тјече вода из какве локве, ber sarium. лемеш провуче горе кроз гредељ (као и цимер), cf. котла. КОТАРЕСА, n. pl. у приповијеци: Седи бако у КОТОБАНИТИ СЕ, котобаним се, м. г. impf. (у кошареса, да те вучем на небеса. Ц. г.) vide банити се. КОТАРИ, m. pl. eine Gegent in Dalmatien zwi=|кОТОБАЊА, f. 1) (у Србији) ber Bubnerforb, schen den Flüßen 3рмаша und Kрка, dem Meere und bem Sebiete Буковица. Котари од сјевера граниче Зрмањом, од југа Крком, од истока Буковицом а од запада морем. cf. Котар: Је си л' чуо Латинско приморје, Код приморја Ришћанске Кошаре Стојан оде у равне Кошаре КОТАРИЦА, f. ber Korb, corbis. КОТАРИЧИЦА, f. dim. baš Rörmen, corbula. КОТАРКА, 1. (у Банату) као амбар, Xrt фен er, horrei genus. КОТАРНИНА, f. (у Србији) новци што су се плаћали спахијама у име десетка од сијенa, der Heuzehnte, decumae feni. КОТАЦ, коца, m. 1) ein Heiner tall, 3. 23. für Lämmer, Zieglein u. dgl., stabulum parvum: Плети кошац, као ти и отац. 2) (у Сријему) у барама заграда у коју се риба хвата, Art Fischfang, piscina. котач, котача, m. (у Хрв.) vide точак. котило, п. мјесто гдје се ко окотно, Seburts= ort (schimpflich), locus natalis. котити, тим, ѵ. impf. werfen (von ber Dündin, Kate), pario. КОТИТИ СЕ, Тим се, v. r. impf, werfen, pario. КОТЛА, f. (у горњ. прим.) као што је у плуга цимер, тако је у рала котла: само што је она од дрвета, и није одоздо провучена кроз лемеш, него кроз ралицу пред њим. котлар, котлара, m. ber Reffelf mieb, ahenarius. КОТЛАРЕВ, KOTлÁPOB,a, 0, des Keßlers, ahenarii. КОТЛАЦ, m. vide коталац. КОТЛАЧА, f. vide гвоздењак (котао). котленик, т. планина у Србији, ein 23erg in Serbien, nomen montis. КОТЛИНА, f. augm. v. котао. котли, m. dim, v. котао. котлоки, m. ber Reffelflicter, ahenorum refector. котлокров, а, о, Reffelflicters-, refectoris ahenorum: Назимац кус копа бус под кошлокриовом кућом (ово је некаква загонетка, али не знам шта значи). котлоноше, ноша, f. pl, прве оспице које се појаве у каквоме мјесту. Кажу да се котлоноше ласно преболијевају, и слабо ко умире од њих. cf. потрагуше. КОТЛУША, f. (у Имоск., а у Сињу бакра, у прим. лопужа) земљан суд који се наставља на ватру као кошао, Xrt irdenes Befhirt, vas quoddam fictile. gallinarium (ad ova ponenda). Такове се котобање оплету од бијеле лозе, па се објесе испод стрехе. 2) (у Сријему) кукурузни кош налик на чардак, eine 20tt чардак zum Kukuruz, horrei genus. КОТОБАЊЕЊЕ, n. (у Ц. г.) vide бањење. Котор, m. Cattaro, Cattaro. Ришњани приповиједају да је у стара времена кад је Рисан био главно мјесто у Боци био тор ондје гдје је сад Котор, па пошто Рисан пропадне у море, почне се нови град зидати код шора, и назову га Кошор. Вище Котора у каменитој гори види се некака велика јама, као пећина: онуда се приповиједа да је ону пећину био почео копати силни цар Стефан, да ондје гради град Котор, па му казала вила да то не чини, јер му ондје у оној врлети нема ни броду присшанишша, ни коњу поигришша, већ нека га гради даље крај залива. Цар послуша вилу, и с помоћу њезином начини град Котор, и довршивши га са свијем позове на част многу господу и вилу. Кад се цар пред господом стане хвалити какав је лијеп град начинио, вила га прекори да он то без