Page images
PDF
EPUB

једнога села у друго; и да би им слобод-|КРАСТАТИ СЕ, там се, v. r. impf. ben Ropfgrinb није било, прате их два или три оружа- befommen, porrigine corripi.

красти се, крадём се, v. r. impf. beranfclei=

den, arrepo :

Лепа Пава у ковиљу спава,

Њој се Раде кроз ковиље краде
Те се краде од јеле до јеле
КРАСТИЦА, f. dim. v. краста.
КРАСТОЊА, m. ber Grinčige, porriginosus.
кръат*, m. ext arabifden Wferbes, equi arabis

на момка. Краљице играју у данашње ври- КРАСТЕ, краста, f. pl. велике и мале, Pođen, јеме по Србији од Цера и од Међедника 2lattern, variolae, cf. богиње, оспице. до Тимока, и по Славонији код Срба Рим-| КРАСТИ, крадём, v. impf. fteblen, furor. скога закона; по Сријему, по Бачкој и по Банату играле су до скора, па су нови свештеници забранили и искоријенили (приновиједају жене које су ђевојкама биле у краљицама, да су их и с батинама тјерали и разгонили но селу). КРАЉИЧИН, а, o, ber Königin, reginae. КРАЉИЧИНА ВРАТА, n. pl. на Велебиту између камења тијесно мјесто, кроз које се пролази из Хрватске у Далмацију и одакле се виде Котари и остало приморје. Идући од Алана к Вратима Краљичинијем познаје се с лијеве стране пута некакав стари пут, за који ми кочијаш одговори да га је градила црна краљица.

КРАљички, ка, ко, н. п. пјесме, ber Röniginen, reginarum.

КРАЉУШТ, f. vide крљушт.

КРАМАР, крамара, m. ber Hauptfradter, ber bie
Fracht für sich und seine Gesellschafter bedingt,
vecturarius primarius.

КРАЊАЦ, њца, m. ber Arainer, Carniolanus.
КРЪАЊЕ, n. vide крхање.

КРАЊИЦА, f. bie Krainevin, Carniolana.
KPÂHCKA, f. adj. Krain, Krainland, Carniolia,

Carnia.

Крањски, ка, ко, frainifd, carniolanus. КРАОСИЦА, f. У пјесин, Urt dlange, serpens quidam:

Она има златорука сина,

А баница змију краосицу — КРАП, m. (по југоз. кр.) vide шаран. КРАСА, f. Срби приповиједају да се змија знала краса док није била Јеву преварила. КРА́САН (красан), сна, сно, (красни, на, но́) fdön, pulcher, cf. лијеп.

КРАСИТИ, красим, v. impf. [фmücken, orno. КРАСНИ, m. adj. (у Котару) зову жене дјевеpa. cf. златоје.

КРАСИЙК, красника, m. лијеп човјек, ein fdöner Mann, vir venustus; погибоше онака два красника.

genus:

Кудгођ нде он крбаша јаше —
И крбаша коња у копито
КРАТак, тка, тко, (кратки, ка, ко, сотр. кра-
hü) furz, brevis.

КРАТЕЉ, m. некака болест, (nad ber Erabition)
eine Krankheit, ärger als die Pest, die in einer
Nacht tödtet. Der Toote hat einen Fuß kürzer
als den andern (daher der Namе, von кратак
fur}). Како се колера сад у нашијем зем-
љама појавила, многи је људи зову кра-

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Ти не пијеш млаћеницу батом бивену,
Него вино кратошију куком трапљену
Пијте вино, гости наши,
Није вода то, није вода то,
Него вино кратошија
pu-|КРАЋАЊЕ, n. baš Rürzernerben, breviatio.
КРАЋАТИ, Һам, v. impf. н. п. дан краћа, fürger
werden, breviari.

KPACOJE, M. Mannsname, nomen viri,
KPACOTA, f. bie dönheit, puleritudo, cf. љепота.
КРАСТА, f. (pl. gen. краста) 1) bie 2latter,

stula, cf. красте. 2) ber Srinb, crusta. КРАСТАВ, а, о, grinbig, porrigionosus. КРАСТАВА ЖАБА, f. (у Сријему) bie Rröte, rana bufo, cf. губавица.

