Page images
PDF
EPUB

КРКЉАЊЕ, п. баз 2raufen bes febenben Baffers,

fremitus.

КРКЉАТИ, Љам, v. impf. н. п. лонац, купус у

лонцу, braufen (im fiebenben Zopfe), fremo. КРКМЕТА, кркмета, n. pl. vide зулови.

кркнути, кркнём, v. pf. н. п. не смије од њега кркнути, er barf nidt muđfen, muttio. КРКОРЕЊЕ, n. dim. v. крктање.

КРКОРИТИ, рим, al3 dim. v. крктати.

КРКОТА, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
КРКТАЊЕ, n. vide кркљање.

КРКТАТИ, кркћем, v. impf. vide кркљати.
КРКУША, f. eine Urt ußfid, piscis genus.

КРКУШИЦА, f. dim. v. кркуша.

КРЛЁТКА, f. (у Хрв.) ber Räfig, cavea, cf. кавез, кобача.

КРЛИЈЕШИ, m. pl. (у Дубр.) vide бројанице. кӗлиЈЕши, m. pl. (у Боци) фluffelbeine, jugulum.

крљ, m. (у Сријему) біе aubiftel, sonchus o

leraceus L.

КРЉА, f. vide крпељ.

[ocr errors]

крмачу зове се крмачар. Кад који дигне свој штап да одбије крмачу онда крмачар гледа не би ли прије њега метнуо свој штап у његову кућу, па ако то учини онда он остане на кући а онај који је остао без куће иде те гони крмачу. Ако крмача кад је крмачар удари штапом погоди кога од играча у ногу од кољена доље, онда кажу да га је опарио, и у један пут сви повикавши: опара мијена, брже боље мијењају куће, у којему мијењању и крмачар гледа не би ли свој штап метнуо гдје у кућу прије другога, па који остане без куће о нај гони крмачу. Ако би крмачар сатјерао крмачу у казан, и онда куће мијењају као и прије. У Шумадији гдјешто крмача се у овој игри зове и буџа а гдјешто и гўџа. КРМАЧАР, m. који гони крмачу кад се игра крмаче. cf. крмача.

КРМАЧЁТИНА, f. augm. v. крмача.
КРМАЧИН, а, о, ber au, porcae.

КРМАЧИНА (крмачина), f. augm. v. крмача.

КРЉА, f. 1) ein loc Sool, caudex, cf, крљад. 2) КРМАЧИЦА, f. dim. v. крмача.

[ocr errors]

Ево сам ти чету подигао: до бијеле крље винограда крљад, m. ein lo solz, caudex. КРЉАДАК, крљатка, m. dim. v. крљад. КРЉАДИЋ, m. dim. v. крљад. KPÁшIT, f. die Schuppe, squama. кêм, крма, m. tabt Srim:

Сави књигу, посла Крму б'јелом

KPME, мeтa, n. das Schwein, sus.

КРМЁГУША, f. (у Ц. г.) некаква тица, Urt So: gel, avis quaedam.

КРМЕЉ, f. 1) bie lugenbutter, gramiae. 2) у лозе, cf. око и крмељ.

КРМЁЉАЊЕ, П. bas Eriefen, lippitudo oculorum.

КРМЕЉАТИ, Љам, v. impf. triefen, lippio.

КРМА, f. 1) (у Хрв.) храна за марву: сијено, крмЁљив, а, o, voll eugenbutter, gramiosus. слама и т. д. bas (@Binter=)Žutter, pabulum,МЕНЦИЈА (крменција), f. vide маџарија. cf. пnħa. 2) das Steuerruder, gubernaculum, KPMETHHA, f. das Schweinfleisch, caro suilla. cf. корман, думен: крмеЋаци, ћáка, m. pl. ([derzhaft) опанци од

На галији стотина Турака

Од стотина Турскије градова,

А на крми Кичић Усенне

KỲMÂд, f. (coll.) die Schweine, sues, porci.
КРМАК, мка, m. (voc. крмче) баз (männlice)
Schwein, porcus.

КРМАР, крмарa, m. ber Steuermann, guberna-
tor, cf, корманош, думенџија.
КРМАЎКАЊЕ, П. vide маукање.

di

[blocks in formation]

cula, suculus.

dweinden, su

крмити, крмим, v. impf. 1) хранити стоку, fut=
tern, pabulo. 2) fteuern, guberno. 3) чим,
lenten, regieren, rego, cf. управљати.
КРМИЦА, f. dim. v. крма.

