КОНОБАТИ СЕ, бам се, v. r. impf. трудом отимати се од зла и од сиротиње, fic fummer= lich behelfen, parce ac duriter vitam agere: добро се овај човјек коноба.

коноп, m. (по западн. кр.) vide конопац : Два пеливана не могу на једном конопу играти. КонопӑР, m. (у Дубр.) ber Geiler, restio. КОНОПАЦ, пца, m. ein triđ von Sanf, funis cannabinus. Конопац је од конопаља добро је усукан, које само конопари граде; узица може бити и од конопаља и од вуне, али није усукана, него је оплетена и свака је жена себи плете; личина је усукана као и конопац, али је од лика, и људи је сами праве.

КОНОПЉА, f. Grauenname, nomen feminae.
конопљак, m.

конопљан, а, о, Sanf, cannabinus.
конопље, конопаља, f. pl. ber Sanf, cannabis,
cf. кудјеља.

КОНОПЉИКА, f. bie Sanfftaube, ber Sanfftängel,

cannabis: танка као конопљика. КОНОПЉИЧИНА, f. augm. v. конопљика. конопљиште, п. Drt, wo Sanf geftanben, ager, in quo cannabis fuit sata. кднопчиЋ, m. dim. v. конопац. контÈнтати, там, v. pf. (у приморју) vide задовољити: Обећај а не дај, луду срце коншеншај.

конци, конаца, m. pl. ber 3wirn, fila: преде

конце; купио сам конаца.

КОНЧАЊЕ, п. баs tiđen mit 3wirn, pictura acus et fili.

КОНЧАТИ, Чӑм, v. impf. н. п. чарапе, mit 3wirn ftiđen, pingo acu filo munita.

кончиЋ, m. dim. v. конац. КОНШИЈА*, m. vide комшија. коншијин, а, о, vide комшијин. КОНІЙЈНИЦА, f. vide комшијница. КОНШИЈНСКИ,

коншијски, ка, ко, vide комшијски.

КОНШИЈСКИ,

коншилук*, m. vide комшилук.

коњ, коња, m. (gen. pl. коња) 1) baš Mferb,
equus: овчиј коњ, [derzhaft für магарац 2) ber
iteђenbe tab im клис = fpiel. 3) ber Maßftab
im клис- unb прстен=fpiel: два коња, три
коња. 4) (аиф коњиц) ber teg über гусле,
ponticulus, cf. коњиц (о аиф Erainifd ко-
билица).
КОЊАНИК, ?
m. der Reiter, eques.
коник,
КОЊИНА, f. 1) augm. v. коњ. 2) Корђaut, pellis
equina.

коњиц, m. (voc. коњицу) 1) dim. v. коњ (ст):
Ја не гледам тавној ноћи доба,

Нит' мој коњиц мутној води брода
Или му коњиц орону ?

Коњ јунака оставно

На злу мјесту у Косову;
Јунак коњу говорио :
Ој коњицу добро моје!-

2) Name eines Insekts, insecti genus. 3) на гуслама, vide коњ 4. 4) кочић на коме витао стоји. 5) град на Неретви између Босне и Херцеговине (пола га је Босанско а пола Херцеговачко):

Већ Турчина Богом побратима У Коњицу бега Али-бега 6) манастир некакав : Манастиру бијелу Коњицу — коњиЋ, коњића, m. (у Рудничкој нахији) рачвасто мало дрво (понајвише шљивово), које се завуче одоздо у казанску лулу, те низ доњи и дуљи његов крак иде ракија у поставу. У Јадру је казанска лула на дну шупља с доње стране, па се мјесто коњића кроз ону јаму провуче као мала узичнца од влакна, те низа њу иде ракија. КОЊИЧАК, чка, m. hyp. v. коњиц. коњичиЋ, m. dim. коњиц. коњички, ка, ко, Reiters, equitum: дванаест коњичких сахата од Биограда. КОЊОБАРКА, f. (у Сријему) најсилнија вјештица, која човјека с коња обара очима. коЊОЗОБИЦА, f. (у Хрв.) vide зобница. КОЊОКРАДИЦА, f. ber Hferbebieb, fur equorum. КОЊОМОРА, f. u. m. велики бињаџија, који мори коње, ein beftiger Keiter, eques vehe

mens.

