Page images
PDF
EPUB

e

сати:

кЁсити CE, кёсім се, v. r. impf. Кафеn uni bie шеницом да се ни мало не познаје; по Zähne weisen, ringor.

том кад хоће кешке да се једе, ваде се по кЁснЦА, f. ) lim, y, кеса, да8 BeutelФеп, таг- неколике кашике у тига те се погрије.

supiolum. 2) боли дијете кесица, родеnjа, кйван, вна, вно, на кога, беr еtmas wiser einen scrotum.

auf dem Herze hat, iratus alicui. кЁстЁН, кестена, m. (gen. pl. кестена) bie &a-кЙДАЊЕ, п. 1) ба$ €ntimеіrеіреп, raptio. 2) бав

stanie (österr. die Kesten), Baum und Frucht, Uusmisten, purgatio stabuli. castanea.

KйдионицА, f. (у Хрв.) рупа на кошарн кроз кЁcТЕНА планина, f.:

коју се ђубре баца на поље (кад се кои Кестена висока планина

шара кида), ein gоф, bei welфет бer Rift КЕСТЕНАР, кестенaрa, m, који кестене продаје, aus dem Stalle kinausgeworfen wird, hiatus

Kastanienverkäufer, qui castaneas verdit. ejiciendo e stabulo fimo.
КЕСТЕНАРИЦА, f. Sаftаniеnvertäuferin, mulier |кЙДАTи, дам, v. imf. 1) reiben, rumpo. 2) н. п.
КЕСТЕНАРКА, castaneas venditans.

кошару, ђубре, аивтiten, purgo stabulum. КЕСтёник, кестеника, m. Set Saftanienwals | кЙДAТи си, дам се, y, r. impf. 3) reiben, rumрi: (Kestenwald), castanetum.

ови се конци кидају. 2) кида се човјек н. п. КЕстќния, m. dim. B. кестен.

од каке муке, од бриге или од великога поКЕСТЕНЦИЈА“, m. vіdе кестенар.

caa, sich in Beschwerlichkeit befinden, laboro. KÈCTÊKE, n. (coll.) die Kastanien, castaneae. кйдиСАти, дишём, v. impf. gewaltfаmе pano КЕстозуы, т. (у Ц. г.) vide пестозуб.

anlegen, vim infero: хоће сам себи да киКЕСУРИНА, f. augm. p. кеса.

дише; КЁТЕН, m. (у Хрв.) vide ћетен.

Ко би мог'о брату кидисати КЁТЕУШ, m. eine Дrt ferbifфеn Xanges, choreae кидљив, а, о, н. п. пређа, ma$ деrn reipt, serbicae genus.

quod facile rumpitur: кЁТРИЦА, f. vіdе ћетрица.

Мушко ми чедо плачљиво, КЁхиСАти, хишём, v. pf. (у Ц. г.) vidе кнди- Танка ми пређа кидљива

кЙЈА öcЈЕКЛИЈА, m. (ст.): Бјелопавлић њима кехисао

Џенерао Кија Осјеклија кЁц, кéца, т. бав 2p in &arten, monas (char- Он отиде шеер Бајној луци tarum lusoriarum).

кИЈАВИЦА, f. vіdе кихавица. кЁц! interj. Laut, um die Ziegen zu treiben, KĖJAK, m. 1) der Knüttel, fustis: Ja mpabam кЁЦА! | sonus agentis'capras: Волим рећн: не држалицу, а оно се начини кијак: ја кићу, него ваздан: кец! кец!

јак и волим. 2) хоћеш кнјак! ди befommit КЁЦАНЕ, п. бав кец rufen, vox кец!

es nicht, thust es nicht, non tibi succedet. кЁЦАТи, цам, v. impf. кец rufen, dico кец! KUJÁMET*, m. der Sturm (eig. u. fig.), der Welt KÈQE.BA, f. die Schürze (das Portuch) der Frauen, &nbe, mundi interitus : куда ћеш ти на praecingulum, cf. бошча, прегача.

