuch) der Frauen,

mundi interitus : куда ћеш ти на есіngulum, cf. бошча, прегаза.

том кијамешу? Као у очи кијамеша.
БИЦА, f. dim. ь.
ХЊЕ, n, dim. p. кецање.
Үти, нём, v. pf. (bie 3iege) mit бет 2 вакилчит, m. dim. p. кнјак.

ти, кам, dim. б. кецати.
ke ken vertreiben, fortkeßen, abigo ca-

KHJATRÊ, wie mit einem Knúttel, ceu fuste: E, n. das Aufpassen (z. B. im Ballspiel),

Аарно га пушком кијачки (mit bет Яolben). кЙКА * f. der Zopf, cauda (capillorum); pajetko

него у припоstellatus, cf. нoствица.

п. Спопаде га и, чам, v. impf. aufpaffen (im Baljpiel),

обрће, кика тебе нде, очи бечи, кечим, у загонеци мјесто кесиши : а зубе кечи, а

својом се киком разговара: Све на мање живот долази.

kera, n. eine Speise von Weizen und KUKAHE, n, das Zieben beim Zopfe, capilis se ish, cibi genus (solemnioris). Hajnpnje ценица отријеби

да у њој не буде кЙКАТИ СЕ, кам се, т. г. impf. вући се ским до самога зрна, по том се у ступи је, те спадне љуска с ње, па се онда коицима или совчијим месом тако уку-кикилo, m. Hме јарцу, 23pdfdname, nomen capro

котлу да се месо све распадне; онда кости поваде напоље, а месо се лопатако измијеша соном раскуханом

измије:

Ende,

ЕйәАЊЕ, p. vіdе кихање.
кЙЈАти, кијам, vidе кихати.
кЙЈАЧА, f. vіdе кијак.

кецеља.

кЙЈАЧИЦА, f. dim. , кијача.

lam.

tatio. 'А, А,

f. Stierl, Sterlet, Stör, accipenser

за

Н.

[ocr errors]

омиче

се

чује у простом говору
Вијеткама н у пјесмама,
кику

Чича
Ајдук чешља кику у буквнку,
Како моја! bе ћеш опаднути ?

се

to (pilam). И,

се

Ca

[blocks in formation]

invicem trahere.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors]

maскола.

[merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

кикинда

Kapuje, er fucht was (Schläge), quaerit -ран кикимо! олн се мнти ?

luun ; аратос ти кирије, снѣн"мн се мити, оли чешљати ?

RAPHIHJA*, f. Fuhrmann, der Saumer, veeturaA, f. Stadt im Banat, urbis nomen.

rius, vector clitellarius : SAHин, m. Einer pon Кикинда.

Кириџија, камо ти кирија ? ски, кa, кo, pon Кикинда.

Уанције и у меанџије A, m. (y I'pósy) ein Ochsenname, nomen

кирирйәнски, 2 кa, кo, н. п. коњ, соха, Srафt-, indi solitum.

}

кЙРИЙЈСКИ, vecturarius. Aube, n. das laute Lachen, cachinnalio. Tu ce, kükohêm ce, v. r. impf. laut la- KUPHƯỜBAHE, n. das Fuhrmannsgeschäft, vita

vecturarii. cachinnor. , f. im Sprichworte ::Io wro Bnawe ku- KuPHÒBatu, puuviêm, wimpf.Fuhrmannsgeschäft казала у недјељу својему оцу кад га је кйсање, n. bas Infdіtеn jum 243einen, murmur

ad fletum vergens. јела гдје носи кокош да прода. Кокош в хтјела казати, јер" би то било по кисАти, сам, y, impf. (@terr. raungen) і вит

Weinen anschicken, os ad fletum diduco.
скн а она је хтјела да говори као Тур-
-а; а тако му је и Влаше рекла као да јнискля вдда, f. 3) bеr болеrbrunnen, fons aquae
я не познаје.

acidae: отишао
на киселу воду.

