Page images
PDF
EPUB

да у Крајнни Неготинској нијесу Турци по кнежинама су били кнезови као и под судили ни управљали, него кнез, који је Турцима, само што су не само порезе н сједио у Неготину; он је купио и порезу остале дaнкe купили, него и народу у сваи остале данке од народа, па новце коли- чему судили и заповниједали и народ им ко је било одређено давао је бегу, који је радио, и што им је мјесто паше Милош долазно из Цариграда и сједно у кладову, бно господар, аи нахије су имале по глава бег их је слао у Цариград (cf. Крајина нога кнеза, који је био над свима кнежинНеготинска). Овакови кнежински кнезови ским. Кад су се послије поставиле судије по Херцеговини се данас зову војводе. по нахијама, и они су се звали кнезови,

Кнештво је ово остајало од оца сину, као н. п. кнезови суда Биоградскога, кнезови “ војводство у Херцеговини данас што оста- великога суда и т. д. И сам Милош први

је; н баш кад би Турци какога кнеза окри- јех година својега владања звао се н потвнян и погубили, опет су му сина (или, писивао врховни кнез докле га његови ако сина нема, брата) на његово мјесто писари и друге удворице нијесу наговопостављали. Што је год везнр хтио од рнли да се назове књаз. Милош готово народа да иште или народу што да јавн, на свршетку владе своје укине имена или је народ имао што од везира да иште, кнез и кнежина у Србији са свијем и то је - све бивало преко овијех кнезова ; кнежинске старјешине назове капетаникад је долазио нови везир, ваљало је да ма, нахијске сердарима или некако још га кнезови е кметовима дочекају с добро друкчије, а кнежине срезовима, и тако дошао (и у овакијем догађајима везири овнјех имена у народу онамо нестане са су им кашто поклањали бињише). Порезе свијем. У Црној горн у свакоме племену је наша ударао на нахије, па су их кне- има кнез, за којега се може рећи да је по зови између себе разрезивали на кнежине, госпоству у земљи трећи: први је сердар, а по том, сваки кнез у својој кнежини с иза сердара је војвода, а иза војводе кнез. кметовима на села, а кметови са сељацима и онамо ово кнештво остаје од оца сину на људе. Кнезови су, понајвише с Турци- као и сердарётво и војводство. 3) кнез ма, порезу купили и паши предаван; кнез сеоски. Осим кнеза од кнежине свако је је имао уза се и по неколико пандура; он село у Србији имало свога сеоскоrа кнеје кашто и судно људима за којекаке снт- за, за којега се може рећи да је био нице, али их није могао натјерати да при- од данас до сјутра, и осим гола нмена да стану на његов суд; дужан је био кад је више ништа није имао: у многијем селигод затребало за људе из своје кнежине ма само су онда постављали кнеза кад је молити се код Турака, и за то је ваљало ваљало порезу купити, а послије га нико да је рјечит и слободан. Сви су оваки кне- није кнезом ни звао. За времена Милошезови били сељаци н у домаћему животу ва укине се име и овијех кнезова и мјесто слабо су се разликовалн од осталнјех сеља- њих остану само кметовн. у Сријему, у ка. Колико сам ја за времена Турскога виђао Бачкој ну Банату по паорији сеоски су кнеза Јадранскога и гдјекoје из нахије кнезови још и данас; онамо обично села Шабачке и испреко Дрине, носили су пла- или општине (и по варошима, н. п. Byветне чохане чакшире и од такове чохе ковару) набирају кнеза сваке године, па ђечерие, гдјекоји са сребрнијем пуцнма, он у договору с кметовима управља сеоза појасом по два пиштоља н нож, сврх скијем пословима. свега тога куповни гую, на ногама црвене кнездвАЊЕ, n. Тав кнез-fein, imperium той кнез. чизме и на глави Фес одоздо од зноја мало кнезовАти, кнезујем, v. impf. кнез-fein, imулијепљен; само су Карапанцићи сједили pero ut кнез. у вароши и били прави варошани. Ова-кнвзовски, кa, кo, Sen кнезови gehöris, top кијех кнезова било је до скора и у Срије. кнезови, му и у Банату и у Бачкој, особито како су | кнѓштво, п. 23rse eines кнез, той кнез digСрби с патријарима из Србије амо пре- nitas. бјегли: Вршачки оборкнез Ареа умрто је кнёшчит, m. dim. p. кнез. нащега времена. И за времена Карађор- књЁгињА, f. vіdе кнегиња. фијева у свакој кнежинн био је поред вој- књќжЁње, п. бав оліепе-тафеn ium Beiner воде оваки кнез, али је војвода био прави (österr. das Raunjen).; господар; и кнезовска је власт била го- књёзити ск, зім се, v. P. impf. SRiene maфen тово још мања него под Турцима; али кад fum Weinen (öfterr. raunjen), os ad fletum diсу се посланици слали у Цариград или на duco. каке друге разговоре н договоре с вели- књйгА, f. (pl. gen. књига) 1) bеr Зrief, literae, кои Турском: господом, свагда су се кне. epistola: зови звали, и још с додатком из које су На кољену ситну књигу Інше нахије. За времена Милоша Обреновића Чашом здрави Рашњанин Иване