том кијамешу? Као у очи кијамеша. кЁЦЕЉИЦА, f. dim, p. кецеља.

| кЙЈАЊЕ, n. vіdе кихање. кЁЦКАЊЕ, n, dim. ь, кецање.

кЙЈАти, кнјам, vidе кихати. кЁцKATи, кам, dim. p. кецати.

КИЈАЧА, f. vіdе кнјак. кЁцнути, нём, v. pf. (bie Siege) mit Бет 2us: киЈАчия, m. dim. p. кијак.

Brutе кең реrtreiben, fortfереп, аbіgо са- кЙЈАЧИЦА, f. dim. , кијача. pellam.

KNJÂYKÊ, wie mit einem Knüttel, ceu fuste: кЁЧЁНЕ, п. Зав Лufpaffen (в. 23. im 23айjpiel), ударио га пушком кијачки (mit Sem Rolben). captatio.

кЙКА”, f. Ser Sopf, cauda (capillorum); ријетко KèYHTA, | f. Stierl, Sterlet, Stör, accipenser , ,

се чује у простом говору него у припоКЕЧИКА, stellatus, cf. нoствица.

вијеткама и у пјесмама, н. п. Спопаде га кЁчити, чим, v. impf. aufpafen (im 23айjpiel),

за кику

Чича се обрће, кика capto (pilam). КЁчити, кёчим, у загонеци мјесто кесиши: Ајдук чешља кику у буквнку,

Пут тебе нде, очи бечи, а зубе кечи, а Са својом се киком разговара: тебе све на мање живот долазн.

Кико моја! ће ћеш опаднути ?
кЁШкк“, кета, п. eine Opeife pon 283eigen uno кйкАЊЕ, n. Ba8 Зieben beim Зорѓе, to capilis se

Fleisch, cibi genus (solemnioris). Hajnpuje invicem trahere.
се шеннца отријеби да у њој не буде кЙКАТИ СЕ, кам се, т. е. impf. вућн се с кнм
ништа до самога зрна, по том се у ступи 3a kuky, sich bei dem Zopfe nehmen, capillis se
обије, те спадне љуска с ње, па се онда invicem trahere.
с кокошнма или с овчијим месом тако уку- кикило, т. нме јарцу, 23ocЕвпате, поmеn capro
ха у котлу да се месо све распадне; онда

indi solitum :
се кости поваде напоље, а месо се лопа- Her' узаврела казан лексије,
тнцом тако измијеша с оном раскуханом Па зове свекра да га измије:

}

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

се

омиче

:

Да вран кикило! оли се мнти ?

Kepuje, er sucht was (Sdhläge), quaerit maОли се митн, олн чешљати?

lum ; аратос ти кирије, снђи ми с кола. кйкиндА, f. @tast im janat, urbis потеп. КИРИЦИЈА*, f. Suhrmann, Ser Фаитеr, vecturaкикйнБАНин, т. ©iner pot Кикинда.

rius, vector clitellarius : Кикиндскй, кa, кo, pon Кикинда.

Кириција, камо ти кнрија ? кикоЊА, т. (у Грбљу) ein Objenname, nomen Уанције и у меанџије bovi indi solitum.

КИРЙцинскӣ, 1 кa, кo, н. п. коњ, соха, Хrat-, ,

, кикотаЊЕ, n. Das Iaute gaфen, cachinnаtiо. кЙРИЦИЈски, vecturarius. кикотАТИ СЕ, кнкоћем се, v. r. impf. Гаut lа: КИРИцоваЊЕ, n. Sas Suprmannégefäft, vita chen, cachinnor.

vecturarii. кйкош, f. im Opriфworte :•По што Влаше ки- КИРИдвати, рицујем, v.impf.Suђrmann8 gefäft