2) der
f. 1 der Bruch im Unterleibe, hernia. Sauerbrunnen (Waffer), aquae acidae : maje
Per Auswuchs an einem Baume, tuber : Ha- киселу воду; помогла му кисела вода. cf.
-е се као кила на грбаво дрво. 3) (у кисељак.
с.) груда снијега, ein &фneebat, glebula киселина, f. Die бaure, acor, acilitas.
s: бију се килама, нян гукају се, т.ј. киселина, f. (у Хрв.) кисело млијеко (као
Aajy ce. 4) ein Getreidemaß, modii genus. слатко вареника), faure ority, oxygala.
, а, о, деr einen 2rubat, herniosus: киселитн, лим, v. impf. 3) н. п. јело, млнјеко,

су болесни, осим килавога браје. fäuern, acidum reddo. 2) H. п. опанке, ку-
нти, килавим, v. impf. кога, einem (ur) ђељу, einweimen, mасего.
rengung) einen Bruc verursachen, concilio KÀCEANIA, f. 1) der Sauera mpfer, rumex acetosa
biam.

Linn. 2) saure Suppe, jus acidum: kuceania bẾbe, n. das Verursachen eines Bruchs, од расола или од оцта, или трична кисеciliatio herniae.

лица, што обично у Сријему граде : - киљера, т. (у Сријему) vidе филер. Терај куме логова Ац, киљерца, m. dim. p. киљер.

Преко тога корова : кüика, т. (у примор.) vide стјеница. Далеко је Митровица А, f. (у Ц. г.) силно вријеме, н. п. кн- Олади се киселица снијег, град, Regen=, Офnee-2Better, 3) 28einbefen, faex, faeces: стојн внно још estas pluvialis aut nivalis.

на киселици; доброг је вина и киселиEhe, n, das Aufpußen, exornatio.

ца добра. ти се, кинђурам се, v. г. impf. fіф кисело дёво, т. (у војв.) Jer & fjigbaum, rhus сoтor, cf. катити се.

typhinum. ЗА, f (у Паштр.) vide жижоле. киСЕЉАК, кисељака, т. 1) vidе киселица 1.

2) (у Босни) vidе кисела вода. Е, нем се, v. г. pf. Піф fortpaten, кис.ЉАЧА, f. (у Уж. н.) ) 2Гrt гiepfel, pomi geѕеѕе: кини ми се сочију. die Plage, vexatio.

nus, 2) (у Дубр.) auerflee, oxalis acetosel

la Linn.
: das Placken, excruciatio.
ањйм, v. impf. мучити кога, рlаtеп,

кЙСЕЉЕЊк, п. 1) баg@auern, fermentatio. 2) ба?
Einweichen, maceratio.

.
m. (y bojb.) die Bildfäule, signum, Kúchru, CÂM, v. impf. Fäuerlich schmecken, suba-

киско, села, ло, (comp. киселиjn) fauer, acidnѕ.

cidulus sum.

кисКАЊЕ, т. dim. , кисање. пй, vidе кипљети.

кЙСКАТи, кам, у. impf. dim. p., кисати. )

кислицо, f. (у Сријему) на сукњН постава Ueberlaufen des fiedenden

одоздо изнутра (око једне подланице шнпи,

рока), cf. синцеф. impf. (jym.) überlaufen, KůChytu, nêm, v. impf :) fauer werden, aacesco: pájynja)*, f. der Miethwohner,

Кисни, не мисли, стигло ме до врљта (заinquilinus.

киселила жена у соби (нли умљечару) e Wiethe, merces conducti. 2) die

лонац млијека, па га покрила н повезала ara, merces

торбом да се (у топлини) прије укиселн.
Кад то све сврши, онда рече: „Кнсни, не

Пla ухв

кЙТАСТ, а Китина, 1

наф frij

bus: ки шта сје йтити, ти КітиЦА, f, ornata: Одовае ћу

У кийич

чинём, vidе кихнути.

1) vidе кич. А заФузда ј

Оқити му кі Те јој љубе Шарца коња A) (у Дубр.) і la centaurium йтињи, п. 90% Катати, кам, ,

у

йт Уч, vidе кит ётидст, а, о, биійти, Китога,

E. да dundalio.

[ocr errors]
[ocr errors]

yecturae: тражи

EUR CBÅTOP

мисан, стигло

била

Reherbe рис = AATOme ce kufienu CB По накаше кибени ча» Quasten (kute), tiarae sonders

много китн, ein Зі. quae

[ocr errors]

да се

се

[ocr errors]

(по земљн) за
запела ногом

Regen beneßt
b, cosa
, freghe

cetus.
кит, кйт! interi.

dem man fie
mannegritult

.

цвијећа; ; ell, murmur

По кишу руя 1) if yum

По другу љуб 2) (ст.) киша

сватови, mie 2] er

3) die Quaste, 2: није

су, на барјаку
ца. е.

