Page images
PDF
EPUB

н

васто

mens.

кондөATH CE, бам се, v. г. impf. трудом оти- 2) Name eines Insekts, insecti genus. 3) na

мати се од зла и од сиротиње, fi, fummer- гуслама, vidе коњ 4. 4) кочић на коме витао lich behelfen, parce ac duriter vitam agere: стоји. 5) град на Неретви између Босне и добро се овај човјек коноба.

Херцеговине (пола га је Босанско а пола коноп, m. (по западн. кр.) vide конопац: Два Херцеговачко): пеливана не могу на једном конoиу играти.

Већ Турчина Богом побратима конопAP, m. (у Дубр.) Беr @eiler, restio. , m

у Коњицу бега Али-бега конопAЦ, пца, m. ein @trit von Sanf, funis 6) манастир некакав :

cannabinus. Коновац је од конопаља Манастиру бијелу Коњицу добро је усукан, које само конопари гра- коњйн, коњића, m. (у Рудничкој нахији) рачде; узица може бити и од конопања и од

мало дрво (понајвише шљивово), вуне, али није усукана, него је оплетена и које се завуче одоздо у казанску лулу, те свака је жена себи плете; личина је усу- низ доњи и дуљи његов крак иде ракија у кана као и конопац, али је од лика, и љу- поставу. У Јадру је казанска лула на дну ди је сами праве.

шупља с доње стране, па се мјесто коњиконопљА, Г. Xrayenname, nomen feminae. ћа кроз ону јаму провуче као мала узичнконопљак, т.

ца од влакна, те низа њу иде ракија. конопљАН, а, о, раnje, cannabinus.

коњйЧАК, чка, m. hyp. p. коњиц. конопљЕ, конопља, f. pl. Sеr panf, cannabis, коњйчин, т. dim. коњиц. cf. кудјеља.

коњички, кa, кo, Reiters, equitum: дванаест конопљикА, f. Sіе banfjtause, Ser Ranfitängel, коњичких сахата од Биограда. cannabis: танка као кономика.

коњОБАРКА, f. (у Срнјему) најсилнија вјештиконопљичинА, f. augm. p. конопљнка.

ца, која човјека с коња обара очима. конопљиште, p. Ort, mp panf gejtansen, ager, коњозовица, f. (у Хрв.) vidе зобница. in quo cannabis fuit sata.

| коњдКРАДИЦА, f. Der Pfеrѕеbieb, fur equorun. конопчик, т. dim. p. конопац.

коњомОРА, f. и. т. велики бињација, који контќНТАТи, там, v. pf. (у приморју) vide зa- мори коњe, ein beftiger Reiter, equеѕ vеhe

довољнти: Обећај а не дај, луду срце коншешај.

коњски, кa, кo, Pfetses, equinus. конци, конаца, m. pl. Ser Зmirn, filа: преде коњски вдснЉАК, m. Sie 23alomünje, mentha конце; купио сам конаца.

silvestris. KÒHYÂBE, n. das Sticken mit Zwirn, pictura a- KÒHCKÊU KAMÊH, m. das Blauvitriol. cus et fili.

коњскЙ РЁП, m. (у Дубр.) некака трава, сайконЧАти, чам, v. impf. н. п. чарапе, mit Зwirn) da equina. sticken, pingo acu filo munita.

коњско, п. adj. планина близу Лукавице, за: кончит, m. dim. p. конац.

me eines Berges, montis nomen. коншИЈА“, т. vіdе комшија.

коњско копито, п. (у Дубр.) yidе копнтЕднішилин, а, о, vide комшијан. коншЙЈНИЦА, f. vіdе комшијница.

коЊУВАЧА, f. (у Јадру) eine 21st Cepfel, pomi кіншЙонски, кa, кo, vide комшијскн.

genus. қднийјскӣ,

коњЎШАР, коњушара, m. Ser Pfеrѕеbuter, cuконшилук“, т. vide комшилук.

stos equorum. коњ, коња, т. (gen. pl. коња) ) даѕ Рfеrѕ, коњУШАРИЦА, f. (у Лици) т.ј. змија, vide смук

equus: овчні коњ, fфеrbaft für магарац 2) Sex (кажу да их нма дугачкијех преко дванаест stehende Stab im kaucs spiel. 3) der Maßstab стопа). cf. коњуштица. іт кланс- ипд прстен: jpiel: два коња, три коњЎшница, f. 1) Рferteta, stabulum : коња, 4) (auф коњиц) беr @tes über гусле, Па украле кључе од ризнице, ponticulus, cf. коњиц (@о аиф trainifф ко- Од ризнице и од коњушнице билнца).

