Page images
PDF
EPUB

БИРАчити

зifфоf episco

БИ

acemor.

смешковаши)nablefen (in

ef, пабирчити.

кукурузе

Weinberge),

дичин.

[ocr errors]
[ocr errors]

рі. (у Сријему) аn bет

Lastwagen,

[ocr errors]
[ocr errors]

(зап.) vide

бјесноћа. .

као ракија; у њега је
6йстрији, ја, је.

бисира глава. comp.

БЙРАиЈА, f. (ст.):

у

ѕtеrna, cf. студенац, вЙСТРА, f. (у Рисну)

бунар, почуо.

риту тонула Из рята говори :

воду, flären,

[blocks in formation]
[ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Ачити, бирачём, v. impf. (у Хрв.) паровйсКУП, m. (код кршћана) per :
довати по винограду (а за

ка

pus. cf. владика 1.
пче, еіnев, unum (један), cf. бињапче. БИСКУПскӣ, кa, кo, bifфdfli, episcopalis. cf.

БИСКУпов, а, о, бeg 25ifфоfs, episcopi. cf. вла-
гипбе, bеr gänge нa auf pen аф: Биснило, п. (зап.) vidе беснило.

Sie gaft Seg 23agens zmijen liФ БИСнити, ним, (зап.) vidе бјешњети.
СИРИ, БИРИ! gaut um sie jungen Srutbubner ku | БИСТАР, тра, тро, flar, jimpidus: бистра вода
timmel, mucor. 37. Sign
f, плијесан која се ухвати поврх вина, висоМУЧАН, чна, чно, (зап.) vidе бјесомучан.

|ЕЙСТ, f. (зап.) vidе бијест.
tufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae.
БИРКА, Г. (у Бачкој) 2Гrt Офafe, ovis genus.
Бирмија добрија

|БИстнЈЕРНА, f. (у ц. ) eine Baffеrgrube, ci-
nomen feminae.

Өме женско, frauename,
Дарци моји дарци

БИСТРЕЊЕ,
Коме ми остасте ?
БИРМАНАЦ, анца, m. (од бароновац ? од ба- БИСТРИти, рим, v.

n. das Klåren, limpidatio (?).

BHCTPNHA, f. die Klacheit, limpitudo.
рона Тренка ?) беr fіnіеnjоloat, miles justus,
continuus: ухватили га у бирманце.

limpido:
BÁPÔB, 6ápoba m. der Unter-khez im Dorfe,

Рогом воду мућааче,

А очима бисшраме
genus magistri vici.
БИРӘвина, г. (у Бару) што се год даје попу,

БИСТРИЦА, f. 1) ријең94

ein Fluß, fluvii nomen:
die Pfarrgebühren, jura stolae.
вЙРовЊЕв, а, о, бев биров, ѕсulteti.
вЙРТ, m. (у Банату) 1) vidе крчма:

2) ракија, bie С.

оде Бистрице Кад пијете, вино по биршови

и дао им
2) vidе крчмар:

На капији бирша Крепси-бирта
БЙРТАш, бирташа, m. vіdе крчмар.

Па сједоше трудни починути

| БИСУН, m. у загонеци, cf. сисун.
EHPTÁMEB, a, o, des Wirths, cauponis.

| БистрдтА, f. vide Gистрина.
БИРТАШЕЊЕ, n. Bag феntеп, саuроnаtiо.
БНРТАшити, бирташйм, v. impf. 2Birth fein,
cauponor.

се, које се нате
der Faulenzer, qui nihil agit, otiator. 2) Kdby:

Војв.) 1) љеннвац, скитница,
БИРТАШИЦА, f. vіdе крчмарица.

у селу или у пољу, а не
вЙРТАШкӣ, кa, кo, vidе крчмарски.

das berrnlose Pferd, equus
БЙРЦАУЗ, m. (2Birtbврац%) vidе крчма.