ње не би могао учинити; цару на тај укор буде тако жао да удари вилу шаком по образу, а она се на то расрди, те све изворе и студенце по Котору отрује и све госте цареве полуди. Кад цар ту освету види, он стане вилу молити и једва је којекако намоли те му госте поврати од лудила и очисти му од отрова само један извор иза јужнијех врата градскијех. И од тога кажу да је остало те су и сад, особито љети кад је суша, све воде по Котору мало слане, осим онога извора иза града на јужној страни. Казивали су ми у Котору да има и пјесма о овоме свему догађају, али ја нијесам могао никога наћи ко је зна. Овако се приповиједа и пјева да је Котор постао; али се мисли да су име ово ондје донијели некаки Бошњаци који су се доселили из мјеста које се звало Кошор: Од Кошора Совру провидура коТОРАНИН, m. iner von Cattaro, Cattarensis. КОТОРКА, f. Eine von Cattaro, Cattarensis mulier. которски, ка, ко, von Cattaro, Cattarensis: Није зиме ни зимице До Коморске трипуњице. котРЉАН, m. bie Selomannštreu, eryngium campestre Linn. КОТРЉАЊЕ, п. дав Мойen, Soldern (ein piel), КОТЉА, f. (у Хрв.) од дрвета што се пред котрљати, лам, v. impf. olen, volvo. КОТРЉАТИ СЕ, љам се, v. г. impf. rollen (fpie= Len), volvo: Кошрља се Голотрбе Иво КОТРШКАЊЕ, n. dim. v. котрљање. КОТРНІКАТИ се, кам се, ѵ. г. impf. dim. v. котрљати се. Дјеца се кошршкају о васкрсенију полупаним јајима (у Сријему). котуљач, котуљача, m. (у Подгорици) vide спара. КОТУР, m. 1) vide колут. 2) ber Sachsftoct, glomus. КОТУРАЊЕ, П. baš Holden, volutio. КОТУРАТИ, рам, v. impf. collen, volvo. КОТУРАТИ СЕ, рам се, v. r. impf. vide колу тати се. КӦТУРАШАН, щна, шно, т. ј. точак, кад се главчина изједе изнутра, на точак кламће и криво иде. КОТУРИЋ, m. dim. v. котур. у нахији Шабачкој има село Коцељева) ber laun, alumen, cf. стипса, типса, шап. КОЦКА, f. ber 23útfel, tessera, talus, f. ждријеб. КОЦКАЊЕ, П. Glüdsfpiel, alea. КОЦКАР, m. Slü sfpieler, aleator. КОЦКАТИ СЕ, кам се, ѵ. г. impf. Slüdsfpiel fpielen, ludere alea. КОЧА, m. (ист.) vide Кочо. кочак, кочака, m. vide кочина 2. кочан, кочана, m. (у Доброти) vide коча 1. КОЧАНИЦА, f. vide кочан. кочањ, кочања, m. 1) (у Ц. г.) н. п. у купуса, т. ј. оно од земље до главице, Stängel, Strunf, caulis. 2) (у Сријему) vide окомак. KÓчÈHE n. 1) das Hemmen des Rades, inhibibitio. 2) bas teifwerben, rigor. кочёт, f. vide костријет. КОЧИЈАШ, кочијаша, m. ber Rutfher, auriga. KOчHJÁшEB, a, o, des Kutschers, aurigae. КОЧИЈАШЕЊЕ, n. baš Rutfieren, aurigatio. КОЧИЈАШИТИ, кочијашим, v. impf. Euthieren, aurigor. КОЧИЈАшки, ка, ко, utfer, aurigarius. кочије, кочија, f. pl. ber Bauernwagen mit zwei Pferden, currus. КОЧИНА, f. 1) vide кочет. 2) Berfolag (für Hühner, Hunde, Schweine), zootheca. КОЧИНА КРАЈИНА, f. тако се у Србији, осоКочин рАТ, м. бито по доњим крајевиМа зове пошљедњи Турски рат (од године 1799 до 1799) по Кочи капетану, који је био родом из Лијевча из села Пањевца; он је изнајприје трговао свињама, па се на годину дана пред рат завади нешто с Турцима и утече у Банат; а у почетку рата пријеђе крадом опет у Србију и побуни народ на Турке; и за то му Нијемци даду капетанство у Српскијем Фрајкорима. Кад су Турци продрли у Банат, он је с неко лико