кош? Некака се потурчила у суботу па treiben, vecturarium agere. то казала у недјељу својему оцу кад га је кЙСАЊЕ, n. Вав 21nfiden gum 23einen, murmur видјела гдје носи кокош да прода. Кокош

ad fletum vergens. није хтјела казати, јер би то било по кЙСАти, сам, v. impf. (@fterr. raunjen) i jum Српски а она је хтјела да говори као Тур- Beinen anschicken, os ad fletum diduco. кнња; а тако му је и Влаше рекла као да кйсЕлА вода, f. 3) Ser ©ашеrbrunnen, fons aquae та и не познаје.

acidae: отишао на киселу воду. 2) Оer кЙЛА, f. 1) бer 23ru, im unterleibe, hernia. Sauerbrunnen (Wasser), aquae acidae: nje

2) der Auswuchs an einem Baume, tuber : Ha- киселу воду; помогла му кисела вода. cf. меће се као кила на грбаво дрво. 3) (у кисељак. Ц. г.) груда снијега, ein ©фneeball, glebula киселина, f. Vie Oure, acor, acilitas. nivis: бију се килама, или гукају се, т.ј. |кЙСЕлинА, f. (у Хрв.) кисело млијеко (као

rpyaajy ce. 4) ein Getreidemaß, modii genus. слатко вареника), faure Orilm, oxygala. кЙЛАВ, а, о, беr einen 25ru, bat, herniosus :|кЙСЕлити, лим, v. impf. 3) н. п. јело, млијеко,

Сви су болесни, осим килавога браје. fäиеrn, acidum reddo. 2) н. п. опанке, кукилавити, килавим, v. impf. кога, einem (ur) hevy, einweichen, macero.

Anstrengung) einen Bruch verursachen, concilio KÅCEANGA, f. 1) der Sauerampfer, rumex acetosa herniam.

Linn. 2) saure Suppe, jus acidum: kuceanna килављЁЊЕ, т. бas aerurfaфen eines Bru фs, од расола или од оцта, или трична кисеconciliatio herniae.

лица, што обично у Сријему граде: киљЁР, киёра, т. (у Сријему) vide ћилер. Терај куме логова киљЁРАЦ, кнљерца, m. dim, p. кнљер.

Преко тога корова : кЙМАК, кимка, т. (у примор.) vide стјеница. Далеко је Митровица КімпИЈА, f. (у ц. г.) силно вријеме, н. п. кн- Олади се киселица

ша, снијег, град, Хеден-, фnee-2Better, 3) Weinhefen, fäex, faeces: Croju biho join tempestas pluvialis aut nivalis.

на киселици; доброr jе вина и киселикинъУРЁњЕ, n. Ba8 21ufpиреп, еxornаtiо.

ца добра. кинъЎРИти ск, кинђӯрим се, т. г. impf. fіф кисело ДPво, т. (у војв.) Ser & Tigbaum, rhus риреп, соmоr, cf. китити се.

typhinum. кйнКАВИЦА, f. (у Паштр.) vide жижоле. |киСЕЉАК, кисељака, т. 1) vidе киселица 1. кинути, кинём, vidе кихнути,

2) (у Босни) vidе кисела вода. кЙНУги ск, нём се, v. г. pf. jih fortpacten, кисЕЉАЧА, f. (у Уж. н.) 3) 2Гrt 2Гepfel, pomi geamoliri ѕеѕе: кини ми се сочију.

nus, 2) (у Дубр.) байerflee, oxalis acetoselкињБА, f. die Plage, vexatio.

la Linn. кињЁЊЕ, n. Bas Placten, excruciatio.

кЙСЕЉЊЕ, n. 1) аѕ duern, fermentatio. 2) Sas кињити, књим, у. impf. мучити кога, рlаtеп, Einweichen, maceratio. excrucio,

киСЕО, села, ло, (сотр. киселнјн) fauer, acidus. кип, кипа, т. (у војв.) bie 25ilbfäule, signum, киснти, сім, v. impf. fauerli fфтefen, subastatua.

cidulus sum. кЙrІЕти, (нст.)