БИТАНЖЕЊЕ, n.
БИРЧАНИН, m. човјек из Бирча:

ef, jòba.
Док погубим Бирчанин-Илију

cessare.

as Faulenzen, cessatio, otiatio. Бӣc, m. (зап.) vidе бијес.

| БИТВА, f. 1) у мач в и
Бисаг, бясага, m. (рі. биcази) (у ц. г.) vide

Засавице
бисаrе.
Бисаги, бисага, f. pi, bеr guеrfасt, mantica.

Саву на древоду,

извире у дубљу и утјече у
БиСАН, сна, сно, (бисни, на, но, comp. бишњи)

је лист као
(зап.) vidе бијесан.
BÀCEP, m. die Perle, margarita.
БИСЕРНй, на, но, н. п. зрно, феrlеn, marga-

|БИТЕвнЈА (копање

бива (и у Земуну се зове вЙСЕРов, а, о, fritaram.

Па он
БИСЕР-ПАРТА, f.:

Бйти, бијем,
Зелен венац вије, бисер-паришу ниже
висЁРЧЕ, чета, п. ст.) pie liebe fleine Perle,

legen, dejicere,
margarita:
Ја јој рекох: добар вече дилберче!

nare:
Она мене: до довече бисерче .

Бојак биге

4) н. п.
"pediculo-
rum lectio,

Бије Беча

гри бијела дана suchen, legere pediculos.

сұједне стране

стране јуриш без престанка,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

ce, v. r. impf. faulenzen, као бара која отјече

raje je и шанац бно. ако питомо зеље, у којега рцеговини назија). та ін. битва.

"; R 17 fir:
f. (ст.):
сље бишевију.

1:7*
of. (part. pass. бијен, бијена,

fchlagen, verberare. 2) er:

п, бије зецове, тице, и 3) 6TH 60j, kämpfen, pag

[ocr errors]

но,) 1) кога

en, con

т. д. ef. убијат

н.

[blocks in formation]
[ocr errors]
[ocr errors]

градverberare a

= .

са

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

с друге

Beschießen, tormentis urbe Четири стране: 11 ни тут

из топова бије, тврда

im Ben

[ocr errors]

с треће стране магум поткопава,

У Бишћанску високу планину Ас четврте кумбарама пали;

БйLIKE, п. Може бити да је к истоку даље Зло га бије, да га Бог убије!

од Хрватске Бишће постало од Бихаќ 5) бије из пушке или пушком, нз топа или (особито по онијем падежима у којима се топом, fфiepen, treffen, ferio. 6) бију сахати, е претвора уш, н, п. нз Бишћа, у Бишку): f%lagen, pulsare. 7) бије у тамбуру, flagen, Ал' је Бишће тама попануло spielen, pulsare:

БЈЁГА, f. (јуж.) само у овој законеци: Чуча Лулу пије, у тамбуру бије

чучи, бјега бјежи, скочи чуча те увати 3) бије (сваке године) град, слана, пла- бјегу (т. б. мачка и миш). мењача, beimjифеn, afrigere. 9) бнти во-вЈЁГАЊЕ, n. (јуж.) vidе бјежање. ду у пушку, т. б. сабијајући воду у пушку вЈЕГАТн, гам, impf. (јуж.) vidе бјежати. огледати јели цијев добра, јер кажу кад вЈЁГАЦ, бјекцa, m, vidе бјегунац: Бјега, се се вода одозго силом потјера, да ће уда- држи једног пута, а поћера сто. рити ако гдје најмања одушка има. 10) н. п. вЈЕгнути, нём, y, pf.- vіdе побјећи: бије вода нз камена, крв из ране, врућина Ријеч рече, бјегну на трагове — H3 neħu, hervorschießen, prosilire.