КРАСТАВАЦ, крӑставца, m. Die GurÉe, cucumis:
Продаје бостанџији краставце.
КРАСТАВИЦА, f. vide краставац.
КРАСТАЊЕ, n. ben Grino befommen, infectio

crustarum.

БРАСТАТИ, там, v. impf, mit Grind anfteđen, scabie inficio.

КРАЋЕЊЕ, п. 1) baš Rürgen, breviatio. 2) Баз
Hindern, impeditio.

КРАЧАЊЕ, n. baš Rurzwerben, to brevem fieri.
КРАЧАТИ, чӑм, v. impf. furg merben, brevior.
КРАШАН, а, о, (у Лици) dim. v. красан.
КРАШЕЊЕ, п. vaš Офтûcen, ornatio.
КРБАВА, f. 1) вода која тече испод Удбине, ље-
ти врло ослаби, Name eines uñes in ro
atien, fluvii nomen. 2) земља од Лике к

[blocks in formation]

крБањ, крбања, m. vide врг. cf. тиква. КРБАЊИНА, f. augm. v. крбањ.

КРБАЊИЋ, m. dim. v. крбањ.

КРБУЉА, f. Као котарица од сирове коре с

траже крвника, него ишту крвнину: за то крвник доста пута утече у другу нахију док људи плате крвнину и мало позабораве, на послије опет дође натраг, и нико му се не чини ни вјешт осим рода онога, кога је он убно (а с родом мора да се мири: јер ће убити и они њега).

zo caedis accusare.

млада дрвета (н. п. јовова, липова). Крбу-крВНИЦА, f. 1) bie Mörberin, interfectrix. 2) (y ље понајвише граде дјеца за јагоде. Ц. г.) пушка из које ко кога убије. крв, крви, f. 1) bas lut, sanguis, cruor : попи-|кРВНИЧЕЊЕ, n. bie efdulbigung bes Morbes, ти коме крв, т. ј. убити га. 2) крв пустити, zur Uber Iaffen, sanguinem mittere. 3) род по крви, т. ј. по мушкој лози (а кад је по женској лози, онда се каже: по млијеку). 4) Vorb, caedes: учинно крв; крв платно на свом дому (lud in ber Serzegovina); пала крв, т. j. побили се. KPBÂB, a, o, blutig, cruentus.

КРВАВА КОШУЉИЦА, f. vide кошуљица 2.
КРВАВАЦ, вца, m. (у Ц. г.) јунак, убојник, ber
23lutige, cruentus, sanguinolentus:
Ђегођ нађем злицу и крвавца
Све бирани злице и крвавци
КРВАВИ ЗАЛОГАЈ, m. 1) некака мала црвенкаста
тичица, Urt Vogel, avis quaedam, cf. сра-
чак. 2) сила сам крвавијех залогаја изио,
т. j. Доста сам муке поднио
КРВАВИТИ, крвавим, v. impf. blutig maden, eru-
ore maculo.

КРВАВИТИ СЕ, крвавим се, v. r. impf. blutig
merben, cruore maculor:

крвНИЧИТИ, крвничим, v. impf. (у Ц. г.) кога
(т. ј. дужити кога за крв), cinen bes Mor=
des beschuldigen, caedis accusare.
квнов, крвнова, m.. (у Ц. г.) als dimpf=
wort für крвник.

крвно коло, п. (у Ц. г.) кад се скупе кме-
тови те суде за крв и мире крвника с род-
бином убијенога, ba lutgeridt, judicium
capitis.
КРВОЛИЈА, m. lutvergießer, qui sanguinem facit.
КРВОЛОК,
Im. blutdürftiger Mensch, sanguina-
КРВОЛОЧНИК, (rius, cf. крвопилац.
кРВОМЕТНИЦА, f. (у Сријему) женско чељаде
које људе у кући завађа (као Меће крв
међу њих), ein Frauenzimmer meldes bie Haus:
genoffen mit einander verfeindet, mulier inter
domesticos inimicitias concitans.

КРВОПИЈА, f. 1) (у Ц. г.) vide крвопилац :
То су Турске вазда крвопије —
2) eine schwere Arbeit, ingens labor.
КРВОПИЛАЦ, лца, m. ber Mutfauger, sanguisuga,
cf. крволок, крволочник, крвопија.