КРМЉЕЊЕ, П. 1) bas Küttern, pabulatio. 2) баз
Steuern, gubernatio. 3) das Lenken, Regieren,
Leiten, rectio.

кёмски, ка, ко, (у Ц. г.) vide крмећи, свињ-
ски: какав Влах, крмска потурице!
Нека бјежи крмска потурица
кѓмци, крмака, m. pl. bie dweine, sues, porci.
кемчиЋ, m. dim. v. крмак.

---

КРМАЎКАТИ, Мӑучём, v. impf. vide маукати. КРМАЧА, f. (pl. gen. крмача) 1) bie au, porca. 2) ein Spirtenfpiel (Erainifd aud свињка), lugenus. У овој игри крмача се зове око три прста дугачко и подебело дрво (од прилике као пократак врањ). Играчи ископају у земљи повелику јаму, па око ње унаоколо (око два три корака од ње) толи-|КРНДИЈА, f. 1) Велика гомила чега без реда, ко мањијех јамица колико је њих. Велика она јама у сриједи зове се казан, а оне мање унаоколо зову се куће. Кад се стану играти, сваки играч стане код једне куће (обрнувши се ка казану) и метне у њу крај од свога штапа; један споља крмачу тјера штапом и хоће да је сатјера у казан, а остали сви ваља то да бране и својијем к ново, п.: штаповима да је одбијају. Онај који тјера

großer Haufen übereinander geworfener Ge= genftänbe, cumulus: цијела крндија по соби. 2) планина између Нашица и Пожеге. крник, крника, m. (у Боци) vide крвник: На снаги ти главе није, Крници је осјекоше

КРИЙчки, а, о, (у Боци) vide крвнички.

Долазно у равно Крново

КРНУТИ, нём, v. pf. 1) flagen, percutio. 2) крнуо [КРОЈ, кроја, m. bernitt, sectum.
га о земљу, nieberwerfen, projicio.
крю, крња, ње, (крњи, ња, ё) vide крњав :
Ћорава жена и крю лонац, штета готова ;
Ко најпрви дође јели крњој
кѓња, m. (ист.) vide крњо.

КРЊА, f. (у Хрв.) коре од ножа или од сабље, die Scheide, vagina.

КіЊАВ, а, о, н. п. лонац, fplitterig, fissilis.
КРЊАЧА, f. комад од чега разбијенога (тик-
ве, суда), ein abgebrodenes tüd, fragmen-
tum, cf. рбина.

КРЊАДАК, áтка, m. (у Боци) комад од зуба
који остане у вилици (н. п. кад се зуб ва-
ди па се сломи), ber tummel, mutilum.
КРЊАСТ, а, о, vide крњав.
КРЊАУКАЊЕ, n. vide крмаукање.

КРЊАЎКАТИ, крЊаучём, vide крамаукати.

КРОЈАЧ, кројача, m. i) ber dneiber, sartor,
vestificus, cf. терзија, шавац. 2) у ћурчија
кратак и широк нож којим кожу кроје, ein
Schneidewerkzeug der Kürschner, culter quidam
pellionum.

КРОЈАЧЕВ, a, o, beš dneibers, sartoris.
KPÒJ¶KĤ, Kâ, Kô, Schneider, sartorum.
KРÒJÊHE, n. das Zuschneiden des Kleids, sectio
ad formulam.

КРОЈИТИ, јам, v. impf. ¿ufdneiden, seco ad
formulam: Двапут мјери, трећом крој.
КРОМИД, m. (у Подгорици) црни лук, біе Živiebel,

cepa.

КРОМИТИ ЛУК, m. (у Боци) vide кромид.
КРОПИТИ, ПЙМ, v. impf. fprügen, aspergo.
КРОПЉЕЊЕ, П. bas prügen, aspersio.
КРОСНА, f. 1) (у Хрв. у кршћана) vide разбој 4.

КРЊАЧА, f. (у банији) кукурузан хљеб у ки-|КРОСРЕД, mitten burd) -, per. село, gefäuertes Rufuruzbrot, panis fermenta-|КРОТАК, тка, тко, зађm, fanftmüthig, mansuetus :

tus e zea.

