Page images
PDF
EPUB

Равң се на

пољу.
im. , крава.
y Ayóp.) Eberwurz, chamaeleon.
die Gelte, der Melkkübel, mulcta,

КРівити са

gelari: КРівиця, 1:

das Aufthauen,

MPIBEAR,
КРів.Элчи,

et музині,
КРАСвьжЊЕ,
RPAB.கர், ,
КРАвдсица,
КРАВЎРИНА,
KPÀrj), sparý
Питоми па
ёккаца, жу
Сва господ
А дрогија
Kparyj nt

2) Mannsnaf
PATÝJAK, jka,
оти вуче,

ме, Subt, vaccarum. .
(у Ц, г.) vidе краосица.
vidе краветина.
Авата APуге тице као соко, cf.
Реца:

соқоли понела,
гарена крагуја

viri.
(voc. крагујче) һур. р. крагуј:

нале

e, nomen

г.)

Siner von Kparyjebai.

Ziegendieb, qui capras
cbi», furax.
m. diebischer Mensch, furax.

(1

ах.

Stadt in Serb
УЈЕВАЧКИ, В
ГуЁВЧАнин,
дивоЗА, т.
iratur.
4.БHв, а, о, в
1.љИВАЦ, #вца.
МЫШИЈА, f. У

femina fur:
M, heimlich,
1, f. der Die

m. Man

spåsan ce, v.r. im pf. aufthauen, re

у Крајннн је варош (и мали гради
је зндао Пасманција) Негошин (
хата од Дунава и од Тимока), стар
не Праово (на Дунаву), извор Ц.
на (од прилике сахат
мало мање од Неготина), ријека за

и по од Ду regelatio.

ла варошнца (са старим зндинама паланка (на Дунаву, на меѣи Кр

Кључа), и два намастыра : Врашно m. 1) неkака тица која се при-|

кова (Букова је мали намастирић 6
Неготина). Од Царичине до Праон
зе се прокопи испод земље, куда ј
вођена вода на Праово ; људи ону

повиједају, да су до скора
да утве не
увати

чункове од олова и растапали на
пушчана. Ниже Царичине имају зн
некакве старе цркве : онуда људи
виједају да је ондје погинуо Краљев

ко (кад су се Турци били свлас г) крагујче

да му је она црква била начиљена ilУЛЕВ4 ёдаа, т. варош у Србији, eine | en, urbs Serbiae.

бу. Од југозападне стране међи А, кo, Son Крагујевац. на с кључем (Кладовском нахијом).

чу има око тридесет села, али дан. ни једнога Српског, него су све в а имена села сва су Српска, н. п. Гр

ца, Каменица, Врбица, Острос ze Stehlerin, diebisches Weib,

т. д. Укључу је варош имали град

дово на Дунаву; сгорњу страну к occulte.

знаду ее до воде. некакве старе зия ниже Кладова (око по сахата далек ду се на суху (особито из Влашке с зндине од Трајанова моста,

окоје

ди онуда још приповиједају којег АВА, . raue. крајеви, крајева) 1) беr | der Saum, finis, margo, li

бадвије су ове кнежине биле султан

и за то су некако од старине ост крај од мараше; отишао на крај сви

у њима нијесу судили Турци, него ; од краја А конца. 2) pie Gegent, re- кнезови (приповиједа се да су таков

ман од цара имали да не

смије Ту. у нашему крају тога нема. 3) из прва т. б. испрва, аnfаngѕ, іnіtіо.

поткованим коњем наступити на ту з Tit gen.) neben, bei, am, ad :

Крајински је кнез сједно у Неготин:
кључа у кладову (негдје у Србији.

Босни, ни у Херцеговини под владо
ка је кра горе стајала —
Frauenname, nomen feminae.
Ende (von Tuch), la-

ском нијесу кнезовали варошани се
ма, до ту). Крајински је кнез бнвао

љена. Карапанцића, а finis, cf. meha:

њад често. Ти су кнезови купили п и остале данке, па су новце (колико

ло одређено да се даје султанији) да Ска: један комад зем

бегу, који је долазно из Цариграда Мунава, Кључа и покрајини (онуда људи |

Ано у кладову, а бег је слао у Цари 3) крајнна у Босни на Хрватској грав

Зurtifф-froatien. ) у Боди новска Кра чују да има Крајина крајнна Неготинска, него само

5) der Krieg, bellum : ошњаци што не чују

ој крајино! крвава аљнно !

