Page images
PDF
EPUB

Божићу, а

јевима, амо

КРЁСТАЛИЦА,

КРЁшити, Шим, v. impf. (у Паштр) wафjen, КРИВАЧА, f. Ba8 $rummitad (als ein @pottna

gebeiben, crescere, proficere: Aa Th kpewu me für den Säbel), curvus acinaces. и реуин свака твоја работа како вода о КРИВАЧки, н. п. ударио га пушком кривачки,

лист и трава о Бурђеву дне ! т. б. као батином или кривачом, wie mit (кад дају добру молитву. У нашијем кра- einem Prügel, ut fusti.

к истоку ик сјеверу, воде се | КРИвіш, кривана, т. крив велнќи нож, ein зими замрзну и ослабе, али онамо у жуп- langes krummes Mesfer, culter longior cur vus : номе приморју, гдје мјесто снијега пада Он кривааа вади иза паса, киша, онда су нај јаче).

На Турчина јуриш учинио f. der Häher, graculus, cf. kpeja. KPABAA, f. das Unrecht, injuria: ako npaBua re КРЁШТЕЛИЦА,

поможе, кривда не ће помоћи. КРЁШТЕЛичJй, чја, чје, babere, graculorum.

КРИвӣ вЈЁТАР, (у Хрв.) vidе кривац 2. ReЖА, f. некака дивља патка, 2rt milve &nte, кривина, f. Die Srüтте, curvitas.

anatis ferae genus, cf. кржуља, крца. КРИвити, кривим, v. impf. ) што, fruіtеп, кЁЖАВ, а, о, vidе кржљав.

curvo. 2) Kora, beschuldigen, aecuso, incuso. m. It gemeinen Xautabafé, кейвити ск, кривим се, т. г. impf. brüler (mie КРЖАк, кржака, herbae nicotianae vilioris genus.

der Ochs), aud vom Kinde, elamo. КРЖИЦА, f. dim. p. кржа. •

КРИвљЁЊЕ, П. ) баѕ mrummen, curvation. 2) ва КРЖЉАВ, а, о, уidе кршљав.

Beschuldigen, acéusatio. 3) Brüllen, clamatio. КРЖуљА, f, (у Боци) мала дивља патка, eine | КРИвЊАВА, f. Das 25rüler (bes Xinoviepes), тиArt wilder Ente, anatis ferae genus.

gitus: стоји га кривњава. КРЗАти, зам, у. г. impf. abvеgеn, detero.

КРИво, unreot, injuria :
КРЗАТА СЕ, зам се, v. . impf. 3) abgemegt wer: Брате Мићо, није по те краево

деп, deteror. 2) крзају се око њега дјевојке, КРИвдвРАТ, а, о, frummраlfig, ineurvicervicus: т. б. отимају се, wetteifern, cоntеndеrе.

Сви би момци кривовраши били TP3AẤPATA*, M. Frauenhüter, Oberverschnittene, Гледајући у звездице сјајне eunuchorum praefectus:

КРИвдГЛАВ, а, о, који главу на криво носи, И својега агу крзларағу

Жrummfopf, ineurviceps, cf. кривоврат. КРЗНАР, крзнaрa, m. (у Хрв.) per Surfфner, KPHвдлуз, а, о, Яrummarfф, eurvi podicis. pellio, ef. кожухар, Ћурчија.

КРИвддРІНКА, f. некака крушка с кривнјем КРЗница, f. Sas saufқетте, баs Sauftum, vestis дршком, 2rt Birnen, piri genus. baptismalis, linteum baptismale.

КРИвоклётник, кривоклетника, m. Ser Sein: КРИв, крива, во(криви, ва, вд, сотр. кривљй)

eidige, perjurus. 1) krumm, curvus. 2) fouldig (eines Verbre: KPHBÒHOF, a, o, krummbeinig, curvipes. фens), reus, 3) (може се чути гдјешто) fabul- кривошнЈА, m. per Srummbalfige, incurvicerdig (Geld), qui debet, debitor: ja cam reón

vicus. нешто крив.