КРЊЕВО, m.:

Док Крњево клето уминуше КрЊЕЊЕ, п. даs Serfplittern, diffissio. крњити, крњам, v. impf. jerfplittern, diffindo. крњо, m. (јуж.) н. п. човјек (без уха), во (без рога), суд (окрњен), fplitterig, diffissus, nidyt ganz, mutilus, g. 23. Menfdy mit abge= [dnittenem Dr, u. bgl. Некакав крњо арамбаша опколи ујутру са својијем друштвом кућу некакога човјека, да ударе на њу. У тај исти мах човјек се у кући обувао не знајући ништа за хајдуке, и обувши једну ногу, рече: „пет свезах, још пет, па крња за уши" (т. з. пет је прста свезао, још да свеже пет, пак ће онда за крњави бардак да пије ракије). Крњо чувши то споља, помисли да је његово друштво од некуд ушло у кућу, и да их је домаћин пола повезао, поплаши се и побјегне. На ово налик у Црној гори приповиједа се да је човјек обувајући се рекао: „Да се не издамо" (ваља да опанцима или обувачама) а они који су споља хтјели нањ ударити, помисле да он у кући има друштва и да њему то говори; и тако се поплаше и побјегну. кінорог, а, о, borngeftümmelt, mutilus cornu. КРЊОРОГА, f. eine borngeftümmelte Siege, capra cornu mutila.

кров, крова, m. (loc. крову) баз Dad, tectum. КРОВИНА, f. fdledytes, ungenie bares Seu (mas zum Dachdecken nur zu gebrauchen wäre). КРОВНАТ, а, о, н. п. кућа, mit

bect, tectus stramine.

КРОВЊАЧА, f. Stroybutte, casa.

КРОВУЉИНА, f. augm. v. кровина.

trol, Seu be=

КРОЗ, /(mit acc.) burd, per : кров воду; кро-
КРОЗА, ЗА МЕ, кроза те, cf. крошто :
Кроза те не огријати сунце —

КРОЗАЊ,

КРОЗАЊГА,

т. j. кроз њега.

крошак као јагње. КРОТКО, fanft, mansuete :

Ал' му Богдан крошко одговара
|КРОТОСТ, кротости, f. bie 3abmbeit, ber Ganft-
muth, mansuetudo.

КРОЧИТИ, крочим, v. ph einen dritt thun, gra-
dum facio: болестан је, не може крочиши;
Скочи Турчин ка* да се придрну,
Једном крочи, да коња докрочи,
Другом крочи, коња појахао —
КРОШЊА, f. (у Дубр, и даље к југу) vide ко-

тарица.

КРОШЊАСТ, а, о, (у Сријему), н. п. дрво, т.
j. широко (горе у гранама), aftig, ramosus.
cf. крошње.

|КРОШЊАТ, а, о, vide крошњаст.
КРОШЊЕ, f. pl. (у Сријему и у Бачк.) на два
савијена дрвета испреплетано узнцама,
те се у њему носи слама (једни говоре
Мраље), eine Zrt Seutrage, feretrum.
крошто, (кроз што) (у војв.) vide зашто.
крпа, f. (pl. gen. крпа) 1) ein led (ud, Sein

wanb), lacinia. 2) крпа платна, ein tü
Reinwano von 20 Éllen, massa lintea. 3) крпа
гуњска, Irt wollener Seug für гуњ, panni
genus: ова је крпа као домаће оврањено
сукно, али изнутра има ресе, и топлија
је од сукна.

КРПА, m. ber Glider, sartor cerdo.
КРПЕЖ, m. bas Glidwerk, bie glicerei, consarci-

natio: Трпеж и криеж по свијета држе. Крпели, крпела, f. pl. bas erbinbungswer ber Jochpaare Ochsen am Pfluge, jugi pars. КПЕЉ, крпеља, m. 1) eine фaflaus, ricinus. 2) vide крпигуз.

КРПЕТА, f. (у доброти) шарена поњава, нао ћниим, што стоји на столу (Талијански carpetta), der Tischteppich, tapetum in mensa ponendum, cf. трпежњак.

КРПЕТИНА, f. augm v: крпа. [КРПЕЏИЈА, m. vide крпа.

крпигуз, m. quirlförmiger Gennid, panicum verticillatum.

КРПИЈЕл, m. (у Ц. г.) vide крпељ. крпити, пӣм, v. impf. 1) fliden, pannum adsuo. 2) кога, fdelten, increpo. КРПИЦА, f. dim. v. крпа.