Крвав бно, ко те завргао е, јину) има око педесет села, али

Bonaulkajex. KPÀJHHHTH, hâm, v. impr. Krieg führen, be

и краљеви с царем умирише, нац,дрее (хаљине), граjаши

kabl, furtum.

sname, nomen viri. Aname, nomen feminae.

АВ,

краја, m. (и O, das Ende,

ка сједи крај мора "

),

од кључа се

пје,

крајца, т.
ni, cf. ивица
f. 1) die Gra
је био дес,
Босне и ње

крило
на Неготин

не крајине
Бу тимока,
планина.

јер
они и не чују да има

Б

ни

1, као

Српска, него има и

gero : трајнни говоре: зајац, очаш,

Те се нема с каде крајиниши оритн), хожина (мјесто кожа), чам, н. п. да ни си ти жив го-КРАЈињЕЊЕ, п. біe frіеѕfuhrung, јесто да си нам жив) и т. д. |

to bel

КРАЈйчАК, чка, т. dim, b, крај, йиреrtes &nbe, КРАљић (Марко), m. (ст.) vide Краљевић: pars extrema.

— дели Краљић Марко КРАичник, т.

(у ц. г.) vidе крајишник : КРАЉИЦА, f. ) pie sönigin, rеgіnа. 2) (y HlyКако бране крајичнике Турке

мад.) у бравчета оно из чега се цријева КРАЈИшник, . дer Ingrenjer, confinis.

извуку, cf. опорњак. 3) (у Уж, н.) Дrt 2px KPÀJUIHHHAKÂ, ká, Kô, den (türkischen) Grenjern fel, pomi genus. gehörig, confinis.

КРАљице, краљица, f. pl. Десет, до петнаест, КРАәни, нa, нo, vidе крајњи.

лијепо обученијех и накићенијех дјевојака, ReAJник, крајника, т. у кошници крајни које нду о Тројичину дне од куће до куће сат,

те играју и пјевају. Једна се дјевојка (коКРАЈHйци, ника, m. p. bie Gefфоuld bеr Obre

ја ваља да је лијепа и средњега раста) меdrüsen, tumor parotidum.

ђу њима зове краљица, друга краф, КРАәњи, ња, њe, auperft, extremus.

трећа барјакшар, а четврта дворкиња. Der Schnitter am Rande, messor КРАЈдБЕР, m.

Краљица се покрије бијелим пешкиром по ab extremo latere.

глави и по лицу; краљ има на глави клоKPAJÒAPPA, f. die Schnitterin am Rande, muli- бук нcкићен цвијећем и у руци мач, а барer metens ab extremo latere.

јактар носи на копљу барјачић бијел и црКРАЛЦАРА, f. (gen. pl. крајцара) ein Sreuger вен. Кад дођу пред чију кућу, онда краљн(österreichische Münze), numi genus:

ца сједе на малу столичицу (какове су оНије наргал четръест крај цара

бично по Србији и по Славонији) а дворКРАЈЦАРАш, т. који ради што на крајцару, киња стане више ње, а остале дјевојке

ein Krämer der kreuzerweise handelt, caupo. ухвате око ње коло као срп, па се окрећу КРАЈчин, m. Rangname, nomen viri.

на лијево ступајући по двије стопе унапреKPÂK, m. ein langes Bein (österr. die Hacksen), даки пјевајући. Краљ стојн на лијевом крају

crus longum. Однијелн је крајн (у шалн кола, а барјактар на десном, али се они не

варају дијете кад заинта гдје му је матн). хватају за коло, него краљ сам за себе (с КРАКАмо, п. (у ц. г.) vide скакало.

лицем окренутим коловођи) једнако игра КРАКАЊЕ, p, vidе корачање.