Крвави се сва вода Морава — КРВАВИЦА, f. 1) bei ben Hferben eine lutbeule, tuber cruentum. 2) bie 23lutmurft, botulus cru- КРВОПРОЛИТНИК, m. lutvergießer, qui sangui| ore farctus. КРВАВЉЕЊЕ, П. baš Mlutigmaden, adspersio cru- | КРВОПРОЛИЋЕ, n. baš

oris, cruentatio.

КРВАРИНА, f. vide крвнина.

КРВИТИ СЕ, ВИМ се, v. r. impf. blutig janfen,

cruentor.

КРВЉЕЊЕ, п. баз 2lutiganfen, rixa cruenta. Kéвнй, нâ, нô, blutig (blutvergießend), cruentus: учинно крвно ђело, bat einen Morb began=|

gen.

nem profundit.

lutvergießen, caedes:
И ту виђе Лопушина Вуче
На Крново да бит ништа не ће
А до злића и крвопролика
КРВОСАЛИЈА, f. тежак какав посао, eine {dwie
rige Urbeit, labor immensus, cf. крвопија.
KPBÒCEP, M. Schimpfwort für einen schlechten und
starken Rauchtabat, convicium in herbam ni-
cotiarum acrem.

КРВОТОЧИНА, f. bas 23lutbarnen, minetio cruenta.
КРВЦА, f. dim v. крв:

ківник, крвника, m. ber Morbfdulbige, occisor. КРВНИНА, f. баз lutgelb, pretium sanguinis. У Турској је крв Турска 1000 гроша а Срп- Јер је крвца из земље проврела сқа (н свакога другог Хришћанина) 1001 КРГА, f. 1) (у Подгорици) vide чокот (300 крга грош (тако приповиједају). Крвнину не у једну мотику). 2) (у Ц. г.) vide крбањ: плаћа само онај који је учинио крв, него Па заврже кргу и матару све оно село (а кашто и више оближњијех кёд (крд), m. (у Ц. г.) bie Seerbe, grex: села заједно) гдје је крв учињена (кад се Ту нађоше један крд оваца крв учини у вароши, онда и Турци морају КРДАР, крдара, т. Офweintreiber, subulcus. плаћати крвнину). Крвнина се не плаћа КРДИсати, дишем, v. pf. vernidten, perdo : само кад човјек убије човјека, него и кад Штоно моју крдисаше војску човјек умре на путу од зиме, кад падне с КРЕВЕЉЕЊЕ, n. baš 2Beinen mit verzogenem Типдрвета, или с коња, те сломи врат, или be, fletus genus. ода шта му драго он умръо, само кад га нађу на путу или у пољу мртва (такови се човјек не смије прије сахранити, док не дођу Турци да га чине кеш). Турци слабо]

КРЕВÉЉИТИ СЕ, кревељим се, v. r. impf. mit verzogenem Munde weinen, fleo ore obliquo. крÈВЕТ, m. 1) baš Mett, lectulus (grabatus, храbaros), cf. одар. 2) око варнице поузвишено

мјесто, на које чаругџије коже из варнице [КРЁС, m. (ист.) vide кријес. мећу.

КРЕВЕТИЋ, m. dim. v. кревет.

КРЕДА, f. bie Rreibe, creta: пиши кредом на
дувару (т. ј. нема од тога ништа).
KPÉз0, m. jahnlückiger Mensch, edentulus homo.
Крёзув, а, о, jabnlüdig, edentulus.
КРЕЗУБИЦА, f. (ber) bie jabnlüđige,
(-lus).

KPÈCÂHE, n. 1) das Feuerschlagen, excussio ignis. 2) die Abästung, abscissio ramorum arboris. КРЁСАТИ, крёшем, v. impf. 1) Feuer fdlagen, excutio ignem. 2) bie lefte abbauen, abscindo

ramos.

КРЕСИВО, П. bas Feuerzeug, igniarium. edentula|КРЕСИТИ CE, крêсим се, v. r. impf. (у Барањи) in ber Rebenšart: кресе се варнице, т. ј. лете у небо и разилазећи се једна од друге нестаје их. cf. кријес, кресови. КРЁСКАЊЕ, n. dim. v. кресање. Sübner,КРЁСКАТИ, кам, dim. v. кресати.