КОПАОНИК, m. планина у Србији, Mame eines
Berges, montis nomen.

КОПАР, пра, m. Dill, anethum graveolens Linn.
КОПАРАЊЕ, П, vide чепрљање.

КОПАРАТИ, рам, v. impf. (у Риену) vide чепр

љати.

кòПАТИ, пӑм, v. impf, graben, fodio: копати
кукурузе, виноград, купус, и т. д.; копати|
трице, närrides Beng treiben, nugari.
копач, копача, m. ber Graber, fossor.
копачев, а, о, bes Srábers, fossoris.
КОПАЧИЦА, f. bie Graberin, quae fodit.
копилад, f. (coll.) bie 25aftarbe, spurii.
KONIÈлAH, M. ) ein Sohn außer Ehe, filius
spurins. 2) ein tüdtiger Rerl, nebulo, cf.
курвић.

КОПИЛАЧА, f. дјевојка која роди копиле, біе
außer Ehe schwanger wird, quae extra matri-
monium gravida fit. ef. грешница.
КОПИЛЕ, копилета, m. 1) ein Rins außer Ser
Ehe, spurius, spuria. 2) ein tüchtiger Kerl, ne-
bulo:

А због једне грдне койилице
КОПИЉАН, m. vide копилан.
КОПИЉАНСКИ, ка, ко, бет копиљан деђörig, 6-
lii spurii.

КОПИЉАЧА, f. vide копилача.
копиље, m. поље у Пиперима :

-

Да изјавим на Копиље овце копиљење, п. bas frûbe Eragen, ingravidatio

ante aetatem.

КОПИРАЊЕ, n. bas immeln ber Bürmer, cir-
cumreptatio (scaturitio) vermium.
КОПИРАТИ, рам, v. impf. mimmeln, scaturio. Uud
ein einziger Buст копира у рани.
копитник, m. (у Ц. г.) vide копитњак.
копитњак, m. 1) europäifde Safelwurz, asarum
europaeum Linn. 2) (у прим.) као копито у
мору а унутра као каменица (острига),
Art See muschel, ostreae genus.

копнити, ним, (зап.) vide копњети.
КОПЊА, f. bas umgraber, umbauen bes Bein=
bergs, des Kukuruzackers, fossio.
KÒNHETH, KÒNHÂм, v. impf. (jyж.) schmelzen, li-
quesco (vom Schnee, aber auch vom Abliegen
der reifen Waffermelone).

КОПОРАН*, m. eine Urt Rleibes mit Zerinelnt, ve-
stis manicatae genus. У Србији по селима,
н. п. у Јадру, копоран се зове од плаветне
чохе хаљина с рукавима до ниже појаса,
која се облачи врх ђечерме, по којој се
опасује, а у Биограду гдјекоји зову коно-
ран велики гуњ који се и поставља кожом.
КОПРЕНА, f. 1) (по зап. кр.) vide махрама:
Не удри јелу по грани,

Негʼ младу Јану по глави, Мудра је Јана ђевојка, Копреном рану покрила — И скиде јој копрену са главе 2) (у Дубр.) ber for, panni genus. КОПРИВА, f. (pl. gen. коприва) біе Meffel, urtica, cf. жара: Не ће гром у коприве (Unfraut verdirbt nicht);

Трње боде а коприве жаре

мртва коприва, bie Eaubneffel, lamiumi pur

pureum.