БЈЕГУНАЦ, нца, m. (јуж.) беr lütling, fugitivus. вити, будём (буднём, биднём), јесам, био, вЈЕГУНица, f. Die Slubtige, profuga (у Боци се

била, v. fein, esse: бно раније доћи, би особито бјегуница зове жена која од мужа bätteft fоuen früber tommen; не бно га зва- побјегне у род): ти; не био му давати; жив бино! би fоu/t Да не рече, е сте бјегунице Leben ! срећан бно! не било те мајцн! бар вЈЕгӯнчи, чета, m. ein junger Slubtling, puer dich der Guckuck! abi in malam rem!

fugitivus (у Боци се особито говори за жеБитисАти, ишем, v. pf. реrgeben, praeterlabor: ну која побјегне од мужа, као бјегуница).

било и битисало, т. б. било на н прошло. Іьоїжан, f. (јуж.) 1) Sliebense, fugientes. 2) бі вйти ск, бијем се, т. г. impf. 3) jih flagen, Slut, fuga: родно се уз бјежан. confligo: Бије се као ала с берићетом; влЁЖАН, m. (јуж.) беr gern fliebt, fugitor. Бjeбијем се с памећу, ringen, luсtоr. 2) бију жанова мајка пјева, а Стојанова плаче. се рнбе, роn bеr Begattung per Xifфе, соёunt БЈЕЖАЊЕ, p. (јуж.) баs Slieben, fuga. pisces.

БJEKATи, жим, v. impf. (јуж.) lieben, fugio : вйтKA, f. Die Obladt, pugna, cf. бој.

бјежодатле, geh mes! abi. БиТЕ, n. (у Дубр.) bеr bеftano, Bas Bermüдеп, |БЈЕЖЎНАР, бјежунара, т. vіdе бјегунац.

Habe und Gut, substantia, facultates: octaO BJĖN, 6jèna, m. (jyx.) eine Gattung Eiche, querбез бufa.

cus genus. БЙХАТ, Бишћа, т. 1) између Трогира и Ка- влЁЛА, f. (јуж.) само у овој загонецн: бјела

стела на главици око 1/2 сахата од мора бјелу зове: дај ми бјело б'јела њеба нспод зидине од старога града (за који се прино- 6'јела скута (т. ј. овца и јагње). ef. бела. виједа да је био столнца Хрватскијех кра- БЈЕЛАицА, f. бијела чарапа, wеiper @trumpf, љева); сад је на њима црква. 2) Seftung in tibiale album. Türkisch-Kroatien, nomen arbis.

БЈЕЛАНЦЕ, п. (јуж.) бар бimeip, albumen. вЙч, бича, т. bie Peitje, flagellum, scutica. БЕЛАСАЊЕ, n. (јуж.) бав 23eiplih-fein, Bligen, ÁHYÁþE, n. der Peitschenstiel, manubrium scu- albicatio. ticae.

БЈЕЛАСАТА СЕ, сам се, v. г. impf. (јуж.) wеіб BйчE, чета, дав Фtierfein, taurulus.

lich sein, albico. BйчиновАЦ, овца, m. Irt gropes Refer (Rank: (БЈЕласица, f. планина у Херцеговини. fchar), cultri majoris genus.

БЈЕЛАЧА, f. (по југоз. кр.) бијела сукнена Бичик, m. dim. р. бик.

мушка хаљина с рукавима, која се у ХервичКАРАЊЕ, т. дав Жnalen mit per Peitfфе, цеговини ну Црној гори носи као у Србиsonitus flagelli.

јн гую, само што се по бјелачи она БичKAPAти, рам, v. imf. (у Барањи) mit ber а по гуњу не. Бјелача се у Црној горн зове Peitsche knallen, insonare flagello.

Hayruna. Art weißen Männerkleides, vestis БИЧКАш, бичката, m. (у војв.) ein lieberliber genus: Длака по длака, ето бјелача ; зрно Mensch, dissolutus.

по зрно, ето погача ; капља по капља, ето БичкиЈА, f. чим чизмари снјеку кожу, per Морача.