КРИвдшИЈАнин, т. (рі. Кривошијани) liter КРИВА, f. ) крива сабља, ein Obel, acinaees:

by Кривошнје : Да није Ришњана и Криод бедре сам криву извадно

вошијана, Бока биТурцима харачплаћала. 2) (у Лици) некакав новац (чини ми се од кривдшиЈЕ, f. pl. више Рисна на планннн као 30 крајцара), 2rt элünje, numi genus.. мала кнежиница (од 250 кућа и око 1200 КРИвадак, ватка, т. баѕ gеtrummte Зейд (6. 3. душа).

eine schlechte Flinte, Pistole). КРИВАЈА, f. 3) ријека у Поцерини. 2) намастир

КРИВудило, m. per nigt Set rефten 23es folat,

exorbitator. на тој ријеци. 3) село око те ријеке. 4) У КРИвЎДАЊЕ, п. 1) бав Офlängeln, sinuatio. 2) bie Босни некака вода. cf. Bазућа.

Abweichung, exorbitatio. КРИВАк, креака, m. ein Diebҳеђnertudt, nu- КРИвЎДАти, дам, v. impf. 1) fiфängeIn, singmus septem deeim cruciferorum.

or: пут кривуда овамо онамо. 2) wiФt деп КРИВАЊА, f. (у Дубр.) грожђе, којега су пуца| rechten Weg verfolgen, exorbito. крива, 2rt 28eintraube, uvae | КРИВӯљACт, а, о, trumm, curvus.

KPйдимицв, (у Боци) vidе кришом. КРИВАЊЕ, n. Sad zeigen auf eine Meite, incur-KPЙЖ, крижа, т. тако зову кршћани крса vatio, inclinatio.

од дрвета или од чега другога, али крст КРИВАТИ, кривам, v. impf. fіф пеigen auf eine који човјек прекрстивши се начини на сеSeite, inclinor:

би, не зову криж него крси, као што гога арцу с десне стране,

воре и крсшиши се и прекрсавши се тешку топузину,

и т. д. Такон хришћанн, који не говоре кривни тамо ни амо .

криж него крса, говоре свуда раскри. КРИВАЦ, вца, т. 5) беrофultige, 23erbreper, reus:

жиши, крижаши и кришка. биједа на правога кривца. 2) (у Хрв.) нека- КРИЖАк, крижака, т. (у Хрв.) vidе крсташ 1. кав вјетар,

се зове в криви вјешар.[КРИЖАК, кришка, m. hyp. в, криж.

дугуљаста и genus.

Објеси Аслијеве Де не

који

KPieties,
KPUKAP, Rp

(талијер)
KPÁXATI, K

н, п. лубе.

КРИЖЕВАД, ,
дничкој (е
де), 2) вар
Kroatien, no
КРИжиъ, т.
КРііжні ВРАТ

Крижжа ва
КРИждПУТЕ, па
ЖPЙЗмя, f. (у й
ЖРёзиліње. »
КРИЗмАти, ман,

ремо,
КРИЈЕЊЕ, П. дав
КРИЈвс, т. (pl.
шта се ложи
дова дне, Петр
das Johanniste
која се ложи
(в. и. уз бербу),

уочи Jer. 3)

[ocr errors]

бубице.

р.) vidе трёшња.

кресови. КРИЈЁсниЦА, f. (у

амка, у Дуб
свитац 1. У Xpi
су искре од кри

њих постале ов.
КРИЈЕш, т. (у дуба
КРИЈЕИВА, f. (У Ауа
КРИЈУМЧАРЁЊв, п. де

gelei, mercatura v
морју) трг какав
царине,

das Schneiden, seissio.
Mkapa, m. (y Aarmvide kperaun KPÚAO, n. 1) der Flügel, ala. 2) der

| КРИЕ, m. hyp. р. Крста.
Trâm, v. impf. fchneiden, dissećo,

држи дијете у крилу ; лцу, јабуку, дувай.

Господар Роспођи евца, т. 3) ноње

На крилу засиао — међу Бруснице и села" Луњеви

у нахији Ру- 3) (у ц. г.) од чадора, Torb.
у Хрватској,
men urbis.

Thüre), vélum :
Stadt Kreuz in

оћу њему под чадора доћи, м. р. криж.

од чадора осјећи му крило n. pl. y ajeemu:

А кад дође шатору на врата, area отворај

Подиже му крило цеФердано: (у Хрв.) vidе раекршће.

КРИло, т. еіn криласт нaзимац, cin) Firneelung, confirmatio.

rum notamı gerens. confirmatio.

КРИлоЊА, m. ein Офs Ser am 8 . impf. (9 kph.) firmeln, con- KPNAOITIA, f. ein am Bauche weißes

(als hätte er ein Vortuch), bovie Perbergen, oecultatio.

alba circa alvum.