кЙСКАЊЕ, т. dim. p. кнсање. кипити, (зап.) пи, vidе кипљети.

кЙСКАТи, кам, y, impf. dim. b. кисати. кипJЕти, (југоз.)

кислицо, f. (у Сријему) на сукњи постава KÚILLELE, n. das Ueberlaufen des fiedenden одоздо изнутра (око једне подланице ІнWassers, redundatio.

рока), cf. синцев. кипЊЕти, кипи, у. impf. (јуж.) überlaufen, киснути, нем, , impf 1) fauer wеrbеn, aacesco : redundo.

Кисни, не мисли, стигло ме до врљта (заКИРАЦИЈА (кирајџија)*, f. Ver 92ietwobner, киселила жена у соби (или умљечару) Miethmann, inquilinus.

лонац млијека, па га покрила н повезала кЙРИЈА, f. 3) Sie Pietbe, merces conducti, 2) Sie торбом да се (у топлинн) прије укисели.

&radot, vectura, merces yecturae: тражи Кад то све сврши, онда рече: „Кнсни, не

[ocr errors]
[ocr errors]

писањка.

мисли, стигло ме до врата” (т. ј. да се stehende Epitheton der Hochzeitgäste, cf. kuмлнјеко укисели док она буде до врата), па се обрне к вратима, а лонац и млијеко Днгоше се кипени сватови (по земљн) за њом; јер је нехотице била Повикаше кићени чаушн запела ногом за упрту од торбе). 2) вот кйкЁНКА, f. 1) т. ј. капа, еіnе Irt Snuge mit

Regen beneßt werden, pluvia madesco. Quasten (Kate), tiarae genus, dergleichen beкйт, м. (у Дубр.) per 283aff, balaena mysti- fonvers Sіе хајдуци tragen. 2) женско које cetus.

ce młoro KATH, ein Zierling (von Frauen), кит, кйт! interj. ruft man en gümmern ju, in: quae mollius incedit.

dem man sie von den Müttern abtreibt, vox KŮKÊHE, n. das Schmücken, ornatio. separantis ad tempus agnos a matribus.

кино, м. (у Ц. г.) мушки надимак. кЙТА, f. 1) деr trаup, Зифеп, ѕеrtаm: киша кЙХАВИЦА, f. Bag tieper, stеrрutаtiо. цвијећа;

киХАЊЕ, n. Saw Fiepen, sternutatio. По кишу ружице

кЙХАТИ, кихам, v. impf. niepen, sternuto. По другу љубице

кихНУти, кихнём, v. pf. nieper, sternuto. 2) (ст.) киша и сватови, т. б. кићени кйцош, m. ein Sierling (oom ЭЛаппе), qui molCB A TOBH, wie im Virgil : arma virumque lius incedit. 3) бie Onajte, cirrus, fimbria: кита на Фе-кӣцопШЁЊЕ, п. ба$ Sieren, mollior incessus. су, на барјаку;

кЙцошити ск, шим се, v. r. impf. (іф зіеrеп, од крстова златне каше висе

mollius incedo. Те куцају Бошка по плећима

кичёљив, а, о, (по југоз. кр.) Кофmuthіѕ, ѕu4) кйта unкита, ба8 minnliфе &lies per perbus, cf. охол, поноснт. Kinder. 5) Frauenname, nomen feminae. 6) KUYÈDHCTBO, n. der Hochmuth, superbia. планина у Херцеговинн, name eines Ser: кйчица, f. 1) bie Яrone am Pfеrbеfup, corona. ges, montis nomen :

2) per 25ufф, crista: Доклен дође под Кишу планнну — Де се попын јели на кичицу : кЙТАН, тно, тно, 1) vidе кнтнaст :

3) das Tausendguldenkraut, gentiana centauМеђу кишним горнцама

гium Linn, cf. китица, 4) (у Сријему) vide 2) кнђен, яefфтӣtt, оrnatus: Па ухватн кишну Црногорку

кӣчMA, f. vіdе леђа. кЙТАст, а, о, vidе китнаст.