КРПЉАНИК, ќрпљаника, m. пут или пртина од крпаља, eine mittelft ber крпље gemadyte Schneebahn, via per nives instrumentо крпäе dicto facta.

кёпље, крпаља, f. pl. (у Херц.) као обручи, што се испријечају (искрие) дретвом или опутом, те чобани и ловци по Херцеговини обувају на ноге, да се може ићи поврx cнnjera, der Schneeschuh, calceatus quidam per nives vadantium:

[ocr errors]

Ма да видиш Радовић Шћепана, Врбове је краље направно, Па разгази снијег у планину KPIIьÊœE, n. das Flicken, reparatio. КРПЎРИНА, f. vide крпетина. КРПУША, f. (у Боци) vide крпељ. KPCMAH, M. Mannsname, nomen viri. КРСМЕ*, мета, п. (у Србији) vide мртвина. кіснӣ, на, но, п. п. колач, свијећа, jum Lauš= patron gehörig, pertinens ad diem patrono coeliti sacrum, laralis (?).

КРСНИЦЕ, f. pl. у сабље или у мача оно гдје се држи руком, ber Griff am Gabel, capus, cf. балчак:

Докле им се сабље поломише

До крсницах и руках десницах КРСНО ИМЕ, П. Сваки Србин има по један дан угодини кога он слави, и то се зове крсно име, свеши, свешо, и благ дан. Домаћин се стара и приправља за цијелу годину како ће и с чим ће прославити крсно име. Кад буде уочи крснога имена пред ноћ, онда зађе један из куће (обично млађи) по селу те зовне (на крсно име) све сељаке, који оно крсно име не славе; тај пред сваком кућом скине капу и обично овако почне: „Божја кућа н ваша! поздравно је отац (или брат) да дођете довече на чашу ракије: да се разговоримо и да мало ноћи поткратимо ; што буде свети Никола (или који буде) донио, не ћемо сакрити: дођите, немојте да не дођете,” Кад буде увече, онда неком отиде домаћин, неком пошље сина, неком најамника (жене увече слабо иду) или другога кога из куће. Кад званице долазе свечарима у кућу, обично овако говоре: „Добар вече и честито ти свето! славио га много љета и година у здрављу и у весељу!” Гдјекојн понесу и јабуку, или (по варошима) лимун, те даду домаћину кад му назову добар вече. А пријатељи из другијех села дођу и незвани, па ту сви вечерају, пију, разговарају се и пјевају до неко доба ноћн; по том сељаци отиду сваки својој кући (домаћин

каже свакоме на походу: „Дођите и сјутра на чашу ракије." И тако их сваки дан позива од вечере на доручак, а од доручка на ручак), а пријатељи већ ондје и остану. Сјутрадан дођу рано на доручак, па мало доцније на ручак. Прије ручка или на ручак, треба да дође и поп да прекади и да очати кољиво. Кад већ буде око пола ручка, онда запале воштану свијећу, донесу тамјана и вина, те устану у славу: помоле се Богу, једу кољиво, обреде се вином (напијајући: „За славе небеске, која може да нам поможе”) и ломе (домаћин с попом или с ким другим кад нема попа) крсни колач (који мора бити од шенична брашна у кисело умијешен и нашаран поскурњаком ; једну четвртину од тога колача даду попу, једну домаћици, а двије они једу ; пјевају (два и два) у славу: Ко пије вино за славе Божје, Помоз’му Боже и славо Божја! А шта је љепше од славе Божје, И од вечере с правдом стечене?

По том сједу опет, и пијући и једући разговарају се и пјевају до мрака (домаћин не сједа за сто, него стоји гологлав и служи гостима вино и ракију). Тако славе три дана (само што не устају више у славу ; други се дан крсног имена зове појутарје, а трећи уставци), а пријатељи одлазе чак четврти дан. У Херцеговини по гдјекојијем мјестима гости сједе доклегод у домаћина има пића, а кад он пошљедње изнесе на софру, изнесе с њиме и празне савијене мјешине (у којима се пиће из другијех мјеста доноси). Кад то гости виде онда како попију оно што је на софри, узима сваки своју пушку и одлази. И најгори сиромах треба да прослави своје крсно име макар продао какво живинче, или друго што из куће, те купио ракије (ако своје нема) и остало што му ваља. Понајвише славе Никољ дан, Јовањ дан, Ђурђев дан, Аранђелов дан, и т. д. и то се не мијења, него остаје од кољена на кољено: за то се сматрају као рођаци сви који славе једнога свеца. Жена слави мужевље крсно име(баш ако би јој муж и умръо): Помоз Боже и свети Ђорђије! Крсно име господара мога