КОПРИВИЦА, f. dim. bas reffelden, urticella.
КОПРИВЊАК, m. извор у Јадру (између села

Тршића и Пасковца); мислим да би се та-
ко звало мјесто гдје расту коприве, али
ја нијесам чуо:

Коњ до коња, јунак до јунака,
Од Медњака те до Копривњака
копрцање, п. баз Зappeln, palpitatio.
КОПРЦАТИ СЕ, цам се, т. г. impf, zappein, pal-

pito, н. п. кад се што закоље оно се копрца
док са свијем не издахне.
кӧпӰн, m. ber Каpaun, capo.

копунити се, копӳним се, v. r. impf. ftolzieren, superbio, efferor.

копито, п. 1) ber Souf, ungula. 2) планина у копуЊЕЊЕ, п. ба Stolzieren, superbitio. Херцеговини, ein Berg in ber Serzegovina, конца, f. dim. v. коб:

mons Hercegovinae.

КОПКАЊЕ, n. dim. v. копање.
КОПКАТИ, Кам, v. impf. dim. v. копати.
КОПЉАНИК, m. langenträger (lanzier), hastatus.
КОПЉАЧА, f. 1) bie Fabnenlange, lancea signifera.
2) (у Ц. г.) штап с панганетом.
копље, п. 1) bie Canje, lancea, hasta. Послије
боја коиљем у трње. Одскочило (или ис-
кочило) сунце с коиља. 2) планина у Хер-|

Добра га је коица сукобила -
КОПЧА, f. vide ковча.
КОПЧЕ, f. pl. vide ковче.
копЧАЊЕ, n. Urt Rinberfpieles mit Knöpfen,

ludi genus.

КОПЧАТИ СЕ, Чӑм се, v. r. impf. (у Хрв.) бацати пуце (дугме) или койчу у јамицу, Rni pfenfpielen (ein Rinberfpiel mit Snöpfert), no

dulis ludere.

КОПЧИЦА, f. dim. v. копча.

KÖPA, f. 1) Н. н. на дрвету, bie Minbe, cortex.
2) н. п. хљеба, bie Minbe, crusta, s) (y Pe-
сави) vide јуфка.

КОРАБ, т. баз diff, navis, ef. лађа.
КОРАБА, 6ља, m. viđe кораб.

KÒPABA, f. Name eines Fluffes, fluvii nomen
На саставак Саве и Кораве
КОРАВИЦА, f. (у Сињу) squalius Turskyi. Heckel.
КОРАВЉИЦА, f. село у Херцеговини:
Имам кмете села Корављице
КӦРАК, m.

КӦРАКЉАЈ, m.

ber dritt, passus, cf. шкрок.

корӑн, корана, m. vide алкуран.
КОРАНА, f. вода у Хрватској, Мame eines Gu:
ßes, fluvii nomien.

:

KOPÄн, кораћа, m. (у Ц. г.) ченик што се ко-
HH Kуjy, Art Hammer Pferde zu beschlagen,
malleus calceando équo.
КОРАЋИЋ, m. dim. v. корак.
КОРАЧАЊЕ, п. Дas dreiten, gressus.
КОРАЧАТИ, чам, v. impf. fdyreiten, gradior.
корачити, корачим, v. pf. fdreiten, gradior.
КОРБА, f. Rorwurf, exprobratio, ef. укор: Није|
умрла баба од корбе, већ од празие торбе;
Е је њојзн корба додијала

И од оца и од старе мајке —

пост. 2) баба коризма: овијем именом у Црмници плаше малу дјецу кад уз пост заишту што мрено. cf. покоризмнћ. КОРИЈЕН, m. (јуж.) 1) bie urgel, radix. 2) у купуса, ber Arautfirunt, stirps. 3) (у Боци и по околини) vide дрво 1, н. п. десет коријена маслина.

