Page images
PDF
EPUB
[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small]

arфен, и. 09. gegen jujpenbirte Priefter, uno (кливЊЕ, n. (јуж.) село у Мачви: Interdikt an eine Gemeinde.

У Клијење село долећеше клЁти, кунем, у. impf. fluфеп, еxsecror. клЙЈЕт, f. (у Херц.) eine &ammer, cella. КлиКлёти CE, кўнём се, у. r. impf. јфwüren, juго. јет у Србији на некијем мјестима (као н. п.

У нас се људи куну онијем што им је нај- по Јадру и по Поцерини) зову аjаш нян милије или најсветвје, н. п. сестра се ку- вајаш, а на некијем мјестима (као н. п. по не братом (жив ми брат! или: тако ми Морави) сшасина и ижина. У Србији кожив брат !), мати сином, родитељи дје- ликогод има у кући ожењенијех људи, тоцом, дјеца родитељима; Богом (тако ми лико има око куће вајата, те сваки човек Бога, нли Бога ми !), душом, животом, у свом вајату спава (без ватре и љети и здрављем, вјером, самртном свијећом, при- зими: јер се у вајатима не ложи ватра) са чешћем, црквом, али и земљом и небом и својом женом, и држи своје хаљине новатром, а јунаци и коњем и оружјем: стало којешта. У гдјекојијем се вајатика Десница мн не усала рука !

држи вино, ракија, сир, масло, скоруп, мед, Добру коњу грива не опала !

и остале домаће ствари. и бритка мн сабља не рђала!

клиЈЁШТА, n. pl. (јуж.) бie gange, forceps. клЁки, клекнём, v. pf. (клёкао, клёкла) nieper- клиЈЕШТЕ, f. pl. (јуж.) 1) vidе клијешта. 9) (у

frien, in genua procido, cf. клекнути. Дубр.) бie giфifфeere, emunctorium, cf. хумаклёЦАло, "п, као мала клупа, на коју се клек- казе.

не (у кршћанским црквама у Славонији), клилЁштквица, f. (јуж.) Xers in Gerbien in per Kniebank, scamnum.

Шумадија. КЛЁцањЕ, n. Bag 28anfen Ser Supe (por Офwdфе), клик, m. (у Ц. г.) деr Ruf, clamor. vacillatio pedum.

клйковАЊЕ, n. Bas Rufen, clamatio. клЁЦАти, цам, v. impf. wаnten (von Sen Supen), клйковАти, кујем, v. impf. (у ц. г.) rufen, yоvacillo: клецају ми ноге.

co, clamo, cf. викати: клЁЧАН, а, о, (у Сријему) н. п. кецеља, Хrt Стаде Марко брата кликоваши Weberei, intextus, intertextus :

А кликује од Никшића Турке За свилене мараме,

кликнути, нём, vidе клићи. За клечане кецеље.

кликтањЕ, p. pas paden bes брефts, bas Ru: клЁчање, т. дas Snien, flexio genuum,

fen der Bhaa, sonus pici, vilae (dryadis). клЁЧАТн, чим, v. impf. Enien, nitor genibus. кликTATи, кликтём, v. impf. викати као жуња: КЛЕЧКА, f. рачвасто и пробушено дрво, што кли, кли, кли ! Ben Son Beg Орефt& oper ber

се клином затвори говечету (у Сријему и Bana don sich geben, edo sonum pici, vel dry-
кљусету) око предње ноге, да не може да- adis vocantis.
NEKO otaħu, eine Art Fußkloß für weidendes KAŠAO, n. ein (tragbares) Misbeet, fu Gurken,
Vieh, compedis genus pro armento.

Melonen, areae stercorariae genus. Methe клЁШТА, n. pl. (ист.) vidе клијешта.

се у какво корито, или у што друго, ђуклЁште, f. pl. (ист.) vidе клијеште.

брета и земље; у оно ђубре метне се сје. клЁштевица, f. (нст.) vide Клијештевица. ме (лубенично или од краставаца) те проКлизл, f. (у војв.) у дјеце кад се играју дуг- клија и никне, па се послије (кад се већ

мета некако дугме. Двије клизе иду у је- не боје слане) расађује.
дно цијело, али има клнза што вриједе клЙМАЛнЦА, f. кад у мјесецу Јулију коњи кли-
два цијела, cf. полче.