од крстова зл
Те куцају Бош

lius

[ocr errors]

kao

ges, montis nomen:

Kйт

ме до врата” (т. ј. да се

Epitheton der
чанјеко уян ендок она буде до врата),
обрне к вратита, лонац и

њом; јер је некотице
за упрту од торбе). 2) pom/ КИТЕНА, f. 3) т. ј. капа.
verden, pluvia madesco.

Sie хајдуци tra.
12
кіт, т. (у Дубр-) беr 58a1fifф, balaena mysti-
ruft man den lämmern zu,

in V

mollius incedit. on den Müttern abtreibt, vos KUREHE, n. das Schmücer

| КИТ О, т. (у ц. г.) мушки separantis ad tempus agnos a matribus.

KÚXÂHR, n. das Nießen, ste

кЙХАти, кйхам, v. impf. п кита, f ) деr raup, Bufфеп, ѕеrtаm: киша кЙХАНИЦА, f. Bаѕ lіереп, е ице

Kйхнути, кйхнём, v. pf. п аце и сватови, т. ј. кибеникицо, m. ein 3ierling (ос

incedit. n Virgil : arma viram que

e-sйцонЁых, п. bas Sieren, rras, fimbria: кита на

кЙцошити ск, шём се, у

mollius incedo. тне кише висе

КИЧЁљив, а, о, (по југоз. ка по плећима

perbus, cf. охол, поноси +) Kåra und Kra, das männlide Slied der Kinder. 5) Fra senname, nomen feminae. 6KHUÈ HCTBO, n. der Hochm

2) der Busc, crista : Панна у Херцеговинн, Rame eines Beral кичица, f. 1) бie frone ar

де

се попын јели на кг 3) das Tausendguldenkrau

гium Linn. ef. китица. А доклен дође под Кишу планіну —

писањка.
-

кӣчMA, f. vіdе леђа.
КичмениЦА,

f. ber Rückgr кЙША,

f. der Rüffel, rostru китиНА, f. Sie Oneebufфеt auf Sen Bäитеп кичMЕЊАЧА, nad frischgefallenem Sdnee, nives in arbori-KULIA, f. der Regen, pluvia,

сурла, ряло. китити, тим, Ү. impf. dieren, fфтüdten, exorno.] кишAH, шна, шно, vidе кие

кипидти, шам, v. impf. (у кйтнЩА, f. ) dim. кита. 2) (ст.) pie siertiфе, кЙАЊЕ, п. (у Дубр.) ба

што н. п. кошуље у вод

сего. кишати ск, шам се, v. imj

киселитн се, распасти с weicht werden, macerari :

ли се бешкот добро кии нйиЦА, f. dim. p. киша.

кйикти, шӣ, v. impf. (у Бог 4) (у Дубр.) Sad Xaufengulbentraut, gentia-| кишити, шӣ, (у Боци) vide

cf. даждјетн. кишљив, а, о, (у Боци) vide кЙшни, на, но, н, п, вода, Xege

pluvius. , лі. ein groper 28ale in BerliйниЦА, f. (у Бачкој) vide Пачва, 30fфеп бer Apнна ипд деr fеtuns/кишовит, а, о, н. п. година гнАст, а, о, Бифіg, densus, н. п, боснљак.

KANAA, f. der Klop, Block, trabs

ко,

кЙГАн, тно, тно, 5) vidе кнтнаст:

Међу кишним горнцама
2) Kateh, geschmückt, ornatus:

ба ухвати кишну Црногорку
кЙТАст, а, о, vidе китнаст.

ни

bus: кишина у планини, не може се
шта сјећн.
ornata :
одовле ћу преселитн, кадо,
У кишццу варош Подгорицу
з) vidе кичица :
А зафузда једном жнцом златном,
окити мукиту до кишицах
те јој љубе руке н кољена,
Шарца коња доље у кишице
na centaurium Linn. cf. кичица.
йткање, р. Бав кнт-rufen, actio voce кнт!
йтKAти, кам,

у.
кит!
тяўч, vidе кит кит!
гог,

KHTòra,
абад :
оrуби та попе

sagen, dico

impf. кит кит

KйшчицА, f. vіdе шараљка.

Смиљанићу

калдАРИЦА, f. на великијем во,

која не стоји на лађи, него кладама, 2Гrt 23affеrmüble, genus,

povi

рі. (ст.)

гал туту зеленоме

оғ проћи и у Шабац доћи.

име воду, ОФfеппате, потен
ви (н чаушн).

рав/

БА, т.
solitum.

CBĂTOB

« PreviousContinue »