2) зидине у Поцерини, cf. двориште. коњAHйк, m. der Reiter, eques.

коњуштиЦА, f. (у Ц. г.) vide смук, cf. коњукоњик,

шарица. кдњина, f. ) augm. p. коњ, 2) Xopbaut, pellis | коњЧЕ, чета, п. ein Köplein, equuleus. equina.

коюштік, коњштака, т. 1) изнутра, splina venкоњйц, т. (voc. коњицу) ) dim, b, коњ (ст): tosa. 2) с поља, taphus. Ја не гледам тавној ноћи доба,

| кӧпAH, пна, пно, јфneelos, ubi sоlutae jаm ѕunt Hнт” мој коњиц мутној води брода - nives. Или му коњиц орону ?

KÒMAHA, f. eine hölzerne Schüssel, scutula, scu. Коњ јунака оставно

tra, cf. здјела. На злу мјесту у Косову ;

көПАЊЕ, n. Sas, Graben, fossio. Јунак коњу говорио :

копAњицА, f. 1) dim. p. копања. 2) (у Ц, г.) ој коњицу добро моје! —

уіdе ваља.

њак.

коПАОник, т. планина у Србији, Занде eines Ierobhhh, ein Berg in der Herzegowina, mons Berges, montis nomen.

Hercegovinae: кӧНАР, пра, т. Эit, аnеthum graveolens Linn. Нека бјежи ўз Коање планину — КОПАРАЊЕ, п, vidе чепрљање.

копЉЕВит, т. зидине од намастнра негдје у коПАРАТИ, рам, v. impf. (у Рнену) vidе чепр- нахији рабачкој. љати.

копљЕНИК, m, vidе конљанић: копATи, пам, v. impf. Staber, fоdio: копати Кучајниска бојна коиљеника

кукурузе, виноград, купує, и т. д.; копати копикти, ним, (ист.) vidе копњети.

Tphie, närrisches Zeug treiben, magari. HONHÀHA, f. fchneelofer Plag, loeus nivibus vaкопач, копача, т. дer Grüber, fossor.

cuus. Копачев, а, о, деd Stäberg, fossoris. копнитн, ним, (зат.) vide кortњетн. копічнца, f. Die Grabеrin, quae fodit. KÒMIHA, f. das Umgraber, Umbauen des Weinкопилад, f. (coll.) Sie 25aftatoe, spurii.

bergs, des Kukurujackers, fossio. KOTIỀNAH, m. 1) ein Sohn außer Ehe, filius KÒNBETH, KONTRÊN, V. impf. (jym.) schmelzen, li

spurius. 2) ein tüdytiger Kerl, nebulo, cf. quesco (vom Schnee, aber auch vom Abliegen курвић.

der reifen Waffermelone). копЙЛАЧА, f. дјевојка која роди копие, Sіе копәРАН“, т. еіnе 2Гrt Sleibes mit dermekt, ve

außer Ehe schwanger wird, quae extra matri- stis manicatae genus. у Србији по селима, monium gravida fit. ef. гренінница.

н. п. у Јадру, которая се зове од планетне копилк, копилета, т. 3) ein Ring auper Ser чохе хаљина с рукавима до ниже појаса,

Ehe, sparius, spuria. 2) ein tüchtiger Kerl, ne- која се облачи врх ђечерие, по којој се bulo:

опасује, а у Биограду гдјекојя зову коноиодвести Koey Смиљанића

ран великі гуњ који се и поставља кожом. За копиле од Задра Тодора

көПРЕНА, f. 1) (по затт, кр.) vidе махрама: Копилити сё, кӧпилям се, v. e. impf. träфія Не удри јелу по грани,

werden in einem Alter von einem Jahre (vom Нег' младу Јану по главн, Schafe, von der Ziege), ingravidari ante justam Мудра је Јана ћевојка, aetatem,

Көареном рану покрила — копилиЦА, f. 5) eit por Ber Seit trаytiges ®фаf, и скиде јој коирену са главе

Ziege, ovicula gravida ante justam aetatem. 2) (у Дубр.) бer Sler, panni genus. 2) Schimpfwort für ein Frauenzimmer, convi- KÒNPHBA, f. (pl. gen. Kònpåbå) die Nessel, urtica, cium in mulierem :

cf. жара: Не ће гром у коприве (Unitаut А због једне грдне коаилице

verdirbt nicht); копиљАН, m, vidе копилан.

