КРКЉАЊЕ, п. баз 2raufen bes febenben Baffers, fremitus. КРКЉАТИ, Љам, v. impf. н. п. лонац, купус у лонцу, braufen (im fiebenben Zopfe), fremo. КРКМЕТА, кркмета, n. pl. vide зулови. кркнути, кркнём, v. pf. н. п. не смије од њега кркнути, er barf nidt muđfen, muttio. КРКОРЕЊЕ, n. dim. v. крктање. КРКОРИТИ, рим, al3 dim. v. крктати. КРКОТА, m. (у Ц. г.) мушки надимак. КРКТАТИ, кркћем, v. impf. vide кркљати. КРКУШИЦА, f. dim. v. кркуша. КРЛЁТКА, f. (у Хрв.) ber Räfig, cavea, cf. кавез, кобача. КРЛИЈЕШИ, m. pl. (у Дубр.) vide бројанице. кӗлиЈЕши, m. pl. (у Боци) фluffelbeine, jugulum. крљ, m. (у Сријему) біе aubiftel, sonchus o leraceus L. КРЉА, f. vide крпељ. крмачу зове се крмачар. Кад који дигне свој штап да одбије крмачу онда крмачар гледа не би ли прије њега метнуо свој штап у његову кућу, па ако то учини онда он остане на кући а онај који је остао без куће иде те гони крмачу. Ако крмача кад је крмачар удари штапом погоди кога од играча у ногу од кољена доље, онда кажу да га је опарио, и у један пут сви повикавши: опара мијена, брже боље мијењају куће, у којему мијењању и крмачар гледа не би ли свој штап метнуо гдје у кућу прије другога, па који остане без куће о нај гони крмачу. Ако би крмачар сатјерао крмачу у казан, и онда куће мијењају као и прије. У Шумадији гдјешто крмача се у овој игри зове и буџа а гдјешто и гўџа. КРМАЧАР, m. који гони крмачу кад се игра крмаче. cf. крмача. КРМАЧЁТИНА, f. augm. v. крмача. КРМАЧИНА (крмачина), f. augm. v. крмача. КРЉА, f. 1) ein loc Sool, caudex, cf, крљад. 2) КРМАЧИЦА, f. dim. v. крмача. Ево сам ти чету подигао: до бијеле крље винограда крљад, m. ein lo solz, caudex. КРЉАДАК, крљатка, m. dim. v. крљад. КРЉАДИЋ, m. dim. v. крљад. KPÁшIT, f. die Schuppe, squama. кêм, крма, m. tabt Srim: Сави књигу, посла Крму б'јелом KPME, мeтa, n. das Schwein, sus. КРМЁГУША, f. (у Ц. г.) некаква тица, Urt So: gel, avis quaedam. КРМЕЉ, f. 1) bie lugenbutter, gramiae. 2) у лозе, cf. око и крмељ. КРМЁЉАЊЕ, П. bas Eriefen, lippitudo oculorum. КРМЕЉАТИ, Љам, v. impf. triefen, lippio. КРМА, f. 1) (у Хрв.) храна за марву: сијено, крмЁљив, а, o, voll eugenbutter, gramiosus. слама и т. д. bas (@Binter=)Žutter, pabulum,МЕНЦИЈА (крменција), f. vide маџарија. cf. пnħa. 2) das Steuerruder, gubernaculum, KPMETHHA, f. das Schweinfleisch, caro suilla. cf. корман, думен: крмеЋаци, ћáка, m. pl. ([derzhaft) опанци од На галији стотина Турака Од стотина Турскије градова, А на крми Кичић Усенне KỲMÂд, f. (coll.) die Schweine, sues, porci. КРМАР, крмарa, m. ber Steuermann, guberna- di cula, suculus. dweinden, su крмити, крмим, v. impf. 1) хранити стоку, fut= КРМЉЕЊЕ, П. 1) bas Küttern, pabulatio. 2) баз кёмски, ка, ко, (у Ц. г.) vide крмећи, свињ- --- КРМАЎКАТИ, Мӑучём, v. impf. vide маукати. КРМАЧА, f. (pl. gen. крмача) 1) bie au, porca. 2) ein Spirtenfpiel (Erainifd aud свињка), lugenus. У овој игри крмача се зове око три прста дугачко и подебело дрво (од прилике као пократак врањ). Играчи ископају у земљи повелику јаму, па око ње унаоколо (око два три корака од ње) толи-|КРНДИЈА, f. 1) Велика гомила чега без реда, ко мањијех јамица колико је њих. Велика она јама у сриједи зове се казан, а оне мање унаоколо зову се куће. Кад се стану играти, сваки играч стане код једне куће (обрнувши се ка казану) и метне у њу крај од свога штапа; један споља крмачу тјера штапом и хоће да је сатјера у казан, а остали сви ваља то да бране и својијем к ново, п.: штаповима да је одбијају. Онај који тјера großer Haufen übereinander geworfener Ge= genftänbe, cumulus: цијела крндија по соби. 2) планина између Нашица и Пожеге. крник, крника, m. (у Боци) vide крвник: На снаги ти главе није, Крници је осјекоше КРИЙчки, а, о, (у Боци) vide крвнички. Долазно у равно Крново КРНУТИ, нём, v. pf. 1) flagen, percutio. 