мају главом те се бране од муха, које им
клЙЗАВ, а, о, н. п. пут, Фйрfris, lubricus. у нос наваљују.
клйзАвицА, f. fФl@pfrig su geben, lubrica via. климање, . Vas 2Bateln (а. 3. mit Bem Sopfe),
клЙЗАК, клйска, ско, vidе клизав.

nutatio capitis. клизањЕ, n. Sas ®leiten, lubricus incessus. климАти, мам, v. impf madeln ( 3. mit бет клЙЗАТи ск, зам се, y, r, impf. gleiten, labor : Kopfe), nuto. клизају се ноге.

клЙМЕН, m. у овој загонеци : Климен внен, клизити, зн, v. impf. gleiten, labor.

пенда зја, климен пенду вурдеља. КлиЈАЊЕ, n. Pag Reimen, germinatio.

климёнтА, f. Ser Clementiner (albanefifфе Дn= KAHJATH, jâm, v. impf. keimen, germino.

siedler in Sirmien), Clementinus, cf. LHMHклйJЕН, m. (у ц. г.) vidе клен.

рота. клЙЈЕН, а, о, vidе клијеннт.

климентАШНЦА, f. Pie Clementinerin, Clementina. клијЁНАК, нка, m. :

климпECTA, f. у загонеци, cf. клинков. Из клијенка града бијелога —

клин, т. 1) der Nagel, clavus. Krânâ Hma - TB03. клЙЈЕнит, а, о, (у Ц. г.) сакат, да се не мо- деннјех и дрвенијех. 2) у предње осовине,

же маћн, vidе узет: Тако клијениша не који кроз срчаницу удара, деr Xeibnagel, снђела!

3) беr Seit, cuneus. Овијем се клянима цнклЙЈЕЊЕ, п. (coll.) (јуж.) бer 2bornwals, ace- јепају дрва или прошће, 4) клин у кошуље, retum,

der Einsaß bei den Nähterinen, cuneus in

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]
[merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small]

dosii, 4) клини, per potenbru) (bei ben Sin-клЙПАН, m, vidе заврзан. Bern), oscheocеlе. Многа дјеца имају клине, клЙПАНИЦА, f. штогоћ као клип нли климак. па угдјекојијех прођу, а у гдјекојијех оста- клипATи, пам, v. impf. (у Далм.) н. п. клину и послије буду килави.

пали кукурузи, т. ј. осјекли, истјералн кмклЙНАц, клёнца, т. беr аgеl, clavus, cf. ча- повн (ја сам чуо гдје се говори : клипао

вао: Док се клинац испече (каже се у сијерак, т. б. класао), jih iren, spicam conшали кад ко не може што да чека);

cipere. Већ узмите двадесет клинаца,

клипити, пём, v. pf. (у Рисну) vidе узјахати, Удрите и под ноктове Раду.

н. п. клипи му на врат. кайнити, ням, v. impf. (у Сријему) кога, vide кайс, т. 1) бав ölgфеп, дав іn ѕеm tam ism накричивати.

benannten Spiel in die Ferne geschlagen wird. клинков, а, о, у овој законеци: Расло дрво 2) Фав @piel felЬft. У овој игри на конь

клинково на клинково клунково, на клун- (дрво као штап), аалица (као пола штаково Клемпеста:

па), клис (дрво мало. краће од чеперка, клиновит, а, о, н. п, дјеца, која имају клине, задјељано са све четири стране) и шрли

фофепохйфis, herniosus. По гдекојијем мје- ца (шумната грана). Играчи се подијеле стима у Босни сакрију се брусови ва бад- на двије стране, па се хватају у штап која

њи дан, да не би дјеца бивала, клиновита. ће страна играти; онда ударе коња у земКлинчаник, клинчаника, т. т. б. куд (клин- љу, па један, од стране онијех што играју,

цима) потковани коњи иду, дer 28es für be: баца клис од коња и одбија палицом, а ichlagene Pferde, via equorum calceatorum: они други сви (од оне друге стране) чухајде управо клинчаником,

вају подалеко с трлнцама и шрле (т. ј. кайнчЁњЕ, n. Bаѕ mupige teben, otium. : сметају кинс да не иде далеко, и гледају Клёнчити, чим, v. impf. mйрія та fteben, otiosas не би ли га како ухватили прије него падsto, cf, опстрҙати се.

