тјече вода из какве локве, ber Wbfluß, emis sarium. лемеш провуче горе кроз гредељ (као и цимер), cf. котла. котобанити се, котобаним се, v. г. impf. (y Ц. г.) vide банити се. КОТАРЁСА, n. pl. у приповијеци : Седи бако у кошареса, да те вучем на небеса. котАРИ, m. pl. eine Gegent in Dalmatien zwi=|коТОБАЊА, f. 1) (у Србији) ber Sübnerforb, schen den Flüßen 3pмaша und Kрка, dem Mee Је си л' чуо Латинско приморје, er, horrei genus. котач, котача, m. (у Хрв.) vide точак. котити, там, v. impf, werfen (von ber ünvin, котити СЕ, тим се, v. r. impf, werfen, pario. КОТЛА, f. (у горњ. прим.) као што је у илуга цимер, тако је у рала котла: само што је она од дрвета, и није одоздо провучена кроз лемеш, него кроз ралицу пред њим. КотлӑР, котлара, m, ber Reffelfdmieb, ahe narius. КОТЛАРЕВ,) котларов, а, о, beš Reflers, ahenarii. КОТЛАЦ, m. vide коталац. КӦТЛАЧА, f. vide гвоздењак (котао). КОТЛИНА, f. augm. v. котао. КОТЛОКРП, m. ber Reffelflicter, ahenorum re- котлокрпов, а, о, Reffelflicers-, refectoris ahe- gallinarium (ad ova ponenda). Такове се КОТОБАЊЕЊЕ, п. (у Ц. г.) vide бањење. Которски, ка, ко, von Cattaro, Cattarensis : Није зиме ни зимице До Коморске трипуњице. котрљан, m. bie Gelomannštreu, eryngium campestre Linn. котрљање, n. baš Mollen, Rollern (ein Spiel), котља, f. (у Хрв.) од дрвета што се пред КОТРЉАТИ, љам, v. impf. rollen, volvo. КОТРЉАТИ СЕ, љам се, v. г. impf. rolien (fpie= Ien), volvo: Комрља се Голотрбе Иво КОТРШКАЊЕ, n. dim. v. котрљање. КӦТРНІКАТИ СЕ, кам се, v. г. impf. dim. v. котрљати се. Дјеца се кошршкају о васкрсенију полупаним јајима (у Сријему). котуљач, котуљача, m. (у Подгорици) vide спара. КӦТУР, m. 1) vide колут. 2) ber Badóftoc, glomus. КОТУРАЊЕ, П. baš Mollen, volutio. КОТУРАТИ СЕ, рам се, v. r. impf. vide колу тати се. КОТУРАШАН, шна, шно, т. ј. точак, кад се главчина изједе изнутра, па точак кламће и криво иде. КОТУРИЋ, m. dim. v. котур. у нахијн Шабачкој има село Коцељева) ber Waun, alumen, cf. стипса, типса, шап. КОЦКА, f. ber ürfel, tessera, talus, f. ждријеб. КОЦКАЊЕ, п. Glücsfpiel, alea. КОНКАР, m. Glücsfpieler, aleator. КОЦКАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. Glücksfpiel fpielen, ludere alea. КÓЧА, m. (ист.) vide Кочо. Кочак, кочака, m. vide кочина 2. кочан, кочана, m. (у Доброти) vide кочањ 1. КОЧАНИЦА, f. vide кочан. кочіњ, кочања, m. 1) (у Ц. г.) н. п. у купуса, т. ј. оно од земље до главнце, Štangel, Strunf, caulis. 2) (у Сријему) vide окомак. KÓчÈHE n. 1) das Hemmen des Rades, inhibibitio. 2) das Steifwerden, rigor. КОЧЁТ, f. vide костријет. коЧИЈАШ, кочијаша, m. ber Rutfder, auriga. кочијашев, а, o, bes Rutfders, aurigae. КОЧИЈАШЕЊЕ, n. baš Rutfdjieven, aurigatio. кочиЈашити, кочијашим, v. impf. Eutfdieren, anrigor. кочиЈашкй, ка, ко, Rutfder, aurigarius. КОЧИЈЕ, кочија, f. pl. ber auernwagen mit zwei Pferden, currus. КОЧИНА, f. 1) vide кочет. 