КОРИЈЕНАК, нка, m. hyp. v. коријен.
КОРИЈЕЊЕ, п. јуж. coll. 4) bie

urzeln, radices.
2) Krautftrante, stirpes : С кебом у коријење,
т. j. пропало све, нити се има чим другим
хранити, него да се иде у купусиште, гдје
је купус посјечен, да се тражи коријења.
КОРИСАН, сна, сно, vide користан.
КОРИСТ, f. ber Mugen, baš Gebeißert, utilitas:
Мрзост на страну, а кориси преда се.
КОРИСТАН, сна, сно, geveiblid), salvus: Кори-
сман ти во, крава!

КОРИСТОВАТИ, тујем, v. pf. (по јужн. кр.) пиgen, prodesse.

КОРИСТОВАТИ СЕ, тујем се, v. r. pf. (у Боци) Ти zen ziehen von etwas, fructum capere ex re: не ћеш се користовати.

КОРИТА, корита, n. pl.

alõ in ber Serzegoni

nta, saltus in Herzegovina:
Ударнсмо кроз Кориша равна,
Сва Корита притиснула тама. —

Корвач, корбача, m. (но Хрватској и по Сла- КОРИТАСТ, а, о, aufgetölt, trogartig, alveatus. вонији) vide намџија.

КОРДА, f. у пјесми, vide ћорда:

И дај мени корду зарђалу КОРДИЈАл, кордијала, m. (ital. cordiale) леновито пиће што се особито даје ономе који падне у несвијест, да би дошао к себи, біе Herzstärkung, laxamentum.

КОРДОВАН, m. bas Corbuan-leber, aluta Cordubensis.

КОРДОВАНЏИЈА, m, ber Corbuan-abrifant, alu

tarius.

KÖPE, кôрâ, f. pl. 1) н. н. од ножа, bie deibe,
vagina, cf. ножнице. 2) у бритве, а Seft
bes afdenmeffers. 3) у књиге, ber Einbanb,
tegumentum.

КОРЕН, М. 1) (ист.) vide коријен. 2) брдо које
раздваја Оточку регементу од Лике, cin
Berg in Kroatien, mons Croatiae.
КОРÉНАК, нка, m. hyp. v. корен :

КОРИТАШЦЕ, П. bas Eröglein, alveolus.

КОРИТИ, Рим, v. impf. кога, einem Sorrûrfe machen, exprobro.

КОРИТИ СЕ, РИМ се, v. r. impf. einanber Sor=

würfe machen, exprobrare sibi invicem. коРИТО, п. (gen. pl. корита) ber Erog, alveus. КОРИЦА, f. 1) dim. v. кора. 2) од књиге, bеr Einband, tegumentum, cf. Kope. КОРИЦЕ, f. pl. dim. v. коре. КОРИЦЕ, n. 1) dim. v. корито. 2) (у Хрв.) надно грота, одакле жито пада у камен (грот у Србији се зове кош, а ово корице чанак). КОРЈЕНИЋИ, m. pl. у Херцеговини, у Никшићком кадилику, као кнежина, у којој има и Хришћана и Турака. У Корјенићима је на стијени градић Клобук. KOPJЕНИЋКИ, ка, ко, von Корјенићи. КОРЈЕНЧИЋ, m. dim. v. коријен. КОРМАН, кормана, m. va

culum, cf. крма.

teuerruber, guberna

Заспала девојка дренку на коренку КОРЁНИТА, Ё. uß uns Dorf im Sabar (cf. Грнчара). КОРЕЊЕ, n. 1) (ист.) vide коријење. 2) біе 2or-|КОРМАНОШ, m. ber Steuermann, gubernator, cf. würfe, exprobratio.

КОРМÁнити, корманим, v. impf. fteuern, guberno, cf. крмити.

крмар.

КОРЕТ, m. (у Ц. г.) 1) зубун женски (бно од кòРМАНОШЕВ, а, о, beš Steuermanns, gubernaчохе или од сукна), Urt langes GrauenÉleib toris.

obne Hermel, vestis genus. 2) као ћурче КОРМАЊЕЊЕ, n. baš teuern, gubernatio. дугачкијех тијеснијех рукава с капцима, кормош, m. (у Бачкој) некака буба, 2lrt n Art kurzes Kleid mit langen engen Wermeln, felt, insectum quoddam: Мути као кормош vestis quaedam manuleata. по сирку.

