Page images
PDF
EPUB

стране јуриш без престанка,

7

БИРАчити

Абвати по

Bifфоf, episeo

БИ

acemor.

винограду (а за cf, пабирчити.

кукурузе

дичин.

владичански.

baltende Bäume

, .

(зап.) vide

бјесноћа. .

као ракија; у њега је
6йстрији, ја, је.

бисира глава. comp.

БИРЛИЈА, . (ст.):

у

ѕtеrna. cf. студенац, вЙСТРА, f. (у Рисну)

nomen feminae.

бунар, почуо.

[blocks in formation]

воду, flären,

П.

mpf. н.

бирачём, v. impf. (у Хрв.) патот | Бискуп, m. (код кршћана) bеr :

pus. cf. владика 1. У палешко ваши)nalefen (im Beinberge).

Бискупов, а, о, беѕ ifфоfs, episcopi. cf. вла-
• eines, unum (један), cf. бињаше. БИСКУПски, кa, кo, bifфоfliф, episcopalis, cf.

pl. (y Cpujemy) an dem Lastwagen,/
Funce, Der tänge has auf деп аф: Биснило, п. (зап.) vidе бјеснило.

Sie gaft Seg 23agens zmijen liФ БИСнити, ним, (зап.) vidе бјешњети.
СИРИ, БИРИ! gaut um sie jungen Srutbubner ku | БИСТАР, тра, тро, flar, jimpidus: бистра вода
Stimmel, mucor. 3i.neyslu

f, плијесан која се ухвати поврх вина, висоМУЧАН, чна, чно, (зап.) vidе бјесомучан.
tufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae.
БИРКА, Г. (у Бачкој) 2Гrt Офafe, ovis genus.

|БИстнЈЕРНА, f. (у ц. ) eine Baffеrgrube, ci

Өме женско, frauename,
Дарци моји дарци
Коме ми остасте ?

n. das Klåren, limpidatio (?).
БИРМАНАЦ, анца, m. (од бароновац ? од ба- БИСТРИти, рим, v.

BHCTPNHA, f. die Klacheit, limpitudo. рона Тренка ?) беr fіnіеnjоloat, miles justus,

Рогом воду мућааче,

оде Бистрице
| БИСУН, m. у загонеци, cf. сисун.

Па сједоше трудни починути
| БистрдтА, f. vіdео бистрина.
вит АНГА, f. (у вој.

.) 1) љенивац, скитница,
се, које се нате
der Faulenzer, qui nihil agit, otiator. 2) Kdby:

у селу или у пољу, а не

das berrnlose Pferd, equus
ef, jòba.

as Faulenzen, cessatio, otiatio.
| БИТВА, f. 1) у мач в и
Саву на древоду,

извире у Дубљу и утјече у
|БИТЕвнЈА (копање

бива (и у Земуну се зове

legen, dejicere,
Ја јој рекох : добар вече дилберче!
Она мене: до довече бисерче :

Бојак биге
Бије Беча

гри бијела дана - 1

сұједне стране suchen, legere pediculos.

ка

went ,
Бирмија добрија
Из

БИСТРЕЊЕ,

limpido :
continuus: ухватили га у бирманце.
BÚPÔB, 6ápoba m. der Unter-khez im Dorfe,

А очима бисшраме
genus magistri vici.

БИСТРИЦА, f. 1) ријең94
БИРдвинА, f. (у Бару) што се год даје попу,

Док начини високе
die Pfarrgebühren, jura stolae.
вЙРовЊЕв, а, о, бев биров, ѕсulteti.

2) ракија, bie С.
вЙРТ, m. (у Банату) 1) vidе крчма:

и дао им
Кад пијете, вино по биршови
2) vidе крчмар:
На капији бирша Крепси-бирта
БЙРТАш, бирташа, m. vіdе крчмар.
БИРТАШЕВ, а, о, беҙ 2Births, cauponis.
SHPTÁLÊBE, n. das Schenken, cauponatio.
БНРТАшити, бирташйм, v. impf. 2Birth fein,

cauponor.
БИРТАШИЦА, f. vіdе крчмарица.
вЙРТАШкӣ, кa, кo, vidе крчмарски.