[ocr errors]

}

[ocr errors]

A Мијајло књигом из ведара

у Србији у нахији Крушевачкој, ein Bers Кад се ситне књиге растурише

in Serbien, mons Serbiae. Од тог мора до зелена Лима

KOBACHTAP, m. 1) Wurstmader, farlor. 2) Lieb: 2) das Buch, liber:

Haber von Würsten, amans farciminum. Код цара је Марко писар бно,

ковісичАРЕв, а, о, bes кобасичар, fartoris, у њега су књиге староставне

ковасичаров, botularii. Док извадим књиге старославне, қдвац, копща, m. per Operber, nisus: Не буди Да ја гледам, сници, у књигама

свакој тици кобач; Свака тица има коица. Јел? Мнлица Лазу суђеница

ковАЦАЊЕ, п. ба Офarren mit Ben Sufen, к нама брже ҳоце и ванзи!

strepitus pedum. Понесите књиге инциjеле,

ковдцати ск, цам се, . г. impf, mit Ben Suffen Те гледајте што нам књиге кажу

darren, strepo pedibus. 3) Фtubien, literae: дали дијете на књигу, вдвАҶА, г. (у Хрв.) од дрвета као крметка 3um Otutieren; изучно књигу, Баt ѕаng аив- (кавез), гдје се држе кокоши или каква tutiert; зна књигу (т. з. читати и писати); Apyra kubad, der Kühnersteig, gallinarium. Чудно Симо књигу изучно,

Кобаче се од крлетке разликује по томе Не боји се ђака ниједнога

што је крлетка мала за тице, а кобача 1) ба фарier, charta, cf. хартија:

велика за кокоши и другу живад. Лак довати лист књиге бијеле,

қдБАЧЁњВ, р. бав 2Xeipen аn fіф, гарtus. Искидаше књигу на комате,

ковАчити, чим, v. impf. (у Хрв.) аn fіф rеіреп,

reißen, Па, пустише по књизи јазију

гаріо: Ко јачи онај и кобачи. књигдношA, m. See 23riefträger, tabellarius. ковѣљАЊЕ, n. Bas 23dlen, Xolen, volutio. књигдношче, чета, п, еіn junger Briefträger, ковёЊАТң, љам, . impf. tolen, volvo, cf. ваtabellarius juvenis :

љати. Завика му момче књигоношче

адвилл, Т. 1) pie Otute, equa. 2) у кашичаре књйжин, жна, жно, vi књижеван.

воденице она гредица што на њој стоји KHÅRĀP, m. der Buchbinder und Buchhändler, коло. 3) (у Боци) на тијеску она греда гоlibrarius.

ре која саставља лозе и орасима се доље књйжЙРЕв, а, о, vidе књижаров.

притискује кад се тијеште маслине. 4) vide қњйжЛАРНИЦА, f. Die 23ифbanklung цим фіе 23иф- кобилица 2. binderei, officina libraria.