стотина својијех Фрајкора чувао Дунаво вище Пореча (из Њемачке стране према Доброј). Кад војска Турска дође у Пореч и види да је Коча (које су име добро познавали) ондје с фрајкорима и да не да проћи уз Дунаво, онда га Турци стану свјетовати да се уклони с пута, јер је војска Њемачка утекла к Темишвару, а он се сам не може упријети царској сили; али он то није хтио да вјерује, него се уздао у своју пређашњу срећу, и мислно је како стану пуцати пушке да ће му Њемачка војска доћи у помоћ (јер је знао да је Њемачке војске било негдје близу), и тако с неколико стотина Српскијех Фрајкора дочека Турску силу; и док су се једни Турци с њим тукли, други зађу те га опколе, и с оне стране од куд је мислио да ће му доћи Њемачка војска у помоћ, ударе Турски пјешаци. И послије многога и страшнога боја и јуришања ухвате Турци Кочу жива и шездесет фрајкора (а остали сви изгину), и одведу их на Текију (према Ршави) те их ондје понабијају на коље. кочити, кӧчим, v. impf. кола, Беmmеn, inhibeo. ко́ЧИТИ СЕ, кочим се, v. r. impf. fteif thun, fastum exerceo. кочит, m. 1) dim. v. колац. 2) (у Сријему) некака риба, rtf, piscis genus. кочо, м. (јуж.) һур. . Коста. КОЧОПЕРАН, рна, рно, [ebhaft, burtig, strenuus. КОЧОПЕРЕЊЕ, п. baš träuben, fastus. кОЧОПЕРИТИ СЕ, Кочопёрӣм се, v. r. impf. fid) fträuben, insolentius se efferre. коЏАМИТИ ЧОВЈЕК, н. п. нијеси ти дијете, неro, du bist kein Kind, sondern erwachsen, aft, get (матор човјек), homo adultus. кош, коша, m. 1) за кукурузе, Xrt heuer von Flechtwerk für Kukuruz, horrei genus. Овакн се кошеви плету од љескова прућа округли, и у дну су ужи него у врху, и високи су око два човјечија боја, одозго се покрију сијеном или папраћу ; кад се кукурузи (у клиповима) из њих стану вадити, онда се доље просијеку. 2) н. п. за пасуљ, за ељду или за обијене кукурузе, Xrt Sorb, corbis genus. Оваки су кошеви понајвише од бијеле лозе или од ракитова прућица, пак се улијепе балегом говеђом, и могу се премјештати. 3) за рибу, tt Rorb $ifhe u fangen, nassae genus. И ови су кошеви од бијеле лозе или од ракитовине. 4) у каруца остраг гдје се пртљаг спрема, бі форце, с. закошак. 3) (у Србији) оно гдје се жито засипа кад се меље. Овај је кош од дасака и горе је врло широк а доље узак. Одоздо је привезано или намјештено као мало корице, које се у Јадру зове чанак, па жито из коша само иде у чанак, а из чанка га чекало изгони у камен. 6) (у Дубр.) дар справљеници од госпођина ро-| КОШТУЊАВАц, авца, m. т. ј. орах, harte Nuß, да. cf. справа. КОША, f. һур. v. кошуља. КОШАВА, f. у Србији око Дунава вјетар неки КОШАК, шка, m. vide (у Барањи) закошак. КОШАРА, f. П. п. коњска, говеђа, овчија, Stall von Flechtwerk, stabulum vimineum. КОШЕВИНА, f. eine eben abgemäßte Biefe, pra-| košel. tum recens desectum. 14 КОШЕЊЕ, n. baś Тän, messio. (7) КОШИЈА*, f. vide трка: Огледати на твојој кошији, кошинчиЋ, m. (у Дубр.) vide котарица. кошиц, кошица, m. (у Боци) dim. v. кош anfen, КОШЉЕ, п. (у Рисну) vide плотина. КОШНИЦА, f. ber Bienenforb, alveare. Кошнице КОШТИЦА, f. vide кошчица 2. KÒшITAн, m. eine Pflanze, herbae genus. КОШТУНИЦА КОПЉЕ, п. (ст.): Заиска му копље кошшуницу коштую (орах), m. (ст) vide коштуњавац: Виш куће мн кошшуњ ора, Те сам зубе поломила der Mensch), durus. nux dura. КОШТУЊАК, њка, m. (opax) vide коштуњавац. кошТУРНИЦА, f. baš Beinhaus, ossarium. КОШЋЕЛА, f. (у Ц. г.) некако дрво и род, Art Baum und Frucht davon, arboris genus. КОШЋЕЛИЦА, f. (у Ц. г.) 1) dim. v. кошћела. 