Трње боде а коариве жаре — копиљAHски, кa, кo, bет копиљан gehöris, f- мртва коприва, pie Saučnеffеl, lanium purlii spurii.

pureum. копиБАЧА, f. vіdе копилача.

KÒNPABILA, f. dim. das Neffelchen, urticella. копиљЕ, m. поље у Пиперима :

| КОПРИвњак, m. Hзвор у Јадру (између села Да изјавим на Коишље овце

Тршића и Пасковца); мислим да би се такопиљЁње, п. Зав frühе grаgеn, ingravidatio ко звало мјесто гдје расту коприве, али ante aetatem.

ја нијесам чуо: копЙРАЊЕ, n. Bag 28immeln Ser Sürmer, cir- Коњ до коња, јунак до јунака, cumreptatio (scaturitio) vermium.

од Медњака те до Копривњака копЙРАТи, рам, v. impf. wimmeln, seaturio. 2Гиф (копPҢАЊЕ, n. Bas Заppeln, palpitatio. ein einiger 2Виет коrtiнра у рани.

| копРЦАТн ск, цам се, т. г. impf. 3appeInt, palкопитник, т. (у ц. е.) vidе копитњак. pito, н. п. кад се што закоље оно се копрңа KÒNHTHÂK, m. 1) europäische Haselwurz, asarum док са свијем не издахне.

europaeum Linn. 2) (у прим.) као които у кӧПУН, m. per #арап, саро. мору а унутра као каменица (острига), коПёнити ск, копуним се, y, r. impf. tolstere, Art See muschel, ostreae genus.

superbio, efferor. копито, п. 3) деr puf, ungula. 2) планина у коПУЊЕЊЕ, n. Sas Ctolgieren, superbіtіо:

Херцеговинн, ein Bers in per peregovina, концА, f. dim. , коб: mons Hercegovinae.

Добра га је коица сукобила конкАЊЕ, n. dim. p. копање.

копчА, f. vіdе ковча. копКАТи, кам, v. impf. dim. , копати. копчE, f. pl. vіdе ковче. KÒMAAHÂK, m. Lanzenträger (lanzier), hastatus. KÒIYÂKE, n. Art Kinderspieles mit Knöpfen, копљАЧА, f. ) Sie Sahnenlange, lancea signifera. 2) (у Ц. г.) штап с панганетом.

|кдиЧАТи ск, чам се, v. г. impf. (у Хрв.) бацакопљЕ, п. 1) pie Range, lancea, hasta. Послије тн пуце (дугме) или копчу у јамицу, Жni

боја коиљем у трње. Одскочило (или кс- pfenspielen (ein Kinderspiel mit Knöpfen), noкочило) сунце с коиља. 2) планина у Хер-| dulis ludere.

ludi genus.

кӧпчиЦА, f. dim, p. конча.

пост. 2) баба көризма: овијем именом у кӦРА, f. ) н. н. на дрвету, pie Xince, eortex. Црмници Платне алу дјецу кад уз пост

2) н. п. xљеба, бie inve, crusta, 3) (y Pe- заишту што мрено. ef. покоризнћ. сави) vide јуфка.

KÖPAJEH, m. (jym.) 1) die Wurzel, radix. 2) y KÖPÂB, m. das Schiff, navis, ef. naha.

купуеа, деr #rautfittunt, stirps. 3) (у Боцн кӦРАВАЉ, бља, т. vіdе кораб.

и по околини) vidе дрво 1, н. в. десет коKÓPABA, f. Name eines Fluffed, fluvii nomen: ријена маелина. На саставак Саве и Кораве

коРИЈЕнак, нка, m. hyp. p. коријен. кƏРАВИЦА, Т. (у Єињу) squalius Turskyi. Heekel. коРИЈЕЊЕ, n. јуж. coll. 3) Sie 2Buren, radices. КОРАВљица, f. село у Херцеговини :

2) Reautitränke, stirpes:€ кебом у коријење, Имам кмете села Корављевце

т.ј. прогало све, нити се има чим другим KÒPÂK, m. 3 ber Oritt, passus, cf. шкрок.