КРЙИЦЕ, (у Цет.) vidе кридим ресови ) Ивана дне, уочи Ва

2) (у хрв.) натра KPйн, т. (у војв. по варошнма) два дне и уочи Бурђева дне, КРИНЧИЦА, f. (у Дубр.) eine Flein

дичино цвијеће. друға евака ватра, бравма о каком весељу | кейњица, f. pi. мјесто каменнто

tella. . jedes Betuftigungsfeuer. ef.

јечкој, гдје је разбијен сера Хрв.

дине око Тројачина дне) од ка совнику свејешњак) vide у Славонија сви

Царев лав (318 Црногораца атској се приповиједа да

међу рањениңима био је влад јеса оживљеле, я тако од

ту су Црногорци добили S6 ба

Преко Снњца н преко Криња
КРИдцE, п. dim. , крило.
КРЙc, m. (у војв ) Ser Ofrіев, gla

HPİC, m. (зап.) vidе кријес. Soleichhandel, die Schmug HPHCHHU, 1. (san.) vide kphjecna etita.

КРітн, кријем, v. impf. perbergen,

( КРИЈУмчарити, кријуарим, f. impf. (у при- КРИЧАЊЕ, n. Bas Borprepigen, admo Ароносити кријуба без | КРИЧАти, чим, v. impf. Borprevigen

caveat. . КРИШКА, f. н. п. јабуке, лубенице,

6a, eine Schnitte, segmentum. mercaturam vetitain facere.

HPÀDIRAPA, f. eine Art Müße, mitr КРИкнути, крикнём, v. pf. (у ц. г.) aufreien,

stinctae genus.

КРИчица, f. dim. ein Офnittфе, Савић Внкну када соко крикну:

gmentum. KPHAAH, m. Mannsname, nomen viri.

bber pen Заиф Бабень, КРКА, f. 3) вода у Далмацији, која

дина утјече у море. 2) намастир Ben Fled (wie Flügel bye, robeye, einen weil

КРКА, f. (у војв.) ) чорба од слатка Aügelte, alatüs, Beina

још није преврелој, 2rt Proftғиру Гења крилатица. 2) (у |

sto. 2) болест на подраслим гу. дрила те крамании

koje kpve a nineyjy, eine Kranke

gen Gänse, morbus quidam ansert KËKAU! Wort einen rauschenden Fall

nen. | КРКАЧА, f. н. п. носити дијете на е

Kind auf dem Rücken (butepad) tre или цичи змија критика

es seine Hände um den Hals des КРИЛАЧА, f. (у ц. ғ.) не кака мала тяца, 2rt

schlingt, gesto in dorso. КРИЛАш, крилаша, т. 3) бer 20extbalet, thаlе

|КРКАЧКА, f. (у ц. г.) vide Rркача. ::

КРКААЛГА, f. (у Сријету) она вуна ко. rus cum aquila (loco Crucis). 2) Urt Schiffe an der Donau von Belgrad abivárts, navis ge

са шнвеннјех кожуха eаeтpнгу.

жуха око рукава и онаколо, биде КРИЛАшчин, т. hесарски дукат, ein Uterrer

difcher Dukaten, aureus austriacus. ef. Mama-HPRABHEATH, Amêm, v. pf. caerpaħA E

gleichban bele treiben, femuggeln,

[ocr errors]

exclamo:

habens.

КРИЛАст, а, о, н. п, свих

)
notam (quaisi alarum
KPHAAT, a, 0, geflügelt,
КРИЛАТИЦА, т. 1) бес Я

alatus,
me des Helden Peda:
Ц. г.) некака змија;
wa;

[ocr errors]

Vogel, avis genus.

nus.
КРИЛАШ, m, vidе крилоња.

рија, крменција,

у.

[ocr errors]
[ocr errors]

КРКљањЕ, п. 5a8 Braufen bes fiependen 2Bajers, крмачу зове се кршачар. Кад који дигне fremitus.

свој штап да одбије крмачу онда крмачар КРКЊАти, љам.

impf. н. п. лонац, купус у гледа не би ли прије њега метнуо свој штап лонцу, braufen (im fieрeпрen Xopfe), fremo. у његову кућу, па ако то учини онда он КРКМЕТА, кркмета, п. pl. vіdе зулови.