КОРЕЧАК, чка m. (у Сријем.у) hyp. v. корен.
КОРИЗМА, f. (у прим.) 1) bie großen Gaften ver
Dftern, jejunium quadragesimale, cf, часни

КОРЊАЧА, f. bie dilbiröte, testudo. Србљи приповиједају да је човјек (прије него је корњача на свијету била) умијесно погачу и

испекао кокош, па сјео да једе, а у тај| А на оној равној Косајници, час рупи кум његов на врата, а он онда Онђе бјеше Косајчић Иване брже боље метне кокош на погачу па по- коса чиЋ, m. cf. Косајница. клопи чанком, и тако сакрије од кума. Кад|КОСАНА, f. Grauenname, nomen feminae. кум отиде, а он устане опет да дохвати | косањица, f. dim v. коса 4. кокош и погачу да једе, али се оно све КОСАТ, а, о, Ianghaarig, comatus. (кокош, погача и чанак) претворило у кор-|КОСАЦ, сца, m. 1) ber Mäber, Mäber, foeniseca. њачу (што је сакрио од свога кума). И та- 2) (у Сријему) онолико ливаде колико један косац за дан може покосити, аñò, falcastrum. 3) eine Urt Snfeft, insecti genus. Косач, косача, m. vide косац 1. КОСИДБА, f. bіе Жаб, foenisectio. КòСИЈЕР, косијера, m. baš Mebenmeffer, falx vi

ко постане корњача.

КÓРЊАЧИН, a, o, ber dilbfröte, testudinis.
КÓРЊАЧИНА ТРÁBA, f. Urt flanze, herbae genus.
КОРЊАЧИЦА, f. dim. v. корњача.
коров, m. vaš unfraut, herba inutilis: Нема га|
ни од корова (кад кога не могу да нађу.
Ни од корова, ваља да као псето кад се
ваби па изиђе откуд из корова).
КОРОНА, f. уврх Овчара више намастира Сре-
тенија једна долина зове се мала Корона,
а више ове долине један затаванак, на ко-
ме има и мали извор, велика Корона, а
испод њих зове се Корунски до. Припо-
виједа се да су у стара времена, кад су о-
вај намастир најприје хтјели градити, ба-
цали круну у небо, да гледају на коме ће
се мјесту уставити, па ондје да граде цркву ;|
и од тога остало име Корона.
кÓрот, m. (у Дубр.) vide корота.
КОРОТА, f. (у Ц. г.) жалост за мртвим, біе

Erauer, luctus: у короти смо. cf. жалост. КОРОТОВАЊЕ, n. bas Erauern, luctus. КОРОТОВАТИ, Тујем, v. impf. (по западн. кр.) trauern, lugere, cf. жалити : Жена мужа корошује толико колико ври земљана пиња-|

та кад се с огња дигне.

кÓрпа, f. (у војв. по варошима) vide котарица. КОРСЕМ, vide токорсе.

КОРУБАЊЕ, n. bas uslöfen (von Rufuruz), excor

ticatio.

nitoria.

косИЈЕРЕВО, п. намастир у Херцеговини (мо-
же бити да је сад и пуст?), ein Alofter in
der Herzegowina, monasterium Hercegovinae.
коСИР, косира, m. (зап.) vide косијер.
кòСИТЕР, т. (хаíros) a3inn, stannum.
кòСИТЕРАН, рна, рно, žinnern, stanneus:
Сакуј нама шајку косишерну

косити, косим, v. impf. maben, meto, foenum

seco:

Кадгођ коси рукавице носи косити се, кӧсим се, v. r. impf. 1) н. п. сукно, fid abreiben, deteri, 2) косе се нерастови, челе, raufen (von bern und Dienen), rixari. КОСИЦА, f. 1) dim. v. коса. 2) она узичица, којом је бич за држаље привезан, Éleine Schnur mittelst welcher die Peitsche an den Stiel angebunden wird, resticula scuticam cum manubrio conjungens.