Бугари сви око Тимока славе Никољ дан, и осим крснога колача, који се сијече као и у Срба, сваки умијеси по један велики сомун, у који се метне по читав шаран. Кад поп дође да прекади, он сомун овај пресијече попола, па једну полу узме себи, а друга остане домаћину; и будући да поп гледа свагда да узме ону половину у којој је шаран, за то се домаћица стара, или сомун тако да умијеси, да се не познаје, гдје је шаран, већ поп нека га сијече на

А крстина кума по прсима 4) Frauenname, nomen feminae. крсТИНА, f. ein Frauenname, nomen feminae: Но Крстиња кнежева љубовца КРСТИТЕЉ ЈОВАН, m. Sobann ber Èäufer, Joannes baptista:

[ocr errors]

Једно јесте царе Дуклијане,

А друго је крсшишељ Јоване

ћен и. крштен) taufen, baptizo.

[ocr errors]

срећу, или на оној страни да га извиси, гдје шарана нема, и тако да би попа пре-| варила, као што се често и догађа, и домаћица се оваком пријеваром поноси, а н поп јој се смије. cf. прислављати. КРСТ, крста, m. 1) baš Rreuз, стих, н. п. крст од дрвета или од злата; крст што човјек начини на себи кад се прекрсти; крст што код својега потписанога имена на-крстити, тим, v. pf. u. impf. (part. pass, кршчини онај који не зна писати. 2) нема га у крсту, feines Kleiden gibts nidt in ber Christenheit, non invenies parem in christianis. 3) крст на небу, ein Seftirn, astrum. 4) гомила (у паорији, гдје се даје десетак) од 20 (а у крајини од 18) снопа жита; a крешина је мања од крста (у паорији од 10 снопа, у крајини може бити и од 18, и онда се каже да је у крстини читав крст): десет крста насадио на гувну, cf. крстина 2. КРСТА, крста, n. pl. 1) baš Kreuz, als ein heil] bes Rörpers, regio sacra, lumbus. 2) носити крста или крсте, cf. завјетина : Од тада су крсша настанула КРСТА, m. Mannšname, nomen viri. КРСТАТ, а, о, 1) н. п. барјак, орао, Kreuz-|

КРСТИТИ СЕ, тӥм çe, v. r. 1) impf. u. pf. getauft
werden, baptizari. 2) impf. Kreuz machen, di-
gito crucis figuram imitor. Кажу да се не
ваља крститн кад грми, јер веле да онда
свети Илија бије ђаволе, па би ђаво могао
побјећи под крст знајући да гром у крст
не ће. 3) кога, чега, од кога, од чега, Kreuz
maden vor etmas, abominari: крсти Се ти
њега, т. ј. бјежи од њега, чувај га се.
КРСТИЋ, m. dim. v. крст.
крсто, m. hyp. v. Крста.

КРСТОВ Дӑн, ва дне, m. baš Geft beš Rreuzes, be-
ren es zwei gibt, den 5. Jän. ú. den 14. Sept.,
festum St. crucis.

КРСТОНОШЕ, f. pl. cf. завјетина.

Fahne, signatum cruce, vexillum cruciatum: KPT, а, 0, 1) крто месо, das Fleisch allein mit

Да застрелим орла крсташога 2) крстат пут, vide раскршће: Када дође на крсташе путе

Ausschluß des Fettes, carnes excepto adipe, cf. кртина. 2) н. п. дрво, гвожђе, fpröbe, unbieg= fam, durus, fragilis.

КРСТАЦ, сца, m. 1) у Гацку караула с неко-| КРТАН, m. (у Сријему) vide сукало.