кичменица,

f. der Rückgrat, spina dorsi. китина, f. Sіе ефneebufфеn auf pen Baumen кичмёЊАЧА,

nach frischgefallenem Schnee, nives in arbori- KŮJIA, f. der Regen, pluvia, cf. ASXA. bus: кишина у планннн, не може се ни- кЙША, f. Sеr iu (Tel, rostrum suis, cf. ћуша, шта сјећн.

сурла, рило. китити, тим, v. impf. sieren, fmuden, exorno. | кЙШАН, ина, шно, vide кишовит. кйтица, f. ) dim. кита. 2) (ст.) бie sierliфе, киШАЊЕ, п. (у Дубр.) ба8 €inmeіфеп, maceornata :

ratio. Одовле ћу преселнти, кадо,

кЙШАти, шам, у. impf. (у Дубр.) киселити У кишицу варош Подгорицу

што н. п. кошуље у води, einweimen, ma3) vidе кичица : А зафузда једном жицом златном, кЙШАТИ СЕ, шам се, v. impf. (у Дуир.) поОкити му киту до кишигах

киселитн се, распасти се у водн, еіngeТе јој љубе руке н кољена,

weicht werden, macerari : A BHAHMO xohe Шарца коња доље у кишице

ли се бешкот добро кишаши. 4) (у Дубр.) дав $aufenbaufenfraut, gentia-| кишити, шӣ, (у Боци) vide кишјети. na centaurium Linn, cf. кичица.

кишиЦА, f. dim. p. киша. киткање, п. Зав кнт-rufen, actio voce кит! кйінЈЕти, шӣ, v. impf. (у Боцн) regen, pluere, кйтKATн, кам, у. impf. кит кит fagen, dico cf. даждјетн. кнт !

кишљив, а, о, (у Боци) vide кишовнт. кЙТ ЛУч, vidе кит кит!

кишни, на, но, н, п. вода, іеgеn: (6. 23, 28ајTer), китнАст, а, о, bufфія, densus, н. п. боснљак. pluvius. китог, Китога, т. еіn groper 23afe in Ser | кйшницА, f. (у Бачкој) vide дaждевица.

Мачва, зwifфеn per Дрина ипо Ser Seitung кишовит, а, о, н. п. година, rеgnerif%, pluШабац:

viosus. Погуби га попе Смиљанићу

кишчица, f. vіdе шараљка. У Кишогу лугу зеленоме

KAÀAA, f. der Klop, Block, trabs, truncus. Кишог проћи ну Шабац доћи

| кл.ДАРИЦА, f. на великијем водама воденица, кйтоњА, m. Hме волу, Офjenname, nomen bovi која не стоји на лађи, него на издубеним indi solitum.

KAAAama, Urt Wassermühle, molae aquariae кйленӣ світови (и чаушн), т. pl. (ст.) дав/ genus,

cero.

?

кладЕ, f. Ser 23Iodt, codex, carcer: метнули га клапAвица, г. (у Ц. г.) vide -лапавица. укладе.

кліпити, пим, v. impf. 3) trabet, eo aegre : кля ДЕНАЦ, кладенца, т. (ст.) vide студенац : цијели дан клавио пјешице. 2) ова свиМоје чарне очи

јећа клапи, кад гори, т. ј. топи се много, Два бистра кладенца

rinnen, mano. Кад дођоше на воду кладенац

кліпити, пим, v. impf. vіdе тлапити. КЛА ДЁТИНА, f. augm. 2. клада.