2) Serfdlag (für Hühner, Hunde, Schweine), zootheca. КОЧИНА КРАЈИНА, f. тако се у Србији, осокÓчин РАТ, m. бито по доњим крајеви Ма зове пошљедњи Турски рат (од године 1789 до 179) по Кочи капетану, који је био родом из Лијевча из села Пањевца; он је изнајприје трговао свињама, па се на годину дана пред рат завади нешто с Турцима и утече у Банат; а у почетку рата пријеђе крадом опет у Србију и побуни народ на Турке; и за то му Нијемци даду капетанство у Српскијем Фрајкорима. Кад су Турци продрли у Банат, он је с неко лико стотина својијех Фрајкора чувао Дунаво више Пореча (из Њемачке стране према Доброј). Кад војска Турска дође у Пореч и види да је Коча (које су име добро познавали) ондје с фрајкорима и да не да проћи уз Дунаво, онда га Турци стану свјетовати да се уклони с пута, јер је војска Њемачка утекла к Темишвару, а он се сам не може упријети царској сили; али он то није хтио да вјерује, него се уздао у своју пређашњу срећу, и мислно је како стану пуцати пушке да ће му Њемачка војска доћи у помоћ (јер је знао да је Њемачке војске било негдје близу), и тако с неколико стотина Српскијех Фрајкора дочека Турску силу; и док су се једни Турци с њим тукли, други зађу те га опколе, и с оне стране од куд је мислио да ће му доћи Њемачка војска у помоћ, ударе Турски пјешаци. И послије многога и страшнога боја и јуришања ухвате Турци Кочу жива и шездесет фрајкора (а остали сви изгину), и одведу их на Текију (према Ршави) те их ондје понабијају на коље. кочити, кӧчим, v. impf. кола, femmen, inhibeo. Ко́ЧИТИ СЕ, КОЧИм се, v. r. impf. fteif thun, fastum exerceo. кочиЋ, m. 1) dim. v. колац. 2) (у Сријему) некака риба, 2rt id, piscis genus. кочо, m. (јуж.) һур. v. Коста. КОЧОПЁРАН, рна, рно, Iebbaft, burtig, strenuus. КОЧОПЕРЕЊЕ, n. bas träuben, fastus. кОЧОПЕРИТИ СЕ, кочопёрӣм се, v. r. impf. fid) fträuben, insolentius se efferre. коЏАМИТИ ЧОВЈЕК, н. п. нијеси ти дијете, неro, du bist kein Kind, sondern erwachsen, alt, gefdeut (матор човјек), homo adultus. кош, коша, m. 1) за кукурузе, Urt deuer von Flechtwerk für Kukuruz, horrei genus. Оваки се кошеви плету од љескова прућа округли, и у дну су ужи него у врху, и високи су око два човјечија боја, одозго се покрију сијеном или папраћу; кад се кукурузн (у клиповима) из њих стану вадити, онда се доље просијеку. 2) н. п. за пасуљ, за ељду или за обијене кукурузе, Irt Sorb, corbis genus. Оваки су кошеви понајвише од бијеле лозе или од ракитова прућица, пак се улијепе балегом говеђом, и могу се премјештати. 3) за рибу, Urt Rort Gifde zu fangen, nassae genus. И ови су кошевн од бијеле лозе или од ракитовине. 4) у каруца остраг гдје се пртљаг спрема, біе doffelle, cf. закошак. 5) (у Србији) оно гдје се жито засипа кад се меље. Овај је кош од дасака и горе је врло широк а доље узак. Одоздо је привезано или намјештено као мало корице, које се у Јадру зове чанак, па жито из коша само иде у чанак, а из чанка га чекало изгони у камен. 6) (у Дубр.) дар справљеници од госпођина ро-| КОШТУЊАВАЦ, авца, m. т. j. орах, barte Muß, КОША, f. hyp. v. кошуља. КОШАВА, f. У Србији око Дунава вјетар неки inb, кошак, шка, m. vide (у Барањи) закошак. КОШАРА, f. п. п. коњска, говеђа, овчија, Štall Огледати на твојој кошији, Море ли ми узимат' кошије — кошинчиЋ, m. (у Дубр.) vide котарица. кдшиц, кошица, m. (у Боци) dim. v. кош кошЉЕ, п. (у Рисну) vide плотина. КОШНИЦА, f. ber Dienenforb, alveare. Кошнице| КОШТИЦА, f. vide кошчица 2. nux dura. КОШТУЊАК, њка, m. (орах) vide коштуњавац. кОШТУРНИЦА, f. bas Reinhaus, ossarium. кошЋела, f. (у Ц. г.) некако дрво и род, Art Baum und Frucht davon, arboris genus. КОШЋЕЛИЦА, f. (у Ц. г.) 1) dim. v. кошћела. 