[merged small][merged small][ocr errors]

2) брдо између Црмнице и Паштровића, ein 2erg, montis nomen. КРСТАЧА, f. 1) Stamm, tümmel eines Kreuze, trunca crux. 2) (у Рисну) рече се за вјештицу, као да јој се име пред дјецом не би споменуло, cf. рогуља. КРСТАЧЕ, f. pl.:

Ту Осману јадну запануше

[ocr errors]

На Крсмаче на дебеле доце КРСТАШ, крсташа, m. 1) крсташ талијер, Ser Kronthaler, thalerus. 2) крсташ орао, ber Kreuzabler (?), aquilae genus. 3) крсташ барјак, bie Kreuzfabne, vexillum cruciatum: | Крсташ га је барјак поклопно КРСТАШИНА, f. (у Ц. г.) augm. v. крсташ: Док Долеће крсташина орле — То не бјеше крсташина орле Но то бјеше Миконићу Марко — КРСТАШИЦА, f. ber balbe Fronthaler, aud без vierte Theil desselben, thaleri cruciati dimidia, et vel quarta pars. крсти, крста, m. pl. vide крста. БРСТИ КЎМЕ ДЕТЕ, (у Сријему) friedenber Slee, trifolium reptans Linn. КРСТИНА, f. 1) augm. v. крст. 2) etlide Sarben, bie auf bem Gelbe beifammen liegen, mergitum| cumulus, cf. крст. 3) у самара стражњи крај који је горе у накрст састављен: Свака штица свата ударила,

KPTÈнА, f. 1) (кртпна) das Fleisch, mit Ausschluß
bes Gettes, carnes, excepto adipe. 2) vide кр-
тица: Кршина испод земље иде па опет
не може да се сакрије.

КРТИЦА, f. ber Maulmurf, talpa.
кртичњак, m. ber Maulmurfsbügel, Waulwurfss
haufen, cumulus terrae a talpa aggeratus, cf.
крторовина.

КРТО, кртола, m. (у Хрв.) Urt Rorb, corbis ge-
nus, cf. рудак, сепет.

кртог, m. ber Unrath im 3immer, sordes in cu-
bili sparsae.

крТОЖЕЊЕ, n. Unrath-maden im Žimmer, con-
fusio supellectilis in cubili.
кртожити, жим, v. impf. Unrath maden im Rim:
mer, sordes spargere per cubiculum.
КРТОЛА, f. (у Ц. г.) Rartoffel, Erbapfel, solanum
tuberosum, cf, кромпир.

КРТОЛЕ, f. pl. општина између Котора и
мора.

кртолиште, п. (у Ц. г.) Drt wo Kartoffel ge=
baut worden, locus ubi solanum tuberosum
fuit insitum.

КРТОПРЂА, m. (у Сријему) vide сукало.
КРТОРОВИНА, f. (у Барањн) vide кртичњак.
КРЎ, круа, m. vide крух.
КРӰВ, m. (у Слав.) vide крух.

КРУГ, m. 1) eine deibe, discus. 2) онај темељ

од дрвета што се на дно бунара метне, те се назида, cf. колач. 3) (у Далм.) округло мјесто, н. п. главица или њива, 4) (у

Ц. г.) кад се змија савије у круг: Сјекни ка, змија из круга.

Вода мутна а дјевојка круша, Те потону Филип и Анета. —. крутулав, a, o, bidlid, subcrassus. ка хаљина без рукава, која се пресамити| КРУЂИНА, f. bie Dice, crassities.

КРУЖАТ, кружата, п. (у Рисну) чохана крат

и по њој се опаще; многи имају на кружа-|КРЎХ, m. (по зап. кр.) vide хљеб: С трбухом ту спријед сребрна пуца с обје стране:

Неки бројн пуца на кружащу
КРУЖИЋ, m. dim. v. круг.
КРУЈАНИН, m. :

-.

за крухом; Што је руха на мени је, што је круха у мени је.

КРУШАЦ, шца, m. һур. в. крух.

КРУШАЦ, шца, ш. т.ј. соли, ein Brođen Balt,
frustum salis.

КРУШЕВАЦ, ёвца, m. tabt (uno Muinen) in
Serbien, urbs Serbiae.

Уз кољено, паше Крујанина КРУМА, f, вода која тече кроз Дукађин и утјече у Дрим. Украј ове воде близу Дрима стоје зидине од града за који се припови- КРУШЕВАЧКИ, ка, ко, von Крушевац. једа да је у њему сједно Лека калешан. КРУШЕВИЦА, f, кнежина у Требињском кадиКРУНА, f. bie Krone, corona. cf, коруна. КРУНА, f. hyp. v. Крунија.

КРУНАСТ, а, о, н. п. кокош, gefront, coronatus,
cf. капораст.

КРУНИЈА, f. Frauenname, nomen feminae.
КРУНИЈЦА, f. dim. v. Крунија.
КРУНИСАЊЕ, П. bie Krönung, coronatio.
КРУНИСАТИ, крунишём, v. impf, u. pf. (у војв.).
Erönen, coronare.