остане на кућн а онај који је остао без КРКНУти, кркнём, v. pf. н. п, не смије од ње- куће иде те гони крмачу. Ако крмача кад

er darf nicht mudsen, muttio. га кркнути,

је крмачар удари штапом погоди кога од dim. p. крктање. КРКОРЁње, п.

играча уногу од кољена доље, онда , кажу КРКОРИти, рим, аlѕ dim. p. крктатн.

да га је окарио, ну један пут сви повикинота, m. (у ц. г.) мушки надимак.

кавшн: олара мцјена, брже боље мијеКРЕТАЊЕ, n. vіdе кркљање.

њају куће, у којему мијењању и кршачар глекектАти, крићем, v. impf. vіdе кркљати. да не би ли свој штап метнуо гдје у кућу KPKYMA, t. eine Art Flußfisd, piscis genus.

прије другога, па који остане без куће оКРКУшиця, f. dim. p. кркуша.

нај гони крмачу. Ако би крмачар сатјерао КРАТКА, f. (у Хрв.) Der Säfig, cavea, cf. кавез,

крмачуу казан, и онда куће мијењају као и кобача.

прије. УШумадији гдјешто крмача се у оКРЛИЈЁши, м. р. (у Дубр.) vidе бројанице.

вој игрн зове и буџа а гдјешто н гўца. келивши, m. pl. (у Боци) Офuffelbeine, ju- КРМАЧАР, m. који гонн крмачу кад се игра крgulum.

маче. cf. крмача. КР., m. (у Сријему) Die байдiftel, sonchus o-1 КРМАчётння, f. augm. , крмача. leraceus L.

КРМАЧин, а, о, деr Фаи, porcae. КРБА, f. vіdе крпељ.

КРМАЧИНА (крмачина), f. augm. p. крмача. КРљА, f. ) ein 8to pols, caudex, cf, крљад. 2) | КРМАЧИЦА, f. dim. в. крмача. Ево сам тн чету подигао:

КРМЕ, мета, n. Sag Офwein, sus. До бијеле Кр.ље винограда

КРМЕГУША, f. (у Ц. г.) некаква тица, Лrt 30: KP.BAA, m. ein Block Holy, caudex.

gel, avis quaedam. КРљадак, крљатка, т. dim. p. крљад. КРМЁљ, f. 5) бie 2Гugenbutter, gramiae. 2) у лозе, КРљАдит, Т. dim. p. крљад.

cf. око и крмељ. КРЉУШІт, f. Die Офиppe, squama.

KPMќЉАЊк, п. бав Зriefen, lippitado ocuKPM, крма, mi, tast #rim:

lorum.

. Сави књигу, посла Крму 6°јелом

KPMќЊАти, љам, v. impf. triefen, lippio. КРМА, f. ) (у Хрв.) храна за марву: сијено, KPMEљив, а, о, рой 21ugenbutter, gramiosus.

слама и т. д. Тав (28inter») Sutter, pabulum, (КРМЁнциЈА (крменција), f. vіdе мацарија. cf. maka. 3) das Steuerruder, gubernaculum, KoMETHHA, f. das Schweinfleisch, caro suilla. cf. корман, Аумен:

КРМЕпіци, haкa, m. pl. (фersbaft) опанци од На галији стотина Турака

крмеће коже. Од стотина Турските градова,

KPMERÀ, hå, hê, Schweins-, suillus. А на крми кичић Усенне

KPMEшцE, цета, п. dim. Bas Bфweinфеn, sliKPMÂA, f. (coll.) die Schweine, sues, porci. cula, suculus. КРМАК, мка, м. (voc. криче) Ваз (männliфе)| KPMити, крийм, v. impf. 3) хранити стоку,

futSchwein, porcus.

tern, pabulo. 2) fteuern, guberno. 3) чим, KÒMAP, kpmápa, m. der Steuermann, guberna- Іenten, regieren, rego, cf. управљати. tоr, cf. корманош, думeнциjа.

КРмИЦА, f. dim. p. крма. КРМАЎКАЊЕ, n. vіdе маукање.

KPMљЁње, п. ) баs Suttern, pabulatio. 2) дав КРМАЎКАТң маучём, v. impf. vіdе маукати. Steuern, gubernatio. 3) das Lenken, Regieren, KoMAYA, f. (pl. gen. kpmaya) :) die Sau, porca. Leiten, rectio.

