ђа, баз leiden, bie Zeit ba man Leinwanb | БЈЕЛОША, f. у загонеци, cf. толаш. bleicht, tempus insolandis linteis. БЈЕЛОШЉИВА, f. (у Рудн. н.) vide тургуња. БЈЕЛИЈАНКА, f. (у Уж. н.) Irt irnen, piri genus. БЈЕЛОШЉИВАЧА, f. ракија од бјелошљиве. БЈЁЛИКА, f. (у Ц. г.) ber Oplint, alburnum, cf. БЈЕЛӰг, m. (јуж.) bas meiße (männlice) фреіп, бељ, бакуља. porcus albus. Бјелило, п. (јуж.) 1) мјесто гдје се бијели плат-|БЈЕЛУГА, f. (јуж.) bie meife au, sus alba. Но, bie Leide, ber leidplan, locus insolandis|ВJёлугов, а, о, (јуж.) bes weißen dweins, porci linteis : Јека б’јели на бјелилу платно 2) die weiße Schminke, cerussa. albi. |БЈЕЛУТАК, тка, m. (јуж.) ber Quark, quarzum Linn. БЈЕЛИЉА, f. (јуж.) bie leiderin, insolatrix. |БЈЕЛУШАСТ, а, о, weißlid, subalbus, cf. субјел. БJЕЉА, m. ein Mannšname, nomen viri. БЈЕЉАР, бјељара, m. (у Дубр.) ber Rogenmadеr, gausaparius, cf. ћебеџија. bidus. БЈЕЛОБРК, m. (јуж.) ber einen blonōен фnurbart|БЈЕЉЕГ, m. (у Ц. г.) vide биљег: Сваки носи бјељег од Турчина bat, ahenobarbus (?). БЈелов, бјелова, m. (јуж.) ein weißer Sunb, ca- |БЈЕЉИНА, f. (al3 augm.) vide бијељ: Ко пруnis albus. жа ноге изван бјељине, озепшће му. Белов, а, о, (јуж.) von ber бјел-Éide, quercinus. БJÈСНИЛО, П. (јуж.) vide бјесноћа. БЈЕЛОВАР, Бјеловара, m. (јуж.) Štabt in Rroa=|БЈЕСНИТИ, НÉм, vide бјешњети. tien, nomen urbis. БЈЕЛОВА́РАЦ, рца, m. човјек из Бјеловара. num. БЈЕловљев, а, o, bes meifen Sunbes, canis albi. БЈЕЛОГРАБ, m. (у Ц. г.) дрво некако, Hrt Baum, arboris genus. БЈЕЛОГРЛИ, ла, лӧ, (јуж. ст.) meifhalfig, colli| albi : Град градила бјелогрла вила — БЈЕЛОгуз, т. Beißar[d, clunibus albis. БЈЕЛОГУЗА, f. (у Ц. г.) некака тица као плиска, Hrt Rogel, avis genus. Кажу да ове тице знмују у земљи у реду туривши кљун једна другој у перје. БЈЕЛОДАНО, adv. (y Ц. г.) fidtbarlid, cffenbar, clare, manifeste : Бјелодано да се обидемо nus. БЈЕЛӦЈУГ, m. (у Дубр.) јужни вјетар без кише, БЈЕлдлик, а, о, (јуж.) weißbađig, facie alba. albo. Црне горе и Бјелоиавлика - БЈЕСНОЋА, f. (јуж.) bie Buth, furor, rabies. |БЈЕСОМУЧАН, чна, чно, (јуж.) bämonic, daemo niacus. БЈЁЧВА, f. 1) (у горњ. приморjy) ber trumpf, tibiale, cf. чарапа. 2) (у Хрв.) женске докољенице, Frauen=докољенице, mulierum докољенице. БЈЕШЊЕЊЕ, П. (јуж.) дав Кafen, furor. werben, rabiosus fio : нешто бјесне пси ове БЛАВОР, блавора, m. (у Ц. г.) велика змија зубата, за коју кажу да не коље људи, него змије које људе кољу, Urt Odlange, serpentis genus. cf. блор. БЛАВОРУША, f. (у Ц. г.) vide блавор. cf. бло зе и овце; а крупно: говеда, bas Diel, pecudes. БЛАГО МЕНИ! благо теби! благо њему, mobil mir! beatum me! благо ли си мени! БЛАГОВАТИ, благујем, v. impf. fdmaufen,epulor: госовен, или: Бог да благосови! fid feg= nen lassen, Segen nehmen: У оба се ајдук благосови Благост, благости, f. bie Süte, Butmüthigfeit, bonitas. Или