Schusterkneif, cultellus crepidarius. ВЈЕліш, m. (јуж.) бијел коњ, bеr бwimmel, БИШИНА, f. планина у Босни у Берчу :

equus albus, cf. бијелац, ђогат : Внно пије тридесет хајдука

А најдаље паша на бјелаша у Бишини под Полом великом

БЈЁЛАШНИЦА, f. планина у Босни око БИШЊЕЊЕ, т. (зап.) vidе бјешњење.

хата од Сарајева. БЙШЛАНИН, m. Siner pon Бихаћ:

ВЈЕЛЕГ, m, (у ц. г.) vidе биљеr : Побратиму Бишћанин-Алији

Зла бјелега на путања твога БишћАНСКӣ, кa, кo, pon Бихаћ uno Бишће: | вовлидБА, f. кад се бијелн, н. п. платно, пр.

асују,

6 са:

BJEANJAHKA

das Bleiden, die Zeit da

man

geinmaha, piri genus

[ocr errors]

albi.

2 die meiße Schminke, cerussa.

[ocr errors]

, " (, Низ Бјелицу и низ Моравицу

өЈЌљАР, бјељapa, m.

gausaparius, cf. h

leidt, tempus insolandis linteis. елйәлиқA, f. (у Уж. н.) 2Гrt Birner,

\БоклоША, f. у загонеци, с. тогаш,

Bjaro
alburnum, Cl. BJÈAÎT, m. (jyx.) das weiße (männliche Schwein,

\ьовлошљивА, f. (у Рудн. н.) vidе тургуња,

\БЈвлошљивАЧА, f. ракија од бјелов.ьнве.
(јуж.) 1) мјесто гдје се бијели плат- вЈЕЛУГА, f. (јуж.) бie weiре баи, ѕus alba.

insolandіѕ вЈЁЛУГов, а, о, (јуж.) беѕ wеipen Офwеіnd, porei
и на

|БЈЕЛУТАК, тка, т. (јуж.) деr рuаts, quагzum
БЕЛИЦА, Г. (јуж.) 3) н. п. шеница, јабука, трещ-|

f. (jyx.) die Weiße, albedo.
ba, baba, die Weiße, alba (als Apposition). BJELA, m. ein Mannsname, nomen viri.

f. (јуж.) бie Steiфеrin, insolatrix, BJRЛУШАСТ, а, о, weitlik, subalbus, cf. субјел.
?) ein Fluß in Serbien, fluvius Serbiae :

|БЈЕЛУШИНА, f. (улици) трава, налик на колит

bak, Urt Pflanze, herbae genus. ВЈЕлЙЧАст (6јеличаст), а, о, (јуж.) weiрlіф, al. вЈЌБАРА,

bidos. . ВселоБРk, m.

lf. (iy&.) die Bleicherin, insolatrix, fat, ahenobarbus (?).

|БЈЕБАРИЦА, fcf. 6јевља.
вёлов, бјелова,

nis albus.
Боќлов, а, о, (јуж.) боп беr бјел-іфе, quercinus. [вЈЌснило, р. (

јуж.
БЈЕлдвіР, Бјеловара, m. (јуж.) Otact in Rroa: BЈЌснити, нём, vide

Вm.) vidе бијељ: Ко пру

јељине, озепшће му.
tien, nomen urbis.
ВЈЕловина, г. (јуж.) Simenbold, lіgnum querci- вЈЌЧВА, f. 1) (у го
БЈЕЛОВАРАЦ, рца, m. човјек из Бјеловара. ТвЈЕсдМУ ЧАН, чна, зно, дуж.) бämonifФ, daemo-
BJECHÒRA, f. (jyar die Wuth, furor, rabies.

mulierum

рњ. приморју) беt trumpf, ВЈЕлдгРАЙ, ла, лӧ, (јуж. ст.) wеiphalfis, colli вЈЌШЊЕти, бjёсайм, v. impr. (јуж.) 1) mütbeno

werden, rabiosas

X.) das Kasen, furor.
| влівде, блавора,

m. (уц. г.) велика змија зу:

(ym.) der einen blonden Schnurbart BJÈART, m. (y L.