БИТАНЖЕЊЕ, n.
БЙРЦАУЗ, m. (9Birtbвраив) vidе крчма.
БИРЧАНИН, m. човјек из Бирча:

cessare.
Док погубим Бирчанин-Илију
Бӣc, m. (зап.) vidе бијес.

Засавице
Бисаг, бясага, m. (рі. биcази) (у ц. г.) vide

бисаrе.
БисАгв, бясага, f. pi, bеr оuerfасt, mantica.

је лист као
Бисан, сна, сно, (бясни, на, но, comp. бишњй)

(зап.) vidе бијесан.
BÀCEP, m. die Perle, margarita.
БИСЕРНӣ, на, но, н. п. зрно, феrlen-, marga-

Па он
вЙСЕРов, а, о, frіtаrum.

Бйти, бијем,
БИСЕР-ПАРТА, f.:

Зелен венац вије, бисер-паришу ниже
висЁРЧЕ, чета, п. (ст.) pie liebe Fleine Perle,
margarita :

nare:

4) н. п. BÁCKÁHE, 1. das "láusefuchen, Lausen, pediculo

rum ,

ein Fluß, fluvii nomen;

Дечани

приморју код 9

el:

Ту нx Јаков доч

are,

бис

limpida : екао дивно, ицу ракију,

[blocks in formation]

ce, v. r. impf. faulenzen, као бара која отјече

raje je и шанац бно. ако питомо зеље, у којега рцеговини авија). та зати,

битва.

f. (ст.): сље бишевију. of. (part. pass. бијен, бијена,

rohlagen, verberare. 2) er

п, бије зецове, тице, и 3) бити бој, fampfen, pag

[ocr errors]

но,) 1) кога

en, con

т. д. ef. убијат

н.

jwáblen

градverberare .

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

са

v. impf. kora, einem Läuse

с друге

befchießen, tormentis urbe Четири стране: 11 ни тут

из топова бије, тврда

im Ben

с треће стране магум поткопава,

У Бишћанску високу планину Ас четврте кумбарама пали;

БйLIKE, п. Може бити да је к истоку даље Зло га бије, да га Бог убије!

од Хрватске Бишће постало од Бихаќ 5) бије из пушке или пушком, нз топа или (особито по онијем падежима у којима се топом, fфiepen, treffen, ferio. 6) бију сахати, е претвора уш, н, п. нз Бишћа, у Бишку): f%lagen, pulsare. 7) бије у тамбуру, flagen, Ал' је Бишће тама попануло spielen, pulsare:

БЈЁГА, f. (јуж.) само у овој законеци: Чуча Лулу пије, у тамбуру бије

чучи, бјега бјежи, скочи чуча те увати 3) бије (сваке године) град, слана, пла бјегу (т. б. мачка и миш). мењача, beimjифеn, afrigere. 9) бнти во-вЈЁГАЊЕ, n. (јуж.) vidе бјежање. ду у пушку, т. б. сабијајући воду у пушку вЈЕГАТн, гам, impf. (јуж.) vidе бјежати. огледати јели цијев добра, јер кажу кад вЈЁГАЦ, бјекцa, m, vidе бјегунац: Бјега, се се вода одозго силом потјера, да ће уда држи једног пута, а поћера сто. рити ако гдје најмања одушка има. 10) н. п. вЈЕгнути, нём, y, pf.- vіdе побјећи: бије вода нз камена, крв из ране, врућина Ријеч рече, бјегну на трагове — H3 neħu, hervorschießen, prosilire.

БЈЕГУНАЦ, нца, m. (јуж.) беr lütling, fugitivus. вити, будём (буднём, биднём), јесам, био, вЈЕГУНица, f. Die Slubtige, profuga (у Боци се

била, v. fein, esse: бно раније доћи, би особито бјегуница зове жена која од мужа bätteft fоuen früber tommen; не бно га зва побјегне у род): ти; не био му давати; жив бино! би fоu/t Да не рече, е сте бјегунице Leben ! срећан бно! не било те мајцн! бар вЈЕгӯнчи, чета, m. ein junger Slubtling, puer dich der Guckuck! abi in malam rem!

fugitivus (у Боци се особито говори за жеБитисАти, ишем, v. pf. реrgeben, praeterlabor: ну која побјегне од мужа, као бјегуница).