2) главица више Црнојевића ријеке, гдје су двије велике кошћеле, ein Berg in Mon= tenegro, montis nomen: Не би знао наше Кошћелице КОШУЉА, f. (pl. gen. кошуља) 1) bašem, indusium. 2) pl. кошуле, bie 2äfe, albae vestes: јуче смо прали кошуље (т. j. и кошуље и гаће, и скуте, и оплећке, прегаче, и пещкире, и чаршаве). КОШУЉАЦ, љца, m. (у Сријему) 1) женска кратка кошуља по којој се скути припасују, Art kurzen Frauenhemdes, tunicae genus. 2) мушка кратка кошуља, коју тежаци, н. п. кад жању, облаче сврх осталога одијела, ber Rittel, amiculum linteum. Женски је кошуљац од љепшега платна него скути, а мушки је од дебелога. КОШУЉЕТИНА, f. augm. v. кошуља. коШУЉИЦА, f. dim. 1) baš Бетофен, indusiolum. 2) das Schafheutchen (beim foetus), amnion, cf. водењак. Које се дијете роди у кошуљици, за оно се мисли да је видовито. cf. вједогоња. коШУТА, f. 1) bie Pirub, Sunbin, cerva. 2) Frauenname, nomen feminae. 3) ein Kuhna me, nomen vaccae. кошУТИНА БРАДА, f. vide срчаник 1. КОШУТИЦА, f. 1) dim, v. кошута. 2) cine Фран jenart, genus plantae. 3) планина у Далмацији с лијеве страна Цетине изнад манастира Драговића, ein Berg in Dalmatien, mons Dalmatiae: С кошушице високе планине коШЧИЦА, f. 1) dim. baš Beinchen, ossiculum. износи: Дарујдете вашу кравајношу КРАВАЉ, краваља, m. (у Сријему и у Бачк.) част што сватови и званице носе На свадбу. КРАВАР, m, који чува краве, ber Ruhhirt, bu bulcus. КРАВАЧАЦ, Чца, m. (у Дубр.) Xrt Planje, her- КРАВЕТИНА, f. augm. v. крава. КОШТУЊАВ, а, о, bart (3. 23. bie Nuß, aber qudh| КРАВИНА, f. bie Subhaut, corium vaccae. кравити, кравим, v. impf, aufthauen, regelo. Кравити се, кравим се, v.r. impf. aufthauen, re- крављак, т. (у Дубр.) bermur, chamaeleon. КРАВЉЕЊЕ, П. baš lufthauen, regelatio. КРАГУЈ, крагуја, m. 1) некака тица која се при- крадљив, а, о, biebif, furax. fur, femina furax. Бевојка сједи крај мора Бевојка је крај горе стајала KPÁJA, f. Frauenname, nomen feminae. КРАЈАЦ, крајца, m. baš tus panni, cf. ивица. nbe (von uh), la - КРАЈИНА, f. 1) bie Srenje, finis, cf. међа: У Крајини је варош (и мали градић, што је зидао Пасманција) Негошин (два сахата од Дунава и од Тимока), старе зндине Праово (на Дунаву), извор Царичина (од прилике сахат и по од Дунава, и мало мање од Неготина), ријека Замна, мала варошица (са старим зидинама) Брза паланка (на Дунаву, на међи Крајине и Кључа), и два намастира: Врашна и Букова (Букова је мали намастирић баш код Неготина). Од Царичине до Праова налазе се прокопи испод земље, куда је некад вођена вода на Праово; људи онуда приповиједају, да су до скора налазили и чункове од олова и растапали на танета пушчана. Ниже Царичине имају зидине од некакве старе цркве: онуда људи приповиједају да је ондје погинуо Краљевић Марко (кад су се Турци били с Власима), и да му је она црква била начињена на гробу. Од југозападне стране међи Крајина с Кључем (Кладовском нахијом). У Кључу има око тридесет села, али данас нема ни једнога Српског, него су све Влашка, а имена села сва су Српска, н. п. Грабовица, Каменица, Врбица, Остров гол и т. д. УКључу је варош и мали градић Кладово на Дунаву; с горњу страну Кладова знаду се до воде некакве старе зидине, а ниже Кладова (око по сахата далеко) знаду се на суху (особито из Влашке стране) зидине од Трајанова моста, о којему људи онуда још приповиједају којешта. 