2) крнуо [КРОЈ, кроја, m. bernitt, sectum. КРЊА, f. (у Хрв.) коре од ножа или од сабље, die Scheide, vagina. КіЊАВ, а, о, н. п. лонац, fplitterig, fissilis. КРЊАДАК, áтка, m. (у Боци) комад од зуба КРЊАЎКАТИ, крЊаучём, vide крамаукати. КРОЈАЧ, кројача, m. i) ber dneiber, sartor, КРОЈАЧЕВ, a, o, beš dneibers, sartoris. КРОЈИТИ, јам, v. impf. ¿ufdneiden, seco ad cepa. КРОМИТИ ЛУК, m. (у Боци) vide кромид. КРЊАЧА, f. (у банији) кукурузан хљеб у ки-|КРОСРЕД, mitten burd) -, per. село, gefäuertes Rufuruzbrot, panis fermenta-|КРОТАК, тка, тко, зађm, fanftmüthig, mansuetus : tus e zea. КРЊЕВО, m.: Док Крњево клето уминуше КрЊЕЊЕ, п. даs Serfplittern, diffissio. крњити, крњам, v. impf. jerfplittern, diffindo. крњо, m. (јуж.) н. п. човјек (без уха), во (без рога), суд (окрњен), fplitterig, diffissus, nidyt ganz, mutilus, g. 23. Menfdy mit abge= [dnittenem Dr, u. bgl. Некакав крњо арамбаша опколи ујутру са својијем друштвом кућу некакога човјека, да ударе на њу. У тај исти мах човјек се у кући обувао не знајући ништа за хајдуке, и обувши једну ногу, рече: „пет свезах, још пет, па крња за уши" (т. з. пет је прста свезао, још да свеже пет, пак ће онда за крњави бардак да пије ракије). Крњо чувши то споља, помисли да је његово друштво од некуд ушло у кућу, и да их је домаћин пола повезао, поплаши се и побјегне. На ово налик у Црној гори приповиједа се да је човјек обувајући се рекао: „Да се не издамо" (ваља да опанцима или обувачама) а они који су споља хтјели нањ ударити, помисле да он у кући има друштва и да њему то говори; и тако се поплаше и побјегну. кінорог, а, о, borngeftümmelt, mutilus cornu. КРЊОРОГА, f. eine borngeftümmelte Siege, capra cornu mutila. кров, крова, m. (loc. крову) баз Dad, tectum. КРОВИНА, f. fdledytes, ungenie bares Seu (mas zum Dachdecken nur zu gebrauchen wäre). КРОВНАТ, а, о, н. п. кућа, mit bect, tectus stramine. КРОВЊАЧА, f. Stroybutte, casa. КРОВУЉИНА, f. augm. v. кровина. trol, Seu be= КРОЗ, /(mit acc.) burd, per : кров воду; кро- КРОЗАЊ, КРОЗАЊГА, т. j. кроз њега. крошак као јагње. КРОТКО, fanft, mansuete : Ал' му Богдан крошко одговара КРОЧИТИ, крочим, v. ph einen dritt thun, gra- тарица. КРОШЊАСТ, а, о, (у Сријему), н. п. дрво, т. |КРОШЊАТ, а, о, vide крошњаст. wanb), lacinia. 2) крпа платна, ein tü КРПА, m. ber Glider, sartor cerdo. natio: Трпеж и криеж по свијета држе. Крпели, крпела, f. pl. bas erbinbungswer ber Jochpaare Ochsen am Pfluge, jugi pars. КПЕЉ, крпеља, m. 1) eine фaflaus, ricinus. 2) vide крпигуз. КРПЕТА, f. (у доброти) шарена поњава, нао ћниим, што стоји на столу (Талијански carpetta), der Tischteppich, tapetum in mensa ponendum, cf. трпежњак. КРПЕТИНА, f. augm v: крпа. [КРПЕЏИЈА, m. vide крпа. крпигуз, m. quirlförmiger Gennid, panicum verticillatum. КРПИЈЕл, m. (у Ц. г.) vide крпељ. крпити, пӣм, v. impf. 1) fliden, pannum adsuo. 