2) главица више Црнојевића ријеке, гдје су двије велике кошћеле, ein Herg in Mon= tenegro, montis nomen: Не би знао наше Кошкелице коШУЉА, f. (pl. gen. кошуља) 1) emb, indusium. 2) pl. кошуле, bie Bäfde, albae vestes: јуче смо прали кошуље (т. ј. н кошуље и гаће, и скуте, и оплећке, прегаче, и пешкире, и чаршаве). КОШУЉАЦ, љца, m. (у Сријему) 1) женска кратка кошуља по којој се скути припасују, Art kurzen Frauenhemdes, tunicae genus. 2) мушка кратка кошуља, коју тежаци, н. п. кад жању, облаче сврх осталога одијела, ber Rittel, amiculum linteum. Женски је кошуљац од љепшега платна него скути, а мушки је од дебелога. КОШУЉЕТИНА, f. augm. v. кошуља. КОШУЉИЦА, f. dim. 1) baš Semoden, indusiolum. 2) das Schafheutchen (beim foetus), amnion, cf. водењак. Које се дијете роди у кошуљици, за оно се мисли да је видовито. cf. вједогоња. кошута, f. 1) bie Spiridub, Sünbin, cerva. 2) Frauenname, nomen feminae. 3) ein Kuhname, nomen vaccae. кошУТИНА БРАДА, f. vide срчаник 1. КОШУТИЦА, f. 1) dim, v. кошута. 2) cine Pflan= jenart, genus plantae. 3) планина у Далмацији с лијеве страна Цетине изнад манастира Драговића, cin Ders in Dalmatien, mons Dalmatiae: С кошушице високе планине Кошутњак, m. мјесто (заграђено) гдје кошуше и јелени стоје, ber Sirfdgarten, vivarium cervorum. кошЧИЦА, f. 1) dim. baš Deinden, ossiculum. 2) der Kern (in der Pflaume u. dgl.), nucleus. КРАВА, f. (pl. gen. крава) bie Rub, vacea. КОШТАН, m. cine Pflanze, herbae genus. КОШТУНИЦА копље, п. (ст.): Заиска му копље кошшуницу коштуњ (орах), m. (ст) vide коштуњавац: Виш, куће мн кошшуњ'ора, Те сам зубе поломила der Mensch), durus. КРАВАЈНОША, f. (у Бачкој) она која краваљ износи: Дарујдете вашу кравајношу КРАВАЉ, краваља, m. (у Сријему и у Бачк.) част што сватови И званице носе на свадбу. КРАВАР, m, који чува краве, ber Rubbirt, bubulcus. КРАВАЧАЦ, чца, m. (у Дубр.) Wrt flange, herba quaedam. КРАВЁТИНА, f. augm. v. крава. КРАВИН, а, о, ber Rub, vaccae. КОШТУЊАВ, a, o, bart (3. 2. bie Muß, aber aud КРАВИНА, f. bie Rubbaut, corium vaccae. КРАВИТИ, кравим, v. impf, aufthauen, regelo. КРА́ВИТИ СЕ, кравим се, v. r. impf. aufthauen, regelari: крави се на пољу. КРАВИЦА, f. dim. v. крава. КРАВЉАК, m. (у Дубр.) Ebermurg, chamaeleon. КРАВЉАЧА, f. bie Belte, ber cf. музлица. elffübel, mulcta, КРАВЉЕЊЕ, П. bas lufthauen, regelatio. КРАГУЈ, крагуја, m. 1) некака тица која се припитоми па хвата друге тице као соко, cf. акмана, журица: Сва господа соколе понела, А Драгнја шарена крагуја . Крагуј птица утве не увати 2) Mannšname, nomen viri. КРАГУЈАК, јка, m. (voc. крагујче) һур. . крагуј: О ти вуче, мој крагујче КРАГУЈЕВАЦ, јевца, m. варош у Србији, eine Stadt in Serbien, urbs Serbiae. КРАГУЈЕВАЧКИ, ка, ко, von Крагујевац. КРАГУЈЕВЧАНин, m. Çiner von Крагујевац. КРАДИКОЗА, m. (у Ц. г.) Зіедеnbieb, qui capras furatur. Крадљив, а, o, biebifd, furax. fur, femina furax. КРАДОМ, beimlid, occulte. PA, f. ber Diebftabl, furtum. КРАИСАВ, m. Жаппšname, nomen viri. КРАЙСАВА, f. Grauenname, nomen feminae. КРАЈ, краја, m. (pl. крајеви, крајева) 1) ber Rand, das Ende, der Saum, finis, margo, limes: крај од мараме; отишао на крај свијета; од краја до конца. 