КРЁЗӰН, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
KPÉJА, f. vide крештелица.
кPÉJин, a, o, des Hähers, graculi.
КРЁКА, f. baš Gefdrei (кре кре!) ber
Frösche, clamor gallinae, ranae.
КРЕКЕТАЊЕ, П. bas Duađen, coaxatio,
КРЕКÈТАТИ, крекећем, v. impf. quađen, coахо.
KPEKÈTYIIIA, f. die Quackerin, coaxatrix (i. e.
der Frosch).

КРÉКНУТИ, крекнем, v. pf. fre fdreien, clamo
cre (ut gallina, graculus).

КРÈЉА, f. понајвише pl. креље, bie Gifdobren, branchiae, cf. шкрге.

КРЁЉУШТ, f. vide крљушт.

КРём, крёмена, m. (у Ц. г.) vide кремен.
крёмён, кремена, m. 1) ber Žeuertein, pyrites.
2) планина у Крбави. 3) брдо у Слуњској|
регементи, и на њему црква св. Николе.
КРЕМЁНЧИЋ, m. dim. v. кремен.

КРЕМЁЊЕ, п. (coll.) bie Geuerfteine, pyritae.
КРЕМÉЧАК, чка, m. (у Сријему) Ratarrbzeltel.
КРЕМИЧАК, чка, m. vide кременчић.
КРÉнути, крёнём, v. pf. 1) н. п. дрво, камен,
bewegen, von der Stelle bringen, moveo, cf.
покренути. 2) н. п. зеца, auftreiben, exci-
to: кренуо сам данас три зеца, па ни-
једнога нијесам могао уловити ;
Завикаше по гори хајкачи

И кренуше звијера арслана

|КРЕСНИЦА, f. (ист.) vide кријесница.
КРЕСНУТИ, нём, v. pf. einen Odlag fübren, um
Feuer aufzuschlagen, silicem tundo chalybe.
кPÈCоBH, m. .pl. неколико дана око Илијна дне,
die Zeit der Sonnenwende im Sommer, dies
solstitiales. Овако се н. п. у Србији зову три
дана прије и три послије Илијна дне, и
жене овијех дана не ће кошуља да перу,
јер кажу да би искресале; али ће по свој
прилицн ово бити pl. од кријес.
КРЕСТА, f. vide обер.

КРЁСТА ЋУРАНОВА, f. vide траторак.
КРЕТАЊЕ, n. 1) baš von ber Stelle Wringen, mo-
tio. 2) das Auftreiben, excitatio. 3) das Auf-
brechen, motio, profectus:

Рекла ми је мајка на крешању

4) das Närrisch-werden, zò mente capi. КРЕТАТИ, крећем, v. impf. 1) von ber Štelle be= wegen, moveo. 2) auftreiben, excito: Они крећу срне и кошуте

3) н. п. војску, bas Eager aufbreden, castra movere. 4) aufbreden, proficisci, cf. полазити. 5) (у Дубр.) главом, närrifd werben, mente capi.

КРЕТАЧ, кретача, т.коњ који добро креће кола.

3) н. п. војску, bas lager aufbreden, castra PЁЦАВ, а, о, (у Вршцу) п. п. коса (cf. ковр

movere:

Крену везир силну многу војску

eg

4) н. п. на пут, aufbreden, fid auf ben maden, proficisci, se dare in viam, cf. кренути се, поћи :

Отлен крену горе уз планину 5) (у Дубр.) главом, т. ј. полудјети. КРЕНУТИ СЕ, Крёнём се, v. г. pf. aufbreden, ргоficisci, cf. кренути :

Па се везир из Косова крену КРЕПАВАЊЕ, n. baš Rrepiren, interitus, mors. КРЕПÁВАТИ, крèпавам, v. impf. frepiren,

men, pereo.

част), лист у кеља, Eraus, crispus.

Крёч*, креча, m. ber Ralf, calx, cf. клак, вапно. КРЕЧАНА*, f. ber Ralfofen, bie Ralfbutte, calcaria, cf. клачина.

КРЕЧАЊЕ, n. baš Sre=dreien ber Senne, clangoris genus.

КРЕЧАР, кречара, m. који креч пече или про

дaje, der Kalkbrenner oder Verkäufer, calcarius. КРЕЧАТИ, ЧИМ, v. impf. Ere-freien, clango. КРЕЧЕЊЕ, П. Дa Beißen mit Ralf, illitus calcis, dealbatio.

umfom-|КРЕчити, кречам v. impf, mit Ralf weißen, illino calcem, dealbo.