2) кога, fdelten, increpo. КРПИЦА, f. dim. v. крпа. КРПЉАНИК, ќрпљаника, m. пут или пртина од крпаља, eine mittelft ber крпље gemadyte Schneebahn, via per nives instrumentо крпäе dicto facta. кёпље, крпаља, f. pl. (у Херц.) као обручи, што се испријечају (искрие) дретвом или опутом, те чобани и ловци по Херцеговини обувају на ноге, да се може ићи поврx cнnjera, der Schneeschuh, calceatus quidam per nives vadantium: Ма да видиш Радовић Шћепана, Врбове је краље направно, Па разгази снијег у планину KPIIьÊœE, n. das Flicken, reparatio. КРПЎРИНА, f. vide крпетина. КРПУША, f. (у Боци) vide крпељ. KPCMAH, M. Mannsname, nomen viri. КРСМЕ*, мета, п. (у Србији) vide мртвина. кіснӣ, на, но, п. п. колач, свијећа, jum Lauš= patron gehörig, pertinens ad diem patrono coeliti sacrum, laralis (?). КРСНИЦЕ, f. pl. у сабље или у мача оно гдје се држи руком, ber Griff am Gabel, capus, cf. балчак: Докле им се сабље поломише До крсницах и руках десницах КРСНО ИМЕ, П. Сваки Србин има по један дан угодини кога он слави, и то се зове крсно име, свеши, свешо, и благ дан. Домаћин се стара и приправља за цијелу годину како ће и с чим ће прославити крсно име. Кад буде уочи крснога имена пред ноћ, онда зађе један из куће (обично млађи) по селу те зовне (на крсно име) све сељаке, који оно крсно име не славе; тај пред сваком кућом скине капу и обично овако почне: „Божја кућа н ваша! поздравно је отац (или брат) да дођете довече на чашу ракије: да се разговоримо и да мало ноћи поткратимо ; што буде свети Никола (или који буде) донио, не ћемо сакрити: дођите, немојте да не дођете,” Кад буде увече, онда неком отиде домаћин, неком пошље сина, неком најамника (жене увече слабо иду) или другога кога из куће. Кад званице долазе свечарима у кућу, обично овако говоре: „Добар вече и честито ти свето! славио га много љета и година у здрављу и у весељу!” Гдјекојн понесу и јабуку, или (по варошима) лимун, те даду домаћину кад му назову добар вече. А пријатељи из другијех села дођу и незвани, па ту сви вечерају, пију, разговарају се и пјевају до неко доба ноћн; по том сељаци отиду сваки својој кући (домаћин каже свакоме на походу: „Дођите и сјутра на чашу ракије." И тако их сваки дан позива од вечере на доручак, а од доручка на ручак), а пријатељи већ ондје и остану. Сјутрадан дођу рано на доручак, па мало доцније на ручак. Прије ручка или на ручак, треба да дође и поп да прекади и да очати кољиво. Кад већ буде око пола ручка, онда запале воштану свијећу, донесу тамјана и вина, те устану у славу: помоле се Богу, једу кољиво, обреде се вином (напијајући: „За славе небеске, која може да нам поможе”) и ломе (домаћин с попом или с ким другим кад нема попа) крсни колач (који мора бити од шенична брашна у кисело умијешен и нашаран поскурњаком ; једну четвртину од тога колача даду попу, једну домаћици, а двије они једу ; пјевају (два и два) у славу: Ко пије вино за славе Божје, Помоз’му Боже и славо Божја! А шта је љепше од славе Божје, И од вечере с правдом стечене? По том сједу опет, и пијући и једући разговарају се и пјевају до мрака (домаћин не сједа за сто, него стоји гологлав и служи гостима вино и ракију). Тако славе три дана (само што не устају више у славу ; други се дан крсног имена зове појутарје, а трећи уставци), а пријатељи одлазе чак четврти дан. У Херцеговини по гдјекојијем мјестима гости сједе доклегод у домаћина има пића, а кад он пошљедње изнесе на софру, изнесе с њиме и празне савијене мјешине (у којима се пиће из другијех мјеста доноси). Кад то гости