БЕЧАНИН, m. ber Biener, Viennensis, cf. Беч-[ ви́дити, бидим, (зап.) vide биједитн. Бижан, f. (зап.) vide бјежан. у Бачкој, и Нови (или Турски) у Банату. БЕЧЕЈАЦ, јца, m. Einer von Бечеј. БЕЧЕЈСКИ, ка, ко, von Бечеј. БЕЧЕЊЕ, n. baš dief=Unfeben, torvus aspectus. | БИЖАТИ, ЖИМ, (зап.) vide бјежати. БÉчити, бечим, v. impf. т. j. очи, bie Иидеп| stier richten, stieren, rigidos figo oculos. БЕЧИТИ СЕ, бечим се, v. r. impf. cief anfeben, torve tueri: Бечу граде не бечи се на ме — БЁЧКА, f. пиварско буре, баs ierfaß, dolium Бечки, ка, ко, Wiener, wienerifd, Viennensis. БижуНАР, бижунара, m. (зап.) vide бјежунар. Кад ето ли биза Секулова БИЈЕГАТИ, у пресми мјесто бјегаши да би се БИЈЕДАН, дна, дно, (у Дубр.) erbarmlid, miser. cf. жалостан, тужан, несрећан. ve-|БИЈЕДИН ГРАД, m. (јуж.) у прнповијеци. БИЈЕДИТИ, биједим v. impf. (јуж.) кога, unge= БЁШКОТ, m. (ст.) некакав хљеб (Mišcott?), и бешкоша љеба бијелога БИБЕРЊАЧА, f. Pfefferbüdfe, pyxis piperis.• БИБЕРОВ, а, о, ВИВАЊЕ, П. baš oftmalige ein, zo frequenter esse. Биво, бивола, m. ber 3üffel, bubalus. nus. Биволче, чета, n. bas üffelfalb, bubalus vi tulus. БИВОЉАЧА (кожа), f. 2üffel-Fell, pellis bubalina БИДАН, дна, дно, (зап.) vide биједан. : redt befdulbigen, inique accuso. cf. потваратн. БИЈЕДНИК, m. (јуж.) који кога биједи, ein fal= fфer Un läger, calumniator. cf. напасник, опадник. БИЈЕЂЕЊЕ, п. (јуж.) baš ungeredte Befdulbigen, accusatio iniqua. БИЈЕЖАТИ, у пјесми мјесто бјежаши, да би се врста испунила: Бијежаћеш, но побјећи не ћеш — БИЈЕЛА, f. 1) (y Ц. г.) на оку, ber (graue) Štaar, БИЈЕЛА ЦРКВА, f. (јуж.) Weißfirden, täbtdjen im Banat. БИЈЕЛАЦ, лца, m. (јуж.) 1) ber dimmel, equus albus. 2) gen. бидца, (у горњ. прим.) vide биоце. 3). Prämonftratenfer, praemonstra tensis. БИЈЕЛЁ ПОКЛАДЕ, f. pl. lefter afdingsfonntag,|Билинце, п. (зап.) vide бјеланце. dies solis ante jejunium magnum. Бијелити, бијелим, v. impf. (јуж.) н. п. платно, БИЛАСАТИ СЕ, сâ се, (зап.) vide бјеласати се. bleichen, insolare. БИЈЕЛИТИ СЕ, бијелим се, v. r. pf. Beiß auflegen, fucare se. БИЛАЦ, лца, m. (зап.) vide бијелац. БИЈЕЛКА, f. (јуж.) бијела кокош, Mame für eine | Билаш, m. (зап.) vide бјелаш. БИЈЕЛО ЗЕЉЕ, п. (у Дубр.) Wrt Kraut, herbae genus. БИЛИ-БИЉӰР*, m. (ст.) : Једна гора од били-биљура - БИЈЕЛОЊА, m. ein weißer, albus (bos). БИЛИНА, f. (зап.) vide бјелина. БИЈЕЉ, м. (у Дубр.) bie Robe, fdafwollene Dece, вилити, билим, (зап.) vide бијелити. БИЈЕЉЕТИ, бијелим, v. impf. (јуж.) weiß merben, БИЛИЧАСТ, а, о, (зап.) vide бјеличаст. albesco. косањице отишле на страну, Urt Mergette, montes continui. Сењско било зове се једна такова коса између Велебита и Вратника. 