2) ein Pirtenjpiel (trainifф аиф свињка), lu-KPMcки, кa, кo, (у ц. г.) vidе крмећи, свињdi genus, у овој нгри крмача се зове око ски: какав Влах, крмска потурице!

дугачко и подебело дрво (од Нека бјежи крмска потурица прилике као пократак врањ). Играчи нcкo-| KPMци, крмака, т. pl. Sіе Офwеine, sues, porci. пају у земљи повелику јаму, па око ње у-KPMчит, m, dim. p. криак. наоколо (око два три корака од ње) толн-1 КРңдијA, f. 1) велика гомила чега без реда, Ко мањијех јамица колико је њих. Велика großer Haufen übereinander geworfener Ge:

сриједи зове се казан, а оне genitänye, cumulus: цијела крндија по сомање унаоколо зову се куће. Кад се стану би. 2) планина између Нашица и Пожеге. играти, сваки играч стане код једне куће кPHйк, крійка, m. (у Боци) vidе крвник: (обрнувши

се ка казану) и метне у њу крај На снаги тн главе није, од свога тапа; један споља криачу тје. Крници је осјекоше pa ЦІтапом

и хоће да је сатјера у казан, КРнички, а, о, (у Боци) vidе крвнички. а остали сви ваља то да бране и својнјем ІКРАово, n. : штаповяма да је одбијају. Онај који тјера Долазно у равно Крново

три прста

[ocr errors]

она јама у

[ocr errors]

KPHYTH, HE

га о зе KPS, நமகள் Порава

и

[ocr errors]

Ко највр КРЊА, m. (в КРЊА, (у

Die Speide КРЊАВ, а, о, КРЊАЧА, f. ве, суда), tum, ef. рби

m. (у Боцн)
вилвци (н. п. кад се зуб ва-

КРњАДАК, атка

који остане ди па се сл

КРЊАст, а, о,
RP
கங்கா, n.
ВРЊАЧА, f. (у

уминуише

лето

tus e zea. КРЊква, М.:

Док Крњево

pњен), брiitteris, difissus,
lus, . B. Menso mit abge-
2. Фg. Некакав крњо арам-

Ру са својијем друштвом

sv. pf. O schlagen, pereatio: 2) spayo JKPÔT, Kpòja, m. der Schnitt, seet
wby, niederwerfen, projicio.
ље, (крњй, ња, ње) vidе крњав :

|КРОЈАч, кројача, m. 1) беr 6 ена и крю лона, штета готова ;

vestiscus, cf. терзија, шаван дође јели крњој

кратак и широк нож којим к

Schneidewerkzeug der Kürschnei "), коре од ножа или од сабље, вебэлчев, а, о, бев Офneilers, . vagina

pellionum, п, лонац, Тріttеrіg, fissilis.

КРдачки, ка, кӧ, Офneiber=, за мад од чега разбијенога (тик

КРдэЁњк, n. Sa® Зufфneiбеп бе; in abgebrochenes Stúc, fragmen- KPÒJHTH, jâm, v. impf. zuschr

ad formulam.

fоrmulаm: Двапут мјери, тр

комад од зуба кромид, m. (у Подгорици) црни MH), der Stummel, mutilum.

сера. іdе крња В.

КРдмити ЛУК, т. (у Боци) vid. vidе крмаукање.

КРдпити, пим, v. impf. Грейреп, ваучём, vidе крамаукати.

КРОпљЕЊЕ, n. Sas ©prufen, as

КРОСНА, f. 1) (у Хрв. у кршћан КРЊАУҚАти, кранији) кукурузан хљеб у кн-КРОСРЁд, mitten bur), рег. село, gefaueres Rufutu%Brot, panis fermenta-|КРОТАК, тка, тќо, дајт,fanftmй

крошак као јагње. KPOтко, fanft, mаnѕuеte:

Ал' му Богдан крошко одг. impr. zersplittern, diffindo.

КРдтост, кротости, f. Sіе Зађе

muth, mansuetudo. KØBÊBE, 11. das gepattern, diffissio. 1. Човјек (без уха), во (без крочити, нрдчим, v. pn. einer

dum facio: болестанје; не мо Скочи Турчин ка? да се при.

Једном крочи, даткоња док вјека, да ударе на њу. У КРОшњА, Е. (у дубр. н даље к

Другом крочи, коња појаха за хајдуке, и обувши је-КРОШЊАст, а, о, (у Сријему),

тарица.