узмахујући мачем и измнчући се натрашке, КРАКАти, крачём, v. inpf. (у . т.) vidе жора- а барјактар (с лицем окренутим заврћколи)

чати : Ко краче више него може докрочи- с барјаком у руци игра пред колом. Пойти, пребиће гњатове;

гравин тако мало, окрену се краљ и барХитро краче, а очима сматра

јактар по једном сваки на своме мјесту, КРАКАч, кракача, m. (у ц. г.) који добро кра

па онда оптрче око свега кола, и дођу оye, der gut schreiten kann, qui bene graditur:

пет сваки на своје мјесто и поҷну наново колик је он кракач!

нграти. Најприје започну од краљеве куКРАЛИЈЕНi, m. (у Дубр.) vidе бројанице.

ће; и прва пјесма што пред сваком куКРАЉ, краља, m. der König, rex.

ћом пјевају, заповиједа домаћину или доКРАЉв, а, о, бев Sönigs, regis.

маћици да изнесу краљиця столицу, КРАЉЕВА гдРА, f. планина у Босни, ein erg онда започну пјевати редом свима (мушкоin Bosnien, montis nomen.

ме и женском, маломе и великом) који се КРАЉЕВАЊЕ, m. sie perrfфоft einek Sönigs, regi- налазе у кући (ако ће их колико бити, о

не ће свакоме особито и према њему приКРАЉЕВАти, краљујем, v. impf. Sünis fein, re- пјеватн). Краљичке су пјесме све од шест goo.

слогова, и у пјевању се свака врста (осим КРАЉЕВИНА, f. Seg 8өnigs gano, дag &#nigrei, прве и пошљедње) по тритут говори, и

други се пут додаје на крају мео! н. п. КРАЉЕВИЋА СКАКАЛА, п. р. с. Мрњавчева граKPÁ.HEBHK, m. der Königssohn, filius regis.

(дјевојца) Овде нама кажу,

Овде нама кажу мељо! f.

vide Ја ћу тебе краљевищу краљица 1:

Мому не удату,

Мому не удату, (у Шумадији) овца у које се Мому не удату лељо ! нађу четири бубрега.

Јал” је ви удајте, КРАЉЕВО, п. варош у Карандашкој (&rajeva).

Јал' је ви удајте, КРАЉЕВСКӣ, кa, кo, finisli, regius, regalis.

дал” је ви удајте лељо ! n. 1) das Königthum (Würde des Јал' је нама дајте, Königs), regnum. 2) das Königreid), regnum.

нама дајте, m. dim. v. kpan, Königlein, regulas.

нама дајте лењо! 2) деr Sünia8fobn, regis filius, cf. краљевић:

да је

ми удамо и т. д. Краљица ти удовица,

Будући да у сваком селу нема толико оА краљии сирочићн —

дабранијех дјевојака за то оне иду и из

па

nien.

regnum.

дина,

КРАЉевица,

КРАЉЕВКА, f.

КРАЉЕВство,

Jax' je
Jax je

КРАЉит, т.

бији од Цера и

[ocr errors]

еднага

није бны
да жонка.
до Тамока
CКога зако

ла; по Сријему,
але су до скора,

забранил и
Мају жене које
цама, да су
разгонили по селу).

gönigin, reginae. .

[ocr errors]

камења

der Hauptfrachter, der die

Банату и
свештени
(првиовије
биле у кра

уа тјералн
KPьнчин, а,
PillЧИНА ДР

тије
ааз из Хрва
виде лотари
А.лена к Врах
за који ми ко

Н. І.
А.љички, кa, к
reginarum.
.БЎШТ, f vide
MAP, крамара,
5АЦ, њца, т.

vide te
ця, 4 ф& #r
КА, f. adj.
niã.
кӣ, да, кӧ, fr
(4, . У нјей

[ocr errors]

Хање.
inerin, Carniolana.

.

[ocr errors]

на у друго; н да би им слобод- [КРАСТАТИ СЕ, там се, v. г. impf. Sen mo
прате их два или три оружа-
да грају у данашње ври- КРАсть, краста, гр. Велике

bekommen, porrigine corripi.
од

MaAe,

23lattern, variolae, cf. богиње, оспи: до Славонији код Срба Риме кести, крадем, v. impf. teben; fo

но Бачкој и по красти ск, крадём се, v. г. impf. ber па су нови

dhen, arrepo: искоријенили

Лепа Пава у Ковиљу спава, су ћевојкама њој се раде кроз қовиље краде их

сбатина- Те се краде од јеле до jеле деt

КРАстиця, f. dim. p. краста.