КРЁПАК, пка, пко, Fräftig, ftarf, firmus.
КРЁПАТИ, пӑм, v. pf. frepiren, регеo, cf. црћи,

липсати.

КРЕПОСТ, крепости, f. bie Stärée, firmitas, cf.
снага, јачина :

Јо Каица, моје чедо драго!
Дико моја свагда на дивану!
Сабљо бритка свагда на мејдану!
А крепости међу војводама —

КРЕЧНИ, на, но, н. п. камен, ber Ralfftein, cal

[merged small][ocr errors][merged small]

me für den Säbel), curvus acinaces. КРИВАЧКИ, Н. П. ударио га пушком кривачки, т. ј. као батином или кривачом, wie mit einem Prügel, ut fusti.

КРЁШИТИ, Шӥм, v. impf. (у Паштр.) wadfen, |КРИВАЧА, f. bas Rrummftüd (als ein pottina= gebeifen, crescere, proficere: Да ти крещи и реуши свака твоја работа како вода о Божићу, а лист и трава о Ђурђеву дне! (кад дају добру молитву. У нашијем крајевима, амо к истоку и к сјеверу, воде се зими замрзну и ослабе, али онамо у жупноме приморју, гдје мјесто снијега пада киша, онда су нај јаче).

KPÉNITAлHIJA, f. der Häher, graculus, cf. кpeja.
КРЕШТЕЛИЦА, )

КРÉШТЕЛИЧЈИ, чја, чје, Süber , graculorum.
КРЖА, f. некака дивља патка, Urt wilbe Ente,
anatis ferae genus. cf. кржуља, крџа.
кржав, а, о, vide кржљав.

кржан, кржака, m. ext gemeinen Randtabas,
herbae nicotianae vilioris genus.
КРЖИЦА, f. dim. v. кржа. -

КРЖЉАВ, а, о, vide кршљав.

КРИВАШ, криваша, m. крив велики нож, ein
langes krummes Meffer, culter longior curvus:
Он криваша вади иза паса,
На Турчина јуриш учинио
КРИВДА, f. baš Unredt, injuria: ако правда не
поможе, кривда не ће помоћи.
КРИВИ ВЈЕТАР, (у Хрв.) vide кривац 2.
кривина, f. bie Arúmme, curvitas.
КРИВИТИ, кривим, v. impf. 1) што, Frúmmen,
curvo. 2) кога, befdulbigen, accuso, incuso.
КРИВИТИ СЕ, кривим се, v. г. impf. brûllen (mie
der Ochs), auch vom Kinde, elamo.
КРИВЉЕЊЕ, П. 1) baš Rrümmen, curvatio. 2) баб
Beschuldigen, accusatio. 3) Brüllen, clamatio.

gitus: стоји га кривњава.

КРИВО, unrect, injuria :

КРЖУЉА, f, (у Боци) мала дивља патка, eine кривЊАВА, f. baš 2rûllen (bes Minòvieles), muHrt wilber Ente, anatis ferae genus. КРЗАТИ, зам, v. r. impf. abmegen, detero. КРЗАТИ СЕ, зам се, v. r. impf. 1) abgement mer= ben, deteror. 2) крзају се око њега дјевојке, т. ј. отимају cе, wetteifern, contendere. HPзлÂPAFA*, mi. Frauenhüter, Oberverschnittene, eunuchorum praefectus:

И својега агу крэларагу КРЗНАР, крзнáра, m. (у Хрв.) ber Rürfdner, pellio, ef. кожухар, Ћурчија.

КРЗНИЦА, f. baš Zaufßembe, bas Zauftud, vestis baptismalis, linteum baptismale.

--

Брате Мићо, није по те криво
КРИВОВРАТ, a, o, frummhalfig, incurvicervicus :
Сви би момци кривовраши били
Гледајући у звездице сјајне
КРИВОГЛАВ, а, о, који главу на криво носи,
Rrummłopf, incurviceps, cf. кривоврат.
кривогуз, а, о, Srummarid, eurvi podicis.
КРИВОДРШКА, f. некака крушка с кривијем
дршком, 2rt 2irnen, piri genus.