не на земљу), па одонуд погађају клисом клинчия, m. dim. p. клинац..

(с онога мјеста гдје надне клис) у коња ; клинчицА, f. cf. пипавица.

а онај што баща клис, чува палицом да не KAÐHYÓPBA, f. die Nagelsuppe der Anekdote, juscu- погоде у коња; кад који погоди у коња, lum claveum (?). Приповиједају да је до- или кад клис дотјера ближе коња него што ашао солдат баби у кућу, и некао да му да је пaлнца дугачка, или кад га ушрле (т. штогод да једе, а она му казала да нема ј. ухвате док није пао на земљу), онда они ништа у кући за јело; онда солдат рече : што су трлили, дођу те играју, а ови иду „Ати ми дај барем тигањ и мало воде: те трле; кад се не погоди у коња, него да начиним клинҷорбу.” Баба му то клис падне даље од коња него што је да, а он узме тигањ и метне у њега палнца дукачка, онда онај мјери палнгвозден клин, па налије воде

цом од клиса до коња, и колико буде не над ватру ; кад се вода угрије, а он за- палица онолико бројн коња. Кад већ изииште од бабе мало соли (и баба му да) те грају онолико коња у колико су, се погоје посоли; кад вода узаври, а он заиште дили да се играју, онда им (онима што трҳало брашна (баба му да и то: само, да ле) баци клис трипут с коња, па присловиди од чуда каква ће то бити клинчор- ни палицу уз қоња, те је они обарају клиба) те саспе у ону воду я замете; по том сом; ако у та три пута не утрле клис, или заиште једно јаје, те и њега: разбије у не погоде њим у коња н не оборе палицу, онај скроб; онда заиште још мало масти онда ни баци пошљедњи пут (опет из руте оно замасти, па онда скине с ватре и ке) јалицу: па онда гдје падне клис, уз

клин извади на поље, аклинчорбу изједе. јашу сви оне што су надигранн, и јашу клињЕ, n. (зап.) vidе клијење.

их до коња, 3) eine 2rt Заффinkel (für #irклип, клипа, m. ) bie Raisibre, spica zeae; дај chen), scitulae genus.

ми једну врећу клипова ; продао кукурузе клйс, т, више. Солина на главици мали грау клицовима. cf. клас. 2) (у Далм.) комад дић и око њега неколико кућа. Клис (xsis)

дрвета, као пустимица: удри га клипом. Грчки значи кључ, и као што је Задварје кайПАК, пка, т. 1) ein Polyprusel, fustis (mi- било клуч од лијеве стране Цетине до 0.

nor); тегляти се клипка (с ким), ein Opiel, миша, тако је Клис био од свега приlusus. Кад се људи тегле или вуку клипка, морја около Спљета између Трогира и сједу двојица на земљу један према друго- Омиша, и како су Турци кад освојили Клис, ме одупрвши један другога табаңнма у одмах су им и Кастела и Пољица морала табане, па онда узму обојица рукама за

плаћати харач: клипак, који стоји попријеко нзмеђу њих, Кад каури Клис град поробише н вуку сваки на своју страну, који ће кога клисањЕ, п. бав канс-pielen, ludi genus. надвућн, т.ј. подигнути од земље. ) б. [клисати CE, клисам се, у. г. impf. играти се вуку се клипка, ftreiten, cоntеndеrе.

клиса, канс-jpielen, ludo кинс.

H

мет

[ocr errors]

[ocr errors]

клисити, клӣсім, v. pf. Baker fpringen (wie | клокочица, f. (у Сријему) грах снтан ирки, 2rt ein клис), exsilio: клиси лисица испод

Bohne, phaseoli genus. кладе.

клдмПАВ, а, о, vidе клемпав. кайсница, f. Der Офтів (а. 8. Sеk Bolfs, Suф: клонити се, ням се, т. г. impf. кога, или чега,

res) vor Schrecken, quod cacatur prae metu: einen (etwas) meiden, vito.