KOBHAAP, m. 1) der Stutenhüter, StutenhandкњйЖАРОВ, а, о, бев књижар, librarii.

ler, custos equarum aut questum earum exerкњижЁВАН, вна, вно, literarifф, selebrt, eruditus. cens. 2) Schimpfwort für einen ungeschidten Књижевник, т. беr giterator, Ser Celebrte, Reiter, convicium in equitem. eruditus, literatus.

|ковилЁТИНА, f, augm, p. кобила.. књижЁТИНА, f. augm. . књига.

Ковилин, а, о, беr Otute, equae. књижица, f. dim. bas sйфlein, libellus, вдвилица, f. ) dim. p. кобила, 2) баѕ. Bruft. књижЎРНңA, f. vіdе књижeтина.

bein der Vögel, os sterni avium, cf, AOMHARқд, кога, ) wer ? quis ? 2) wer, qui: ко што ца. 3) (у Боци) грозд, кад се одсијече с ло

nâ, nach Belieben, ut lubet, utrum praeplacet зом заједно, да се остави, Xebfфор mit (Гріффörtliф, feit Set Inеfiole). Срби при- Irauben. повиједају како је некакав Турчин -код ддвиљх галвА, Г. планина у Херцеговини: Нијемаца у ропству хранно зими свиње, Ал' то гледа Бајо и Лимуне на усуо врућу мећу у корито; қад се свињче Са стијене из кобиље главе опржи и потрчи брже боље са сурлом |ковных, п. планина у Староме Влаху, cf, Коу снијег он помисли да оно воли снијега виље. него неће, па рече: „Ко шшо ма.” Кондвињй, ња, ље, Реr Otute, equae, си да си.

ковими до.: ков, f. ) сусрет, бie Begegnunge - occursus: На широку дому Кобиљему

добра коб! (говоре по Крајини Неготңн-ковньњАЧА, С. некака трава, Дrt Pflange, herској кад се срету двојица). 2) (у Лици) човјек лијепе коби.

ковити, бям, v. imp. 1) кога, т. і. слутити нбва, f. ) hyp. p. кобила: Што коба више коме да га нестане, н. п. кад би човјек

скаче, то боље врще. 2) (у. Єријему ну имао троје дјеце, па двоме да купи капу, Бачкој) vide, кобац.

а трећему ништа, онда би се рекло: коби кова, Е. (у Лици) дугуљаста дна кабао, у Anjere, den Untergang abnden, praesagio inкојему се држи и носи масло, скоруп, мед и

teritum: T. A., Art Kübel, urna quaedam.

Сви су коњн зопцу позобали, ковісица, г. ) бie 2Burft, farcimen, botulus. А. мој доро ни такнуо није:

3) од вашина настављени снопићи кад се Ногам бије а ушима стриже,
бријег тврди да одбија воду, 3) планина Често гледа на Коштац планину: :

.

bae genus.

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

Или коби мене наң себе

Вида я Ковиљка: па Вида градила Bu2) begegnen, occurro;

дојевицу, а Ковиљка тај град Ковиљакоб га коби Стеванова љуба

чу; па послије кажу да су људи засули ковЉЕЊЕ, п. 1) бав дупеn, praesagitio; 2) дав Ковиљачу у земљу, кад су полазили на неBegegnen, occursus.

какву војску. Године 1804 био је наш ков, кова, m ) коњски, ба3 Seräth jum Pferse: логор баш под Ковиљачом, па једно јутро

beschlagen, instrumenta calceandis equis. 2) Ђорђије Ћурчија (који је онда заповнједао KOCHH, das Dengelzeug, instrumenta fenisecae у Јадру) заповједи те, сва војска стане у falci acuendaс. 3) женски, vidе уковица. 4) параду, па он изнђе пред њу и станеtoder Beschlag, ornamentum:

ворити: „Видите ли људи то брдо? Jai Златни кове и сребрни

сам чуо у Њемачкој да је то био већи град дал”јепо ти сјащ —

н од Шапца и од Зворника, па су људи, 5) човјек старога қова (т. і. јак и здрав пред што ће Турци обладати овом земљом, као што су стари људи били), ОФlag, con- натрпали у њега пушака и топова, и баруstitutio.

та и олова, и сабаља и ножева, и осталоKÒBA, f. der Schöpfeimer, urceus.