било и битисало, т. б. било на н прошло. Іьоїжан, f. (јуж.) 1) Sliebense, fugientes. 2) бі вйти ск, бијем се, т. г. impf. 3) jih flagen, Slut, fuga: родно се уз бјежан. confligo: Бије се као ала с берићетом; влЁЖАН, m. (јуж.) беr gern fliebt, fugitor. Бjeбијем се с памећу, ringen, luсtоr. 2) бију жанова мајка пјева, а Стојанова плаче. се рнбе, роn bеr Begattung per Xifфе, соёunt БЈЕЖАЊЕ, p. (јуж.) баs Slieben, fuga. pisces.

БJEKATи, жим, v. impf. (јуж.) lieben, fugio : вйтKA, f. Die Obladt, pugna, cf. бој.

бјежодатле, geh mes! abi. БиТЕ, n. (у Дубр.) bеr bеftano, Bas Bermüдеп, |БЈЕЖЎНАР, бјежунара, т. vіdе бјегунац.

Habe und Gut, substantia, facultates: octaO BJĖN, 6jèna, m. (jyx.) eine Gattung Eiche, querбез бufa.

cus genus. БЙХАТ, Бишћа, т. 1) између Трогира и Ка- влЁЛА, f. (јуж.) само у овој загонецн: бјела

стела на главици око 1/2 сахата од мора бјелу зове: дај ми бјело б'јела њеба нспод зидине од старога града (за који се прино 6'јела скута (т. ј. овца и јагње). ef. бела. виједа да је био столнца Хрватскијех кра- БЈЕЛАицА, f. бијела чарапа, wеiper @trumpf, љева); сад је на њима црква. 2) Seftung in tibiale album. Türkisch-Kroatien, nomen arbis.

БЈЕЛАНЦЕ, п. (јуж.) бар бimeip, albumen. вЙч, бича, т. bie Peitje, flagellum, scutica. БЕЛАСАЊЕ, n. (јуж.) бав 23eiplih-fein, Bligen, ÁHYÁþE, n. der Peitschenstiel, manubrium scu albicatio. ticae.

БЈЕЛАСАТА СЕ, сам се, v. г. impf. (јуж.) wеіб BйчE, чета, дав Фtierfein, taurulus.

lich sein, albico. BйчиновАЦ, овца, m. Irt gropes Refer (Rank: (БЈЕласица, f. планина у Херцеговини. fchar), cultri majoris genus.

БЈЕЛАЧА, f. (по југоз. кр.) бијела сукнена Бичик, m. dim. р. бик.

мушка хаљина с рукавима, која се у ХервичКАРАЊЕ, т. дав Жnalen mit per Peitfфе, цеговини ну Црној гори носи као у Србиsonitus flagelli.

јн гую, само што се по бјелачи она БичKAPAти, рам, v. imf. (у Барањи) mit ber а по гуњу не. Бјелача се у Црној горн зове Peitsche knallen, insonare flagello.

Hayruna. Art weißen Männerkleides, vestis БИЧКАш, бичката, m. (у војв.) ein lieberliber genus: Длака по длака, ето бјелача ; зрно Mensch, dissolutus.

по зрно, ето погача ; капља по капља, ето БичкиЈА, f. чим чизмари снјеку кожу, per Морача.

Schusterkneif, cultellus crepidarius. ВЈЕліш, m. (јуж.) бијел коњ, bеr бwimmel, БИШИНА, f. планина у Босни у Берчу :

equus albus, cf. бијелац, ђогат : Внно пије тридесет хајдука

А најдаље паша на бјелаша у Бишини под Полом великом

БЈЁЛАШНИЦА, f. планина у Босни око БИШЊЕЊЕ, т. (зап.) vidе бјешњење.

хата од Сарајева. БЙШЛАНИН, m. Siner pon Бихаћ:

ВЈЕЛЕГ, m, (у ц. г.) vidе биљеr : Побратиму Бишћанин-Алији

Зла бјелега на путања твога БишћАНСКӣ, кa, кo, pon Бихаћ uno Бишће: | вовлидБА, f. кад се бијелн, н. п. платно, пр.

асују,

6 са:

алкива стока : cишно блағ0 : ко

[ocr errors]

das Bleichen, die Zeit da

бе»,

man

са , Ц. т.) беr Opint,

Leisiwand , piri genus

БЈЕлдшљивАЧА, Г.

бакуља.

Ateis

[ocr errors]

2 die meiße Schminke, cerussa.