. г.

Сваки носи бје
m. (јуж.) еіn weiper Кипр, са- вЈЌљина, г. (alsan

Дубр.) Ver Rogenmaфer, ебеција.

[ocr errors][merged small]

) vidе биљег : бег од Турчина

жа ноге изван

је

vidе бјесноћа. .
бјешњети.

че.

[blocks in formation]
[ocr errors]

num.

BJEMÒB.DEB, a, 0, des weißen Hundes, canis albi.
ВЈЕлдГРАВ, m. (у Ц. г.) дрво некако, Лrt Заит,

arboris genus.

tibiale, cf. чара

са

aer

кољенице,

докољенице. БЈЌшњЁЊЕ, П.

.

женекеде иеп-докољенице,

пси ове

[ocr errors]
[merged small][ocr errors]

fo : нешто бјесне

toben, furere.

ser

[ocr errors][merged small]

године. 3) гаем
бата, за коју
змије које
pentis genus
БААВОРУША, ғ.
m(y

сю
н. п. млије к

ин

1.) weis:

albi :

Град градила бјелогрла вила
БЈЁлогӯз, m. 2Bеiparfф, сlunibus albis.
вЈЌлоГУЗА, f. (у Ц.г.) некака твца као плиска,

2rt 23ogel, avis genus. Кажу да ове твце зи-
мују у земљи у реду туривши кљун једна

другој у перје.
БЈвлддано, аdv. (у Ц. г.) fiФtbatlik, effenbar, руша.
clare, manifeste :

влАВӰР, m.
Бјело дано да се обидемо

БЛАг, блага,
БЈЕлоЈАВУКА, f. (у Шумад.) 2rt 2pfel, mali ge-

Погибе
БЈЕлдлут, т. (у Дубр.) јужни вјетар без кише,

ein trockener Südwind, auster siccus.
БЈЕлокоРАц, орца, m, нож бијелнјех кора (кам- Да по

3h), Messer mit weißem Hefte, culter manubrii Не бн

albi.
Блилдлик, а, о, (јуж.) weigbatis, facie alba.
BJEAòHora, f. (iya.) die Weißfüßige, femina pede

кажу да ве коље људи, нерв

де кожу, 2rt ОФlange, of. блор.

ц. г.) vidе блaвop. cf. бло.

[blocks in formation]

Kor je

сукнена гу Херу Србионасују, , орн зове pes, vestis 1ча; зрно әлња, ето

ю

царе земли л како

убр.) vidе блавор.
(благӣ, га, го, сотр. блажі)

füß, gut, bonus dulcis :
ца из Стамбола,
бјечи говораше,
био опремно
благе збори рјечн;
земљу умирно
m. варошица и град у Хер-

albo. .

Шћепана.

[ocr errors]
[ocr errors]

Montenegro:

Којн бага

БлагАЈ, Благаја
БЈвадпавлин, m. Siner pon Бјелопавлићи.
BJклопівливи, m. p. ein Otamm in Брда bei

БААГ ААН, блата

цеговини блаsу Мостара, столица Херцега Црне Горе н Бјелопавлива.

Ber Feiertag,
ВЈЕлопоЊАЦ, щьца, m.човјек из Бијелог поља.
БЈЕлоЦРКВАнски, кa, кo, Don Бијела црква.
да идемо у Бјелош планину
m. планина у Цуцама:

баго гроши ни дукати),
благо што је коме драго

алкива стока : cишно блағ0 : ко

ка.

[ocr errors][ocr errors]

Благо, п. 5 е

јено ; Huje

БЈЕ.лош, Бјелдша,

Tpa

баго
(Ни су
Beħ je
2) (у хрв.

.)

[blocks in formation]

ко, pon Благај. днё, т. 3) і. 4. крсно име. 2) gro:

dies festus. ЧB, Selo, peculia: благо неброэвара блага; ни сребро ни злато

зе

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

и овце; а круано: говеда, дав Зіеў,

ғосовен, вли: Бог да благосови! fi¢ едpecudes.

nen lassen, Segen nehmen: Благо мени ! благо теби! благо њему, оқ! У оба се ајдук благосови mir! beatum me ! благо ли си мени !