га свакојака оружја, па га засули земљом, KÒBAHA, f. Frauenname, nomen feminae.

па тако и остало и грабићи по њему поковАнлук (кованлук)*, m, vidе уљаник.

расли; него сад и онако смо беспосле. KOBÀHIHJA", m, der Bienenwärter, apiarius. ни, донесите трнокопе в лопате, да га откованционн, а о, bes Bienenwärters, apiarii. копамо, па ћемо имати и град, и оружја и кованцӣНКА, f. bie Brau bes Bienenwärters, цебане ; јер видите она бара за то удара uxor apiarii :

на барут, што тече нcпoд тог града, па ваДа субаше љубе ковануиркке,

ња да је негдје залило у барут”. По том Аанције младе станарице

буљубаше одмах пошљу у села, те се доковіЊЕ, p. Ba8 Офтieben, cusio.

несу трнокопи и мотике, и лопате и сјековіРАН, pнa, pнo, (у Ц. г.) falf, astatus, cf. кире, и два три дана почну с врха крчити лукав: мудар и коваран.

и откопавати; но у той ударе Турци, и поKOBÁPCTBO, n. die Sclaubeit, astutia, cf. ny. гор се проспе и премјестн, н Ковиљача кавство.

остане као што је и била. Ја за цијело ковати, кујём (по ист. кр. може се чути и мислни да је Турчија ово само за то хтно

ковем), v, impf. 1) (фniece, cudo. 2) новце, копати да људи не би бјежали из логора
Bels prägen, cudo. 3) коња, бав Рfets be: кућама.
fchlagen, munio pedes equi soleis ferreis: KÒBÂLE, n. 1) das Pfriemengras, stipa pennata
бе јунаци коње кују

Linn. :
4) ковати кога у звијезде, т.ј. хвалити. Лепа Пава уковиљу спава,
вдвіч, ковача, m. ) bеr офmieb, faber. 2) (у њој се Раде кроз ковце краде

Шумад.) vidе щљука. 3) (у Дубр.) некака 2) намастир у Староме Влаху под планиморска риба. 5) vide Ковачи:

ном Кобиљем, Покупи мн по равну Ковачу

ковиљКА, Г. Xrayenname, nomen feminae. ковіЧАниң, m. Ciner von Ковачи:

KÓBHHJA, f. die Münze (das Münzhaus), moneta. Покупа ми по равну Ковачу

коВРљак, коврљака, м. (у Петрову пољу) Пет стотина силних Ковачана

као гужва од црвена и црна, што жене но· KOBÁLEB, a, o, des Schmiedes, fabri.

се на глави, а преко тога округу. (јашмакқовічи, т. pl.:

бошчу), 2rt Sopfbеbеtung, vitae genus. Те је шаље у Коваче равне

| коВРљањЕ, n, vide, котрљање. ковічина, f. ) бie eifenfpäne, ѕtrісturae ferri. коВРљАти, љам, y, impf. (у ц. г.) vide котр

3) augm, b, ковач. 3) Ковачина Рамо : На Турчина Ковачину Рама

ковРТАњ, тња, m. савијено што у коло, н. п. ковачица, f. Sіе ефmiebin, uxor fabri:

коса на глави, бie Xunce, orbis. Ковач кује, ковачица преде

коВРтач, ковртача, м. онај колутић (од гвожвдвічкӣ, кa, кo, Bee Gфniepe, fabrorum. ђа или пиринча) што се њиме листови ковачницА, f. Die Офті еке, fabrica ferraria. од тнјеста сијеку, іfterr. Wrapfenrab't, cf. КовиљАЧА, f. село у Јадру (под Гучевом, бан- девермавиш. зу Лознице), Tame eines Dorfes, pagi nomen. коВРЦАН, М.: На дну тога села, под самијен брдом, има 0ј мацане коврџане (рече се мачку). један округао бријег, обрастао грабнћима, ковРЧАст, а, о, fraus, crispus. и другом којекаквои шумом, и на врх ње-ковРЧЁЊЕ, n. Bas raufeln, to crispare. га налазе се некаке знанне у земљи, а ни- кәBPчити, чим, v. impf. Erdufeln, crispo. же тога бријега извире у пољу смрдљи-|ковРҷицо, f. (у Сријему) понајвише се гово• ва : бара (cf. Сирдан). Срби онуда припо- pH pl. Kòbpuuye, das Haarlödchen, cincin1 виједају да су некад биле двије сестре: nulus.