бјелилу

[ocr errors]

платно

albi. Linn. .

Низ Бјелицу и низ Моравицу

m.

ЈвљАР, бјељapa, m.

gausaparius, cf. h БлвљAPHця, сі

. Вје она

г. носи бје

Дубр.) Ver Rogenmaфer, ебеција.

).

(1yx.) der einen blonden Sánurbart BJĖber, m. (yu.

m. (јуж.) еіn weiper филь, са-вЈЌљИНА, f. (als an БЈЕлдвірски, кa, кo, pon Бјеловар.

) vidе биљег : бег од Турчина

жа ноге изван

vide ojechoha. .

Pleicht, tempus insolandis linteis.
RAMAHKA. i. (y Y*, H.) Ort Birnen,

\БоклоША, f. у загонеци, cf. толаш,
alburnum, Cl. BJÈAÎT, m. (jyx.) das weiße (männliche Schwein,

\БЈвлошљивА, f. (у Рудн. н.) vidе тургуња,
elhe, der Bleichplag, locus i
(јуж.) 1) мјесто гдје се бијели плат- вЈЕЛУГА, f. (јуж.) бie weiре баи, ѕus alba.

ракија од бјелов.љиве.
insolandіѕ вЈЁЛУГов, а, о, (јуж.) беѕ wеipen Офwеіnd, porei

|БЈЕЛУТАК, тка, т. (јуж.) деr рuаts, quагzum БЕЛИЦА, Г. (јуж.) 3) н. п. шеница, јабука, трещ-|

f. (јуж.) бie Beiberin, insolatrix. ВЈЕЛУШАСТ, а, о, weitlib, subalbus, cf. субјел.

f. (jyx.) die Weiße, albedo.
ља, шљива, bie Beije, alba (als Ippofition). [вЈЕЊА,
?) ein Fluß in Serbien, fluvius Serbiae :

|БЈЕЛУШИНА, f. (улици) трава, налик на колит

bak, Urt Pflanze, herbae genus.
БЈвайчаст (6јеличаст), а, о, (уж.) weiрlіф, al-вJBБАРА, f. (јуж) yie Beiфеrin, insolatrix,

ein Mannsname, nomen viri.
bat, ahenobarbus (?).
БЈЌлов, а, о, (јуж.) Bon Jer бјел-іфе, quercinus. |БЈЌснило, р. (јуж.
БЈВлдвАР, Бјеловара, m. (јуж.) Otact in RroaBЈЌснити, нём, viд 6јешњетн.

Вm.) vidе бијељ: Ко пру

јељине, озепшће му.
ВЈЕловина, г. (јуж.) Simenbold, lіgnum querci- вЈЌЧВА, f. 1) (у го
БЈЕЛОВАРАЦ, рца, m. човјек из Бјеловара. ВЈЕсдәУЧАн, чна, умо, дуж.) бämonifф, daemo-

BJECHÒRA, f. (jyar die Wuth, furor, rabies.

рњ. приморју) беt trumpf, ВЈЕлдгРАЙ, ла, лӧ, (јуж. ст.) wеiphalfis, colli вЈЌШЊЕти, бjёсайм, v. impr. (јуж.) 1) mütbeno

werden, rabiosas

X.) das Kasen, furor.
| влівде, блавора,

ц. г.) vidе блaвop. cf. бло. Којн бага

влАГАЈ, Благаја
БЈвадпавлин, m. Siner pon Бјелопавлићи.
BJELÖNABAHNH, m. pl. ein Stamm in Spaa bei
Црне Горе н Бјелопавлива

БААГ ААН, блата

цеговини блаsу Мостара, столица Херцега

Ber Feiertag,
вклопоЊАц, дљца, m.човјек из Бијелог поља.
БУвлоЦРКВАнски, кa, кo, Don Бијела црква.
да идемо у Бјелош планину

баго гроши ни дукати),

благо што је коме драго
и на
bidos. .
селоБРk, m.
вёлов, бјелова,

nis albus.

tien, nomen urbis. је

mulierum Bligen, , Офірілмей

m. планина у Цуцама:

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

albi :

Град градила бјелогрла вила
БойлогӰЗ, m. Beiparfф, сlunibus albis.
вЈЌлоГУЗА, f. (у Ц.г.) некака твца као плиска,

