по кнежинама су били кнезови као и под Турцима,! само што су не само порезе н остале данке купили, него и народу у свачему судили и заповиједали и народ нм радио, и што им је мјесто паше Милош био господар, а и нахије су имале по главнога кнеза, који је био над свима кнежинским. Кад су се послије поставиле судије по нахијама, и они су се звали кнезови, н. п. кнезови суда Биоградскога, кнезови великога суда и т. д. И сам Милош првијех година својега владања звао се и потписивао врховни кнез докле га његови писари и друге удворице нијесу наговорили да се назове књаз. Милош готово на свршетку владе своје укине имена кнез и кнежина у Србији са свијем и кнежинске старјешине назове капетанима, нахијске сердарима или некако још друкчије, а кнежине срезовима, и тако овијех имена у народу онамо нестане са свијем. У Црној гори у свакоме племену има кнез, за којега се може рећи да је по госпоству у земљи трећи: први је сердар, иза сердара је војвода, а иза војводе кнез. И онамо ово кнештво остаје од оца сину као и сердарство и војводство. 3) кнез сеоски. Осим кнеза од кнежине свако је село у Србији имало свога сеоскога кнеза, за којега се може рећи да је био од данас до сјутра, и осим гола имена да више ништа није имао: у многијем селима само су онда постављали кнеза кад је ваљало порезу купити, а послије га нико није кнезом ни звао. За времена Милошева укине се име и овијех кнезова и мјесто њих остану само кметови. У Сријему, у Бачкој и у Банату по паорији сеоски су кнезови још и данас ; онамо обично села или општине (и по варошима, н. п. у Вуковару) избирају кнеза сваке године, па он у договору с кметовима управља сеоскијем пословима. да у Крајини Неготинској нијесу Турци | судили ни управљали, него кнез, који је сједно у Неготину; он је купио и порезу и остале данке од народа, па новце колико је било одређено давао је бегу, који је долазно из Цариграда и сједно у Кладову, а бег их је слао у Цариград (cf. Крајина Неготинска). Овакови кнежински кнезови по Херцеговини се данас зову војводе. Кнештво је ово остајало од оца сину, као војводство у Херцеговини данас што остаје; и баш кад би Турци какога кнеза окривилн и погубили, опет су му сина (или, ако сина нема, брата) на његовој мјесто постављали. Што је год везир хтио од народа да иште или народу што да јави, или је народ имао што од везира да иште, То је све бивало преко овијех кнезова ; кад је долазио нови везир, ваљало је да га кнезови с кметовима дочекају с добро дошао (и у овакијем догађајима везирн су им кашто поклањали бињише). Порезе је паша ударао на нахије, па су их кнезови између себе разрезивали на кнежине, а по том сваки кнез у својој кнежини с кметовима на села, а кметови са сељацима на људе. Кнезови су, понајвише с Турцима, порезу купила и паши предавалн; кнез је имао уза се и по неколико пандура ; он је кашто и судно људима за којекаке ситнице, али их није могао натјерати да пристану на његов суд; дужан је био кад је год затребало за људе из своје кнежине молити се код Турака, и за то је ваљало Да је рјечит и слободан. Сви су оваки кнезови били сељаци н у домаћему животу слабо су се разликовали од осталијех сељака. Колико сам ја за времена Турскога виђао кнеза Јадранскога и гдјекоје из нахије Шабачке и испреко Дрине, носили су плаветне чохане чакшире и од такове чохе ђечерме, гдјекојн са сребрнијем пуцима, за појасом по два пиштоља и нож, сврх свега тога куповни гуњ, на ногама црвене КНЕЗОВАЊЕ, n. baš кнез-fein, imperium той кнез. чизме н на глави Фес одоздо од зноја мало | КНЕЗОВАТИ, Кнезујем, v. impf. кнез-fein, imулијепљен; само су Карапанџићи сједили pero ut кнез } у вароши и били прави варошани. Ова- кнезовски, ка, ко, беп кнезови деђörig, чойг кијех кнезова било је до