избацио кансницу (н. п. курјак у бјежању). клонути, клонём, v.pf. fіntеr, labor, inсlinor: клЙСУРА, f. 3) Ser 23erspap, bie &liffura, fаuсеѕ. Клону рука низ чошну доламу 2) nom. prop. (у Бугарској ?):

KAÕHA, f. eine Art Falle für die kleinen Vögel У Клисуру испод Качаника

(3.2. Meifen) meist aus einem Kürbis gemacht, койт, f. (зап.) vidе клијет.

decipula avicularnm. кийии, кликнём, v. pf. (клйкао, кла) rufen twie | клопAB, а, о, vidе кломпав.

бie вила, сlаmo ut dryas, cf. кликнути : KAONAPAHE, n. das Poltern, tumultuatio. Кличе вила из горе зелене

KAOTTÀPATH, pâm, v. impf. poltern, tumultuor. клЙЦА, f. 3) Ser Reim cyma. 2) у младијех ти- клопACт, а, о, vidе клопав.

ћа оне батрљице из којијех послије пер- клопAц, пца, m. (у 1. г.) bie 23affеrbаje, bulla, је израсте.

cf. клдбӯк. кайчлв, а, о, човјек, беr аnfängt graнe бaare клопкА, f. vіdе кљуса. zu bekommen, incanescens.

клопотаЊЕ, т. vіdе клепетање. клиЧАК, чка, т. дјетиње говно.

клопдтар, клопотара, m. (у ц. г.) ова са клйчевац, чёвца, т. 1) ein Jers bеі Ваље. 3BOHOM, der Glockenträger (f. B. Widber), aries во, 2) брдо више Скочита на лијевој страни

tintinnabulum gestans: Дрине, еіt Bets at Set Дрина :

Ал ево ти један крд оваца, Покликнула пребијела вила

А пред њима добар јунак један, Са Кличевца од града Костура,

Бе преда се гони клоаошаре Те дозивље камену Скочићу

клопотATи, клопоћем, v. impf. vіdе клепетати: клйчицА, f. dim, , клица.

Иш, о коке, кокорајко! Кайчо, m. човјек који је кличав, деr grau wіrѕ, Не кокоћи, не клопова incanescens.

клоцалиЦА, f. eine bölgeene Sem Pfertetopfe ibn= клишта, п. pl. (зап.) vidе клијешта.

liche Maschine, deren Mund man nach Belieклиште, f. р. (зап.) vidе клијеште.

ben auf und zumachen kann, machina lignea KAOBÒAAH, m. Knistergold, Rauschgold, aarum caput equinum praesentanѕ. Оваку је главу tremalom, cf. шик, жик.

имао у Дубровнику чороје, а ја сам ну KIÒBÝK, m. die Blase des fiebenden Wassers, balla Пожаревцу 1807 године, уз месојеђе у двоaquae bullіеntіѕ: избијају клобуци.

ру кнеза Милоша гледао гдје се момци клдвӯК, клобука, m. Die Ruge (put one Srem: играју с оваком клоцалицом (један се обу

ре), galerus 2) (у Дубр.) беr рut, petasus, cf. че од прилике као чороје, да му се људско шешир. 4) (у Боци) ein Betreitemap (од по ништа не види, па њон горе клоца и плабукиле, багаша), modii genus, 4) град бли- ши жене и дјецу). cf, турица. зу Црне горе:

клдцањЕ, n. Тав Офпарреn, frendor. Њута гуја ІШејовић Османе

клдЦАти, цам, v. impf. Ifфnappen, dentibus creИз клобука града бијелога

клоцнути, нём, v. pf.jpаrе. кловЎ ЧАР, клобучара, т. (у Дубр.) vidе ше-клдце, f. р. (у Хрв.) vidе шклоце, ширција.

КЛУБАРАК, pкa, m. : кловЎчина, f. ) augm, p. клобук. 2) беr ili, Жуте жабе платно снују coactile.

о клубарку дреновоме клоБУчия, т. 1) dim. p. клобук. 2) (у Дубр.)|клуВАшце, n. (у Дубр.) dim. p. клупко.

некака трава, Дrt pilatie, herbae genus. клӰВко, т. (у Грбљу) vidе клупко : Тако се K.JOKÔT, m. das Geräusch des hervorsprudelnden не згрчно као клувко у решето! Waffers, sonus aquae scaturientis.

RЛУКo, n. (у горњ, прим.) vidе клупко. клондтаЊв, п. Заѕ реrѕоrfprupen bes 23affеrе, клёнков, а, о, у загонецн, cf. клинков, scaturitio cum strepitu.