2rt 23ogel, avis genus. Кажу да ове твце зи-
мују у земљи у реду туривши кљун једна

другој у перје.
БЈвлддано, аdv. (у Ц. г.) fiФtbatlik, effenbar, руша.
clare, manifeste :

влАВӰР, m.
Бјемодано да се обидемо

Благ, блага,
БЈЕлоЈАВУКА, f. (у Шумад.) 2rt 2pfel, mali ge-

Погибе
Боклдлуг, т. (у Дубр.) јужни вјетар без кнше,

ein trockener Südwind, auster siccus.
БJкидкОРАц, брца, m, нож бијелнјех кора (кам Да по

3h), Messer mit weißem Hefte, culter manubrii Не бн

albi.
вклдлик, а, о, (јуж.) weigbatis, facie alba.
EJEAÐHOTA, f. (jyx.) die Weißfüßige, femina pede

fo : нешто бјесне

toben, furere. кажу да ве коље људи, нерв

m. (у ц.г.) велика змија зу. де кожу, 2rt ОФlange,

[ocr errors]

of. бор.

Н.

nus. .

Kor je

сукнена гу Херу Србионасују, орн зове pes, vestis 1ча; зрно әлња, ето

царе земли л како

убр.) vidе блавор.
(благӣ, га, го, сотр. блажі)

füß, gut, bonus dulcis:
ца из Стамбола,
јечи говораше,
био опремно
благе збори рјечн;
земљу умирно
m. варошица и град у Хер-

albo. .

Шћепана.

[ocr errors]

Montenegro:

ка,

[ocr errors][ocr errors]

влаго, п. 1

јено ; Није

БЈЕ.лош, Бјелдша,

Tpa

баго
(Ни су
већ је
2) (у Хрв. )

Длатно,

ко, роп Благај. днё, т. 3) і. 4. крсно име. 2) gro: dies festus. e, Selo, pecunia: благо неброэвара блага; ни сребро ни злато

зе

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

и овце; а круано: говеда, дав Зіеў,

ғосовен, вли: Бог да благосови! fіф једа pecudes.

nen laffen, Segen nehmen: Благо мени ! благо теби! благо њему, оқ! У оба се ајдук благосови mir! beatum me ! благо ли си мени !

BAÁrôct, 6nárocth, f. die Güte, Gutmüthigkeit,

bonitas. CAATÒBATH, 6àryjem, v. impf. Ichmausen,epulor :

или ћемо враговати, или ћемо благоваши влагочастиви Pйм, т. (паф ёva.Bis) frоmm, (у приповијеци);

rechtgläubig, Gott recht verebrend, pius, ortho Ајте сада пијте и благује

doxus. Срби кажу: први је Рим бно бла. Благовёст, f. (ист.) vidе благовијест.

гочасиви, па ће бити и пошљедњн. БлаговиЈЕст (говори се нблаговијесши pl.), влагош! (у ц. г.) vidе благо: благош мени! f. (jyx.) das Fest Mariä Verkündigung (den 25. Bâk, m. Blasius, S. Blasius (3. febr.): KagMärz), annunciatio B. V. M.: Baazobujecu делора зима Фора; вели Блаж да је лаж приповијест (што се тиче зиме). Да човјек (или: за њом иде Блаж,

који вели да је убијегују прије благовијести, па да усади у лаж). cf. Влахо, њезину главу чесно бијелога лука да никне влажен, а, о, 1) elis, beatus : Трпљен спадо благовијести, па да га задјене за капу сен по готову блажен. 2) (у Дубр.) као на благовијест кад пође к црквн, онда бн Mjecto upoknem, Euphemismus für verflucht, познао све жене које су вјештице: све би mаlеdiсtus: до подне сам стајао у тој бласе купиле око њега да му отму или украду женој комарди док сам оку меса купно. оно чесно (тако приповиједају).

BAÁREHA MÀPHJA, f. den 17. Juli alten Styls, or. Благовӣст, f. (зап.) vidе благовијест.

њена Марија: БЛАГовЈЌштеник, п. (по манастирима) vide Њнм” долази блажена Марија благовијест.