скора и у Срије кнезови. nitas. кЊЁЖЕЊЕ, п. баз Miene-maden jum Beinen му и у Банату и у Бачкој, особито како су кнештво, п. ürbe cines кнез, чой кнез digСрби с патријарима из Србије амо пребјегли: Вршачки оборкнез Арса умро је кнешчиЋ, m. dim. v. кнез. : нашега времена. И за времена Карађор- КЊЕГИЊА, f. vide кнегиња. ђијева у свакој кнежини био је поред војводе оваки кнез, али је војвода био прави господар, и кнезовска је власт била готово још мања него под Турцима; али кад су се посланици слали у Цариград или на каке друге разговоре и договоре с великом Турском господом, свагда су се кнезови звали, и још с додатком из које су нахије. За времена Милоша Обреновића књЙГА, f. (pl. gen. књига) 1) ber rief, literae, На кољену ситну књигу пише — КЊИЖАРЕВ, а, о, vide књижаров. КОБАЦАТИ СЕ, Цам се, v. r. impf, mit ben üffen scharren, strepo pedibus. кОБАЧА, f. (у Хрв.) од дрвета као крлетка КОБЕЉАЊЕ, n. bas Baljen, Kolen, volutio. љати. КОБИЛА, f. 1) bie Stute, equa. 2) у кашичаре воденице она гредица што на њој стоји коло. 3) (у Боци) на тијеску она греда горе која саставља лозе и орасима се доље притискује кад се тијеште маслине. 4) vide КЊИЖАРНИЦА, f. bie ubanblung und bi u кобилица 2. binberei, officina libraria. књижаров, а, о, beš књижар, librarii. КЊИЖЁТИНА, f. augm. v. књига. сн да сн. коб, f. 1) сусрет, біе Megegnung, occursus: добра коб! (говоре по Крајини Неготинској кад се срету двојица). 2) (у Лици) човјек лијепе коби. 1) hyp.. кобила: Што коба више скаче, то боље врше. 2) (у. Сријему и у • Бачкој) vide кобац. КОБА, f. (у Лици) дугуљаста дна кабао, у ; KÒьHлẬP, m. 1) der Stutenhüter, Stutenhånd- КОБИЛЕТИНА, f. augm. v. кобила. КОБИЛИЦА, f. 1) dim. v. кобила. 2) bas ruft= ковиља глава, f. планина у Херцеговини: виље. ковиљи, ља, љê, ber Stute, equae, На широку долу Кобиљему коБиљЊАЧА, f. некака трава, Irt flange, her bae genus. ковити, бйм, v. impf. 1) кога, т. ј. слутити коме да га нестане, н. п. кад би човјек имао троје дјеце, па двоме да купи капу, а трећему ништа, онда би се рекло: коби Anjere, den Untergang ahnden, praesagio interitum: Сви су коњн зопцу позобали, А мој доро ни такнуо није: Ногам, бије а ушима стриже, Или коби мене или себе 2) begegnen, occurro; 1 коб га коби Стеванова љуба Kòв.ьÊжЕ, n. 1) das Ahnen, praesagitio. 2) das Begegnen, occursus. ков, кова, m. 1) коњски, baš Gerätb jum Yferbe= beschlagen, instrumenta calceandis equis. 2) косни, bas Dengelzeug, instrumenta fenisecae falci acuendae. 3) женски, vide уковица. 4) der Beschlag, ornamentum: Златни кове и сребрни Да л'јепо ти сјаш — 5) човјек старога кова (т. і. јак и здрав као што су стари људи били), stitutio. KOBA, f. der Schöpfeimer, urceus. фlag, con КОВАНА, f. Frauenname, nomen feminae. КОВАНЛУК (Кованлук)*, m. vide уљаник. КОВАНЏИЈА", m, ber Mienenwarter, apiarius. КованЏИЈин, а o, beš Mienenwarters, apiarii. КОВАНЏИЈНКА, f. bie Frau bes Mienenwarters, uxor apiarii : Да субаше љубе кованџијнке, А анџије младе станарице KÒBAHE, n. das Schmieden, cusio. КОВÄPAH, рна, рно, (у Ц. г.) falfd, astutus, cf. лукав: мудар и коваран. KOBÁPCTBO, n. die Schläuheit, astutia, cf. лy 4) коватн кога у звијезде, т. ј. хвалити. ковіч, ковача, m. 5) bermieb, faber. 2) (y Шумад.) vide щљука. 3) (у Дубр.) некака морска риба. 5) vide Ковачи : Покупи ми по равну Ковачу КОВА́ЧАНИН, m. Ciner von Ковачи: Покупи ми по равну Ковачу Пет стотина силних Ковачана KOBÁчEB, a, o, des Schmiedes, fabri. ковачи, т. pl.: Те је шаље у Коваче равне КОВАЧИНА, f. 1) bie Eifenfpane, stricturae ferri. 2) augm. v. ковач. 