клЎПА, f. (рі. клупе) 1) bie Sant, scampum. KAOKÒTATH, KAÒKOħêm, v. impf. hervorsprubeln, 2) (у Хрв. у кршћана) vide cтативнца.

hervorrauschen, scaturio cum strepitu. КЛУПИЦА, f. dim, , клупа. клӧкӧч, m. (у Ц. г.) vidе клокочнка. клёпко, клупка, п. (gen. pl. клубака), Япане клокочевинА, f. (у ц. г.) vidе клокочика. (8nduel), glomus, cf. клувко, клуко, клупче. клокдчикА, f. Die Pimpernup, staphylea pinnata клЎIічк, чета, п. vіdе клупко. Linn.

КЛУПчит, m. dim, p. клупко. KAOKO YHKOB, a, o, don Pimpernuß, e staphylea KDÀRAB, a, 0, an der Hand verstümmelt, manu pinnata.

mutilus, cf. књаст. кмокдчиковина, f. Bak pol; bеr Pimpexnup, li- књАко, m, tirt an per pank реritаmmеltеr, manu gnum staphyleae pinnatae.

mutilus.

[ocr errors]

Књезите се.

кліст, а, о, vidе кљакав.

|кЬўчањЕ, n. Bas Bieben, Iufmalen, aestus. кљЁн, к.љена, m. (у ц. г.) vidе клей.

кључио, нала, мо, fiepens, bulliens: полно га кыЁПАЦ, пца, м. (у точцу) vide-cјечивица. Кобучалом водом. кыЁштицE, . pl. (у Боци) клијешта што се кључАР, Кључара, m. bet BefФlieper, claviger

xuqa baje, die Drahtzange, forceps filis me- (in den Klöstern). tallicis ducendis.

KbYYÁPEB, a, o, des Beschließers, clavigeri. кљувањв, . Баѕ Ріdеn bеr penne, morsus кључАРИЦА, f. Die Obuffetbewabrerin, clavigallinae.

gera. књУВАТн, кљујем, v. impf. piten, Баtеr, rostro |кључёРов, а, о, vidе кључарев, tundo, mordeo.

КЉУЧАРСки, кa, кo, befwliepern eigen, clavigeКљувЁРИНА, f. рђаво кљусе, Веr Bau, cabal- rorum. Jus, cf. курада.

књУЧАти, чa, v. impf. н. п. вода, walen, aestuo. кљїЈ ДРВО, m. (у Ц. г.) велики дјетао, 2rt | кључити, чим, v. pf. anrubren, attіngo: нијесам Specht, pici genus.

га кључио. књӯК, m, 3) bie zerbrutten stauben, uvae com- |кЉУчит, m. dim. p. кључ.

pressae. 2) мед с воском измијешан заједно. кмёзити cЕ, зйм се, v. г. impf. (у Срнјему) vide КЊЎКА, f. (у Боци) vide кука. КљўKАло, р. vіdе муљало.

кмёство, т. баѕ mt eines кмет, monus той КьЎКАЊЕ, p. bas @topfen, fartura, sаginаtiо. кмет, cf. кметство: књЎКАти, кам, v. impf. н. п. гуску, бie Sand Мирнли су мртве и рањене, ftopfen, farcio," sagino.

И у кмесиво сиједали криво, кљун, . (loc. кљўну) ) Беr Офnabel, rostrum. и проклето узимали мнто

2) (уц, г.) врх од опанка, бріве ат опанак. кмЁТ, m. 1) у Србији су се кметови звали K.BYHA, f. österr. der Krampen, harpaginis genus, знатнији сељаци; оваковога кмета од приcf. кука, чакља.

је нити је могао ко закметити ни раскмекњӯHлт, а, о, дефndelt, rostratus.

тити, него ко је био поштенија и памет. KLÌHHR, m. dim. das Schnabelchen, rostellum. нији а особито рјечитији од осталијex ceКБЎНУти, нёи, . pf. pide, rostro peto, tundo. љака, био је. кмет. Кметови су се скупљали K.LÏCA, f. bie Falle, laqueus: Yrao y kuycy. • на различне договоре како сеоске тако и cf. пасту.ља, клоња.

кнежинске и нахијнске, и на такове молбе KAÏCAA, f. (coll.) die Pferde (als Gattung), oqui, и одговоре йшли су Турцима. Кашто су - jumenta.