2) bie Gegent, regio: у нашему крају тога нема. 3) из прва краја, т. ј. испрва, anfang, initio. КРАЈ, (mit gen.) neben, bei, am, ad: Ђевојка сједи крај мора — Ђевојка је крај горе стајала KPÁJA, f. Frauenname, nomen feminae. КРАЈАЦ, крајца, m. baš nbe (von Eud)), latus panni, cf. ивица. КРАЈИНА, f. 1) bie Srenje, finis, cf. међа: 2) Крајина Неготинска: један комад земље између Тимока, Дунава, Кључа и Поречкијех планина. У Крајини (онуда људи не кажу Крајина Неготинска, него само Крајина: јер они и не чују да има Крајина и у Босни, као ни Бошњаци што не чују за ову Крајину) има око педесет села, али нијесу сва Српска, него има и Влашкнјех. Србљи у Крајини говоре: зајац, оцаш, железо, грнац, дрее (хаљине), грајаши (мјесто говорити), кожина (мјесто кожа), ни мјесто нам, н. п. да ни си ти жив го-| сподару (мјесто да си нам жив) и т. д. У Крајинн је варош (и мали градић, што је зидао Пасманџија) Негошин (два сахата од Дунава и од Тимока), старе зидине Праово (на Дунаву), извор Царичина (од прилике сахат и по од Дунава, и мало мање од Неготина), ријека Замна, мала варошица (са старим зидинама) Брза иаланка (на Дунаву, на међн Крајине и Кључа), и два намастира: Врашна и Букова (Букова је мали намастирић баш код Неготина). Од Царичине до Праова налазе се прокопи испод земље, куда је некад вођена вода на Праово; људи онуда приповиједају, да су до скора налазили и чункове од олова и растапали на танета пушчана. Ниже Царичине имају зидине од некакве старе цркве: онуда људи приповиједају да је ондје погинуо Краљевић Марко (кад су се Турци били с Власима), и да му је она црква била начињена на гробу. Од југозападне стране међи Крајнна с Кључем (Кладовском нахијом). У Кључу има око тридесет села, али данас нема ни једнога Српског, него су све Влашка, а имена села сва су Српска, н. п. Грабовица, Каменица, Врбица, Остров гол н т. д. УКључу је варош и мали градић Кладово на Дунаву; с горњу страну Кладова знаду се до воде некакве старе зидине, а ниже Кладова (око по сахата далеко) знаду се на суху (особито из Влашке стране) зидине од Трајанова моста, о којему људи онуда још приповиједају којешта. Обадвије су ове кнежине биле султанијине, и за то су некако од старине остале те у њима нијесу судили Турци, него Српски кнезови (приповиједа се да су такови ферман од цара имали да не смије Турчин с поткованим коњем наступити на ту земљу). Крајински је кнез сједно у Неготину, а од Кључа у Кладову (нигдје у Србији, ни у Босни, ни у Херцеговини под владом Турском нијесу кнезовали варошани сељацима, до ту). Крајински је кнез бивао од кољена Карапанџића, а од Кључа се мијењао често. Ти су кнезови купили порезе и остале данке, па су новце (колико је било одређено да се даје султанији) давали бегу, који је долазио из Цариграда и сједно у Кладову, а бег је слао у Цариград. 3) Крајина у Босни на Хрватској граници, ürfifd-Rroatien. 4) у Боци Новска Крајина. 