виде онда како попију оно што је на софри, узима сваки своју пушку и одлази. И најгори сиромах треба да прослави своје крсно име макар продао какво живинче, или друго што из куће, те купио ракије (ако своје нема) и остало што му ваља. Понајвише славе Никољ дан, Јовањ дан, Ђурђев дан, Аранђелов дан, и т. д. и то се не мијења, него остаје од кољена на кољено: за то се сматрају као рођаци сви који славе једнога свеца. Жена слави мужевље крсно име(баш ако би јој муж и умръо): Помоз Боже и свети Ђорђије! Крсно име господара мога Бугари сви око Тимока славе Никољ дан, и осим крснога колача, који се сијече као и у Срба, сваки умијеси по један велики сомун, у који се метне по читав шаран. Кад поп дође да прекади, он сомун овај пресијече попола, па једну полу узме себи, а друга остане домаћину; и будући да поп гледа свагда да узме ону половину у којој је шаран, за то се домаћица стара, или сомун тако да умијеси, да се не познаје, гдје је шаран, већ поп нека га сијече на А крстина кума по прсима 4) Frauenname, nomen feminae. крсТИНА, f. ein Frauenname, nomen feminae: Но Крстиња кнежева љубовца КРСТИТЕЉ ЈОВАН, m. Sobann ber Èäufer, Joannes baptista: Једно јесте царе Дуклијане, А друго је крсшишељ Јоване ћен и. крштен) taufen, baptizo. срећу, или на оној страни да га извиси, гдје шарана нема, и тако да би попа пре-| варила, као што се често и догађа, и домаћица се оваком пријеваром поноси, а н поп јој се смије. cf. прислављати. КРСТ, крста, m. 1) baš Rreuз, стих, н. п. крст од дрвета или од злата; крст што човјек начини на себи кад се прекрсти; крст што код својега потписанога имена на-крстити, тим, v. pf. u. impf. (part. pass, кршчини онај који не зна писати. 2) нема га у крсту, feines Kleiden gibts nidt in ber Christenheit, non invenies parem in christianis. 3) крст на небу, ein Seftirn, astrum. 4) гомила (у паорији, гдје се даје десетак) од 20 (а у крајини од 18) снопа жита; a крешина је мања од крста (у паорији од 10 снопа, у крајини може бити и од 18, и онда се каже да је у крстини читав крст): десет крста насадио на гувну, cf. крстина 2. КРСТА, крста, n. pl. 1) baš Kreuz, als ein heil] bes Rörpers, regio sacra, lumbus. 2) носити крста или крсте, cf. завјетина : Од тада су крсша настанула КРСТА, m. Mannšname, nomen viri. КРСТАТ, а, о, 1) н. п. барјак, орао, Kreuz-| КРСТИТИ СЕ, тӥм çe, v. r. 1) impf. u. pf. getauft КРСТОВ Дӑн, ва дне, m. baš Geft beš Rreuzes, be- КРСТОНОШЕ, f. pl. cf. завјетина. Fahne, signatum cruce, vexillum cruciatum: KPT, а, 0, 1) крто месо, das Fleisch allein mit Да застрелим орла крсташога 2) крстат пут, vide раскршће: Када дође на крсташе путе Ausschluß des Fettes, carnes excepto adipe, cf. кртина. 2) н. п. дрво, гвожђе, fpröbe, unbieg= fam, durus, fragilis. КРСТАЦ, сца, m. 1) у Гацку караула с неко-| КРТАН, m. (у Сријему) vide сукало. 2) брдо између Црмнице и Паштровића, ein 2erg, montis nomen. КРСТАЧА, f. 1) Stamm, tümmel eines Kreuze, trunca crux. 2) (у Рисну) рече се за вјештицу, као да јој се име пред дјецом не би споменуло, cf. рогуља. КРСТАЧЕ, f. pl.: Ту Осману јадну запануше На Крсмаче на дебеле доце КРСТАШ, крсташа, m. 1) крсташ талијер, Ser Kronthaler, thalerus. 2) крсташ орао, ber Kreuzabler (?), aquilae genus. 