једнога села у друго; и да би им слобод-|КРАСТАТИ СЕ, там се, v. r. impf. ben Ropfgrinb није било, прате их два или три оружа- befommen, porrigine corripi. красти се, крадём се, v. r. impf. beranfclei= den, arrepo : Лепа Пава у ковиљу спава, Њој се Раде кроз ковиље краде на момка. Краљице играју у данашње ври- КРАСТЕ, краста, f. pl. велике и мале, Pođen, јеме по Србији од Цера и од Међедника 2lattern, variolae, cf. богиње, оспице. до Тимока, и по Славонији код Срба Рим-| КРАСТИ, крадём, v. impf. fteblen, furor. скога закона; по Сријему, по Бачкој и по Банату играле су до скора, па су нови свештеници забранили и искоријенили (приновиједају жене које су ђевојкама биле у краљицама, да су их и с батинама тјерали и разгонили но селу). КРАЉИЧИН, а, o, ber Königin, reginae. КРАЉИЧИНА ВРАТА, n. pl. на Велебиту између камења тијесно мјесто, кроз које се пролази из Хрватске у Далмацију и одакле се виде Котари и остало приморје. Идући од Алана к Вратима Краљичинијем познаје се с лијеве стране пута некакав стари пут, за који ми кочијаш одговори да га је градила црна краљица. КРАљички, ка, ко, н. п. пјесме, ber Röniginen, reginarum. КРАЉУШТ, f. vide крљушт. КРАМАР, крамара, m. ber Hauptfradter, ber bie КРАЊАЦ, њца, m. ber Arainer, Carniolanus. КРАЊИЦА, f. bie Krainevin, Carniolana. Carnia. Крањски, ка, ко, frainifd, carniolanus. КРАОСИЦА, f. У пјесин, Urt dlange, serpens quidam: Она има златорука сина, А баница змију краосицу — КРАП, m. (по југоз. кр.) vide шаран. КРАСА, f. Срби приповиједају да се змија знала краса док није била Јеву преварила. КРА́САН (красан), сна, сно, (красни, на, но́) fdön, pulcher, cf. лијеп. КРАСИТИ, красим, v. impf. [фmücken, orno. КРАСНИ, m. adj. (у Котару) зову жене дјевеpa. cf. златоје. КРАСИЙК, красника, m. лијеп човјек, ein fdöner Mann, vir venustus; погибоше онака два красника. genus: Кудгођ нде он крбаша јаше — КРАТЕЉ, m. некака болест, (nad ber Erabition) Ти не пијеш млаћеницу батом бивену, KPACOJE, M. Mannsname, nomen viri, stula, cf. красте. 2) ber Srinb, crusta. КРАСТАВ, а, о, grinbig, porrigionosus. КРАСТАВА ЖАБА, f. (у Сријему) bie Rröte, rana bufo, cf. губавица. КРАСТАВАЦ, крӑставца, m. Die GurÉe, cucumis: crustarum. БРАСТАТИ, там, v. impf, mit Grind anfteđen, scabie inficio. КРАЋЕЊЕ, п. 1) baš Rürgen, breviatio. 2) Баз КРАЧАЊЕ, n. baš Rurzwerben, to brevem fieri. крБањ, крбања, m. vide врг. cf. тиква. КРБАЊИНА, f. augm. v. крбањ. КРБАЊИЋ, m. dim. v. крбањ. КРБУЉА, f. Као котарица од сирове коре с траже крвника, него ишту крвнину: за то крвник доста пута утече у другу нахију док људи плате крвнину и мало позабораве, на послије опет дође натраг, и нико му се не чини ни вјешт осим рода онога, кога је он убно (а с родом мора да се мири: јер ће убити и они њега). zo caedis accusare. млада дрвета (н. п. јовова, липова). Крбу-крВНИЦА, f. 1) bie Mörberin, interfectrix. 