кліпити ск, пӣ се, v. r. impf. (у Имоск.) меклідити CE, дим се, v. г. impf. wetten, pigno- ни се клапи да ће тако бити, јфеіnеn, vire certo,

detur, cf, чинити се. клідит, т.

кліпити CE, пӣ се, v. r. impf. пjенущити се, dim. p. клада. кладиЦА, f.

- fфäumen, ѕрито: Клавило се, не клапнKAABA, f. ein Garbenschober, meta mergitum, ло, јешћу те, платио сам те (сапун мјесто cf. крстина.

сира). кладњк, п. у Босни или у Херцеговинн не-КЛАПРЊАЊЕ, n. Sag Plappern, blаtеrаtiо. како мјесто :

КЛАПРЊАТИ, њам, v. impf. plappern, blаtего. А од Кладња Рамо барјактаре

клас, т. 3) Sie 2Tebre, spica, cf. влат. 2) (по кладово, n. Otast uno Seftung аn Sеt Donau, јуж. кр.) кукуруз са зрнимa, Sie Onaisabre,

östlich von Oríchova. Einen Kanonenschuß öft- spica zeae, cf. клип. 3) (у Хрв.) vidе окоlicher sino die Ruinen der Brücke Trajans. cf. мак (cf. окмасина). 4) (у Хрв.) кукурузна Клуч.

peca, Käßchen an der Maisabre, julus zeae. Клідовски, кa, кo, von Кладово.

КЛАСАН, cкa, m. hyp. p. клас. КЛАДУРИНА, f. vіdе кладетнна.

KAÀCÂBE, n. das Aufschießen der Wehren, spicarum клАДУША, f. @tast in Surfif-Rroatient :

emissio. Сад сам пош'о у кршну кладушу, KAÀCAT, câm, v. impf. in Zehren schießen, spicas Да ја просим Мујину Хајкуну

emitto, spicor. кліЪЁњЕ, n. Ba8 28etten, contentio (pignore). класинА, f. (у Боци) vidе овршина. KAAGÊHE, das

КЛАСИНА клік, т. (у ц. г.) Jer Ralf, calx, cf. креч: класнт, m. dim. E. клас. Бише трада три године данах,

KACJE, n. (coll.) die Lehren, spicae. Не одбище клака од камена

KAACÒDEP, der Lehrenleser, Nachstoppeler, spiciКЛАMйтАЊЕ, п. За8 28ateln, nutatio, agilаtiо. legus (?): КЛАMйтATи, кламићем, v. impf. 5) wacteln, nuto. Једна кита класоберу, 2) wackeln, agito.

Друга кита постатнику КлінАЦ, нца, т. 1) беr ngpap, angustа via: У нашега класобера Од куда су кланци понајтјешњи

Свилен кнта над очима Да уходи кланце и богазе

Класти, кладём, 1) v. pf. (у Хрв.) [telen, Tegen, 2) Roth, lutum: кланац до кољена. pono, cf. метнути. 2) v. impf. н. п. кладе кланица, f. (у Босни) vidе кошара.

гној из ране, мозак нз главе, Iangfam une КланицА, f. (у Дубр.) н. п. овца која ће да dick fließen (wie Honig, Rok), lente fluere.

ce kone, das Stedschaf, ovis od cultrum KAATÁPÊHE, n. das Umherstreichen, vagatio. destinata.

КЛАТАРИти CE, клатарим се, y, r. impf. (у Хрв.) клінцАЊЕ, п. ба8 jid, muѕе ѕеbеn, fatigans in- клатари се по свијету, т.ј. вуче се, иmber

ftreiben, vagor, ef. потуцaти се, скитати се. К.ЛАНЦАти, цам, v. impf, fimйде деђеп, fаti-| кліти, кољем, v. impf. 3) аbfteben, jahlаyten, gari eundo.

macto. у Србији и данас мушкарци кољу КЛАЊАЛИЦА, f. eine 2Гrt gieber Ser 23linken, mit марву и живину, а жене ни по што: јер

denen sie auf der Erde figend um Almosen кажу да је оно мрцино што жена закоње; bitten, cantus quidam coecorum eleemosy- или ако се догоди да хоће какво живинче nàm mendicantium.