KPÁCTOHA, m. der Grindige, porriginosi ;P na Bexebaty nawehy K*647", m. Urt arabischen Pferdes, equ Про мјесто, кроз које се проске у Далмацију и одакле се

genus: :
А остало приморје. Идућн од

Кудгођ нде он кръаша jаше
Алма Братичннијем познаје се квітак, тка, тко, (краткӣ, кa, кo, con

и кръаша коња у които
ще пута некакав стари нут, ћи) Furi, brevis.
сиёве страдаш одговори да га је гра-КРАТЕЉ, m. некака болест, (па беr ЗЕ
njeene, der Königinen,

eine Krankheit, ärger als die Pest, die ,

Nacht tödtet. Der Todte hat einen Fu Anna Hak Abuya. крљушт,

als den andern (daher der Name, von fur8). Како се колера сад у нашиј љама нoјавила, многи је људи зов

ше. er Krainer, Carniolanus.

КРЪATи, ам, vidе крхати. cadt für sich und seine Gesellschafter bedingt,

КРАтити, кратим, у. impf. ) Fürden, -glurarius prirws.

2) ја не кратим, іф babe nits samie Rrain, Krainland, Carniolia, KPÁTKỘCT, f:{die Kürze, brevitas.

me licet. КРАТкдтА, f. КРАТкдуМАН, мнa, мно, furifimtis (weig

babend), stultus :

Крашкоумна дугокоса била
КРАТОВАЦ, товца, m. Siner pon Кратово

У Кратову мјесту питомоме,

Онђе бјеше крашовац Радоња
- (по југоз. кр.) vidе шаран.
Срби припоkujедају да се змија зва- (KPAтово, П. :

Украшово града бијелога
аса док није била Јеву преварила.
красан), сна, сно, (красни, на, но) | У Крашову мјесту питомоме,

онђе бјеше кратовац Радоња
pulcher, cf. Mujen.

КРітошHJA, f. (у ц. г.) некакво црно гр kpácÂM, V. impf. Tchmücken, orno.

и од њега вино, гrt элеье ипо Beit, у

genus: лвјеп човјек, еіn јф

Ти не нијеш млаћенитцу батом бнвен
Nus: погибoше онака |

Него вино кратошнју куком трап.ље
Пијте вино, гости наши,

Није вода то, није вода то,
ulcritude, cf. љенота. | Него вино крашошија
ul. gen. Kpaca 1) die Blatter, pu- KPASAHE, n. das Kürzerwerden, breviatio.

| КРАКАТА, һам, v. impf. н. в. дан краћа, Е.

werden, breviari. spacre. 2) de.Grind, crusta.

. ЗА, (у сријену) дie Stte, rana bu-КРАТЕЊЕ, . 1) Pag fürgen, breviatio. 2) o, grindig, Porrigionosus.

Hindern, impeditio. bàctâbia, m, die Gurke, cucumis: KPÀYAHE, n. das Kurzwerden, tò brevem f

KPÀYATH, Yâm, v. impf. kurf werden, brevior_ станцији краставце.

КРАШАН, а, о, (у Лици) dim. p. красан. den Grinó bekommen, infectio KPÁLLÊBE, n. das Schmücken, ornatio.

КРБАВА, f. 3) вода која тече испод Удбине,

ти врло ослаби, Rame eines lupes in & v. impf. mit Grind anstecken,

atien, fluvii nomen. 2) земља

[graphic]
[ocr errors]

zinisch, carniolanus.
Alu, Urt Schlange, serpens

на элатору са сина,
ница змију коса,

vini

.

латоје. красника, т.

vir venus скежа,

Mannsnan rie Schönheit,

nomen viri,

Вица.