ј. широко (горе у гранама), 3ао, још да свеже чет, пак ће онда за крња- (КРОщЊАТ, а, о, vidе крошљаст. ви бардак да пије ракије). Крњо чувши то |КРОшњЕ, f. р. (у Сријему и у

савијена дрвета испреплета

те се у њему носи слама споља, помисли да је његово друштво од

6 некуА ушло у кућу, и да их је домаћин пола |

upare), eine Art Heutrage, fe повезао, поплаши се и побјегне. На ово човјекобувајући се рекао: „Да се не изда- КРПА, f. (pl. gen. крпа) 1) ein lee налин у Црној гори приповнједа се да је | РОшто, (кроз што) (у војв.) vi

има или обувачама) а many), lacinia. 2) крпа плата нањ ударити, по- Leinwand von 20 Éden, massa li и да њему

гуњска, Дrt wоuеnеr Земя: се поплаше и побјегну.

genus: ова је крпа као дома

сукно, али изнутра има ресе Rommelte Ziege capra

KPNA, m. der Flider, sartor cerdo. KPHOPOTA, f. eine bornganmelt, mutilus cornu.

natio: Тріеж н криеж по св. KPбв, крова, т. (1oc. крову) бав Таф, tесtеm. | КРПЕН, m. Bas Sliverf, bie Lide

КРПели, крпела, f. рі: бав Berbino KPÖBAHA, f. fohlechtes, ut genießbares Heu (was

Jochpaare Odfen am Pfluge, jugi КРПЕы, крпеља, m. 3) еіnе ёфаfla

2) vide kpri ry3. KPOBHAT, a, 0, H. . kyba, mit Stroh, Heu be

КРПЁТА, г. (у Доброти) шарена и

ћнны, што стојн на столу (. carpetta), der Tischteppich, tápetun

ponenidаm, cf. трпежњак.
КРО3, mit acc.) риф, ре: кров воду; кро- |

КРІПётина, fi augm. u: крпа.
КРОВУБИНА, f augm. p. кровина.

| КРПЕЦИЈА, m, vidе крпа.
КРОЗА, за ме, кроға те; cf. крошто:

20 врова те огријати сунце

[graphic]

јек се у кућн обувао не

књити, крюйм, КРњо, м. (јуж.) на

рога), суд (о nicht gang, mul Tchnittenem Obri баша околи у), кућу некакога тај истиф мах чої знајући ништа дну ногу, рече па крња за уши

: нет свечах, jоur пет,

(т. ј. пет је прста све

cf. крошње.

јелн
яма друштва

је од сукна.

мо" (ваља да 'опани они који су споља ж инсле да он у кућн то говория и тако КРњОРОг, а, о, боепе

cornu mutila.

gebrauchen wäre).

casa.

jum Daddeden nur ju

п dect, tectus stramine. КРдвЊАЧА, f. Otrobbutte,

КРдзію, т. і, кроз њега.

КРозАЊА,

КРПИГӮЗ, m, quirlfürmiger Xennіф, panicum ver- каже свакоме на походу: „Дођите и сјуticillatum. .

тра на чашу ракије.” и тако их сваки дан КРПИЈЕл, т. (у Ц. г.) vidе крпељ.

позива од вечере на доручак, а од доручКРІнти, пим, v. impf. ) fliden, pannum аdѕuo. ка на ручак), а пријатељи већ ондје и оста2) kora, schelten, increpo. 1:

ну. Сјутрадан дођу рано на доручак, па КРПИЦА, f. dim. p. крпа.

іноіlly мало доцније на ручак. Прије ручка или на КРПЉАнӣк, ќрпљаника, m. пут или пртина од ручак, треба да дође и поп да аренади

крпаља, еіnе mіttеlft Ser крпље детафte и да очати кољиво. Кад већ буде око поSchneebahn, via per nives instrumento kpn.be ла ручка, онда запале воштану свијећу, dicto facta. ,

а донесу тамјана и вина, те устану у слаКРПљк, крпаља, f. р. (у Херц.) као обручи, ву: помоле се Богу, једу кољиво, обреде

што се непријечају (аскрие) дретвом или се вином (напијајући: „За славе небеске, опутом, те чобани и ловци по Херцего- која може да нам поможе”) и ломе (домавини обувају на ноге, да се може ићн по- ћнн с попом или ским другим кад нема Bpå chujera, der Schneeschub, calceatus qui- попа) крски колач (који мора бити од dam per nives vadantium:

шенична брашна у кисело умијешен и Mа да видиш Радовић Шћепана,

нашаран поскурњаком; једну четвртину Врбове је краље направно,

од тога колача даду попу, једну домаћици, Па разгази снијег у планину — {{

- а двије они једу; пјевају (два и два) у славу: КРПЉЕЊЕ, n. Bas listen, reparatio.