[ocr errors]

1

[ocr errors]
[ocr errors]

КоврЏАК, m, бie cylinorifфе SRupe бer ORänner in [козамина, f. (у Рисну) vidе калужа.
Bosnien, mitra cylindrica virorum.

козАР, козара, т. 1) bet Siegenbirt, caprarius. ковРЦик, т. (у Срнјему) vidе коврџак. 2) (у Дубр.) крут варак, бав nіftergoto, auKOBYA, f. das Heftel (eigentlich das Debr), fibula. rum trеmulum. 3) планина у Босни : KOBYÀAH, adj. indecl. mit Hefteln geziert, fibu- и утече у Ковар планину latus:

KÒSAPA, f. 1) der Plaß wo die Ziegen geldladytet На пијевцу ковчали чакшире

werden, macellum caprarium. 2) nahuha y ковчар, ковчара, т. (у ц. г.) мушка ковча, Босни више Мотанце. der Hacken (eines Heftels), fibula.

козАРАЦ, рца, m, град у Босни под гором КоковчE, f. pl. Sie eftel, fibulae.

заром на ријеци Козаруши, која утјече угоқдвчег, т. (у Херц.) бie gifte, $tube, arca, мноницу (Гомионица у Сану, а Сана у Уну). cista:

козАРЕв, а, о, vide козаров. Па одоше у бијелу цркву

козАРИНА, г. Бав Зіеgеngelo (fut ben birten), До ковчега више Петра светот,

pecunia pro capra pascenda. Светог Петра ковчег целиваше

козАРИЦА, f. 3) беr Siegental, stabulum. 2) бie ковчежия, т. dim. , ковчег.

Ziegenbirtin, capraria. кдвчицА, f. dim. , ковча.

Козаров, а, о, бев Siegenbirten, caprarii. коговит, m. (у Лици) н. п. кoгoвић си ти ? ко-козАРСкӣ, кa, кo, 3) деr Siegenbirten, caprario

говић је он (она) ? и т. д., vide чeгoвић. rum. 2) говори козарски, eine art Xotbalfф: погод, когагдд, wеr іmmеr, quisquis.

крдокрђн криекрни, т. б. дођи меня; крдокркогот, когагођ, vide кoгoд.

некрси крвокрде, т. б. донеси воде, и т. д. код, 1) bei, apud: сједи код мене; остао код козАРУША, f. ријека у Босни, ein Slup in Зов:

куће; код воде. 2) код новаца гладује; nien, nomen fluvii. код коња нде пјешнце; код жене иде не-козБАША, f. (у Лици) који напријед коси пред опран и т. д.

косцима, њему се обично за столом даје кодОРОпит, . (у Ц. г.) некака тнца, коли- OA 6paB'era pen, Maber der den andern vors KO koc, Art Vogel, avis quaedam.

angebet, foeniseca primus. кожА, f. 1) bie aut, cutis. 2) pas Sep, pellis. | козина, f. ) бie Siegenwole, lana caprina, cf. 3) das Leder, corium.

костријет, кочет, козјевина. 2) Siegenfen, ндЖАН, жна (жана), но, вра кожа, соriaceus. pellis caprina. KORAP, m. der Gerber, coriarius.

козити, козим, у impf. wеrfen (von per Siege), кожЁЊЕ, n. Вав 28erfen Ber Siege, partus caprae. pario. кожЁТИНА, f. augm. p. кожа.

козити ск, кӧзім се, v. г. imрt. wеrfen (von кожиНА, f. (у Крајини Неготинској) vide кожа. der Ziege), pario. кожиці, f. dim. p. кожа.

козицА, f. 1) dim, p, коза. 9) (у Хрв.) ein irse: кожәДЕР, m. кад у прољеће удари мећава, те ner Dreifuß, tripus fictilis.