сељацима и судили за којекаке распре кад Књўск, кљўсета, т. дав Рfers (bie Battung), би их парци позвали, као н. п. кад се поequus.

родице дијеле или кад стока једнога поВЉЎсина, f. augm. ь, кљусе.

тре љетину другога. За владања кнеза МикњЎц, кљЎц! кад се казује како је ко што моша Обреновића кметове стане постав

cjeKao phaBo, ein Wort, ungeschicktes. Sacken мати већа власт, и тако сад свака општиzu bezeichnen, sonus inepte tundentis.

на има око три кмета, међу којима је један KDİQANO, m. der Hader, Picker, qui cultro, se- најстарији, и који се састају у општинској

соri tundit: станц ти кљуцало, fast pie ЭЛut- кући, која се зове судница, и сељацима ter zum Kinde, das mit dem Meffer auf den суде за којекаке ситнице, па које парце Tifch badt.

не могу намирити оне шаљу нахијнскоме књЎЦАЊЕ, т. dim. b. кљување.

суду. Оснм тога онн купе порезу и прекњўЦАти, цам, dim. ь, кљувати.

дају одређеннјем старјешннама; објављују КБЎцкањв, л. vіdе кљуцање.

сељацима уредбе и заповијести од веће књЎцЖАти, как, vidе кљуцати.

власти и пазе. да се оне изврціују, и могу књЎцнути, нём, dim, и, кљунути.

кривцима, особито немирнима и који не кӯч, кључа, m. 1) bet ОФluffel, clavis. 2) ber ће да раде него се скитају, ударнти до де

Haden, zum Seuraufen, uncus foeno extra- сет батина; одређују људе на државни или hendo. 3) (у Ц. г.) рог на кућама, беt fфiefe општински посао и т. д. Они имају од поDachbalken, trabs tecti obliqua. *) das Hervor: реске главе по 1 цвaнцику плате на годиwallende des siedenden oder überhaupt fpru- ну (алн свака пореска глава не даје то сваbelnoen Baffеrѕ, aqua bulliens: бије кључ. коме киету, него по толико за сву тројицу). 5) die Krümmung des Flußes, curvatura flu- 2) у Црној Гори кметови се зову судије minis (као н. п. код кладова), cf. Крајина које парци изберу да им што пресуде ;

еготинска; 6) град у Херцеговини. - оваковијех кметова бива обично по 12 са КЉУЧАни, на, но, н. н. рупа (куд се кључ сваке стране, и свака страна своје избира,

завлаҷн), офuffеlоф, foгamen clavis. па докле кметују дотле се и зову киeтoви. КЉУЧАница, f. et Riegel, pessalus:

ОфievsriФter, arbiter. 3) у Босни се зове У авлиjу седан чардакова,

кмет (р. кмётн) сељак који сједи на туђој На свака је кључаница златна —

земљи и у туђој кући. Онамо врло мало

[ocr errors]

има људи по селима који имају своју зем- кона Грчкога, eine Gegent in Bosnien, reљу и своје куће, него су оваки кмети. Од gio quaedam. овнјех кмета нијесу господари спахије, кнёжив, а, о, бев кнез, той кнез. него читлуксахибије, које се онамозову аге. |кнёжЁња, п, дав кнез-tufen, appellatio vocabuКмети плаћају агама како се погоде, н, п.