[ocr errors]

КРБАњит, т.
КРБУЉА, f. као

ској лози,

на

истоку, у којој је главно мјесто удбина, траже крвника, него. Вшту крвнину: за то die Korbawa, Corbavia :

крвник доста пута утече у другу нахију Те је шаље Лици и Крбави

док људи плате крвнину и мало позабоКРБАњ, крбања, m. vіdе врг. cf. тиква.

раве, на послије опет дође натраг, и нико КРБАЊИНА, f. augm, p. крбањ.

му се не чини ни вјешт осим рода онога, dim. p. крбањ.

кога је он убно (а с родом мора да се микотарица од спрове коре с ри: јер ће убитн и они њега). млада дрвета (н. п. joвoвa, липова). Крбу- KPвница, f. 1) bie R&rberin, interfectrix. 2) (у

ље понајвише граде дјеца за јагоде. Ц. г.) пушка из које ко кога убије. КРВ, крви, f. 1) ъав It, sanguis, cruor: попн- крвничињю, п. bie Befфulbigung bes эгорев, ти коме крв, т.ј. убити га. 2) крв пустити,

tò caedis accusare. не 20ъеr lafTen, sanguinem millere. 3) рoд пo KPвничити, крвничим, v. impr. (у Ц. г.) кога крви, т. б. по мушкој лози (а кад је по жен- (т. з. дужнти кога за крв), einen bes ЭЛос

онда се каже: по млијеку). des beschuldigen, caedis accusare. 5) у тохь, caedes: учннно крв: крв платно | KPвнов, крвнова, т.. (у Ц. г.) als Офimpf= CBOM AOMY (Fluch in der Herzegowina);

port für крвник. па ла крв, т.ј. побнин се.

KPBно кӧло, п. (у ц. г.) кад се скупе кмеKÊBAB, a, 0, blutig, cruentus.

тови те суде за крв и мнре крвника с родКРВАВА кошуљиЦА, f. vіdе кошуљица 2.

бином убијенога, дав Зlutgerit, judicium КРВАВАЦ, вца, m. (у ц. г.) јунак, убојник, ber

capitis. Blutige, cruentus, sanguinolentus:

KPBÒAHJA, m. Blutvergießer, qui sanguinem facit. Бегођ нађем злицу и крвавца

КРВолок, m. blutdürftiger Mensch, sanguinaСве бирани злице и крвавци

КРВолочник, Гrius, cf. крвопнлац. КРВАвӣ залог AJ, m. 1) некака мала црвенкаста |КРВдметница, f. (у Сријему) женско чељаде

тячица, Дrt Bogel, avis quaedam, cf. сра- које људе у кући завађа (као мебе крв чак. 2) сила сам крвавијех залогаја изно, међу њих), ein Trauenzimmer wеlеs bie pausт. б. доста сам муке поднио.

genossen mit einander verfeindet, mulier inter КРВАвити, крвавим, v. impf. Бlutід тафеn, eru- domesticos inimicitias concitans. ore maculo.

КРВопнЈА, f. 3) (у ц. г.) vidе крвопнлац : КРВавити ск, крвавим се, v. г. impf. Butis

То су Турске вазда крвоације werden, eruore maculor:

2) eine schwere Arbeit, ingens labor. Крвави се сва вода Морава

КРВопЙЛАЦ, лца, m. per slutfauger, sanguisuga, КРВАВИЦА, f. 5) bei ben Pferen eine Зluteule,

cf. крволок, крволочник, крвопија. tuber cruentum. 2) die Blutwurst, botulus cru- KPBONPÒAHTHÂK, m. Blutvergießer, qui sanguiore farctus.

nem profundit. КРВАвљЕНЬЕ, p. бав 23lutigmaфen, adspersio cru-KPBoIPолить, п. bas 23lutvergiepen, caedes: oris, cruentatio.

И ту виђе Лопушина Вуче КРВАРИНА, f, yidе крвнина.

На Крново да бит” ништа не ће КРВити ск, вим се, v. r. impf. Butis anten, А до злића и крвопролика cruentor.