3) Ковачина Рамо: На Турчина Ковачину Рама КОВАЧИЦА, f. bie Odmiebin, uxor fabri: Ковач кује, ковачица преде ковачки, ка, ко, ber Gomiebe, fabrorum. КОВАЧНИЦА, f. biedmiebe, fabrica ferraria. КОВИЉАЧА, f. Село у Јадру (под Гучевом, блнзу Лознице), Name eines Dorfes, pagi nomen. На дну тога села, под самијем брдом, има један округао бријег, обрастао грабићима, и другом којекаквом шумом, и на врх њега налазе се некаке зидине у земљи, а ниже тога бријега извире у пољу смрдљива бара (cf. Сирдан). Срби онуда припо"виједају да су некад биле двије сестре:| Вида и Ковиљка: па Вида градила Видојевицу, а Ковиљка тај град Ковиљачу; па послије кажу да су људи засули Ковиљачу у земљу, кад су полазили на некакву војску. Године 1804 био је наш логор баш под Ковнљачом, па једно јутро Ђорђије Ћурчија (који је онда заповиједао у Јадру) заповједи те сва војска стане у параду, па он изиђе пред њу и стане товорити: „Видите ли људи то брдо ? - Ја Jai сам чуо у Њемачкој да је то био већи град и од Шапца и од Зворника, па су људи, пред што ће Турци обладати овом земљом, натрпали у њега пушака и топова, и барута и олова, и сабаља и ножева, и осталога свакојака оружја, па га засули земљом, па тако и остало и грабићи по њему порасли; него сад и онако смо беспосленн, донесите трнокопе и лопате, да га откопамо, па ћемо имати и град, и оружја и џебане; јер видите она бара за то удара на барут, што тече испод тог града, па ваља да је негдје залило у барут". По том буљубаше одмах пошљу у села, те се донесу трнокопи и мотике, и лопате и сјекире, и два три дана почну с врха крчити и откопавати; но у тои ударе Турци, и логор се проспе и премјести, и Ковиљача остане као што је и била. Ја за цијело мислим да је Ћурчија ово само за то хтно копати да људи не би бјежали из логора кућама. КОВИЉЕ, п. 1) bas friemengras, stipa pennata Лепа Пава у ковиљу спава, 2) намастир у Староме Влаху под планином Кобиљем. in|КОЗАЛИНА, f. (у Рисну) vide калужа. КОЗАР, козара, m. 1) ber Siegenbirt, caprarius. 2) (у Дубр.) крут варак, bas Kniftergolb, aurum tremulum. 3) планина у Босни : И утече у Козар планину Коврџак, m, bie cylinbrifce Müge ber Wanner latus: На пијевцу ковчали чакшире ковчӑР, ковчáра, m. (у Ц. г.) мушка ковча, der Hacken (eines Heftels), fibula. КОВЧЕ, f. pl. bie Seftel, fibulae. КОВЧЕГ, m. (у Херц.) bie Rifte, Etube, arca, cista: Па одоше у бијелу цркву До ковчега више Петра светог, Светог Петра ковчег целиваше КОВЧЕЖИЋ, m. dim. v. ковчег. КОВЧИЦА, f. dim. v. ковча. коговиЋ, m. (у Лици) н. п. коговић си ти? коговић је он (она) ? и т. д., vide чеговић. когод, когагод, wer immer, quisquis. кого, когагођ, vide когод. код, 1) bei, apud: сједи код мене; остао код куће; код воде. 2) код новаца гладује; код коња иде пјешице; код және иде неопран и т. д. КОДОРОШИЋ, m. (у Ц. г.) некака тица, коли- КОЖОДЕР, m. кад у прољеће удари мећава, те КӦЖУАР, m. vide кожухар. КОЖУАРЕВ, а, о, vide кожухарева ванни ТОНИ КОЖУАРОВ, а, о, vide кожухаровыми ва ва КОЖУРИНА, f. vide кожетина. КОЖУРИЦА, f. 1) bie Odwarte, callum, 2) (у Бо-| Öв) die Puppe des Seidenwurms, nympha bombycis, cf. чаура. кожух, m. ber Pel, vestis pellicea, pellis vil losa. KÒзAPA, f. 1) der Plaz wo die Ziegen geschlachtet werben, macellum caprarium. 2) планина у Босни више Мотанце. КОЗАРАЦ, рца, m. град у Босни под гором Козаром на ријеци Козаруши, која утјече у Гомионицу (Гомионица у Сану, а Сана у Уну). КОЗАРЕВ, а, о, vide козаров. КОЗАРИНА, f. bas Riegengelb (für ben Sitten), pecunia pro capra pascenda. КОЗАРИЦА, f. 1) ber Siegenftall, stabulum. 2) bіе Ziegenhirtin, capraria. KOзÁPOв, a, o, des Ziegenhirten, caprarii. кдЗАРСКИ, ка, ко, 1) ber Siegenbirten, caprariorum. 2) говори козарски, eine Urt Mothwalfd: крдокрђи крмекрни, т. ј. дођи мени; крдокрнекрси крвокрде, т. j. донеси воде, и т. д. кОЗАРУША, f. ријека у Босни, ein luß in Do6nien, nomen fluvii. КӦЗБАША, f. (у Лици) који напријед коси пред косцима, њему се обично за столом даје од бравчета реп, äber ber ben anbern bor= angebet, foeniseca primus. qui, pe inanes, козина, f. 1) bie Siegenwolle, lana caprina, cf. костријет, кочет, козјевина. 