0бадвије су ове кнежине биле султанијине, и за то су некако од старине остале те у њима нијесу судили Турци, него Српски кнезови (приповиједа се да су такови ферман од цара имали да не смије Турчин с поткованим коњем наступити на ту земљу). Крајински је кнез сједно у Неготину, а од Кључа у Кладову (нигдје у Србији, ни у Босни, ни у Херцеговини под владом Турском нијесу кнезовали варошани сељацима, до ту). Крајински је кнез бивао од кољена Карапанџића, а од Кључа се мијењао често. Ти су кнезови купили порезе и остале данке, па су новце (колико је било одређено да се даје султанији) давали бегу, који је долазио из Цариграда и сједно у Кладову, а бег је слао у Цариград. 3) Крајина у Босни на Хрватској граници, ürfif-roatien. 4) у Боци Новска Крајина. 5) ber Arieg, bellum: Ој крајино! крвава аљино! Крвав био, ко те завргао |КРАЈИНИТИ, НÊм, v. impf. Srieg führen, bellum gero: И краљеви с царем умирише, Те се нема с киме крајиниши |КРАЈИЊЕЊЕ, n. bie Kriegführung, zo bellum gerere. КРАЈИЧАК, Чка, m. dim, v, крај, äußerftes Énbe,[КРАЉИЋ (Марко), m. (ст.) vide Краљевић: pars extrema. Краличник, m. (у Ц. г.) vide крајишник : КРАЈИЙ, на, нӧ, vide крајњи. КРАЈНИК, крајника, т. у кошници крајни сат. КРАЈНИЦИ, ника, m. pl. bie Gefhwulft ber drüsen, tumor parotidum. КРАЈЊИ, ња, ње, äußerft, extremus. КРАЈОБЕР, М. bernitter am Hanbe, messor ab extremo latere. КРАЈОБЕРА, f. bie hnitterin am Hanbe, mulier metens ab extremo latere. КРАЈЦАРА, f. (gen. pl. крајцара̂) ein Kreuzer (österreichische Münze), numi genus: Није паргал четръест крајцара КРАЈЦАРАШ, m. који ради што на крајцару, ein Krämer der kreuzerweise handelt, caupo. КРАЈЧИН, m. Мannšname, nomen viri. KPÂK, m. ein langes Bein (österr. die Hacksen), erus longum. Однијели је краци (у шали варају дијете кад запита гдје му је мати). КРАКАЛО, П. (у Ц. г.) vide скакало. КРАКАЊЕ, n. vide корачање. КРАКАТИ, крачём, v. impf. (у Ц. г.) vide корачати: Ко краче више него може докрочити, пребиће гњатове; КРАЉЕВИЦА, f. vide краљица 1: Ја ћу тебе краљевицу КРАЉЕВКА, f. (у Шумадији) овца у које се нађу четири бубрега. КРАЉЕВО, п. варош у Каравлашкој (Krajowa). дели Краљић Марко КРАЉИЦА, f. 1) bie Rönigin, regina. 2) (у Шумад.) у бравчета оно из чега се цријева извуку, cf. опорњак. 3) (у Уж. н.) Wrt p fel, pomi genus. КРАЉИЦЕ, краљица, f. pl. Десет, до петнаест, лијепо обученијех и накићенијех дјевојака, које иду о Тројичину дне од куће до куће те играју и пјевају. Једна се дјевојка (која ваља да је лијепа и средњега раста) међу њима зове краљица, друга краљ, трећа барјакшар, а четврта дворкиња. Краљица се покрије бијелим пешкиром по глави и по лицу; краљ има на глави кло бук искићен цвијећем и у руци мач, а бар- Овде нама кажу, па Будући да у сваком селу нема толико оДабранијех дјевојака за то оне иду и из |