КРИВОКЛЕТНИк, кривоклетника, m. ber Mein :
eidige, perjurus.

КРИВ, крива, во, (криви, ва, во, comp. кривљи)
1) frumm, curvus. 2) fdulbig (eines erbre=|КРИВОНОГ, а, о, frummbeinig, curvipes.
dens), reus. 3) (може се чути гдјешто) {dul:
big (Selb), qui debet, debitor: ја сам тебн
нешто крив.

КРИВА, f. 1) крива сабља, ein äbel, acinaces
Од бедре сам криву извадно

2) (у Лици) некакав новац (чини ми се од 30 крајцара), Wirt ünze, numi genus. КРИВАДА, ватка, m. vaš gerůmmte Beug (. 23; eine schlechte Flinte, Pistole).

КРИВАЈА, f. 1) ријека у Поцерини. 2) намастир
на тој ријеци. 3) село око те ријеке. 4) у
Босни некака вода. cf. Вазућа.
КРИВАК, кривака, m. ein iebzebner tüd, nu-
mus septemdecim cruciferorum.
КРИВАЉА, f. (у Дубр.) грожђе, којега су пуца
дугуљаста и крива, Hrt eintraube, uvae

genus.

КРИВАЊЕ, п. баš Meigen auf eine eite, incur-
vatio, inclinatio.

КРИВАТИ, кривам, v. impf. fid neigen auf eine
Seite, inelinor:

Објеси га Шарцу с десне стране,
А с лијеве тешку топузину,
Де не крива ни тамо ни амо —
КРИВАЦ, вца, m. 1) derSchuldige, Verbrecher, reus:
биједа на правога кривца. 2) (у Хрв.) нека-
кав вјетар, који се зове и криви вјешар.

:

КРИВòИЈА, m. ber Krummhalfige, incurvicer-
vicus.
КРИВОШИЈАНИН, m. (pl. Кривошијани) Çiner
von Кривошије : Да није Ришњана и Кри-
вошијана, Бока биТурцима харач плаћала.
КРИВОШИЈЕ, f. pl. више Рисна на планини као
мала кнежиница (од 250 кућа и око 1200
душа).

КРИВУДАЛО, m. ber nidt ben redten Weg folgt,

exorbitator.

КРИВУДАЊЕ, п. 1) bas dlängeln, sinuatio. 2) bie
Abweichung, exorbitatio.

КРИВУДАТИ, Дам, v. impf. 1) fidy fdlängeln, sinu-
or: пут кривуда овамо онамо. 2) nidt ben
rechten Weg verfolgen, exorbito.
КРИВУЉАСТ, а, о, frumm, curvus.
КРИДИМИЦЕ, (у Боци) vide кришом.
КРИЖ, крижа, m. тако зову кршћани креш
од дрвета или од чега другога, али крст
који човјек прекрстивши се начини на се-
би, не зову криж него крст, као што го-
воре и крешиши се и прекрстиши се
и т. д. Такоји хришћани, који не говоре
криж него крсш, говоре свуда раскри.
жиши, крижаши и кришка.
КРИЖАК, крижака, m. (у Хрв.) vide крсташ 1.
крижак, кришка, m. hур. б. криж.

КРИЖАЊЕ, n. basdneiben, scissio.
ЖРИЖАР, крижара, т. (у Далм.) vide крсташ
(талијер).

ПРИЖАТИ, кражам, v. impf. fdyneiben, disseco,
н. п. лубеницу, јабуку, дуван.

КРИЖЕВАЦ, жевца, m. 1) поље у нахији Ру-
дничкој (између Бруснице и села Луњеви-
це). 2) варош у Хрватској, tabt Rreuz in
Kroatien, nomen urbis.

КРИЖИЋ, m. dim. v. криж.
КРИЖНА ВРАТА, n. pl. у пјесмін:

Крижна врата отворај —

КРИЖОПУЋЕ, п. (у Хрв.) vide раскршће.
КРИЗМА, f. (у Боци) Girmelung, confirmatio.
КРИЗМАЊЕ, П..bas Firmeln, confirmatio.
КРИЗМАТИ, Мӑм, v. impf. (у кршћ.) firmeln,

firmo.