КРУНИТИ, крӳним, v. impf. bröceln, pflüden, car-
ро, н. п. кукурузе, сухо цвијеће (н. п. да се.
из њега сјеме извади):

Бул се круни те ђевојку буди —
Да не круним бијела бедена —
КРЎНИЦА, f. 1) dim. v. круна, 2) (у Спљету)
vide бројанице, 3) (у Ц. г.) vide шева.
КРУЊЕЊЕ, П. Фfüđen, carptio.

луку.

КРУШЁДОЛ, m. 1) намастир у Фрушкој горн.
2) село код тог намастира.
КРУШЕДÓЛАЦ, лца, m. Giner von Крушедол.
КРУШЕДОЛСКИ, ка, ко, von Крушедол.
КРУШЕЊЕ, П. baš Bröceln, carptio.
КРУШИК, крушика, m. Birngarten, locus in quo
piri sunt consitae.

КРУШИТИ, крӯшим, v. impf. bröcteln, сагро, н.

[blocks in formation]

racius

КРУПА, f. 1) ber Pagel, Braupen, grando; кру-|КРУШКОВАЧА, f, ber Mirnftod, fustis piracius. па се разликује од града по томе што је КРУШКОВИНА, f. bas Mirnholy, lignum piri. ситнија и мекша и пада највише у зимно до- | КРУШКОВИЦА, f. Birnbranntwein, vinum ustum ба а град само љети; cf. цигани, сугра- e piris.

Дица:

[ocr errors]

Снијег паде около Мостара,
Ситна крупа около Клобука

2) намастир у Далмацији.

КРУШИЙ, на, но, н. п. пећ, 23rot-, panis, cf. хљебни.

[ocr errors]

КРУШЧИЋ, m. dim. v. крушац.

21 КРУШЧИЋ, m. dim. ein Éleiner Dirnbaum, pirus

КРУПА, f. град у Турској Хрватској на Уни, од parva.
којега се у смијешнијем пословицама спО-|КРУШЧИЦА, f. dim. v. крушка.
инње н Крупа кайешан.

КРУПАН, пна, пно, (крупна, на, нô) 1) н. п. со,
брашно, grob, crassus. 2) човјек, риба, коњ,
Bо, groß, wohlbeleibt, corpulentus. з) ỳ крŷп-
но: У ситно се не десило, а у крупно не-
Mam, Gegentheil von kleinem Gelde.
КРУПАЊ, пња, m. tabt in ber Рађевина.
КРУПАЊСКИ, ка, ко, von Крупањ.
КРЎПАТИЦА,

KPYNATHA,^ {f, Urt Fisch, piscis genus,

КРЎПАТКА,

KPỲNHQA, f. T. j. coлn, die Graupe, das Stück, frustum, fragmentum.

КРУПНИК, m. eine 2rt Betreibepflange, triticum
polonicum.

КРУПНИНА, f. grobe, große aden, crassitudo.
Крупски, ка, ко, von Крупа.

КРУСОВОЉ, m. (у Ц. г.) Ebrnfobulle:

Поп Зловоља чита крусовоља КРУТ, крута, то, (крути, та, то, comp. крући) dick, crassus:

[ocr errors]

КРХАЊЕ, п. 1) дas Berbreden, fractio. 2) baš Su=
ften des Pferdes, tussitio equi.
КРХАТИ, хам, v. impf. 1) breden, frango. . .
врат. 2) buften (vom Mferbe), tussio.
КРЦА, m. (у Ц. г.) надимак.
КРЦАН, m. (у Сријему) сват који од младо-
жење дјевојачкој кући носи уочи свадбе
месо и друго којешта за јело. Он ваља да
је шаљив и смијешан, и једва га чекају
да се врати од дјевојачке куће да каже
надају ли се сватовима, јели здрава и ве-
села дјевојка и т. д. cf. варимесо, кртан,
кртопрђа, крцкало, сукало, дебели сват.
КРЦАЊЕ, n, vide товарење.

КРЦАЊЕ, n. a nađen (Wufnađen), fractio,

elisio.

КРЦАТ, а, о, 1) part, pass. von крцати. 2) (у Боци и у Сријему) пуно крцашо, т. ј. увршно, набијено, vollauf, affatim; у Боци се каже и: крцаша кућа жена,

« PreviousContinue »