B.1 árộct, 6nárocra, f. die Güte, Gutmüthigkeit, БЛАГОВАти, благујем, v. impf. fфтаufen,epulог :

bonitas. или ћено враговати, нли ћемо благоваши влагочастнвӣ Рим, т. (паф va.Bis) frоmm, (у приповијеци) ;

rechtgläubig, Gott recht verebrend, pius, orthoАјте сада пијте и благује

doxus. Срби кажу: први је Рим бно бла. Благовёст, f. (ист.) vidе благовијест.

гочасиви, па ће бити и пошљедњн. БлаговиЈЕст (говори се и благовијесши pl.), влагош! (у ц. г.) vidе благо : благош мени! f. (jym.) das Fest Mariä Verkündigung (den 25. BAšk, m. Blasius, S. Blasius (3. febr.): KaaMärz), annunciatio B. V.M.: Baazobujecu делора зима Фора; вели Блаж да је лаж приповијест (што се тиче зиме). Да човјек (или: за њом иде Блаж,

који вели да је убијегују прије благовијести, па да усади у лаж). cf. Влахо, њезину главу чесно бијелога лука да никне влажен, а, о, 1) elis, beatus : Трпљен спадо благовијести, па да га задјене за капу сен по готову блажен. 2) (у Дубр.) као на благовијест кад пође к црквн, онда бн Mjecto upoknem, Euphemismus für verflucht, познао све жене које су вјештице: све би mаlеdiсtus: до подне сам стајао у тој бласе купиле око њега да му отму или украду женој комарди док сам оку меса купно.

оно чесно (тако приповиједају). BÁREHÁ MÀPHJA, f. den 17. Juli alten Styls, or. Благовӣст, f. (зап.) vidе благовијест.

њена Марија: БЛАГовЈЌштеник, п. (по манастирима) vide Њнм” долази блажена Марија благовијест.

Блажені палиця, f. (у Ц. г.) vidе бадњачнца : БЛАГОвдње, п. (по зап, кр.) беr Boblgeru), Наложише блажене палице odor suavis, cf. мирис.

BAÁMEHÊ YKÂD, m. die Kardobenedikte, centaurea БЛАГОДАТ, f. Der Degen, favor, salus, incremen- benedicta. .

tum: благодаш Божја пада на земљу (кад влаженство, п. bie Beligteit, beatitudo. иде киша).

влажЁЊЕ, 1) n. Bas Effer pon guter (О.i, Sleifфа) БЛАГддЕТ, f. vіdе благодат.

Speisen, im Gegensaße des Fastens, epulatio. БЛАГддЕТАН, тна, тно, fegendrei), salutaris, 2) das Besänftigen, mitigatio. prosper.

влажити, блажім, v. impf. 1) (доље преко МоBAADOJE, m. Mannsname, nomen viri.

раве) jo piel als мрситн 1, 2) кога, befänftigen, ВААГoсиљАЊЕ, П. Бав безпеп, benedictio. mitigo. БЛАГoсиљАти, благосӣљам, v. impf. fegnen, bе-влажЊЕЊЕ, n. giebҒofen, Ctreiфеln, blаnditiae. nedicere:

Блізина, f. (Хрв.) vide перина. Краљ га куне, Урош благосиња

влАзињА, f.(уКастелима) vidе узглавље,јастук. БЛАГoсливЉАЊЕ, т. vіdе благосиљање. Блазнити, блазним, v. impf. (у прим.) милоБЛАГoсливљATи, благосливљам, vidе благоси- вати (н. п. рукои кога), liebFofen, ftreibelt, љати.

blandior. . Благослов, благослова, m. Degen, benedictio. |влАОР, т. (у Ц. г.) vidе блавор. Благословен, благословена, но, (благослове- влітин, тна тнo, totbig, moratis, lutosus. нӣ, на, нӧ) gejegnet, bеnеdiсtus.