хранити, него да се иде у купусите, гдје кӦРАКЉАЈ, т. б

је купус поеjечен, да се тражи коријења. кўPAн, корана, m. vіdе алкуран.

кәРЖСАН, сна, сно, vidе користан. КОРАНА, f. вода у Хрватској, Xame eines Slu: корист, f. per Пиреп, бав шебеibert, utilitas : Bes, fluvii romen.

Мрзост на страну, а корисш пpeдa ce. коран, корaha, m. (у ц. г.) чекић пито се ко- користAR, сна, спө, dеveitti, salvus: Кори

HH kyjy, Urt Hammer Pferde zu beschlagen, саан тн во; крава! malleus ealceando eque.

користовати, тујем, v. pf. (по јужн, кр.) пи= КОРАТИs, m. dim. p. кораћ.

Ben, prodesse. КОРАЧАЊЕ, Р. Баѕ breitet, grеѕѕtѕ. користовати єв, туjet ee, v.r. pf. (у Боци) Ru: КОРАЧАТИ, чам, т. inpf. dreiten, gradier. ker ziehen von etwas, fructum capere ex re: КОРАчити, корачим, v. pf. freiten, gradioт. не ће се корисовати. кƏРБА, f. 23ormurf, exprоbratio, ef. укор: Није корита, кӧрита, т. pl. 29als in Set peregowi:

умрла баба од корбе, већ од празне торбе; na, saltus in Herzegovina: E је њојзн корба додијала

Ударнсмо кроз кориша равна, и од оца и од старе мајке

Сва Кориша притиснула тама. кӧРВАч, корбача, m. (по Хрватској и пw Сла-кәРИТАСТ, а, о, аивдер&tt, trogattiq, alveatus. вониjn) vidе намција.

KÒPATÂLNIE, n. das Tröglein, alveolus. БОРДА, f. у пјесми, vidе tорда:

KÒPHTH, PÂM, v. impf. kora, einem Vorwürfe и дај меня корду зарђалу

machent, exprobro. КОРДИЈАл, кордијала, m. (ital. cordiale) жеко-кденти CE, рим се, v. г. impf. einancer Bor

вито ниће што се особито даје ономе који mütfe maфen, exprоbrаrе ѕibi irvісет. падне у жесвијест, да би дошао к себи, бie корито, п. (gen. pl. корӣrd) Sex krog, alveus. Herzstärkung, laxamentum.

КОРИЦА, f. 3) din. E. кора. 2) од књиге, per KOPAOBÂH, m. das Corduan-Leder, aluta Cordu- Einband, tegumentum, cf. Kope. bensis.

| КОРИЦЕ, f. p. dim. . коре. КОРДованиЈА, m. Ser Corpиan-sabrifant, alu-JкӘРИЦЕ, n. ) dim. p. корито. 2) (у Хрв.) надно tarius.

грота, одакле житo нaдa у камен (грот у кӘРЕ, кора, f. pl. 1) н. н. од ножа, Sie doeise, Србији се зове кош, а ово корице чанак).

vagina, cf. ножнице. 2) у бритве, раз еft коPJЁники, m. р. у Херцеговинн, у Никшићdes Taschenmessers. 3) y Kbhre, der Einband, ком кадилнку, као кнежина, у којој нма и tegumentum.

Хришћана и Турака. У Корјенићима је на БОРЁн, т. 1) (ист.) vidе коријен. 2) брдо које стијени градић клобук.

раздваја Оточку регементу од Лике, ein | KOPJќнитки, кa, кo, pon Корјеннћн. Berg in Kroatien, mons Croatiae.

коРЈЕнчин, м. dim. p. коријен. КОРЁНАК, нка, т. hyp. . корен :

КОРМАН, кормана, m. Baş eteuerruper, gubernaЗаспала девојка дренку на коренку

culum, cf. крма. КОРЁнитА, f. Slup uno morf imacar (cf. коРмАнити, кӧрманим, v. impf. fteuert, guberГрнчара).

no, cf. крмитн. кӘРЕЊЕ, n. ) (ист.) vidе коријење. 2) bie Bor: кӧРМАнон, м. Оer Stevermann, gubernator, ef. würfe, exprobratio.