2) (y ље понајвише граде дјеца за јагоде. Ц. г.) пушка из које ко кога убије. крв, крви, f. 1) bas lut, sanguis, cruor : попи-|кРВНИЧЕЊЕ, n. bie efdulbigung bes Morbes, ти коме крв, т. ј. убити га. 2) крв пустити, zur Uber Iaffen, sanguinem mittere. 3) род по крви, т. ј. по мушкој лози (а кад је по женској лози, онда се каже: по млијеку). 4) Vorb, caedes: учинно крв; крв платно на свом дому (lud in ber Serzegovina); пала крв, т. j. побили се. KPBÂB, a, o, blutig, cruentus. КРВАВА КОШУЉИЦА, f. vide кошуљица 2. КРВАВИТИ СЕ, крвавим се, v. r. impf. blutig крвНИЧИТИ, крвничим, v. impf. (у Ц. г.) кога крвно коло, п. (у Ц. г.) кад се скупе кме- КРВОПИЈА, f. 1) (у Ц. г.) vide крвопилац : Крвави се сва вода Морава — КРВАВИЦА, f. 1) bei ben Hferben eine lutbeule, tuber cruentum. 2) bie 23lutmurft, botulus cru- КРВОПРОЛИТНИК, m. lutvergießer, qui sangui| ore farctus. КРВАВЉЕЊЕ, П. baš Mlutigmaden, adspersio cru- | КРВОПРОЛИЋЕ, n. baš oris, cruentatio. КРВАРИНА, f. vide крвнина. КРВИТИ СЕ, ВИМ се, v. r. impf. blutig janfen, cruentor. КРВЉЕЊЕ, п. баз 2lutiganfen, rixa cruenta. Kéвнй, нâ, нô, blutig (blutvergießend), cruentus: учинно крвно ђело, bat einen Morb began=| gen. nem profundit. lutvergießen, caedes: КРВОТОЧИНА, f. bas 23lutbarnen, minetio cruenta. ківник, крвника, m. ber Morbfdulbige, occisor. КРВНИНА, f. баз lutgelb, pretium sanguinis. У Турској је крв Турска 1000 гроша а Срп- Јер је крвца из земље проврела сқа (н свакога другог Хришћанина) 1001 КРГА, f. 1) (у Подгорици) vide чокот (300 крга грош (тако приповиједају). Крвнину не у једну мотику). 2) (у Ц. г.) vide крбањ: плаћа само онај који је учинио крв, него Па заврже кргу и матару све оно село (а кашто и више оближњијех кёд (крд), m. (у Ц. г.) bie Seerbe, grex: села заједно) гдје је крв учињена (кад се Ту нађоше један крд оваца крв учини у вароши, онда и Турци морају КРДАР, крдара, т. Офweintreiber, subulcus. плаћати крвнину). Крвнина се не плаћа КРДИсати, дишем, v. pf. vernidten, perdo : само кад човјек убије човјека, него и кад Штоно моју крдисаше војску човјек умре на путу од зиме, кад падне с КРЕВЕЉЕЊЕ, n. baš 2Beinen mit verzogenem Типдрвета, или с коња, те сломи врат, или be, fletus genus. ода шта му драго он умръо, само кад га нађу на путу или у пољу мртва (такови се човјек не смије прије сахранити, док не дођу Турци да га чине кеш). Турци слабо] КРЕВÉЉИТИ СЕ, кревељим се, v. r. impf. mit verzogenem Munde weinen, fleo ore obliquo. крÈВЕТ, m. 1) baš Mett, lectulus (grabatus, храbaros), cf. одар. 2) око варнице поузвишено мјесто, на које чаругџије коже из варнице [КРЁС, m. (ист.) vide кријес. мећу. КРЕВЕТИЋ, m. dim. v. кревет. КРЕДА, f. bie Rreibe, creta: пиши кредом на KPÈCÂHE, n. 1) das Feuerschlagen, excussio ignis. 2) die Abästung, abscissio ramorum arboris. КРЁСАТИ, крёшем, v. impf. 1) Feuer fdlagen, excutio ignem. 