БЛАЖЕНА ПАлица, f. (у Ц. г.) vidе бадњачица : БЛАГОвдњк, п. (по зап, кр.) Оer 23oblgerиф,

Наложише блажене палице odor suavis, cf. мирис,

BAÁMEHÊ YKÂD, m. die Kardobenedikte, centaurea B.JATÒAAT, f.der Segen, favor, salus, incremen benedicta. .

tum: благодаш Божја пада на земљу (кад влаженство, п. bie Beligteit, beatitudo. иде киша).

влажЁЊЕ, 1) п. bas Effer pon guter (. i. Sleifф:) БЛАГддЕТ, f. vіdе благодат.

Speisen, im Gegensaße des Fastens, epulatio. БЛАГддЕТАН, тна, тно, fegendrei), salutaris, 2) das Besänftigen, mitigatio. prosper.

влажити, блажём, v. impf. (доље преко МоBAADOJE, m. Mannsname, nomen viri.

раве) fo piel al8 мрсити 1, 2) кога, befänftigen,
БЛАГoсиљање, п. Зав безпеп, benedictio. mitigo.
БЛАГoсиљАти, благосӣљам, v. impf. Tegnen, bе-влажЊЕЊЕ, n. giebғоfen, @treibein, banditiae.
nedicere:

Блізина, f. (Хрв.) vide перина.
Краљ га куне, Урош благосиња влазиња,.(уКастелнма) vidе узглавље,јастук.
БЛАГoсливЉАЊЕ, т. vіdе благосиљање. Блазнити, блазним, v. impf. (у прим.) мило-
БЛАГoсливљATи, благосливљам, vidе благоси ватн (н. п. руком кога), liebtofen, trеіфеп,
љати.

blandior.
Благослов, благослова, m. Oegen, benedictio. |влАОР, т. (у Ц. г.) vidе блавор.
Благословен, благословена, но, (благослове-влатын, тна тнo, totbig, moratis, lutosus.
нӣ, на, но) gejegnet, bеnеdiсtus.

влАТАНЦЕ, п. dim. р. блато.
ВЛАгословинА, f, у приповијеци како је не-влітиште, п1) (у Боци) мјесто гдје је бн.

какав хотећи уставити тањиге ухватио за ло блато (језеро), Дrt wp einft ein Bee ge-
чатлов па се чатлов скинуо и онај на та wesen, locus ubi lacus fuit. 2) nom. propr. pab.
њигама побјегао а он с чатловом пао на нина у Ловћену ниже Ивановијех корита.
трашке : Eј тужан ! где не увати за осо- влaтиште, п. augm, p. блато.
вину и за благословину, него за оно што вліто, п.) деr moth, lutum, cf.као. 2) (у ц. г.)
се смиче и намиче !

беr Оee, lacus, cf. језеро.
ВЛАгословити, гдсловём, v.pf. fegner, benedico. влатовит, а, о, pol Roth, lutosus.
Благословити ск, гдсловим се, v. г. pf. у ко-ВЛАТУшина, f. Cumpfwaffеr, aqua palustris:
ra, vidе благосовити се.

Напише се воде блашушине,
Благословно, у пјесми мјесто благословено Попадаше ка” и орлушине
Од мене ти просто благословно

b.JÁLKO, m. ein Mannsname, nomen viri.
Благосов, благосова, т. vіdе благослов. влашко ли си мени! hyp. ъ, благо, mobt mir!
БЛАГосдвєн, совёна, но, vidе благословен. beatum me! cf, благо:
БЛАГoсoвити, гдсовим, vidе благословити. Мене веле да ожене,
B.Arосовити ск, гдсовӣм се, v. г. pf. у кога, Блашко ли си мене !

ј. рећи свештенику: благосови! као Али жена њеба оће,

Србин говори сватда кад се с њим Тешко ли си мене! састане, а он му на то одговори: да си бла- влашце, п. hyp. р. благо.

т.

ІІІто

јен. cf. бл зор.

[ocr errors]

, м. yidе блебеташ.

[ocr errors]

idas Plappern, "bilateration

plappern,

пуњавати.

бағбећём, v. impf. . бдебеташа, m.

, беr , бледа, 29, (блёдӣ, да, до, comp

Рисну)

blaterator,

MEA!

, ,

[ocr errors]

pl. (dat. близнёвнма)

vide

BABAH, a, Os

ІІто

(блйједи, да, до, соmр.

fen

, hiatus.