крмар. кщРЕТ, m. (у Ц. г.) ) зубун женски (бно од корМаношув, а, о, дея ёteuermannѕ, guberna

чохе или од сукна), Irt Ianges Srauentleit toris. офne 2Termel, vestis genus. 2) као ћурче | КОРМАЊЕЊЕ, т. баз ёteuern, gabernatio. дугачкијех тијеснијех рукава с капцнма, кӧРМоші, т. (у Бачкој) некака буба, 2Гrt Sn: Art kurzes Kleid mit langen engen Zermeln, fett, insectan quoddarin : Мути као кормош vestis quaedam manuleata.

по сирку. корӣЧАК, чка m. (у Сријем.у) һур. р. корен.

кӧРЊАЧА, f. Sіе фilotréte, testudо. Србљи приКОРИзмА, f. (у прим.) 1) бie gropen Sаftеn per повиједају да је човјек (прије него је корOstern, jejunium quadragesimale, cf. yachu њача на свијету бнла) умнјесно порачу н

[ocr errors]
[ocr errors]

seco:

нспекао кокош, па сјео да једе, а у тај | А на оној равној Косајници, час рупн кум његов на врата, а он онда Онђе бјеше Косајчић Иване брже боље метне кокош на погачу па по- късАЈЧит, т. cf. косајница. клопи чанком, и тако сакрије од кума. Кад кдсАНА, f. Xrayennaтe, nomen feminae. кум отиде, а он устане опет да дохвати косањИЦА, f. dim p. коса 4. кокош и погачу да једе, али се оно све косАТ, а, о, Iangbaaris, comatus. (кокош, погача и чанак) претворило у кор-кдСАЦ, сца, т. 3) деr Элäber, 9&per, foeniѕеса. њачу (што је сакрио од свога кума). И та- 2) (у Срнјему) онолико ливаде колико један ко постане корњача.

косац за дан може покоситн, элађе, faleaКОРЊАЧин, а, о, деr Офilotréte, testudinis. strum. 3) eine Urt Insekt, insecti genus. кОРЊАЧИНА ТРАВА, f. Irt Plane, herbae genus. косач, косача, т. vide) косац 1. КОРЊАЧИЦА, f. dim. p. корњача.

KÒCHABA, f. die Mahd, foenisectio. коров, m. Bag unfraut, herba inutіlіs: Нема га кдсиЈЕР, косијера, m, Bag ЭХебептеffеr, falx vi

ни од корова (кад кога не могу да нађу. nitoria. Ни од корова, ваља да као псето кад се косиЈЕРЕво, п. намастир у Херцеговини (моваби па изнђе откуд из корова).

же бити да је сад и пуст ?), ein RIoftеr in кәРОНА, f. уврх Овчара више намастира Сре- der Herzegowina, monasterium Hercegovinae.

тенија једна долина зове се мала корона, косӣР, косира, т. (зап.) vidе коснјер. а више ове долине један затаванак, на ко- косиТЕР, m. (хаосizoos) Sa8 Зіnn, stannum. ме има и мали извор, велика Корона, а коситЕРАН, pнa, pнo, kіnnеrn, ѕtаnnеus: нспод њих зове се корунски до. Припо- Сакуј нама шајку косишерну виједа се да су у стара времена, кад су о-косити, косим, v. impf. müken, meto, foenum вај намастир најприје хтјели градитн, бацали круну у небо, да гледају на коме ће Кадгоћ коси рукавице носи се мјесту уставнти, па ондје да граде цркву: косити CE, кӧсим се, v. r. impf. 1) н. п. сукно, и од тога остало име Корона.

fi abreiben, dеtеri, 2) косе се нерастови, корот, т. (у Дубр.) vide корота.

yene, raufen (von Ebern und Bienen), rixari. КОРОТА, f. (у ц. г.) жалост за мртвим, діе косиЦА, f. 3) dim. p. коса. 2) она узичица,

Хrauer, luctus: у короти смо, cf. жалост. којом је бич за држање привезан, Eleine коротовАЊЕ, n. Sas graueen, luctus.

Schnur mittelst welder die Peitsche an den кӘРотоВАТИ, тујем, v. impf. (по западн, кр.) Stiel angebunden wird, resticula scuticam cum

trauert, lugere, cf. жалити : Жена мужа ко- manubrio conjungens. рошује толико колико ври земљана пиња- косить, п. Der Cenjenitiel, manubrium falcis. та кад се согња дигне.