КРИЈЕЊЕ, П. bas Berbergen, occultatio.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

КРИЛОЊА, m. ein 3 ber am Дафе weiß ift (als hätte er ein Vortuch), bovis nomen. con-|КРИЛОША, f. ein am aude meißes drein, sus

alba circa alvum.

КРИМИЦЕ, (у Цет.) vide кридимице, кришом.

КРИЈЕС, m. (pl. кресови) 1) (у Хрв.) ватра КРИН, m. (у војв. по варошима) vide богорошто се ложи уочи Ивања дне, уочи Ви

Дичино цвијеће.

tella.

дова дне, Петрова дне и уочи Ђурђева дне, КРИНЧИЦА, f. (у Дубр.) eine Eleinedale, scubas Sobannisfeuer. 2) друга свака ватра, која се ложи по брдима о каком весељу (н. п. уз бербу), jebes Meluftigungsfeuer. ef. кресови.

КРИЈЕСНИЦА, f. (у Хрв. а у Славонији сви

шаљка, у Дубровнику свијешњак) vide свитац 1. У Хрватској се приповиједа да су искре од кријеса оживљеле, и тако од њих постале ове бубице. КРИЈЕШ, m. (у Дубр.)

КРИЈЕНІВА, f. (у Дубр.) vide трешња. КРИЈУМЧАРЕЊЕ, n. ber Odleidyanbel, bie dymuggelei, mercatura vetita.

КРИЈУМЧАРИТи, кријумчарим, v. impf. (у приморју) трг какав проносити кријући без царине, ©dleidbanbel treiben, fdymuggeln, mercaturam vetitam facere.

КРИКНУТИ, крикнем, v. pf. (у ц. r.) aufdyreien,
exclamo:

Савић викну ка да соко крикну
КРИЛАН, m. »annšname, nomen viri.
КРИЛАСТ, а, о, н. п, свињче, говече, einen wei-
Gen Sled (mie Flügel) über ben audy haben,
notam (quaisi alarum) habens.
КРИЛАТ, а, о, gefügelt, alatus.
KPÈлATHIJA, M. 1) der Geflügelte, alatus, Beina-
me beš Spelben Реља: Реља Крилатица. 2) (у
Ц. г.) некака змија; удрила те крилаши-

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

криЊИЦЕ, f. pl. мјесто каменито у нахији Ри-
јечкој, гдје је разбијен серашћер (17/2 го-
дине око Тројичина дне) од када је постао
Царев лаз (3/8 Црногораца погинуло, а
међу рањеницима био је владика Данило;
ту су Црногорци добили 86 барјака);
Преко Сињца и преко Крињицах
КРИОЦЕ, n. dim. v. крило.
КРИС, m. (у војв ) ber ries, glarea frumenti.
КРИС, m. (зап.) vide кријес.
КРИСНИЦА, f. (зап.) vide кријесница.
крити, кријем, v. impf verbergen, occulto.
КРИЧАЊЕ, n. Das Borprebigen, admonitio molesta.
КРИЧАТИ, Чûм, v. impf. vorprebigen, admoneo ut

caveat.

КРИШКА, f. Н. П. јабуке, лубенице, сира, хље-
6a, eine Schnitte, segmentum.
KPHIRAPA, f. eine Art Müße, mitrae clavis di-
stinctae genus.

КРИШЧИЦА, f. dim. einnittdent, parvum se-
gmentum.

КРКА, f. 1) вода у Далмацији, која ниже Скра

Дина утјече у море. 2) намастир код те воде. Крка, f. (у војв.) 1) чорба од слатка вина (док још није преврело), Urt Moftfuppe, jus e musto. 2) болест на подраслим гушчићима од које крие и липсују, eine Sranfheit ber jun: gen Gänse, morbus quidam anserum. KPKAH! Wort einen rauschenden Fall zu bezeich

nen.

КРНАЧА, Е. Н. Н. носити дијете на кркаче, баз
Kind auf dem Rücken (huckepack) tragen, so daß
es seine Hände um den Hals des Tragenden
schlingt, gesto in dorso.

КРКАЧКА, f. (У Ц. г.) vide кркача.
КРКЛАМА, f. (у Сријему) она вуна коју ћурчије
са шивенијех кожуха састригу.
НРКЛЕИСАТИ, ишем, v. pf. састрићи вуну у о-
жуха око рукава и онаколо, fen, absindo.

« PreviousContinue »