5) der Krieg, bellum: Ој крајино! крвава аљино! Крвав био, ко те завргао — КРАЈИНИТИ, нúм, v. impf. Rrieg füfren, bellum gero: КРАЈИЧАК, чка, m. dim. v. крај, äußerftes Énbe,|КРАљиЋ (Марко), m. (ст.) vide Краљевић : pars extrema. КРАЈНИЦИ, ника, m. pl. bie Befcymnulft ber Dhrs drüsen, tumor parotidum. КРАЈЊИ, ња, ње, äuferft, extremus. dnitterin am Manbe, mulier metens ab extremo latere. КРАЈЦАРА, f. (gen. pl. крајцара) ein Kreuzer (österreichische Münze), numi genus: Није паргал четръест крај цара — КРАЈЦАРАШ, m. који ради што на крајцару, ein Krämer der kreuzerweise handelt, caupo. КРАЈЧИН, m. Mannšname, nomen viri. KPÂK, m. ein langes Bein (österr. die Hacksen), crus longum. Однијели је краци (у шалн варају дијете кад заинта гдје му је мати). КРАКАЛО, n. (у Ц. г.) vide скакало. КРАКАЊЕ, n. vide корачање. КРАКАТИ, крачём, v. impf. (у Ц. г.) vide корачати: Ко краче више него може докрочити, пребиће гњатове; Хитро краче, а очима сматра КРАКАЧ, кракача, m. (у Ц. г.) који добро крачe, der gut schreiten kann, qui bene graditur : колик је он кракач! КРАЛИЈЕНІ, m. (у Дубр.) vide бројанице. КРАЉЕВА ГОРА, f, планина у Босни, ein Berg in Bosnien, montis nomen. КРАЉЕВАЊЕ, П. bie Sperrfdaft eines Königs, regi КРАЉЕВИЦА, f. vide краљица 1: Ја ћу тебе краљевицу КРАЉЕВКА, f. (у Шумадији) овца у које се нађу четири бубрега. КРАЉЕВО, п. варош у Каравлашкој (Krajora). КРАЉЕВСКИ, ка, ко, foniglid, regius, regalis. КРАЉЕВСТВО, n. 1) baš Rönigtbum (Bürbe bes Königs), regnum. 2) das Königreid), regnum. КРАЉИЋ, m. s) dim. v. краљ, Röniglein, regulus. 2) ber Rönigsfobn, regis filius, cf. краљевић: Краљица ти удовица, А крамики сирочнћи — дели Краљић Марко КРАЉИЦА, f. 1) bie Rönigin, regina. 2) (у Шумад.) у бравчета оно из чега се цријева извуку, cf. опорњак. 3) (у Уж. н.) urt Ир fel, pomi genus. КРАЉИЦЕ, краљица, f. pl. Десет, до петнаест, лијепо обученијех и накићенијех дјевојака, које иду о Тројичину дне од куће до куће те играју и пјевају. Једна се дјевојка (која ваља да је лијепа и средњега раста) међу њима зове краљица, друга краљ, трећа барјактар, а четврта дворкиња. Краљица се покрије бијелим пешкиром по глави и по лицу; краљ има на глави клобук искићен цвијећем и у руци мач, а барјактар носи на копљу барјачић бијел и првен. Кад дођу пред чију кућу, онда краљнца сједе на малу столичицу (какове су обично по Србији и по Славонији) а дворкиња стане више ње, а остале дјевојке ухвате око ње коло као срп, па се окрећу на лијево ступајући по двије стопе у напредак и пјевајући, Краљ стоји на лијевом крају кола, а барјактар на десном, али се они не хватају за коло, него краљ сам за себе (с лицем окренутим коловођи) једнако игра узмахујући мачем и измичући се натрашке, а барјактар (с лицем окренутим заврћколн) с барјаком у руци игра пред колом. Понгравши тако мало, окрену се краљ и барјактар по једном сваки на своме мјесту, па онда оптрче око свега кола, и дођу опет сваки на своје мјесто и почну наново играти. Најприје започну од краљеве куће; и прва пјесма што пред сваком кућом пјевају, заповиједа домаћину или домаћици да изнесу краљици столицу, па онда започну пјевати редом свима (мушкоме и женском, маломе и великом) који се налазе у кући (ако ће их колико бити, оне ће свакоме особито и према њему припјевати). Краљичке су пјесме све од шест слогова, и у пјевању се свака врста (осим прве и пошљедње) по трипут говори, други се пут додаје на крају лело! н. п. (дјевојци) Овде нама кажу, Јал' је ви удајте, Јал' је ви удајте лељо! Јал' је нама дајте, Јал' је нама дајте, Јал' је нама дајте лељо! Да је ми удамо и т. д. Будући да у сваком селу нема толико одабранијех дјевојака за то оне иду и |