KÒCMÂJ, Kocmaja, m. Berg in der Belgrader haКОРПА, f. (у војв, по варошима) vide котарица.

хија: кӘРСЕМ, vidе токорсе.

Пала магла по голом Космају, КОРУВАЊЕ, n. Pag 2Гuslofen (pon Suturus), excor- Са Космаја на Јанкове дворе ticatio.

Од Космаја гн'језда соколова — КОРУВАТИ, бам, v. impf. (по југоз. кр.) љушти- косМАТ, а, о, aaris, pillosus :

ти кукуруз, au&lufen (ben Ruturus), solvo кроз космаше горње трепавице cortice, cf комитн, сужбати.

кдcМАТИЦА, f. у загонеци, cf. висјелнца. КОРУНА, f. 1) vidе круна :

космов, космова, т, име псету, еіn рипрвпа: На глави јој круна и коруна

me, nomen cani indi solitum. Цар коруну врже под капицу

косМУРА, f. (у Дубр.) некака трава, 2Гrt рlаngе, 2) Name eines Flußes, nomen fluvii:

herbae genus. Да почува чардак на коруни

KÒCHAT, a, o, langhaarig, pilosus, ef. kocmat: Да не прође од Карловца бане

и твојега коснаша мркова КОРУНскӣ до, т. cf. корона.

Јаши брате, коснаша дората КОРЧУЛА, f. бie Snfel Curiola, Corcyra. косни, на, но, н. п. ков, гладилнца, беnjen-, КОРЧУЛАHскӣ, кa, кo, pon Корчула.

falcis messoriae. кӘРІшов, коршова, т. (у војв.) vidе крчаг. косник, косника, т. дирек (у куће од плетекос, т. (pl. косови, косова) бie 2Гmfel, me- ра), који у дувару косо стоји. rula.

KÖCO, (chief, oblique. кбсА, f. hyp. В. Косана.

косовАЦ, косовца, m. 1) (у Боци) vidе кос. коса, f. (acc. косу) ) бie Cenje, falx foenaria. 2) човјек из Косова.

2) hiypunjacka koca, das Abzieheisen. 3) die KOCÒBHf, m. das Junge der Umsel, pullus meaare, capillі; би ми уз косу, jubiser. 4) eine rulae. Гrt 25erge, montis genus : отишао уз косу, косовиЦА, f. ријека (нли поток) у Далмацији, Косом;

која извире под планином Козјаком н вное Како вију по косама вуци

Книња утјече у Крку. кдсаницА, f.:

косовицА, f. (у Хрватској) vidе кос.

[ocr errors]

KÒCOBKA, f. ein Frauenzimmer von KocoBo: І кӧcТРЁт, г. (нст.) vidе костријет.
Поранила Косовка ћевојка —

косТРЁтли, adj. indecl. од костријети, von Sieкосдвљй, ља, љё, Imjel-, merulae.

genwolle, e lana caprina: косово, п. 1) (mit unt ofпе поље) баѕ mfel- О рамену косшрешли торбицу

fels (berüşmt bur) бie Oblawt, bie anno 1399 кдсТРЕш, m. 1) име некакога хајдука који се на Видов дан (15. Зuni) беrbiens Офidtfal у пјесмама спомиње: Костреш харамбаша. entschied), Campus merularum. In einem Lie- 2) (у Хрв.) некака риба, може бити пеш, de adjektivisch:

Urt Fisch, piscis genus. Није, побро, даждиц Косовијем | косТРЁШЁњк, п. (нст.) vidе костријешење. 2) у Далмацији долина опкољена камени- косТРЁшити ск, кострёшім се, (нст.) vide

тијем планинама, у којој је девет села. костријешити се. косовски, кa, кo, 3) воn Косово, Cossovinus. | кӧстРИЈвт, f. (јуж.) 3iegenwole, lana caprina,

2) alt, noch von den Zeiten der Kossovo-Schlacht, cf. козина, кочет. Cossovinus (marathonius).

косТРИЈЁШЁЊЕ, n. буж.) баѕ ftruppige 2Tuѕfереп, косдгЛАВ, а, о, :

hirsutus aspectus. и два косоглава

косТРИЈЕщити CE, костријешим се, у. е. . impf. кдсоР, т. (у Далм.) на великој моци као коси- (ym.) das Haar sträuben, arrigo comam.