3) крсташ барјак, bie Kreuzfabne, vexillum cruciatum: | Крсташ га је барјак поклопно КРСТАШИНА, f. (у Ц. г.) augm. v. крсташ: Док Долеће крсташина орле — То не бјеше крсташина орле Но то бјеше Миконићу Марко — КРСТАШИЦА, f. ber balbe Fronthaler, aud без vierte Theil desselben, thaleri cruciati dimidia, et vel quarta pars. крсти, крста, m. pl. vide крста. БРСТИ КЎМЕ ДЕТЕ, (у Сријему) friedenber Slee, trifolium reptans Linn. КРСТИНА, f. 1) augm. v. крст. 2) etlide Sarben, bie auf bem Gelbe beifammen liegen, mergitum| cumulus, cf. крст. 3) у самара стражњи крај који је горе у накрст састављен: Свака штица свата ударила, KPTÈнА, f. 1) (кртпна) das Fleisch, mit Ausschluß КРТИЦА, f. ber Maulmurf, talpa. КРТО, кртола, m. (у Хрв.) Urt Rorb, corbis ge- кртог, m. ber Unrath im 3immer, sordes in cu- крТОЖЕЊЕ, n. Unrath-maden im Žimmer, con- КРТОЛЕ, f. pl. општина између Котора и кртолиште, п. (у Ц. г.) Drt wo Kartoffel ge= КРТОПРЂА, m. (у Сријему) vide сукало. КРУГ, m. 1) eine deibe, discus. 2) онај темељ од дрвета што се на дно бунара метне, те се назида, cf. колач. 3) (у Далм.) округло мјесто, н. п. главица или њива, 4) (у Ц. г.) кад се змија савије у круг: Сјекни ка, змија из круга. Вода мутна а дјевојка круша, Те потону Филип и Анета. —. крутулав, a, o, bidlid, subcrassus. ка хаљина без рукава, која се пресамити| КРУЂИНА, f. bie Dice, crassities. КРУЖАТ, кружата, п. (у Рисну) чохана крат и по њој се опаще; многи имају на кружа-|КРЎХ, m. (по зап. кр.) vide хљеб: С трбухом ту спријед сребрна пуца с обје стране: Неки бројн пуца на кружащу -. за крухом; Што је руха на мени је, што је круха у мени је. КРУШАЦ, шца, m. һур. в. крух. КРУШАЦ, шца, ш. т.ј. соли, ein Brođen Balt, КРУШЕВАЦ, ёвца, m. tabt (uno Muinen) in Уз кољено, паше Крујанина КРУМА, f, вода која тече кроз Дукађин и утјече у Дрим. Украј ове воде близу Дрима стоје зидине од града за који се припови- КРУШЕВАЧКИ, ка, ко, von Крушевац. једа да је у њему сједно Лека калешан. КРУШЕВИЦА, f, кнежина у Требињском кадиКРУНА, f. bie Krone, corona. cf, коруна. КРУНА, f. hyp. v. Крунија. КРУНАСТ, а, о, н. п. кокош, gefront, coronatus, КРУНИЈА, f. Frauenname, nomen feminae. КРУНИТИ, крӳним, v. impf. bröceln, pflüden, car- Бул се круни те ђевојку буди — луку. КРУШЁДОЛ, m. 1) намастир у Фрушкој горн. КРУШИТИ, крӯшим, v. impf. bröcteln, сагро, н. racius КРУПА, f. 1) ber Pagel, Braupen, grando; кру-|КРУШКОВАЧА, f, ber Mirnftod, fustis piracius. па се разликује од града по томе што је КРУШКОВИНА, f. bas Mirnholy, lignum piri. ситнија и мекша и пада највише у зимно до- | КРУШКОВИЦА, f. Birnbranntwein, vinum ustum ба а град само љети; cf. цигани, сугра- e piris. Дица: Снијег паде около Мостара, 2) намастир у Далмацији. КРУШИЙ, на, но, н. п. пећ, 23rot-, panis, cf. хљебни. КРУШЧИЋ, m. dim. v. крушац. 21 КРУШЧИЋ, m. dim. ein Éleiner Dirnbaum, pirus КРУПА, f. град у Турској Хрватској на Уни, од parva. КРУПАН, пна, пно, (крупна, на, нô) 1) н. п. со, KPYNATHA,^ {f, Urt Fisch, piscis genus, КРЎПАТКА, KPỲNHQA, f. T. j. coлn, die Graupe, das Stück, frustum, fragmentum. КРУПНИК, m. eine 2rt Betreibepflange, triticum КРУПНИНА, f. grobe, große aden, crassitudo. КРУСОВОЉ, m. (у Ц. г.) Ebrnfobulle: Поп Зловоља чита крусовоља КРУТ, крута, то, (крути, та, то, comp. крући) dick, crassus: КРХАЊЕ, п. 1) дas Berbreden, fractio. 2) baš Su= КРЦАЊЕ, n. a nađen (Wufnađen), fractio, elisio. КРЦАТ, а, о, 1) part, pass. von крцати. 2) (у Боци и у Сријему) пуно крцашо, т. ј. увршно, набијено, vollauf, affatim; у Боци се каже и: крцаша кућа жена, |