КРВосАлИЈА, f. тежак какав посао, еіnе fфbieКРВЉЕЊЕ, p. баs 23Tutisҳаnten, rixa cruenta. rige Arbeit, labor immensus, cf. KpBonuja. KÉBHÂ, hã, hô, blutig (blutvergießend), cruentus: KPBÒCEP, m. Schimpfwort für einen schlechten und

Учинно крвно ђело, Баt einen Xoro began- starfen Rauchtabak, convicium in herbam nigen.

cotiarum acrem. KPBник, крвейка, т. Der Rorofфulbise, occisor. КРВдточина,f. Das 23Luthаrnet, minetio cruenta. KPвнина, сав Зlutgel, pretium sanguinis. KPвцА, f. dim p. крв : УТурској је крв Турска 1000 гроша а Срп- Јер је крвца из земље проврела сқа (и свакога другог Хришћанина) 3001 кРГА, f. ) (у Подгорици) vidе чокот (зоо крга грош (тако приповиједају). Крвнину не у једну мотику). 2) (у ц. г.) vidе крбањ: плаћа само онај који је учинно крв, него Па заврже кргу н матару све оно село (а кашто и више оближњијех | КРД (крд), т. (у ц. г.) pie peerie, grex:

но) гдје је крв учињена (кад се Ту нађоше један крд оваца крв учини у вароши, онда и Турци морају |КРДАР, Крдара, т. Офweintreiber, subulcus.

крвнину). Крвнина се не плаћа КРдисАти, дишём, v. pf. Dernihten, perdo : само кад човјек убије човјека, него и кад Штоно моју крдисаше војску — човјек умре на путу од зине, кад падне скРЕВЁБЁњЕ, n. Das 23einen mit vergegenem ЭТип: дрвета, или

с коња, те сломи врат, или de, fletus genus. ода шта му драго он умръо, само кад га КРЕВЁљити ск, кревељим се, v. г. impf. mit

путу нян у пољу мртва (такови се verzogenem Munde weinen, fleo ore obliquo. човјек не

смије прије сахранити, док не |КРЁВЕТ, m. ) баѕ Зett, lectulus (grabatus, хредођу Турци да га чине fеш). Турци слабо вaos), cf. одар. 2) око варнице поузвишено

[ocr errors]

села зајед

плаћати

нађу на

dim. p. кревет.

нема од тога ништа).

aabnlúcig, ed entulus.

ramos.

мјесто, на мећу. . КРЕВЕТит, по Желя, дie

AyBapy (T. KPÉSO, m. jah

г.) мушки надимак.

КРЕЗУБ, а, о, КРЕДУБИЦА,

(-lus). КРЁЗУН, m. (у KPÉJA, f. vide

КРЁлин, а, о,

gallinae, ranae.
s Quacen, coaxatio,
ie Quackerin,

КРЁКА, f, дав

Fröjde, clama KPKKётаЊЕ, п. КРЕКЁТАти, крей KPERÈTYWA, f.

der Frosd).

кош

које чарукције коке из варинце | KPWc, m. (нст.) vidе кријес.

KPÈCÂBE, n. 1) das Feuerschlagen, e Areibe, ereta : пищи кредом на КРЁСАти, крёшём, ". impf. 5 %.

2) die Abästung, abscissio ramo lückiger Mensch, edentulus homo.

excutio ignem. 2) die deste abhai (ber) die sahnlüdige, edentula KPÉCHTH ce, kpêcâu ce, v. r. impf

KPÈCÂBO, n. das Feuerzeug, igniari

in der Redensart: kpece ce bap арештелнца.

те у небо и разилазећи се је 28 Hähers, graculi.

нестаје их. cf. кријес, кресов referei (kpe kpe !) der Hühner, | KPÉCKATH, Kâm, dim. o. kpecaTh.

КРЁcКАЊк, п. din, p. кресање.

КРЁсниЦА, f. (ист) vidе кријесн v

| КРЁснути, нём, v. pf. einen C

Feuer aufzuschlagen, silicem tu Coaxatrix (i. е. | КРЁсови, m. pl. неколико дана ок

die Zeit der Sonnenwende im graculus).

solstitiales. Овако се н. п. у Ср me pl. крење, pie Sifфођren,

дана прије и три послије 1 ЗРївнути, крёк Ae, v. pf. Ere freiet, clamo |

жене овијех дана не ће
јер кажу да би искресаме ;

прилнцн ово бити pl. од крг. (у т. г) vidе кремен.