јер, чиме се драча снјече, 2Irt Reffer Dorn костРИКА, f. (у Ц. г.) некака трава, Дrt Pflan: zu schneiden, culter secandis vepribus.

je, herba quaedam. кост, ности, f. (gen. pl. костију и кости) 3) Sas косТРИковицА, f. манастир у Ровцима, Лате

зеіn, os: то му је косш у грлу (т. ј. то eines Klosters, nomen monasterii. га врло мрзи и мучи). 2) ухватити се, или костРИт, f. (зап.) vidе костријет. порвати се с киме у косши, т. б. обухва-| косТРИШЕЊЕ, n. (зап.) vidе костријешење. тити један другога рукама па гледати косТРИшити ск, костришим се, (зап.) vide ко ће кога оборити, ringen, luetari. Pвачи костријешити се. се кашто, по погодби, не рву у косшикдстӰР, Костура, m, nom, propr. 5) einer Otast него у појас, т. і. не обухватају један дру- in Mazedonien: гога рукама, него се ухвате за појас, па она- У завади с Мином од Косшура ко један другога омахују и гледају да оба- 2) Ruinen am Berge Кличевац (на лијевој ле. Рвући се овако и нејачи се може с вјеш- странн Дрине ниже Зворника): тином дуго бранити, али кад се ухвате у Са Кличевца од града Косшура кости слабо вјештина помаже, него снага: кдстӰРСкӣ, ки, кo, pon Костур: Окаљао се да Од добријех коња одскочише

га ни косаурско језеро опрати не може. Шчепаше се у косши јуначке

кот, кота, т. 1) (у Ц. г.) pie Brut, progenies. cf.

3 3) од рибе, бie Girate, spina piscis. 4) (у Дубр.) скот, подсад, вријежа. 2) (у Осијеку) vide vidе кошчица (н, п. од шљиве).

котац. KÒCTA, m. (contr.) Konstantin, Constantinus. KÖT, ein Wort Gänse zu treiben, vox pellentis косТА, m. (ист.) vide Косто.

anseres. Костадин, m. Rontantin, Constantinus. котАЛАЦ, мца (котаоца), m. 1) Sie p@blung pes кдстаница, f. варош у Хрватској (код воде ©Фlüpelbein, jugulum. 2) у нитима, т. б. жиУне).

ца у сриједи за другу закопчана што се костАЈНИЧАНИН, m. Siner von Костајница. око даске омота, и на чувалдузу намакне, костанички, кa, кo, pon Костајница.

и обрвка начини. костантин, т. vide Костадин.

котАли, m. pl. (у Боци) камене плоче које косТАЖ, m. (у Боци) vidе кестен.

се меѓу поврх зида да

би од њега одбијале костатин, т. н. п. цар Костатин (у припо- воду која капље са стреха. вијеткама), vide Костадин.

котАО, тла, m, 5) деt Refel, cacabus. 2) (у Ц. г.) KÒCTHAO, n. ein Werkzeug der Riemer, instru- ракијнски котao, vidе казан. mentum.

KÒTAP, m. der Zaun um den Heuschober (um das костиљА, f. (у Боци) vidе кошћела.

Vieh abzuhalten), sepimentum circum metam косто, m. (јуж.) һур. р. Коста.

foeni. KOCTÒBO.BA, f. chronische Gicht, arthritis. | котАР, Котара, т. vide Котари; у пјесмама кӧстово, m. некако мјесто у Косову:

се Котар узима и као град какав : У планину на Косово равно

Бјежи млада бијелу Кошару KOCTÒNOM, m. eine erdichtete Pflanze (wörtl. Bein: Кошару се врата отворила,

brecher), herba ficta (q. d. ossifragus): Из Кошара нзишли сватови Кад набрала косшолома,

котAPAНин, Косшолома, вратолома

котіРАЦ, рца,

m, човек из котара: костоломити, мим, v. impf. plagen, mаttrаіtіrеп, Доке твојн Кошарани дођу —

veхare, cf. мучити (н. п. какијем послом). Ал' не гледа Кошарац Јоване костоломЉЕЊЕ, n. Baş Pagen, vexatio. котАРАЧА, t. (у Грбљу) пут кроз којн про

« PreviousContinue »