поліпше стока, ein fфефtes Ben Biebe fфds: козицк, f. р. (у Барањи) vidе осонце. liches Wetter, tempestas pecoribus perniciosa, KÒ3JÁ BPÁAA, f. der Bocksbart, tragopogon pracf. козомор, козодер.

tensis Linn. кожу, кожуа, m, vide кожух.

кӧзЈік, т. планина у Далмацији (у Косову қбЖУАР, m. vide Кожухар.

близу Книња), Berg іn аlmаtіеn, mоntis кўЖУАРЕв, а, о, vide кожухарев. кўЖУ АРОв, а, о, vide кожухаров.

козЈАН, m, планина у Хрватској у Оточкој рекожЎРИНА, f. vide кoжeтина.

rementu, Name eines Berges, montis nomen. кожЎРИЦА, f. 3) Sie Офwarte, callum, 2) (у Бо- козЈЕВИНА, f. ) дав Зіеgеnfleifф, caro caprinа.

un) die Puppe des Seidenwurms, nympha bom, 2) дie Siegenwole, lana caprina, cf. козина. bycis, cf. чаура.

кӧзЈй, зја, зje, Sieget-, caprinus. KÒXYX, m. der Pelz, vestis pellicea, pellis vil. KÒ3JÂN PÒrobh, m. pl. dreitheiliger Zweifahn, bilosa.

dens tripartita. KÒRYXÂP, m. der Kürschner (Pelzer), pellio. коздБРАД, m. ein Офimpfwort, convicium: къЖУХАРЕв,

Од кад ми је у дом дошла, кўЖУХАРОВ, a, o, des Pelzers, pellionis.

Свакоме је име нашла : кожЎШАК, шка, m. hyp. Е, кожух.

Свекра зове козјобраде кӧЖУшина, f. augm. v. кожух.

кдзЛАЦ, козлаца (козалца), m. (у Сријему) vide кўЖУчит, m. dim. ь, кожух.

козалац. козл, f. (gen, pl. коза) ) дie Siege, сарга. 2) pl. | козак, мета, п. (по југоз, кр.) vide jape (у Ц.

Koge, das Baugerüst, machina aedificationis. т. док сисa дoнде је коале, а послије јакозАЛАЦ, лца, т. 3) у плуга она гредица што ре до године, па онда двиве, па шрекак

саставља гредељ и плаз. 2) некака трава, а женско ухошка, увошка): Још (се) artemisia dracunculus Linn, cf. козлац, зако- није коза окозила, а коале игра по пољу. 3лик.

козлетиНА, f. кожа од козлета, ба Se pon

nomen.

н. п. :

einer jungen Ziege, pellis capellae aut capri Hн осталу муку твоју, juvenis.

Коруно си ти мучно козлина, г. ) vidе костријет. 2) (у ц. г. ко- Којано је у кавезу расла

зайна) козја кожа, Зiegenfel, pellis caprina. коло, т. (јуж.) hyp. в. Коста. козлики, p. pl. (по југоз, кр.) vide jарићи. KÓJYHH, m. Mannsname, nomen viri. кдзник, m. знанне од старога градића у на- кокА, f. hyp. p. кокош: Види моја ока ће се

хији Крушевачкој на десној страни Раш- пече кока. Нека је кока шарена, па мање. Приповнједа се да је овај градић знда- кар и не снијела јајета (т.ј. нека је анјела Ђурђева Јерина, па због велике виси- па (жена или дјевојка), па макар ништа не и врлети није се камење могло носити не знала). друкчије до на колата и за то да се на- кокА, f. (у Сријему) беr wеibliфе фamtbeit bei звао Коакик.

kleinen Kindern (wie bei den männlichen KathкозддЕР, т. (у Дубр.) рђаво вријеме (особи- qa oder peca), muliebria infantis. коздмор, то у прољеће) кад козе цркавају, кокало, m. See кo fast, qui protulit ко: cf. кожодер.

А. Ко је то рекао? коздПАША, т. (у Боцн) рет 3iegenbirt, capra- Б. Кокало (bu felbit).

rius, cf. козар : Козоваше надмонташе. кдRAH, m. 1) пјева се и приповиједа како се козош, m, матори козош! рече се стару чо- некакав Кокан челебија погодно вјеку, офimpfwort, convicium.