влАТАНЦЕ, п. dim. р. блато.
ВЛАгословинА, f, у приповијеци како је не-влітиште, п1) (у Боци) мјесто гдје је бн.

какав хотећи уставити тањиге ухватио за ло блато (језеро), Art wo einft ein Bee ge-
чатлов па се чатлов скинуо и онај на та- wesen, locus ubi lacus fuit. 2) nom. propr. pab.
њигама побјегао а он с чатловом пао на- нина у Ловћену ниже Ивановијех корита.
трашке : Eј тужан ! где не увати за осо- влaтиште, п. augm, p. блато.
вину и за благословину, него за оно што влато, п.) деr moth, lutum, cf.као. 2) (у Ц. г.)
се смиче и намиче !

der See, lacus, cf. jesepo.
влагословити, гдсловйм, v.pf. fegner, benedico. влатовит, а, о, ppl Roth, lutosus.
Благословити ск, гдсловим се, v. г. pf. у ко- влАТУшина, f. Cumpfwaffеr, aqua palustris :
ra, vidе благосовити се.

Напише се воде блашушине,
Благословно, у пјесми мјесто благословено : Попадаше ка” и орлушине
Од мене ти просто благословно

b.JÁLKO, m. ein Mannsname, nomen viri.
Благосов, благосова, т. vіdе благослов. влашко ли си мени! hyp. ъ, благо, mobt mir!
БЛАГосдвЕН, coвeнa, нo, vidе благословен. beatum me! cf, благо:
БЛАГoсoвити, гдсовим, vidе благословити. Мене веле да ожене,
ВАГoсoвити ск, гдсовим се, v. г. р. у кога, Блашко ли си мене !

ј. рећи свештенику: благосови! као Али жена њеба оће,

Србин говори сватда кад се с њим Тешко ли си мене! састане, а он му на то одговори: да си бла- влашце, п. hyp. р. благо.

т.

ІІІто

[ocr errors]

пуњавати.

Рисну) којн

blaterator,

bal . , блебећём, v. impf, plapper,

» і, тав РІaubermaul, platerator, Близнови, близнова, , , еда, д9, (блёдӣ, да, дӧ, comp. блеђи) БлизУ, (comp. ближе) паре, рrоре. Пахти, дим, (нст.) vidе блиједјети. Ай. Дити, дим, (у Сријему) vidе бледети.

| БЛИЈАТи, блијам, v. impf, büпn miften, benDurФ: БАЕДДАА, Г. (ист.) vidе бљедоћа.

fall haben, fluit alvus (pecori).
бљећи) буж.) beit, pallidus.

MEA!

Zwillinge, gemini.

т.

pl. (dat. близндвима)

[ocr errors]

vide

BABAH, a, Os

Влевітало

влдеушA
м. vіdе блебеташ.

од основе) и тако се оче те се у платну
познаје; жене послије увлаче Иглом конце

у близне да се не би познаваме с по-
блебеташа, т. (у

који Близнити ск, близним се, v. impf. Зmininge

gebären, geminos pario.
Kojew ta, der Plauderer,
блијед.

БлЙЈЕД, блиједа,

до, dim, p. блед:

| Близхдити, дим, vide Трећа је мана на теби,

| БлиЈЕДЈЕти, (југоз.) блебан преблеђан БАЁЛЛње,

Jugen, scintillatio Ek, m. der Blötlaut des Schafes, balatus : ma

блијешњаци. cf. кар блек не остао, т.ј. да би ни једна овца

БлилЁштити, штим

geblendet werden, p
влЙЈУН, а, о, :

Те му закла два
БлЙСТАЊЕ, п. 345
Блистати, там, у.

сша злато на
БлисТАТИ СЕ,

fulgeo.

[graphic]

ІІто

(блйједи, да, до, соmр.