2) Riegenfell, pellis caprina. козити, козим, v. impf, werfen (von ber 3iege), КОЗИЦА, f. 1) dim. v. коза. 2) (у Хрв.) ein irbe= ner Dreifuß, tripus fictilis. |козице, f. pl. (у Барањи) vide оспице. KÒзJ âРÁдa, f. der Bocksbart, tragopogon pra tensis Linn. КОЗЈАК, m. планина у Далмацији (у Косову близу Книња), Berg in Dalmatien, montis nomen. КОЗЈАН, m. Планина у Хрватској у Оточкој ре гементи, Матe cines Berges, montis nomen. impfwort, convicium: КОЗЛАЦ, козлаца (козалца), m. (у Сријему) vide козле, лета, п. (по југоз. кр.) vide jape (у Ц. г. док сиса донде је козле, а послије јаре до године, па онда двизе, па шрећак а женско ухошка, увошка): Још (се) није коза окозила, а козле игра по пољу. КОЗЛЕТИНА, Е. Кожа од козлета, bas el von einer jungen Siege, pellis capellae aut capriј juvenis. КОЗЛИНА, f. 5) vide костријет. 2) (у Ц. г. козлина) козја кожа, Siegenfell, pellis caprina. кӧзлики, n. pl. (по југоз. кр.) vide јарићи. козник, m. зидине од старога градића у нахији Крушевачкој на десној страни Рашње. Приповиједа се да је овај градић зидала Ђурђева Јерина, па због велике висине и врлети није се камење могло носити друкчије до на козама и за то да се назвао Козник. КОЗОДЕР, (m. (у Дубр.) рђаво вријеме (особиКОЗОМОР, то у прољеће) кад козе цркавају, cf. кожодер. КОЗОПАША, m. (у Боци) ber Riegen,irt, caprarius, cf. козар : Козоиаше надмонташе. козош, m. матори козош! рече се стару човјеку, dimpfwort, convicium. KÓJA, M. (HCT.) vide Kojo. КОЈА́ДИКО! припијева се гдјешто у пјесмама: KOJEKÀд, Dann und ́wann, interdum. liscumque. Ни осталу муку твоју, кОКА, f. (у Сријему) ber veiblide damtheil bei Б. Кокало (ou felbft). КОКАН, m. 1) пјева се и приповиједа како се како је газдарнца Мара купила коло да би Већ сам кокин танцовођа КОКИРНА, f. брдо у Велебиту, Мame cines Ber= ges, montis nomen. KOJEKAKAB, Kва, Kво, wie immer beschaffen, qua- KÓKHIA, f. 1) dim. v. кока. 2) das Haselhuhn, te T trao bonasia. 3) (у Фрушкој гори) ber Maifäfer, scarabaeus melolontha. 4) geröftete Ru: kuruzkörner, grana zeae mais tosta. КОКОРАВ, а, о, (у Ц. г.) vide чупав. КОКОРАЈКА, f. У пјесми Epitbeton für bie Senne: КОЈЕКУДЕ, говорно је Карађорђије често уз | КОКОРУША, f. (у Барањи) vide пасерка. ријеч, за то се и сад додаје кад ко припо-кокот, т. 1) (по југоз. кр.) ber abn, gallus, виједа како је он што говорно. cf. пијетао: Бегођ кокош попијева, онђе КОЈЕШТА, којечега (којешта), allerlei, was im. свашта има (т.ј. међу људима свашта бива); Куд с' не чује вашке ни кокоша mer, varia, quidquid in buccam venerit: говори којешта. У Грбљу кажу ако кокот доживи девет гоДина, да га одмах ваља заклати, јер веле да би послије снно јаје из којега би се излегло некако чудо. 2) bas yadern ber Senne, garritus gallinae. 3) (у Дубр.) некака морска риба, Urt Seefifd, piscis quidam marinus. KOKOTAHE, n. das Gackern, garritio. |КОКОТАТИ, КОКоћем, v. impf. gađern, garrio. КОКОТАЦ, КОКОца, m. (у Дубр.) некака трава, Melilote, melilotus.. који, која, које, 1) welder, qui: који си да сн. 2) ber wie vielfte, quotus. 3) доћи ће који дан, који час, gleid, statim. козигод, којагод, којегод, wer immer, quicumque, quisquis. козигот, којагођ, којегођ, vide којнгод. КОЈИГОДЕР, КОЈИРОДИР, (у Дубр.) vide којнгод. КОЈИГòЂЕР, КОЈИ МУ ДРАГО, којега му драго, wer quisquis. казино, vide који (cf. но) : Којено су пет стотин дуката -.. immer, кокОТИЊА, f. (у Дубр.) некака трава, Dfter= Iuzei, aristolochia. кокотити се, кокотим се, v. r. impf. ftolgiern, wie ein Hahn, superbio ut gallus. |