2) bie lefte abbauen, abscindo ramos. КРЕСИВО, П. bas Feuerzeug, igniarium. edentula|КРЕСИТИ CE, крêсим се, v. r. impf. (у Барањи) in ber Rebenšart: кресе се варнице, т. ј. лете у небо и разилазећи се једна од друге нестаје их. cf. кријес, кресови. КРЁСКАЊЕ, n. dim. v. кресање. Sübner,КРЁСКАТИ, кам, dim. v. кресати. КРЁЗӰН, m. (у Ц. г.) мушки надимак. КРÉКНУТИ, крекнем, v. pf. fre fdreien, clamo КРÈЉА, f. понајвише pl. креље, bie Gifdobren, branchiae, cf. шкрге. КРЁЉУШТ, f. vide крљушт. КРём, крёмена, m. (у Ц. г.) vide кремен. КРЕМЁЊЕ, п. (coll.) bie Geuerfteine, pyritae. И кренуше звијера арслана |КРЕСНИЦА, f. (ист.) vide кријесница. КРЁСТА ЋУРАНОВА, f. vide траторак. Рекла ми је мајка на крешању 4) das Närrisch-werden, zò mente capi. КРЕТАТИ, крећем, v. impf. 1) von ber Štelle be= wegen, moveo. 2) auftreiben, excito: Они крећу срне и кошуте 3) н. п. војску, bas Eager aufbreden, castra movere. 4) aufbreden, proficisci, cf. полазити. 5) (у Дубр.) главом, närrifd werben, mente capi. КРЕТАЧ, кретача, т.коњ који добро креће кола. 3) н. п. војску, bas lager aufbreden, castra PЁЦАВ, а, о, (у Вршцу) п. п. коса (cf. ковр movere: Крену везир силну многу војску eg 4) н. п. на пут, aufbreden, fid auf ben maden, proficisci, se dare in viam, cf. кренути се, поћи : Отлен крену горе уз планину 5) (у Дубр.) главом, т. ј. полудјети. КРЕНУТИ СЕ, Крёнём се, v. г. pf. aufbreden, ргоficisci, cf. кренути : Па се везир из Косова крену КРЕПАВАЊЕ, n. baš Rrepiren, interitus, mors. КРЕПÁВАТИ, крèпавам, v. impf. frepiren, men, pereo. част), лист у кеља, Eraus, crispus. Крёч*, креча, m. ber Ralf, calx, cf. клак, вапно. КРЕЧАНА*, f. ber Ralfofen, bie Ralfbutte, calcaria, cf. клачина. КРЕЧАЊЕ, n. baš Sre=dreien ber Senne, clangoris genus. КРЕЧАР, кречара, m. који креч пече или про дaje, der Kalkbrenner oder Verkäufer, calcarius. КРЕЧАТИ, ЧИМ, v. impf. Ere-freien, clango. КРЕЧЕЊЕ, П. Дa Beißen mit Ralf, illitus calcis, dealbatio. umfom-|КРЕчити, кречам v. impf, mit Ralf weißen, illino calcem, dealbo. КРЁПАК, пка, пко, Fräftig, ftarf, firmus. липсати. КРЕПОСТ, крепости, f. bie Stärée, firmitas, cf. Јо Каица, моје чедо драго! КРЕЧНИ, на, но, н. п. камен, ber Ralfftein, cal me für den Säbel), curvus acinaces. КРИВАЧКИ, Н. П. ударио га пушком кривачки, т. ј. као батином или кривачом, wie mit einem Prügel, ut fusti. КРЁШИТИ, Шӥм, v. impf. (у Паштр.) wadfen, |КРИВАЧА, f. bas Rrummftüd (als ein pottina= gebeifen, crescere, proficere: Да ти крещи и реуши свака твоја работа како вода о Божићу, а лист и трава о Ђурђеву дне! (кад дају добру молитву. У нашијем крајевима, амо к истоку и к сјеверу, воде се зими замрзну и ослабе, али онамо у жупноме приморју, гдје мјесто снијега пада киша, онда су нај јаче). KPÉNITAлHIJA, f. der Häher, graculus, cf. кpeja. КРÉШТЕЛИЧЈИ, чја, чје, Süber , graculorum. кржан, кржака, m. ext gemeinen Randtabas, КРЖЉАВ, а, о, vide кршљав. КРИВАШ, криваша, m. крив велики нож, ein gitus: стоји га кривњава. КРИВО, unrect, injuria : КРЖУЉА, f, (у Боци) мала дивља патка, eine кривЊАВА, f. baš 2rûllen (bes Minòvieles), muHrt wilber Ente, anatis ferae genus. КРЗАТИ, зам, v. r. impf. abmegen, detero. КРЗАТИ СЕ, зам се, v. r. impf. 1) abgement mer= ben, deteror. 