2) у грабаља оно у чему зупци стоје, baš Querholz eines Rechens, woran die Zähne befeftigt finb, pectinis foenarii pars dentata. 3) ber Puls, bie dlagaber, arteria. 4) vide клепало. БилОБРК, m. (зап.) vide бјелобрк. вилов, билова, m. (зап.) vide бјелов. БИЈЕЉЕТИ СЕ, бијелим се, v. г. impf. weiß glän=|Било, п.1) као велика коса, из које су мање zen, albeo: бијели се снијег. БИЈЕЉИНА, f. Štact in ber нахија von Зворник. БИЈЕЉИНАЦ, Йнца, m. човјек из Бијељине. БИЈЕЉИНСКИ, ка, ко, von Бијељина. БИЈЕЉКА, f. (у Хрв.) некака риба (може битн uew), eine Urt Gifd, piscis genus. cf. костреш. БИЈЕС, m. (јуж.) bie Buth, rabies: бијесте сколно (говоре псетету). 2) или је отишао у Хајдуке од бијеса (Muthwille, Uebermuth), или од невоље? 3) Ulter ber jugenoliğen 2ü=|вилов, а, о, (зап.) vide бјелов. the, aetas florescens: До кад бијах на бијес ђевојка — БИЈÈСАН, сна, сно, (бијесни, на, нô, comp. бјеш- | њи, adv. бијесно) (јуж.) 1) wuthenb, rabiosus. 2) übermüthig, superbus, insolens : силан и бијесан. БИЈЕСТ, f. (у Хрв.) бијес, бјесноћа, Uebermuth, Бик, бика (бика), m. 1) ber tier, taurus. 2) (у БИЛОВИНА, f. (зап.) vide бјеловина. БИЛОВЉЕВ, а, о, (зап.) vide бјеловљев. БИЛÔГРАБ, m. (зап.) vide бјелограб. Билогрли, ла, лб, (зап.) vide бјелогрли, Билогуз, m. (зап.) vide бјелогуз. БИЛОГУЗА, f. (зап.) vide бјелогуза. БИЛОДАНО, (зап.) vide бјелодано. БилдЈУГ, m. (зап.) vide бјелојуг. БИЛОКОРАЦ, брца, m. (зап.) vide бјелокорац. |Билдлик, а, о, (зап.) vide бјелолик. Билднога, f. (зап.) vide бјелонога. БИЛОЊА, m. (зап.) vide бијелоња. Билуг, m. (зап.) vide бјелуг. БИЛУГА, f. (Зап.) vide бјелуга. вилугов, а, о, (зап.) vide бјелугов. БилутАК, тка, m. (зап.) vide бјелутак. БИЛУШАСТ, а, о, (зап.) vide бјелушаст. tier, vita БИЛУШИНА, f. (зап.) vide бјелушина. Биљ, m. (зап.) vide бијељ. |виља, f. Name für eine meiße Siege, capra alba. БИБА, f. (y Херц.) цјепаница или онако дрво чворнато, које се не да цијепатн, bas deit, lignum fissum. cf. биљка. Bй.ьА, m. Name für einen weißen Ochsen, bos albus. БИКА, f. (у Босни особито по варошима) vide нена. БИКНУТИ CE, нê се, v. r. impf. (у Дубр.) како ти се бикне? wie gent's bir? mie befinbeft bu bid ? quomodo vales? БИКОВАЊЕ, n. bas Retragen als ein tauri. Биковати, бикујем, v. impf. fid als ein tragen, taurum imito. Биковит, а, о, н. п. во, tier be= tier-Dd, bos taurus. Бикуље, бикуља, f. pl. vide витице. БИЛ, m. (зап.) vide бјёл. Бӥла, f. (у Шумад.) vide коса 3 (cf. било). БИЛА, f. (зап.) vide бјела. БИЛЛИЦА, f. (зап.) vide бјеланца. БилаJ, Билаја, m. зидине од старога града на БИЉА, m. (зап.) vide Бјеља. БИЉАР, биљара, m. (зап.) vide бјељар. БИЉАРДА, f. (у Ц. г.) соба гдје стоји билијар, Улећеше на врело Цетиње На биљарду славна господара БИЉАРИЦА, 1) bie Kräuterfennerin, herbaria: У мене