блиједјетн.
блиједим, v. impf. Бlei)
S werden, pallesco.

vidе блијешњак.

не остала.

од основе) и тако се оче те се у платну
познаје; жене послије увлаче Иглом конце

у близне да се не би познаваме с по-
» f. Ba® Plaubermaul, blaterator, Близнови, близнова, и

који Близнити ск, близним се, v. impf. Зmininge

gebären, geminos pario. Гro, дети, дим, (ист.) vidе блиједјети.

блеђи) Близу, (comp. ближе) пафе, рrоре. ай. Дити, дим, (у Сријему) vidе бледети.

| БЛИЈАТи, блијам, v. impf, büпn miften, benDurФ:

6 JÚJABBE, n, der Durchfall, profusio alvi. БАЕДДАА, Г. (ист.) vidе бљедоћа.

fall haben, fluit alvus (pecori).

бљећи) буж.) beit, pallidus. , п. 1) pas Befen, balatus. 2) pas Safe | БЛИЈЕБЕТи, бу ж.) влЁЈАТн, јќи, v. impf. 1) БЕen, balo. 2) saffen, БАЙЈЕШЊАК, m. (У

| БЛИJЕСКА, f. (у Рисн. Maulaffen feil haben, hio.

г.) свјетлица испред очију (н. п. од ударца), раѕ lіntеn por ben

oculorum : полећеше му V. impf. блијеште му очи, raestringuntur oculi splen

länzen, fulgor.

mpf. slängen, fulgeo: блид, блйда, до, (блйдӣ, да, до, соmр. блифӣ) БлитвА, f. цвекла, ;њАЙв, а, о, н. п. платно, т.ј. по којему су влёР, m. (у ц. р

rothen Rübe, betae. главе, за коју

велика шарена змија плосне

и говече удавити.

се приповиједа да може до
у језеру Скада

Овакијех блонова кажу да је било до скора
нашијем Землъа,

рекоме, а сад се слабо који

Амали, опази човјека Начамцу, он дигнувши главу Махмут-пае

Скадарскогаш. Vaighera, n. der Zwilling, geminus (si

је друмом, који је онуда ишао, карван преки

није некакав Турчин зарекао зову оно кад се у брдо уведу двије

ата и објесне

Отхали

бале једна жица (било од потке или влдРУША, Ғ. Су - 1

ЮНамо из планина по смраду познали да је уби

БлдРУША bal .

т. stultus, cf. блесан. ЕКА, f. (у Боци) vidе блёка 2. кнути, блёкнём, v. pf. Ыёten, bаlаге. cah, m. Dummbart, Stultus. CACT, a, o, dumm, stultus. СКА, f. (у Боцн) vidе блесан. зап.) vidе блијед. цити, дим, (зап.) vidе блнједјети. (дъA, f. (зап.) vidе бљедоћа. нзни. њќЊЕ, n. Sie Geburt pon Зmilingen, pargeminorum. НАК, нка, m, vidе близанац: 1чувај ми два близанка сина ТАЦ, нца, m. Зwіlіng, geminus.

налази, ицА, f. Die Smilingsfфwefter, gemella. КА, f.: а овца двоје јагањаца, изанка троје ојагњила f. (у Сријему) cf. близни. Г. (coll.) vidе близнови.

1796 г.) близнака, m. (у ц. г.) vidе блнзанац сми мјесто синџирлије): мврга” два брата близнака: pl. прије је било наштампано (коим се ја опомињао из Тршића) да се јесто једне и тако остане у плат

пак близки или близне и зове се оно кад се уткању

[graphic]

dim. р. блед: Трећа је мана на теби,

си ин блебан преблеђан — БАЁЛЛње, . ,

Augen, scintillatio dek, m. der Blötlaut des Schafes, balatus : Ma

блијешњаци. cf. кар блек не остао, т.ј. да би ни једна овца

БлилЁштити, штим

geblendet werden, p IЁКА, f. 1) Бав 23I&fen, bаlаtiо: стоји блека

dore. оваца. 2) (у Боци) будала, per Dummbart,

влЙЈУН, а, о, :

Те му закла два
БлЙСТАЊЕ, п. 345
Блистати, там, у.

сша злато на
БлисТАТИ СЕ,

fulgeo. ШЊАК, п. (ист.) vidе блијешњак.

Блитвїни,

ввјетњак.

[merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »