ђа, bas 23leichen, bie Beit ba man leinmanb|БЈЕЛОША, f. У загонеци, сf. толаш. bleicht, tempus insolandis linteis. БЈЕЛОШЉИВА, f. (у Рудн. н.) vide тургуња. БЈЕЛИЈАНКА, f. (у Уж. н.) 2lrt 23irnen, piri genus. | БЈЕЛОШЉИВАЧА, f. ракија од бјелошљиве. БЈЕЛИКА, f. (у Ц. г.) ber plint, alburnum, cf. |БЈЕЛУГ, m. (јуж.) дав weiße (männliфе) фтеіп, бељ, бакуља. poreus albus. БЈЕЛИЛО, п. (јуж.) 1) мјесто гдје се бијели плат- БЈЕЛУГА, f. (јуж.) bie meiße Sau, sus alba. но, bie lеіфе, ber leic plan, locus insolandis | БЈЕЛУГОВ, а, о, (јуж.) bes weißen

linteis :

Јека б'јели на бјелилу платно 2) die weiße Schminke, cerussa.

weins, porci albi. БЈЕЛУТАК, ТКА, т. (јуж.) ber Quark, quarzum Linn.

БЈЕЛУШИНА, f. (у Лици) трава, налик на копитшaк, Art Pflanze, herbae genus.

БЈЕЛИЉА, f. (јуж.) bie 23leimerin, insolatrix. | БЈЕЛУШАСТ, а, о, weißlich, subalbus, cf. субјел. БЈЕЛИНА, f. (јуж.) bie Beiße, albedo. БЈЕЛИЦА, f. (јуж.) 1) н. п. шеница, јабука, трешња, шљива, bie Beiße, alba (als Xppofition). 2) ein Fluß in Serbien, fluvius Serbiae: Низ Бјелицу и низ Моравицу

БЈЕЉА, m. ein Mannšname, nomen viri. БЈЕЉАР, бјељара, m. (у Дубр.) ber Roßenmaher, gausaparius, cf. ћебеџија.

БЈЕЛИЧАСТ (бјеличаст), а, о, (јуж.) weißlih, al- БЈЕЉАРА, f. (jyx.) die Bleicherin, insolatrix,

bidus.

БЈЕЛОБРК, m. (јуж.) ber einen blonden

bat, ahenobarbus (?).

nis albus.

БЈЕЉАРИЦА, СЕ. бјелиља,

nurbart |БЈЕЉЕГ, m. (у Ц. г.) vide биљег:

Сваки носи бјељег од Турчина

БЈЕЛОВ, бјелова, m. (јуж.) ein weißer Sunb, ca- |БЈЕЉИНА, f. (@lß augm.) vide бијељ: Ко пружа ноге изван бјељине, озепшће му. БЈелов, а, о, (јуж.) von ber бјел-iфе, quercinus. БЈÈСНИЛО, П. (јуж.) vide бјесноћа. БЈЕЛОВАР, Бјеловара, m. (јуж.) tabt in Rroq=|ВЈЕСНИТИ, ним, vide бјешњети. tien, nomen urbis. БЈЕСНОВА, f. (јуж.) bie Buth, furor, rabies.

niacus.

БЈЕЛОВА́РАЦ, рца, m. човјек из Бјеловара. | БЈЕСОМУЧАН, ЧНА, чно, (јуж.) атопі, даemo-
БЈЕЛОВАРСКИ, ка, ко, von Бјеловар.
БЈЕЛОВИНА, Г. (јуж.) ichenbols, lignum querci-

БЈЕЧВА, f. 1) (у горњ, приморју) ber

trumpf, tibiale, cf. чарапа. 2) (у Хрв.) женске докољенице, Srauen=докољенице, mulierum

Докољенице.

БЈЕШЊЕЊЕ, П. (јуж.) ба$ hafen, furor.
БЈÈШЊЕТИ, бјесним, v. impf. (јуж.) 1) wüthenb
werben, rabiosus fio: нешто бјесне пси ове
године. 2) rafen, toben, furere.

Блавор, блавора, m. (у Ц. г.) велика змија зу-
бата, за коју кажу да не коље људи, него
змије које људе кољу, Xrt lange, ser-
pentis genus. cf. блор.
БЛАВОРУША, f. (у Ц. г.) vide блавор. cí. бло-
руша.

БЛАВУР, m. (у Дубр.) vide блавор.
Благ, блага, го, (благи, га, гӧ, comp. блажи)
н. п. млијеко, füß, gut, bonus dulcis:
Погибе им оџа из Стамбола,
Који благе рјечи говораше,
Ког је царе био опремно
Да по земљи благе збори р’јечи;
Не бил како земљу умирио
БЛАГАЈ, Благаја, m. варошица и град у Хер-
цеговини близу Мостара, столица Херцега
Шћепана.

БЛАГАЈСКИ, ка, ко, von Благај.
Благдан, блага дне, m. 1) і. q. крсно име. 2) gro
Ber Geiertag, dies festus.

Благо, п. 1) фар, Selo, pecunia: благо небро-
јено; три товара блага;

Није благо ни сребро ни злато
(Ни су благо гроши ни дукати),
Већ је благо што је коме драго
2) (у Хрв.) жива стока : сишно благо : ко-

--

зе и овце; а крупно: говеда, баз Bieb, pecudes.

БЛАГО МЕНИ! благо теби! благо њему, wobl mir! beatum те! благо ли си мени! БЛАГОВАТИ, благујем, v. impf. [фmaufen,epulor:

госовен, или: Бог да благосови! (іф Гед= nen lassen, Segen nehmen:

У оба се ајдук благосови

Благост, благости, f. bie Süte, Sutmüthigteit, bonitas.

Или ћемо враговати, или ћемо благоваши | БЛАГОЧАСТИВИ РИМм, m. (na švasßns) fromm, (у приповијеци);

Ајте сада пијте и благујше БЛАГОВЕСТ, f. (ист.) vide благовијест. БЛАГОВИЈЕСТ (Говори се и благовијести pl.), 1. (јуж.) bašeft Mariä Berfünbigung (ben 25. år), annunciatio B. V. M.: Благовијест приповијест (што се тиче зиме). Да човјек убије гују прије благовијести, па да усади у њезину главу чесно бијелога лука да никне | до благовијести, па да га задјене за капу на благовијест кад пође к цркви, онда би познао све жене које су вјештице: све би се купиле око њега да му отму или украду оно чесно (тако приповиједају). БЛАГОВИСТ, f. (зап.) vide благовијест. БЛАГОВЈЕШТЕНИЈЕ, п. (по манастирима) vide благовијест.

БЛАГОВОЊЕ, П. (по зап. кр.) ber Boblgeruch, odor suavis, cf. мирис.

БЛАГОДАТ, f. ber egen, favor, salus, incrementum: благодат Божја пада на земљу (кад| иде киша).

БЛАГОДЕТ, f. vide благодат.

БЛАГОДЕТАН, тна, тно, fegenóreim, salutaris,
prosper.

BлÄгOJE, M. Mannsname, nomen viri.
БЛАГОСИЉАЊЕ, n. bаѕ egnen, benedictio.
БЛАГОСИЉАТИ, благосиљам, v. impf. fegnen, be-

nedicere:

Краљ га куне, Урош благосиља БЛАГОСЛИВЉАЊЕ, n. vide благосиљање. БЛАГОСЛИВЉАти, благосливљам, vide благоси

љати.

rechtgläubig, Gott recht verehrend, pius, orthodoxus. Срби кажу: први је Рим бно благочасшиви, па ће бити и пошљедњи. Благош! (у Ц. г.) vide благо: благош мени! Блаж, m. lafius, S. Blasius (3. febr.): Канделора зима фора; вели Блаж да је лаж (или: за њом иде Блаж, који вели да је лаж). cf. Влахо.

Блажен, а, о, 1) felig, beatus: Трпљен спасен по готову блажен. 2) (у Дубр.) као мјесто проклеш, Euphemišmus für vеt, maledictus: до подне сам стајао у тој блаженој комарди док сам оку меса купно. БЛАЖЕНА МАРИЈА, f. den 17. Guli alten Styls, orњена Марија:

Њим” долази блажена Марија
БЛАЖЕНА ПАЛИЦА, f. (у Ц. г.) vide бадњачица :
Наложише блажене палице

БЛАЖЕНИ ЧКАЉ, m. bie Rarbobenebifte, centaurea
benedicta.

Блаженство, n. bie eligfeit, beatitudo.
БЛАЖЕЊЕ, 1) п. bas Effen von guten (b. i. Seif)

Speisen, im Gegensaße des Fastens, epulatio.
2) das Besänftigen, mitigatio.

Блажити, блажим, v. impf. ) (доље преко Мо-
раве) fo viel $ мрсити 1. 2) когa, befänftigen,
mitigo.

БЛАЖЊЕЊЕ, n. liebfofen, treihen, blanditiae.
БЛАЗИНА, f. ( Хрв.) vide перина.

БЛАЗИЊА, f. (у Кастелима) vide узглавље, јастук.
Блазнити, блазним, v. impf. (у прим.) мило-
вати (н. п. руком кога), liebfofen, ftreicheln,
blandior.

Благослов, благослова, m. Segen, benedictio. |БЛАОР, m. (у Ц. г.) vide блавор.
Благословен, благословена, но, (благослове-
ни, на, но) gefegnet, benedictus.
БЛАГОСЛОВИНА, f. у приповијеци како је не-
какав хотећи уставити таљиге ухватио за
чатлов па се чатлов скинуо и онај на та-
љигама побјегао а он с чатловом пао на-
трашке : Еј тужан! где не увати за осо-
вину и за благословину, него за оно што

БЛАТАН, тна тно, Fothig, moraftig, lutosus.
БЛАТАНЦЕ, n. dim. v. блато.
БлатӥШТЕ, n 1) (у Боци) мјесто гдје је би-
ло блато (језеро), Drt wo eint ein Gee ge=

се смиче и намиче!
БЛАГОСЛОВИТИ, гословим, v.pf. fegnen, benedico.
БЛАГОСЛОВИТИ СЕ, гословим се, ѵ. г. pf. у ко-
га, vide благосовити се.

-

wefen, locus ubi lacus fuit. 2) nom. propr. рав-
нина у Ловћену ниже Ивановијех корита.
БЛАТИШТЕ, n. augm, v. блато.
Блато, п.) ber Roth, lutum, cf.као. 2) (у Ц. г.)
ber See, lacus, cf. језеро.
БЛАТОВИТ, а, о, voll Roth, lutosus.
|БЛАТУШИНА, f. Gumpfwaffer, aqua palustris :
Напише се воде блашушине,
Попадаше ка и орлушине

Благословно, у пјесми мјесто благословено:
Од мене ти просто благословно
Благосов, благосова, m. vide благослов.
БЛАГОСОВЕН, Совена, но, vide благословен.
БЛАГОСОВИТИ, гòсовим, vide благословити.
БЛАГОСОВИТИ СЕ, госовим се, v. r. pf. у кога,
т. j. рећи свештенику: благосови! као
што Србин говори свагда кад се с њим
састане, а он му на то одговори: да си бла- БЛАШце, п. һур. ѵ. благо.

БЛАШКО, m. ein Mann name, nomen viri.
БЛАШКО ЛИ СИ МЕНИ! һур. ѵ, благо, wohl mir!
beatum me! cf. благо:
Мене веле да ожене,
Блашко ли си мене!
Али жена љеба оће,
Тешко ли си мене!

БЛЕБЕТАЛО, m. vide блебеташ.
БЛЕБЕТАЊЕ, n. baš Plappern, blateratio.
БЛЕБЕТАТИ, блебећем, v. impf. plappern, bal-

terare.

БЛЕБЕТАШ, блебеташа, m. (у Рисну) који

блебеће којешта, ber Plauberer, blaterator. БЛЕБЕТУША, f. baš Plaubermaul, blaterator, blateratrix.

Блед, бледа, до, (бледи, да, до, comp. блёђи)
(ист.) vide блијед.

БЛЕДЕТИ, ДИМ, (ист.) vide блиједјети.
БЛЕДИТИ, дим, (у Сријему) vide бледети.
БЛЕДОБА, f. (ист.) vide бљедоћа.
БЛЁБАН, a, o, dim. v. блед:

Трећа је мана на теби,
Што си ми блеђан преблеђан -
БЛЕЈАЊЕ, п. 1) baš 23löten, balatus. 2) baš
fen, hiatus.

од основе) и тако се оче те се у платну познаје; жене послије увлаче иглом конце у близне да се не би познавале. cf. по

пуњавати.

|БЛИЗНИТИ СЕ, близним се, v. impf. Swillinge
gebären, geminos pario.

Близнови, близнова, m. pl. (dat. близновима)
Zwillinge, gemini.

Близу, (comp. ближе) пађе, ргоре.
БЛИЈАЊЕ, n. ber Durfall, profusio alvi.
БЛИЈАТИ, блијам, v. impf.òünn miften, ben Dur=
fall haben, fluit alvus (pecori).

БЛИЈЕД, блиједа, до, (блиједи, да, до, comp.
бљеђи) (јуж.) blei, pallidus.
БЛИЈЕДИТИ, Дим, vide блиједјети.
БЛИЈЕДЈЕТИ, (југоз.)(блиједим, v. impf. bleiф
Saf=|БЛИЈЕБЕТИ, (јуж.) (werben, pallesco.

БЛЕСКА, f. (у Боци) vide блесан.

БЛЁШЊАК, п. (ист.) vide блијешњак.

влид, блида, до, (блади, да, до, comp. блиђи)
(зап.) vide блијед.

Блидити, дим, (зап.) vide блиједјети.
БЛИДОВА, 1. (зап.) vide бљедоћа.

БЛИЈЕСКА, f. (у Рисну) vide блијешњак. БАЙЈЕШЊАК, m. (у Ц. г.) свјетлица испред очију (н. п. од ударца), baš 23linten vor ben Xugen, scintillatio oculorum: полећеше му блијешњаци. сf. свијетњак.

БЛИЈЕШТИТИ, штим, v. impf. блијеште му очи, geblendet werden, praestringuntur oculi splendore.

БЛИЈӰН, а, о, :

Те му закла два блијуна сина
БЛИСТАЊЕ, П. baš Slänjen, fulgor.

БЛИСТАТИ, там, v. impf. glänjen, fulgeo: бли-
США злато на њему.

БЛИСТАТИ СЕ, там се, V. r. impf. glänjen,
fulgeo.

БЛИТВА, f. цвекла, bie rothe übe, beta.

БЛИТВЕНИ, на, но, н. п. лист, сјеме, von ber rothen Rübe, betae.

Блишњак, m. (зап.) vide блијешњак.

Ближњив, а, о, н. п. платно, т. ј. по којему су | Блӧр, m. (у Ц. г.) велика шарена змија плосне

близни.

БЛИЗАНАК, Нка, m. vide близанац:

Причувај ми два близанка сина БЛИЗАНАЦ, нца, m. Swilling, geminus. БЛИЗАНИЦА, f. bie willingsfchwefter, gemella. БЛИЗАНКА, f.:

Свака овца двоје јагањаца,

А близанка троје ојагњила —
БЛИЗНА, f. (у Сријему) cf. близни.
БЛИЗНАД, Г. (coll.) vide близнови.
Близнак, близнака, m. (у Ц. г.) vide близанац
(у пјесми мјесто синџирлије):
Уњ сам врга два брата близнака-
Близне, близнета, n. ber Smiling, geminus (si-
ne discrimine sexus).

главе, за коју се приповиједа да може до 15 стопа бити дугачка и говече удавити. Овакијех блорова кажу да је било до скора у језеру Скадарскоме, а сад се слабо који налази, и то мали, као и друге змије по нашијем земљама. Кажу, кад велики блор опази човјека на чамцу, он дигнувши главу изнад воде са звиздом иде управо нањ. Црногорци приповиједају да се за времена Махмут-паше Бушатлије (који је погинуо 1796 г.) између Хотскога хума и језера Скадарскога појавио тако велики блор, да је друмом, који је онуда ишао, карван прекинут док се није некакав Турчин зарекао и отишао те га убио; али ни он кажу да га на ату није смно шчекати, него кад му се поприкучи, опали нањ двије пушке мале, у којима су биле синџирлије, па окрене ата и побјегне без обзира не знајући јели га погодио или није; по том опет нико није смно онамо отићи док нијесу чобани из планина по смраду познали да је убијен. сf. блаор.

Близни, f. pl, прије је било наштампано (колико сам се ја опомињао из Тршића) да се близни зову оно кад се у брдо уведу двије жице мјесто једне и тако остане у платну; у Сријему пак близни или близне и једно близна зове се оно кад се у ткању прекине једна жица (било од пОТКЕ ИЛИ БЛОРУША, f. (у Ц.г.) некака змија, Irthlange,

БЛУДИТИ СЕ, блудим се, ѵ. г. impf. (у Дубр.) fich verhätfchelt betragen, nimie sibi indulgere: блуди се дијете. cf. мазити се, печити се. БЛУДНИК, m. (по зап. кр.) ber Bagabuno, erro. | сf. скитница.

БЛУДНИ СИН, m. ber verlorne obn, filius pro

БЉУТАВ, а, о, abgefhmadt (von peifen), fastidii | БОБУТ m. (у Дубр.) Wrt Planje, herbae genus.

Бог да, ићи ћемо на прољеће тамо и та- БОГМАТИ СЕ, мам се, v. r. impf. mit Богме бе мо; биће кише, ако Бог да; не ће тако theuern, deum testor: шта се богмаш! немој се богмаши.

бити, ако Бог да;

И то пашо Сријем не расели,

А ти ћеш га пашо раселити,
Али не ћеш пашо, ако Бог да

БОГМЕ! bei Sott! (etwaš weniger als Бога ми) me dius fidius!

БОГОБОЈАЗАН, Зна, зно, gottesfühtig, pius.

7) Ако Бог да, каже се мјесто: куда ћеш? | Богов, а, о, (у Грбљу) Gottes=, dei: Тако мн куд си пошао? куда си наумио? јер Богова дома!

Бог богује (т. 6. Бог све чини и уређује, а људи су ништа).

БОГОВЕтии, на, но, іn ber Diebensart: свакн боговешни дан, јебеп Zag, ben ber Liebe Gott gegeben, omnis omnino.

веле да са ријечи куд не ваља запитати ; | БОГОВАЂА, f. намастир у Ваљевској нахији. ако ли би ко заборавивши се или навалице | БОГОВАЊЕ, n. baš Gott=fein, zo deum esse. запитао кога са куд, онај му кашто од- БоГОВАТИ, богујем, v. impf. Sott fein, deum esse : говори: Идем у кудиљево да те скудим; mobin? quorsum? s) Тешко до зла Бога, скупо до зла Бога, verteufelt fower, theuer, nimie. 9) Ништа под (јаким) Богом, н. п. нема, не зна, gar nichts, prorsus nihil. БОГА, m. hyp. ѵ. Бог: кара се Бога (кажу Дјеци кад грми); мили Бого! БОГАЗ*, m. (gen, pl. богаза) 1) ber Engpaß, fauces, cf. кланац, ждријело: Друштва мало, а и то невјешто, Не познаје стаза ни богаза

2) (у војв.) пређа у коју се риба хвата, Art Fischernet, retis genus.

БОГОДАВАН, вна, вно, (у Славонији) апòätig, pius, cf. побожан.

БОГодан, а, о, што је од Бога дано, von Sott
gegeben, a deo datus.

БОГОДУШАН, шна, шно, (у Рисну) који често
иде у цркву и Богу се моли, аnòätig, pius,
cf. побожан, душеван.
БОГОЈАВЉЕНИЈЕ, n. vide Богојављење.

БОГАЗЛУК*, m. у лисице оно бијело испод | БОГОЈАВЉЕНСКА ВОДИЦА, f. ein Seihwaffer, baš

грла, der Theil des Fuchsbalges unter dem
Halse, faux pellis vulpis.

БОГАЉ, m. ber Srúppel, saucius, mutilus.
БОГАЉАСТ, а, о, Früppelhaft, mutilatus.
БОГАСТВО, n. ber Reihhum, divitiae.
БОГАТ, а, о, reich, dives.

БОГАТАШ, богаташа, m. (у Боци) vide богатун.
БОГАТИТИ, Тим, v. impf. bereichern, ditare: то

нас богами; стока људе богаши овдје. БОГАТИТИ СЕ, тим се, v. r. impf. reich werben, ditesco.

Богатош, m. (у војв.) vide богатун.
БОГАТСТВО, n. vide богаство.
БОГАТУН, богатуна, m. (у Ц. г.) богат чо-
век, ber еіфе, dives. cf. богаташ.
БОГАЋЕЊЕ, П. 1) baś 2Bereichern, zo ditare. 2) baš
reich werden, zò ditescere.

БОГАЦ, бокца, m. (у Хрв.) 1) ber &rüppel, sauci-
us, mutilus, ef. богаљ. 2) ber Bettler, men-
dicus, cf. божјак, просјак: Нема већег бок-
ца од попа удовца.

Богдан, Богдана, m. (voc. Богдане)

name, nomen viri.

апп

БОГДАНА, f. ein Srauenname, nomen feminae.

БОГДАНИЋ, m. у Лици брдо са зидинама.

am Feste der h..drei Könige (auf ein Jahr lang) geweihet wird, aquae lustralis genus. БОГОЈАВЉЕЊЕ, n. (baš Geft ber 5. brei Könige) epiphania domini. Срби приповиједају да се ноћу уочи Богојављења сваке године отвора небо, и да ће онда Бог дати свакоме који што заиште (само да не иште више него једно). Гдјекоји стоје на пољу по цијелу ноћ не би ли видјели кад се небо отвори, али то сваки не може видјети. Тако се некакав догодио у соби кад се небо отворило, и не имајући кад изићи на поље (да се у том не би затворило), промоли главу кроз прозор да рече: дај ми Боже осмак блага; па у ономе страху и у хитњи мјесто тога рече: „дај ми Боже од осмак главу.” У тај час постане му глава колико осмак, тако да је није могао кроз онај прозор увући у собу док нијесу људи дошли са сјекирама и начинили прозор већи. Многи се на Богојављење ујутру прије сунца купају у потоку или у ријеци (ако је вода смрзла, а они пробију лед).

BÖгOJE, m. ein Mannsname, nomen viri.

БОГДИЦЕ! бар бoh! hätte Sott geдевен! utinam! | Богозно, п. варош у Херцеговини близу Дувна. да је богдице он дошао! да сам ја бог-| БОГОЉУБ(Богољуб), т.Жannśname, nomen viri. Дице то онда знао!

БОГЕЉ, m. ein Mannšname, nomen viri.
БОГИЊАВ, а, о, vide оспичав.
Богиње, богиња, f. pl. vide оспице.
БОГИША, f. (у Дубр.) bie

БОГОМОЈСТВО, n. vide богомољство:
Који нигђе богомојства немаш
До џамије од камена градиш,
И оне ти само празне трубе

hwertlilie, iris ger-| БОГОМОЉА, f. 1) црква, Botteshaus, Bethauš,

manica Linn. cf. перуника. БогиЋ, m. ein Mannsname, nomen viri. БОГМАЊЕ, п. даś Бог ме! fagen, testatio deorum, juratio per deos.

Kirche, templum. 2) молитве што уче дјеца у школи, баś Sebet, preces.

БОГОМОЉАЦ, богомољца (богомољац, љца), т. der Beter (z. B. vom Mönche), precator.