да се омрцини, а нема никакова мушкарца кліЊАЊЕ, п. 1) баѕ dеrnеіgеn, inсlіnаtіо, 2) Sa$ да га прикоље, онда жена (не ће свака, Beten (von Türken), oratio.

него гдјекоја мушкобана) узме сонн тучак клаЊАти, њам, v. impf. н. п. подне, акшам, те метне себи међу ноге, па онако с ту

nhuwanjy, beten (von den türkischen Serben), чком коље. 2) fteфen, pango : кому oro:

бухе. Турски клањам, Српски Бога молни клати ск, кољем се, v. r, impf. ) beipet, bibig клањАТИ СЕ, њам се, v. r, impf, jih perheigen, fein, mordeo : коље се н.п. мачка, коњ; дн. inclinor.

јете, не кољи се ! 2) raufen, rixor. клањЕ, п. 1) баз ОФlayten, mactatio. 3) Зmie: клітно, т. (у војв.) Jer Glofenfфwengel, cam

trat, rixа: у њиховој је кући до вијека panae pistillum, cf. звечак. клање међу женама.

кліто, п. (у Хрв.) троје дрвљадн саставље. клапA, f. Ser 28abn, vanitas :

но крмету око врата, да се не може проСан је клапа, а Бог је истина —

вући кроз ограду (једни говоре огрлица

[ocr errors]

cessus.

ме

.

1

[ocr errors]

крмећа), Лrt palsje, fо бем фbеіnе аn:[клёнчин, m. dim. . клен 2.

gelegt wird, damit es durch die Zäune nicht KÊKE, n. (act.) vide knujeme. "" burФfФteiфеn fann, jagi genus porco impo-| клЁњЕ, т. (ист.) vidе клијење.

hendum ne sepimenta реrvadat. у Србији клЁЛА, f. (Хрв.) vidе клемпе.
мјесто овога свеже се крмету под грло је- клёпило, п. Зав Räutebret, bie Bretglode (in pen
дно подугачко дрво попријеко.

serbischen Klöstern), tabula campanae loco. клічёЊЕ, n, vidе кречење.

KAÈTÂBE, n. 1) das Schlagen an das fåutebret, клічина, f. (у Ц. г.) vidе кречана.

pulsatio tabulae. 2) das Dengeln, acutio (quae клічити, чим, у. impf. vіdе кречити.

fit pulsando). КЛАЧКАОница, f. vіdе каљужа.

кліпити, клёпљём, v. İmpf. 1) ударати у клеклањА, f. 1) (у Котару) дугачке бијеле ча- пало, аt ѕав клепало (Фlagen, pulsare tabu" раnе, преко којих се обувају чараае (као Tam. 1) мотику, сјекіру, pengeIn, pulsando

у Лици натикаче преко заче), гitt Otrumpf, exacuo.
tibialium genus, cf. бјечва. 2) (у Хрв.) дје- клЁПАЦ, пца, т. (у Хрв.) косни чекић, Ser
војачке шарене докољенице. 3) у Сријему Dengelhammer, malleolus fenisecae tundendae
комадић чохе или друге каже крпе што се falci.
фурки нан туски (н. п. купљеној) омота | клЁnЁт, т. ) дав Setün Ser Subsloden, егері-
око ноће да би се могла познати ако би taculorum sonus. 2) das Getös (der Pantoffel),
куд , 4) Винковаца): на аму sonitus :
био од коже кроз које су провучене штраф стада клевет мества и папуча

ке, да не би стругале коња по ребрима. КЛЕПЁТАЛО, п. дашчнца попријеко објешена клішњАвица,f. (у Имоск.) рђава чоха,Офimpf= пред кућом, у коју се по граници и по па

wort für ein schlechtes Tuch, convicium in pan- орији гдје су војници какя намјештени, num, cf. клашње.