lo кнез. ако су агини волови и он да сјеме, онда кнёжини, f. bas Sebiet cinet кнез, provincia му кмет од љетине даје половину, а кад су той кнез. у Србији је од прије свака наволови кметови, трећину, и т. д. Прије све- хија била раздијељена на неколике кнежита спахија од љетине узме десетак, по том не, н. п. Мачва је била једна кнежина Шасе извади сјеме, било агнно или кметово, бачке нахије, Поцерина друга, а Тавнава па онда кмет и ага дијеле остало по по- трећа; тако су кнежине Зворничке нахије годби, кмет је дужан агинско однијети у на десној страни Дрине биле Јадар и Paварош агинској кући макар гдје било. Пре- ђевина, а нахије Крагујевачке Гружа, Лема погодби од жита кмет даје аги и од пеница и Јасеница, и т. д. За владања осталнјех ситница, а нешто и у новцима. Црнога Ворђија био је по један војвода Готово сваки аrа има у своме селу особи- у свакој кнежини, тако је н. п. Стојан Чуту кућу за себе, у коју излази љетн, по- пић био војвода у Мачви, Милош Стоићенајвише пред јесен, на тетерич, и онда вић у Поцернни и т. д. Кнежине су опет су га кметн дужни особито слушати, а и биле раздијељене на срезове, над којиосим тога кад им што заповеди, не могу ма су били капетани или велике буљубаму одрећи, Који ага има много кмета онај ше. Првијех година владања Милоша 06има и по селима своје субаше, којима кме- реновића над кнежинама су били кнезови ти ваља особито по нешто да дају. Ага од прилике као и за владања Турскога ; може својега кмета са своје земље и из куће али кад он, готово пред свршеткой владе кренути кад му је воља, пошто сабере по- своје, кнезове назове капетанима, онда се сиjану љетину, а и кмет по правди могао и кнежнне назову срезовима, а тако: тобн оставити агину земљу и кућу кад му је га имена у Србији готово нестане ; тако воља, али је то њему теже, јер н. п., ако се н..п. сад онамо мјесто кнежина Мачје ага велики господар, не смије други да ва пише: Мачвански срея : му кмета прими преко његове воље. У Бос- Он Турчину не да у кнежину, ни има људи и Турскога закона који су ова- Кад Турчина у кнежинки нађе .. ки кметн. cf. кметић.

кнёжити, кнежим, v. impr. alв кнез tituliren, кмЕтия, т (у Боци) који на туђој земљи сје- apello то кнез.

ди, беr gеђептапn, feudаtаrius. cf. кмет. кнёжити CE, кнёжім се, v. г. impf. (іф зим кмётиЦА, ғ. біe frau бев кмет, иxоr tой кмет. Khes machen, sich diesen Namen anmassen, кмётов, а, о, бев кмет, той кмет.

arrogare sibi toũ Khes dignitatem. КМЕТовање, т. ) баѕ RiФten, to juѕ dicere. кнёз, т. (рі, кнезови (по југоз. кр. и кне2) das Befehlen, dominatio.

жеви), кнезова, кнезовима))) Set Surft, prinкмётовАти, тујем, v. impf. 1) н. п. потрвене ceps : кнез Лазар. 2) кнез од кнежине.

кукурузе, нли за другу какву распрy, ent: Под владом Турском у Србији свака је кне. scheiden, abschäßen, aestimo litem :

жина имала свога кнеза, који се ради разНема брата ни кићена свата,

лике од сеоскијех кнезова знао и оборНема брата, томе да кмешује

кнез, вилаешски кнез, на некијем мје-, Ну кмешуіше мене и Милошу

стима башкнез н велики кнез; гдјекојн За нашега дара из Латина

од овакијех кнезова, особито по онијем . 2) befehlen, den Herrn spielen, dominare: ne- мјестима куда се нијесу претресали због мој ти мени ту кмешовами.

ратова, имали су и царске берате и звали , кмётовски, кa, кo, деп кмети eigen, тобу кмети. су се берашлије. До нашијех времена Кмётскӣ, кa, кo, vidе кметовски:

највише су се налик на старе кнезове Љуцком снагом мудром главом

одржали Рашковићи у Староме Влаху и кметска дико :

Карапанџићи у Крајння Неготинској. КнешКМЕТcтвo, n. vіdе кмество.

тво Рашковића почело је пропадати како f. Art Färbepulver für die Haare, fuci су два патријара наша из Пећи избјегла с къНА, genus :

народом у државу Аустријску, и по том маНашој Мејри кану поставише

ло по мало до данас је пропало са свијем. кнёгињА, f. 3) бie Srаи беф кнез, иxоr tой кнез. Карапанџићи су се одржали до времена

2) Seauenname, nomen feminae. cf. књeгиња. Карађорђијева. Приповнједа се да су они кнёгињин, а, о, беr кнегиња, uxoris той имали такови Фернан да на Крајину Него

тинску не смије. Турчин наступити с пот-.. кнёж-дъв, п. у Босни у нахији Бабномучкој кованнјем коњем. Да речемо да је ово са

као кнежина, у којој живе сами Срби за- мо народна приповијетка, али је истина

кна“,

[ocr errors]
[ocr errors]

Кнез.

« PreviousContinue »