КРЁСТА, f. vіdе обер. КРЁљӯшт, f. vіdа крит.

an. 1) der Feuerstein, pyrites. KPÈCTA RYPÁHOBA, f. vide TpaTop абави. 3) брдо у СлуњскојКРЁТАЊЕ, n. 1) бав роп деr оtеge

Николе. tio. 2) das Auftreiben, excitati

brechen, motio, profectus :
Рекла ми је мајка на крешан

4) das Närrisch-werden, tò men

KPÉTATH, kpêhêm, v. impf. 1) von Stelle bringen, moveo, cf.

wegen, moveo. 2) auftreiben, ex

Они крећу срне н кошуте р. зеца, auftreiben, exci

3) н. п. војску, bаѕ gаgеr аufь данас три зеца, па ни

movere. 4) aufbrechen, proficisc

ти, 5) (у Дубр.) главом, narrifф хајкачи

te capi. једнога нијесам могао уловити ;

КРЕТАч, кретача, т.коњ који добр и крекше звијера арслана 3) н. п. војску, pag ager aufоrефеn, castra КРЁЦАВ, а, о, (у Вршцу) п. п. кс

част), инст у кеља, traив, crisi

КРЁч*, креча, m. per Salt, calx, cf. aufbrechen, sich auf den Weg KPEYAHA", f. der Kalkofen, die Kal рему везир силну многу војску —

dare in viam, cf. kpe

ria, cf. клачина. КРЁЧАЊЕ, n. bas #re:Creien ber

крге.

cre (ut gallina КРЁБА, Г. понајв branchiae, cf.

, D

њему црква св.

р. кремен.
die Feuersteine, pyritae.

Cpujemy) Katarrhzeltel.
(
ліdе кременчић.

pf. 1) н. п. дрво, камен,

КРВи, кремена, по -
КРЁмён, крёмена,

2) планина у

регементи, ин
КРЕМЁНЧИх, т. dir
КРЁмёЊЕ, n. (coll.
КРЕМЁЧАК, чка, m.
КРЕЙЧАК, чка, m.
КРЁНУти, крёнём,

bewegen, von der
покренути. 2) н.
to: кренуо сам

Завикаше по горя

[ocr errors]

movere:

goris genus.

т. б. полудјетн.

КРkЧАР, кречара, m, који креч пе v, r. pf. aufьreфer, pro-| Aaje, der Kalkbrenner oder Verkäuf

[ocr errors][merged small]

4) н. п. на пут,
maden, proficisci, se
нути се, поћи :
Отлен дрену горе
5) (у Дубр.) главон,

уз планину
КРЁНУТИ СЕ, крёнём се

ficisci, cf. кренути :

Па се везир из
КРЕПАВАти, крепъвам, Р.

men, pereo.
КРЕПАК, пка, пко, fräftion

stark, firmus.

| КРЁЧАТИ, чим, v. impf. Fre

freien, | КРЕЧЕЊЕ, n. Bas Beipen mit #al, і

dealbatio. KPETTÁBÂHE, n. das Kreplcen, interitus, mors.

impf. Frepiten, umtom: КРЁчити, крёчём v. impf, mit Ralf

no calcem, dealbo. | KPEчни, на, но, н. п. камен, Ser fe

carius. КРЕПАти, пам, v. pf. tre-piren, pereo, cf. цpћи,

KPÈDILEBO, n. das Gemegel, magna e

таво крешево, cf. ограшје.

КРЁШЁЊЕ, p. perb. D. кресити се.
КРЁпост, крепости, f. Die otarte, firmitas, cf.

KPÈTIIÊHE, n. das Gedeiben, profectus

КРЕйвањЕ, n. bas Seрeibet, inсrеn J'о Канца, моје чедо Араго!

КРЕйвАти, крещиван, у. impf. (У Дико моја свагда на дивану!

сти, напредоватн, дереiber, cresc Сабљ0 бритка свагда на мејдану! А крепосши међу војводама .

[blocks in formation]
« PreviousContinue »