је биљарица мајка, Свакоме ме биљу научила 2) (зап.) vide бјељарица. БИЉАЦ, љца, m. (у Хрв.) vide бијељ. БИЉАЧА, f. (око Сиња) сукнена женска хаљина (с рукавима), која је остраг смрска-| на, а спријед сашивена као сукња, низ прси је обично с десне стране накићена сребрнијем пуцима; цуре испрошене и које су за удају, носе оваку хаљину плаветну, која се зова модрина. Urt Frauen= Eleid, vestis muliebris genus. БИЉЕ, П. Rräuter, herbae. БИЉЕГ, m. vide биљега: Мрке гаће, зли би Биљин, а, о, ber weißen Siege, caprae albae. БИЉКА, m. ber Halm, calamus: нема дрва ни БИМБАШИН, а, о, без бимбаша, chiliarchi. А лозица бимбер-грожђем И на коњма Турци бињаџије Изведе га бињашер-камену — БиЊИШ*, бињиша, m. ein darlad mantel, pal- БЙЊТАШ*, m. камен, с којега се узјахује Био, бијела, бијело, (јуж.) vide бијел. То гледају Турци Биограци БИОГРАЂАНИН, m. (јуж. и зап.) vide Биоградац. mulier belgradina. 2) (у Уж. н.) Urt Wirnen, БИОГРАЧЕ, чета, п. (јуж. и зап.) ein junger el= graber, puer belgradensis : Што ће мени момче Биограче, Кад ми може запаст' Сарајевче Dalmatiae. БИОНА, f. (у Барањи) бијело на оку, ber (graue) ьйоР, m. eine Gegend im südlichen Serbien, re- Суводола и Биора равна БИОЦЕ, п. (јуж. и зап.) vide бјеланце. БИМБЕРОВО ГРОЖЂЕ, n. eine ert Peintraube, БИПИРУЗАНА, f. у припјеву, vide ШІнпер-Пеана. uvae genus : Нити оће пића ни јестива, Него иште грожђа бимберова Из царева нова винограда БИНА*, f. baš Gebäube, aedificium. cf. зграда, грађевина. БИНИЈА*, f. ber 2alfen an ber hür, in ben ber БИНЧА, f. тако се зове Морава код Љесковца : : БИР, m. ОНО Жито, што људи дају попу сваке БИРАЊЕ, n. baš Rlauben, Refen, lectio. docefacio. БИРАТИ, бирам, v. impf. flauben, legere. Бирајте се ком је вама драго БИРАЧ, рча, m. Веденb in Bošnien, ober Зворник, regio Bosnae. БИРАЧЕЊЕ, П. (у Хрв.) bie Madlefe (im Beinberge), racematio. cf. пабирчење. БИРА́ЧИТИ, бирачам, v. impf. (у Хрв.) паљет- БЙСКУп, m. (код кршћана) ber 23ifdof, episcoepisсоковати по винограду (а за кукурузе ка- pus. cf. владика 1. дичин. владичански. жу палешковащи) nadlefen (im Beinberge), БИСКупов, а, о, beš Difdofs, episcopi. cf. влаracemor. cf. пабирчити. БИРАШЧЕ*, eineš, unum (један), cf. бињашче. БЙСкупски, ка, ко, bifdöflid, episcopalis. cf. БИРВАТИ, m. pl. (у Сријему) an bem Caftwagen, zwei ftarfe, runbe, ber Eänge nady auf ben d= |Биснило, п. (зап.) vide бјеснило. fen liegende, bie Caft bes Bagens zrvifden fid haltende Bäume. БИРЗА, f. плијесан која се ухвати поврх вина, Schimmel, mucor. Zücken. Höhewerden БИРИ, БИРИ! faut um bie jungen Eruthübner zu rufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae. БИРКА, f. (у Бачкој) Urt dafe, ovis genus. БИРЛИЈА, f. (ст.): Бирлија добрија