косиште, n. ber Senfenftiel, manubrium falcis.
КОСМАЈ, Космаја, m. Merg in ber Belgraber на-
хија:

Пала магла по голом Космају,
Са Космаја на Јанкове дворе
Од Космаја гн’језда соколова
КОСМАТ, а, о, faarig, pillosus :

Кроз космаше горње трепавице КОСМАТИЦА, f. у загонеци, cf. висјелица. космов, космова, m. име псету, ein Sunbiname, nomen cani indi solitum.

КОСМУРА, f. (у Дубр.) некака трава, Urt Pflanze,
herbae genus.

КОСНАТ, а, о, langhaarig, pilosus, cf. космат:
И твојега косната мркова

Јаши брате, коснаша дората косни, на, но, н. п. ков, гладилица, Šenfen,

falcis messoriae.

косник, косника, m. дирек (у куће од плете-
ра), који у дувару косо стоји.
косо, {dief, oblique.

КОСОВАЦ, КОСОвца, m. 1) (у Боци) vide кос.
2) човјек из Косова.

косовиЋ, m. baš Sunge ber Wmfel, pullus me

rulae.

косовИЦА, f. ријека (или поток) у Далмацији,

која извире под планином Козјаком и више Книња утјече у Крку.

КОСОВИЦА, f. (у Хрватској) vide кос.

КОСОВКА, f. ein Grauenzimmer von Косово:
Поранила Косовка ђевојка —
косовљи, ља, љê, Umfel, merulae.
косово, п. 1) (mit unb ohne поље) баз 2mfel=|
felb (berubmt burd bie dladt, bie anno 1359|
на Видов дан (15, Suni) Serbiens dictfal
entschied), Campus merularum. In einem Lie-
de adjektivisch:

Није, побро, даждиц Косовијем

--

КОСТРЕТ, f. (ист.) vide костријет.
КОСТРÈТЛИ, adj. indecl. од костријети, von 3ie=
genwolle, e lana caprina:

О рамену кострешли торбицу
коòСТРЕШ, m. 1) име некакога хајдука који се
у пјесмама спомиње: Костреш харамбаша.
2) (у Хрв.) некака риба, може бити пеш,
Urt Fisch, piscis genus.

КОСТРЕШЕЊЕ, П. (ист.) vide костријешење.

костријешити се.

2) у Далмацији долина опкољена камени-|коСТРЕШИТИ СЕ, кострешим се, (ист.) vide тијем планинама, у којој је девет села. косовски, ка, ко, 1) von Косово, Cossovinus. 2) alt, noch von den Zeiten der Kossovo-Schlacht, Cossovinus (marathonius).

косоглав, а, о, :

И два косоглава

коСТРИЈЕТ, f. (јуж.) Siegenwolle, lana caprina, cf. козина, кочет.

КОСТРИЈЕШЕЊЕ, п. (јуж.) баз ftruppige Uušeben, hirsutus aspectus.

КОСТРИЈЕШИТИ се, костријешим се, v. r. impf. (jyж.) das Haar sträuben, arrigo comam.