удара кад људи треба да вду на заповнјест клашњЕ, т. vіdе јединица 2.

или војници да своје коње на инрују. КлеКЛЕвёЦАН, m. (у Сријему и у Вачкој) vidе шмок- петало се удари најприје пред стрмажо љан, будала.

па онда пред осталијем кућама и то сваклёк", клёка, т. 1) каменито брдо у Хрват- ки удара дотле док његов сусјед не чује - ској више Огулина. Као што се у Сријему и не стане ударати.

приповиједа да се вјештице скупљају | КЛЕПЁТАЊЕ, п. Бав бфаlеn bеr Жиђglote, so-
Внше моловина, тако се у Хрватској го- nitus crepitaculi.
вори на клеку. 2) узак комад земље који клЕПЁТАР, клепетара, m. (у ц. г.) vidе звоно,
раздваја Далмацију од Дубровачке државе, клепка:
као што је одозго Суторина између Дубро- А угача испод клепешара
вачке државе и Боке.

До једнога овна склеиешаром
КЛЁКА, f. vіdе вења.

KAETIÈTATY, Kièreßêm, v. impf. 1) challen, sono. клЁкнути, нем, v. pf. vіdе клећи.

2) madein, quatio: Нек све даске клевећу, клЁков, а, о, von 2Зафbolperbols, junipereus. а шљеме нек мирује.

, , lіgnum клЁПЕТУША
fпланина у Староме Влаху.

f, .

клёпкА клЁкон, у овој загонеци: У дно ражаю, у град клёпнути, нём, v. pf. Elirrent flagen, sоnitum бадањ, у врх клекон.

edo pulsando: клеинули се сабљама два KAÈMIAB, a, o, mit hängenden Ohren, auribus pen- трипут. dentibus.

клёпци, клепаца, м. р. (у Хрв.) косни ков KAÈME, nera, n. ein Hieb mit einem finger auf (6a6uqa krenau), das Dengelzeug, instrudas Dhr.

menta fenisecae exacuendae falci. KÉMTIO, m. der gångende Dhren hat, qui habet KıÈNCH4A, f. dim. D. Knenka. aures pendentes.

клёт, та, то, ) (fфеtimeife) bеr ефеlm (8ftert. KIÈH, Rena, m. 1) der Feldahorn, acer campe- verflixt), albae, gallinae filius: ne he, krem,

stre Linn. 2) некака риба, squalius dobula ни за што да се прихвати; каква је, клеHeckel. cf. клијен.

ша, не може је се човјек нағледати; клЁник, кленйка, m. Sеt аbоrnals, aceretam. На ногама гаће шаровите, Клёння, m. dim. б. клен,

Какве су јој клеше нcкићене KAĚHOB, a, o, von Feldaborn, exacere campestri. 2) vide проклет : клёноВАЦ, кленовца, т. кленов 'штап, ein Марко сине, једини у мајке,

Stáb von Feldahorn, baculus ex acere cam. Не била ти моја рана клеша pestri.

клЁТАВ, f. (у Ц. г) vidе клетва. KÉHOBAYA, f. Knehoba 6athna, ein Stock von KAÊTBA, f. 1) der Fluch, exsecratio. 2) vide sa.

Feldaborn, fustis ex acere campestri. клёновина, г. pol, ppt gеtрађogn, lіgnum ace-клќтвжнӣ, на, нӧ, н. п. књига, Sluф enthaltens, "ris campestris.

exsecratorius; daber ein flucbrief des Patri

[ocr errors]
[ocr errors]

KAŽKOBUHA, P.Wachholderbos digorengniper eum. HIETIEN, "TA, }f

. die Kubglocke, tintinnabulum.

[ocr errors]

Клетва.

« PreviousContinue »