БИРОВИНА, f. (у Бару) што се год даје попу, На капији бирша Крепси-бирта БИСАГЕ, бисагá, f. pl. ber Querfad, mantica. БИСЕР, m. bie Perle, margarita. Зелен венац вије, бисер-паршу ниже БИСЁРЧЕ, чета, п. (ст.) bie liebe Eleine Perle, margarita: Ја јој рекох : добар вече дилберче! БИСКАТИ, биштем, v. impf. кога, einem läufe Биснити, ним, (зап.) vide бјешњетн. БИСТАР, тра, тро, Flar, limpidus: бистра вода БИСТИЈЕРНА, f. (у Ц. г.) eine Baffergrube, сіsterna. cf. студенац, бунар, почуо. БИСТРА, f. (у Рисну) име женско, Grauenname, БИСТРЕЊЕ, П. baš Rlären, limpidatio (?). -- п. воду, Flåren, Рогом воду мућаше, У приморју код воде Бистрице БИТАНЖЁЊЕ, П. bas Gaulenzen, cessatio, otiatio. С треће стране лагум поткопава, 5) бије из пушке или пушком, из топа или Лулу пије, у тамбуру бије У Бишћанску високу планину БЈЕГА, f. (јуж.) само у овој загонеци: Чуча Ријеч рече, бјегну на трагове s) бије (сваке године) град, слана, пламењача, beim uden, affligere. 9) бити воду у пушку, т. б. сабијајући воду у пушку огледати јели цијев добра, јер кажу кад се вода одозго силом потјера, да ће ударити ако гдје најмања одушка има. 10) н. п. бије вода из камена, крв из ране, врућина Из Пећи, bervorfdießen, prosilire. вити, будем (буднём, биднём), јесам, била, v. fein, esse: био раније доћи, би bätteft follen früber fommen; не био га звати; не био му давати; жив бно! bu foulft leben! срећан бно! не било те мајци! даß dich der Guckuck! abi in malam rem! Битисати, ишем, v. pf. vergeben, praeterlabor: било и битисало, т. ј. било па и прошло. БИТИ СЕ, бијем се, v. r. impf. 1) fid flagen, confligo: Бије се као ала с бернћетом; бијем се с памећу, ringen, luctor. 2) бију ce pибe, von ber Wegattang ber Gifde, ecëunt pisces. Да не рече, е сте бјегунице - БИТКА, f. bie dyladyt, pugna, cf. бој. БИХАЋ, Бишћа, m. 1) између Трогира и Ка- Бич, бича, m. bie Weitfde, flagellum, scutica. ticae. БИЧЕ, чета, čas tierlein, taurulus. БЈЁл, бјела, m. (јуж.) eine Battung Eide, quer cus genus. БЈЕЛА, f. (јуж.) само у овој загонеци: бјела бјелу зове: дај ми бјело б’јела љеба испод б’јела скута (т. j. овца и јагње). cf. бела. БЈЕЛАИЦА, f. бијела чарапа, weißer trumpf, tibiale album. БЈЕЛАНЦЕ, n. (јуж.) bağ Çimeiß, albumen. albicatio. БЈЕЛАСАТИ СЕ, сам се, v. г. impf. (јуж.) weißlid fein, albico. БИЧИНОВАЦ, Овца, m. Hrt großes Meffer (Sanb= |БЈЕЛАСИЦА, f. планина у Херцеговини. fchar), cultri majoris genus. БИЧИЋ, m. dim. v. бик. БИЧКАРАЊЕ, m. bas Rnallen mit ber Meitfde, БИЧКАРАТИ, рам, v. imf. (у Барањи) mit ber БИЧКИЈА, f. Чим чизмари сијеку кожу, ber У Бишини под Полом великом БЈЕЛАЧА, f. (по југоз. кр.) бијела сукнена БJёлаш, m. (јуж.) бијел коњ, беr dimmel, 6 са БЈЕЛЕГ, m. (у Ц. г.) vide биљег: |