си и

fen

, hiatus.

блиједјети.
блиједим, v. impf. Бlei)
werden, pallesco.
vidе блијешњак.

не остала.

свијетњак.

[ocr errors]

бацијуна сина

[ocr errors][ocr errors][merged small][merged small]

ему.

ce, v. r. impf. glänzen,
die rothe Kübe, beta.
н. п. лист, сјеме, bon ber

vidе блијешњак.

15 стопа битка

, п. 1) pas Befen, balatus. 2) pas Safe | БЛИЈЕБЕТи, бу ж.)

| БЛИJЕСКА, f. (у Рисн. БАЁЈАти, јќи, v. impf. 3) БЕen, balo. 2) 9affen, БайЈЕШЊАК, m. (

У. г.) свјетлица испред Maulaffen feil haben, hio.

очију (н. п, од у доца), ба$ 23lіntеn bor ben IЁКА, f. 1) Бав 23I&fen, bаlаtiо: стоји блека

oculorum : полећеше му оваца. 2) (у Боцн) будала, per Dummbart,

V. impf. блијеште му очи, stultus, cf. блесан.

dore.

raestringuntur oculi splenЕКА, f. Боци) vidе блёка 2. кнути, блёкнём, v. pf. ЫёЁen, bаlаге. cah, m. Dummbart, stultus. CACT, a, o, dumm, stultus. СКА, f. (у Боцн) vidе блесан.

länzen, fulgor.. шњак, п. (ист.) vidе блнјешњак.

mpf. glängen, falgeo: блид, блйда, до, (блйди, да, до, соmр. блифӣ) влйтВА, f. цвекла, зап.) vidе блијед. цити, дим, (зап.) vidе блнједјети. (дъA, f. (зап.) vidе бљедоћа. іњАив, а, о, н. п. платно, т.ј. по којему су влёР, m. (у т. г.

rothen Rübe, betae. нзни. њЕЊЕ, n. Sie Geburt von Smilingen, pargeminorum.

главе, за коју НАК, нка, m, vidе близанац:

велика шарена змија плосне
се приповнједа да може до

и говече удавити.
1чувај ми два близанка сина
ТАЦ, нца, m. Зwіlіng, geminus.

у језеру Скада

налази, HILA, f. die Zwillingsschwester, gemella.

нашијем Землъа, КА, f.:

Амали,

рекоме, а сад се слабо који f. (у Сријему) cf. близни.

опази човјека Начамцу, он дигнувши главу

Махмут-пае f. (coll.) vide 61H3HOBH.

1796 г.) , близнака, т. (у ц. г.) vidе банзанац

Скадарскогаш.

Праповиједају да се за времена мврга” два брата близнакаVaighera, n. der Zwilling, geminus (si

је друмом, који је онуда ишао, карван преки: pl. прије је било наштампано (коим се ја опомињао из Тршића) да се

није некакав Турчин зарекао зову оно кад се у брдо уведу двије јесто једне и тако остане у плат

ата и објесне

Отхали

бале пак близки или близне и једна жица (било од потке или влёРУША, Ғ. Су - 1 зове се оно кад се уткању

јен. cf. бл зор.

ЮНамо из планина по смраду познали да је уби

[blocks in formation]

и то

а овца двоје јагањаца, изанка троје ојагњила

изнад воде
Црногорци

као и друге змије ма. Кажу, кад велики

и језера

између

сми мјесто синџирлије):

звиздом иде управо наж,
Бушатлије (који је погинуо

Хотскога хума
бјавио тако велики блор, да

нут док
н отишао

rimine sexus).

.

ce

Te ra на ату није

см попри кучи,

у којима

мо

га погодно
није смво

ријему айзна

убио; али ни он кажу да га шчекати, него кад му се нањ двије пушке мале,

синџирлије, па окрене без обзира не знајући јели није; по том опет нико отићи док нијесу чобани

или

некака змија, Гrt ОФlange,

« PreviousContinue »