Узле дане у године гладне KÓJA, m. (uct.) vide Kojo.

За три гроша и чакшире сукна којадико! припијева се гдјешто у пјесмама : Да он двори седам газдарица

и да чува хиљаду оваца ; oj! колико је уз море градова,

како је газдарнца Мара купила коло да бн oj! којадико уз море градова,

домамила Кокана од оваца; како је Кокан oj! у сваки сам јунак долазно,

дошао, какав је био и како је у колу играо, 0ј! којадико јунак долазно

и т. д. И од тога је остала ова пословица : кдJACити ск, сім се, vide којаснути се:

Нема кола без Кокана. с. чалабрцнути. Јутрос ни се Турци којасили — KÓKAHE, n. das Braten (Rösten) des Kukuruz in кдэлснути св, нём се, v. г. pf. іф feben Lafen, Usdhe, tostio fructus zeae mais Linn.

grüßen, praeteriens saluto, cf. kojachth ce. кбҚАти, кӧкам, v. impf. н. п. кукурузе, беаtеn колагдӣ, (ист.)

(ben futurus), torreo. cf. кокица. КОЈЕгдй, (зап.)

кокин, а, о, беr penne, gallinae: hie und da, hinc inde. колигдѣ, (југоз.)

Већ сам кокин танцовођа колегкЁ, (јуж.)

кокЙРНА, f. брдо у Велебиту, Пате eines Ber: KOJEKAA, dann und wann, interdum.

ges, montis nomen. колекАКАВ, ква, кво, wie immеr bеfфаffen, qua- кокиЦА, f. 3) dim. p. кока. 2) Уав аfеlbujn, teliscumque.

trao bonasia. 3) (у Фрушкој гори) vet Rate колкKAкӣ, кa, кo, vide кaјекакав.

Käfer, scarabaeus melolontha. *) geröstete Ku: колекако, wie immer, utcumque: како живиш? kuruzkörner, grana zeae mais tosta. којекако (fФlефt).

кокдРАВ, а, о, (у Ц. г.) vidе чупав. ,

KOKÒPAJKA, f. y necun Epitheton für die Benne:

f.
,
,

0 ти коко кокорајко!
ковкӰДв, говорио је Карађорђије. често уз кокӘРУША, f. (у Барањи) vide пасерка.

ријеч, за то се и сад додаје кад ко припо- кокот, т. 1) (по југоз. кр.) беr ақп, gallus, виједа како је он што говорно.

cf. пијетао: Бегоћ кокош попијева, онђе колЁШТА, којечёга (којещта), aletlei, was im свашта има (т.ј. међу људима свашта бива);

met, varia, quidquid in buccam venerit: гово- Куд с не чује вaшке ни кокоша рн којешта.

УГрбљу кажу ако кокот доживи девет гокдәй, која, које, ) wеlеr, qui: који си да си. дина, да га одмах ваља заклати, јер веле

2) Sex wie pielfte, quotus, 3) доћи ће који дан, да би , послије снио јаје из којега би се изkoju zac, gleich, statim.

легло некако чудо. 2) pas Battern per penne, козигод, којагод, којегод, wеr іmmеt, quicum- garritus gallinae. 3) (у Дубр.) некака морque, quisquin.

cka paba, Urt Seefisch, piscis quidam marinus. коригов, којагођ, којегођ, vide којнгод. кокотаЊЕ, n. Ba8 Sater, gаrrіtіо. колигддЕР,

KOKÒTATH, kòkokêm, v. impf. gadern, garrio. коиРодиР, (у Дубр.) vide којнгод.

кокдТАЦ, кокоца, m.- (у Дубр.) некака трава, козигдъЕР,

Melilote, melilotus. кди МУ ДРАго, којега му драго, wеr іmmer, кокдтињА, f. (у Дубр.) некака трава, Эftetquisguis.

luzei, aristolochia. кдонно, vidе који (cf. но):

кокотити ск, кокотім се, у. г. impf. ftolgiern, Којено су пет стотин” дуката –

wie ein Hahn, superbio ut gallus.

KOJEKŠA., Shin und her, hinc inde.

« PreviousContinue »