КОСОР, М. (у Далм.) на великој моци као коси јер, чиме се драча сијече, Urt Meffer Dorn|кОСТРИКА, f. (у Ц. г.) некака трава, Urt Pflan= zu schneiden, culter secandis vepribus. ze, herba quaedam. кост, ности, f. (gen. pl, костију и кости) 1) баз| КОСТРИКОВИЦА, f. манастир у Ровцима, Mame Bein, os: то му је косш у грлу (т. ј. то eines Klosters, nomen monasterii. га врло мрзи и мучи). 2) ухватити се, или кòСТРИТ, f. (зап.) vide костријет. порватн се с киме у косши, т. ј. обухва- косТРИШЕЊЕ, n. (зап.) vide костријешење. тити један другога рукама па гледати|КОСТРИШИТИ СЕ, кòстрашим се, (зап.) vide ко ће кога оборити, ringen, luctari. Рвачи се кашто, по погодби, не рву у косши него у појас, т. ј. не обухватају један другога рукама, него се ухвате за појас, па онако један другога омахују и гледају да обале. Рвући се овако и нејачи се може с вјештином дуго бранити, али кад се ухвате у кости слабо вјештина помаже, него снага: | КОСТУРСКИ, Кӣ, ко, von Костур: Окаљао се да

Од Добријех коња одскочише
Шчепаше се у кости јуначке

3) од рибе, bie räte, spina piscis. 4) (у Дубр.)
vide кошчица (н. п. од шљиве).
КОСТА, m. (contr.) Konftantin, Constantinus.
кÓСТА, m. (ист.) vide Косто.

Костадин, m. Konftantin, Constantinus.
КОСТАЈНИЦА, f. варош у Хрватској (код воде
Уне).

КОСТАЈНИЧАНИн, m. Giner von Костајница.
КОСТАЈНИЧКИ, ка, ко, von Костајница.
костантин, m. vide Костадин.
кòСТАЊ, m. (у Боци) vide кестен.
костатин, m. н. п. цар Костатин (у припо-
вијеткама), vide Костадин.

костило, n. ein Berfjeug ber Siemer, instru

mentum.

КОСТИЉА, f. (у Боци) vide кошћела.
косто, m. (јуж.) һур. v. Коста.
костовоља, f. dronifce idt, arthritis.
костово, m. некако мјесто у Косову :
У планину на Косшово равно
костолом, m. eine erbidytete Pflanze (wörtl. Bein=
brecher), herba ficta (q. d. ossifragus):
Кад набрала косшолома,
Косшолома, вратолома
костдломити, мим, v. impf. plagen, maltraitiren,
vexare, cf. мучити (н. п. какијем послом).
КОСТОЛОМЉЕЊЕ, n. baš Mlagen, vexatio.

костријешити се.

костӳР, Костура, m. nom. propr. 1) einer tabt in Mazedonien:

У завади с Мином од Костура
2) Ruinen am Berge Кличевац (на лијевој
страни Дрине ниже Зворника):
Са Кличевца од града Костура

4 га ни Костурско језеро опрати не може. кот, кота, m. 1) (у Ц. г.) bie rut, progenies. cf.

скот, подсад, вријежа. 2) (у Осијеку) vide

котац.

KÖT, ein Wort Gänse zu treiben, vox pellentis

anseres.

котӑлац, лца (котаоца), m. 1) bie öblung bes

dlügelbeins, jugulum. 2) у нитима, т. ј. жица у сриједи за другу закопчана што се око даске омота, и на чувалдузу намакне, и обрвка начини.

КОТАЛИ, m. pl. (у Боци) камене плоче које се међу поврх зида да би од њега одбијале воду која капље са стреха.

котао, тла, m. 1) ber Reffel, cacabus. 2) (у Ц. г.) ракијнски котао, vide казан.

KOTAP, m. der Zaun um den Heuschober (um das
Vieh abzuhalten), sepimentum circum metam
foeni.

КОТАР, Котара, m. vide Котари; у пјесмама
се Котар узима и као град какав :
Бјежи млада бијелу Кошару
Кошару се врата отворила,
Из Кошара изишли сватови
КОТАРАНИН,
КОТАРАЦ, рца,

m. човек из Котара:

Доке твоји Кошарани дођу
Ал' не гледа Кошарац Јоване
КОТАРАЧА, f. (у Грбљу) пут кроз који про-