2) крзају се око њега дјевојке, т. ј. отимају cе, wetteifern, contendere. HPзлÂPAFA*, mi. Frauenhüter, Oberverschnittene, eunuchorum praefectus: И својега агу крэларагу КРЗНАР, крзнáра, m. (у Хрв.) ber Rürfdner, pellio, ef. кожухар, Ћурчија. КРЗНИЦА, f. baš Zaufßembe, bas Zauftud, vestis baptismalis, linteum baptismale. -- Брате Мићо, није по те криво КРИВОКЛЕТНИк, кривоклетника, m. ber Mein : КРИВ, крива, во, (криви, ва, во, comp. кривљи) КРИВА, f. 1) крива сабља, ein äbel, acinaces 2) (у Лици) некакав новац (чини ми се од 30 крајцара), Wirt ünze, numi genus. КРИВАДА, ватка, m. vaš gerůmmte Beug (. 23; eine schlechte Flinte, Pistole). КРИВАЈА, f. 1) ријека у Поцерини. 2) намастир genus. КРИВАЊЕ, п. баš Meigen auf eine eite, incur- КРИВАТИ, кривам, v. impf. fid neigen auf eine Објеси га Шарцу с десне стране, : КРИВòИЈА, m. ber Krummhalfige, incurvicer- КРИВУДАЛО, m. ber nidt ben redten Weg folgt, exorbitator. КРИВУДАЊЕ, п. 1) bas dlängeln, sinuatio. 2) bie КРИВУДАТИ, Дам, v. impf. 1) fidy fdlängeln, sinu- КРИЖАЊЕ, n. basdneiben, scissio. ПРИЖАТИ, кражам, v. impf. fdyneiben, disseco, КРИЖЕВАЦ, жевца, m. 1) поље у нахији Ру- КРИЖИЋ, m. dim. v. криж. Крижна врата отворај — КРИЖОПУЋЕ, п. (у Хрв.) vide раскршће. firmo. КРИЈЕЊЕ, П. bas Berbergen, occultatio. КРИЛОЊА, m. ein 3 ber am Дафе weiß ift (als hätte er ein Vortuch), bovis nomen. con-|КРИЛОША, f. ein am aude meißes drein, sus alba circa alvum. КРИМИЦЕ, (у Цет.) vide кридимице, кришом. КРИЈЕС, m. (pl. кресови) 1) (у Хрв.) ватра КРИН, m. (у војв. по варошима) vide богорошто се ложи уочи Ивања дне, уочи Ви Дичино цвијеће. tella. дова дне, Петрова дне и уочи Ђурђева дне, КРИНЧИЦА, f. (у Дубр.) eine Eleinedale, scubas Sobannisfeuer. 2) друга свака ватра, која се ложи по брдима о каком весељу (н. п. уз бербу), jebes Meluftigungsfeuer. ef. кресови. КРИЈЕСНИЦА, f. (у Хрв. а у Славонији сви шаљка, у Дубровнику свијешњак) vide свитац 1. У Хрватској се приповиједа да су искре од кријеса оживљеле, и тако од њих постале ове бубице. КРИЈЕШ, m. (у Дубр.) КРИЈЕНІВА, f. (у Дубр.) vide трешња. КРИЈУМЧАРЕЊЕ, n. ber Odleidyanbel, bie dymuggelei, mercatura vetita. КРИЈУМЧАРИТи, кријумчарим, v. impf. (у приморју) трг какав проносити кријући без царине, ©dleidbanbel treiben, fdymuggeln, mercaturam vetitam facere. КРИКНУТИ, крикнем, v. pf. (у ц. r.) aufdyreien, Савић викну ка да соко крикну криЊИЦЕ, f. pl. мјесто каменито у нахији Ри- caveat. КРИШКА, f. Н. П. јабуке, лубенице, сира, хље- КРИШЧИЦА, f. dim. einnittdent, parvum se- КРКА, f. 1) вода у Далмацији, која ниже Скра Дина утјече у море. 2) намастир код те воде. Крка, f. (у војв.) 1) чорба од слатка вина (док још није преврело), Urt Moftfuppe, jus e musto. 2) болест на подраслим гушчићима од које крие и липсују, eine Sranfheit ber jun: gen Gänse, morbus quidam anserum. KPKAH! Wort einen rauschenden Fall zu bezeich nen. КРНАЧА, Е. Н. Н. носити дијете на кркаче, баз КРКАЧКА, f. (У Ц. г.) vide кркача. |