Ко пије вино за славе Божје, т. 1 ч. , 111.93 КРПУРИНА, f. vіdе крпетина. i ui :

Помоз' му Боже и славо Божја! 5 14 13 1 КРПУША, f. (у Боци) vidе крпељ.

А шта је љепше од славе Божје, 20 мин KÔCMAH, m. Mannsname, nomen viri.

И од вечере с правдом стечене? 1 1 1 КРСМЕ*, мета, п. (у Србији) vidе мртвина. По том сједу опет, и пијући и једући разКРсни, на, но, п. п. колач, свијећа, јum раив: говарају се и пјевају до мрака (домаћин не

patron gehörig, pertinens ad diem patrono сједа за сто, него стоји гологлав и служи coeliti sacrum, laralis (?).

гостима вино и ракију). Тако славе три даКРСНИЦЕ, f. р. у сабље или у мача оно гдје на (само што не устају више у славу ;

се држи руком, беr Griff am Cabel, capus, други се дaн крсног имена зове појутарје, cf. балчак:

а трећн уставци), а пријатељи одлазе чак Докле им се сабље поломише

четврти дан. У Херцеговини по гдјекојиДо крсницах и руках десницах.

јем мјестима гости сједе доклегод у доКРсно йМЕ, п. Сваки Србин има по један дан маћина има пића, а кад он пошљедње из

угодини кога он слави, и то се зове крсно несе на софру, изнесе: с њиме и празне име, свешй, свёшо, и благ дан. Дома- савијене мјешине (у којима се пиће из ћин се старан приправља за цијелу годину - другијех мјеста доноси). Кад то гости, викако ће ис чим ће прославити крсно име. с де онда како попију оно што је на соФрн, Кад буде уочи крснога нмена пред ноћ, узима сваки своју пушку и одлази. И најонда зађе један из куће (обично млађи) по 1. горн сиромах треба да прослави своје селу те зовне (на крсно име) све сељаке, крсно име макар продао какво живинче, који оно крсно име не славе; тај пред или друго што из куће, те купио ракије сваком кућом скине капу и обично овако (ако своје нема) ностало што му ваља. почне: „Божја кућа и ваша ! поздравио Понајвише славе Никољдан, Јовањдан, је отац (или брат) да дођете довече на Ђурђевдан, Аранђелов дан, и т. д. и то се чашу ракије: да се разговоримо и да ма- не мијења, него остаје од кољена на коло ноћн поткратно ; што буде свети Ни- љено: за то се сматрају као рођаци сви кокола (или који буде) донио, не ћемо са- ји славе једнога свеца. Жена славн мужекрити: дођите, немојте да не дођете,” Кад- вље крсно ние(баш ако би јој муж и умръ0): буде увече, онда неком отиде домаћин, Помоз Боже н свети Ђорђије! неком пошље снна, неком најамника (же- Крсно име господара мога не увече слабо нау) или другога кога из Бугари сви око Тимока славе Никољдан, и куће. Кад званице долазе свечарима у осим крснога колача, који се сијече као и кућу, обично овако говоре: „Добар вече у Срба, сваки умијеси по један велики н честито ти свето! славио га много мета сомун, у који се метне по читав шаран. и година у здрављу и у весељу !” Гдјекоји Кад поп дође да прекади, он сомун овај понесу и јабуку, нли (по варошима) лимун, пресијече попола, па једну полу узме себя, те даду домаћину кад му назову добар вече. а друга остане домаћину ; и будући да поп А пријатељи из другијех села дођу и не- гледа свагда да узме ону половину у козванн, па ту сви вечерају, пију, разговара- јој је шаран, за то се домаћица стара, или ју се и пјевају до неко доба ноћн ; по том сомун тако да умијеси, да се не познаје, сељаци отиду сваки својој кући (домаћин | гдје је шаран, већ поп нека га сијече на

[ocr errors]
« PreviousContinue »