ћемо враговати, или ћемо благовати | БЛАГОЧАСТИВИ РИМ, m. (nad vasßns) fromm, (у прнповијеци); Ајте сада пијте и благујше БЛАГОВЕСТ, f. (ист.) vide благовијест. БЛАГОВИЈЕСТ (Говори се и благовијести pl.), f. (јуж.) bašeft Mariä Merfünbigung (ben 25. März), annunciatio B. V. М.: Благовијест приповијест (што се тиче зиме). Да човјек убије гују прије благовијести, па да усади у њезину главу чесно бијелога лука да никне | до благовијести, па да га задјене за капу на благовијест кад пође к цркви, онда би познао све жене које су вјештице : све би се купиле око њега да му отму или украду оно чесно (тако приповиједају). БЛАГОВИСТ, f. (зап.) vide благовијест. БЛАГОВЈЕШТЕНИЈЕ, n. (по манастирима) vide благовијест. БЛАГОВòЊЕ, n. (по зап. кр.) ber Bohlgerud, odor suavis, cf. мирис. БЛАГОДАТ, f. ber Gegen, favor, salus, incrementum: благодаш Божја пада на земљу (кад| иде кнша). БЛАГОДЕТ, f. vide благодат. БЛАГОДЕТАН, тна, тно, fegen$reid, salutaris, prosper. BлÄгOJE, M. Mannsname, nomen viri. БЛАГОСИЉАЊЕ, n. baš Vegnen, benedictio. БЛАГОСИЉАТИ, благосиљам, v. impf. fegnen, benedicere: Краљ га куне, Урош благосиља БЛАГОСЛИВЉАЊЕ, n. vide благосиљање. БЛАГОСЛИВЉАТИ, благослӥвљам, vide благосн љати. rechtgläubig, Gott recht verehrend, pius, orthodoxus. Срби кажу: први је Рим бно благочасшиви, па ће бити и пошљедњи. Благош! (у Ц. г.) vide благо : благош мени! Блаж, m. lafius, S. Blasius (3. febr.): Канделора зима фора; вели Блаж да је лаж (или: за њом иде Блаж, који вели да је лаж). cf. Влахо. БлÁЖЕН, а, о, 1) felig, beatus: Трпљен спасен по готову блажен. 2) (у Дубр.) као мјесто проклеш, Euphemismus für verfludt, maledictus: до подне сам стајао у тој блаженој комарди док сам оку меса купно. БЛА́ЖЕНА МАРИЈА, f. ben 17. Suli alten tyls, orњена Марија: Њим’долазн блажена Марија БЛАЖЕНА ПАЛИца, f. (у Ц. г.) vide бадњачица : Наложише блажене палице БЛАЖЕНИ ЧКАЉ, m. bie Rarbobenebifte, centaurea benedicta. Блаженство, n. bie eligfeit, beatitudo. БЛАЖЕЊЕ, 1) n. bas Effen von guten (b. i. Gleifds) Speisen, im Gegensaße des Fastens, epulatio. 2) bas Befanftigen, mitigatio. Блажити, блажим, v. impf. 1) (доље преко МоpaBe) fo viel als мрситні. 2) кога, befänftigen, mitigo. БЛАЖЊЕЊЕ, n. liebfofen, treideln, blanditiae. БЛАЗИНА, f. ( Хрв.) vide перина. БЛАЗИЊА, f.(у Кастелима) vide узглавље, јастук. Блазнити, блазним, v. impf. (у прим.) миловати (н. п. руком кога), liebfofen, ftreideln, blandior. Бліор, m. (у Ц. г.) vide блавор. БЛАТАН, тна тно, fothig, moraftig, lutosus. БЛАТАНЦЕ, n. dim. v. блато. БлатӥШТЕ, n 1) (у Боци) мјесто гдје је било блато (језеро), Drt wo einft ein Gee ge mefen, locus ubi lacus fuit. 2) nom. prорг. равнина у Ловћену ниже Ивановијех корита. Благослов, благослова, m. egen, benedictio. БЛАГОСЛОВЕН, благословена, но, (благословени, на, но) gefegnet, benedictus. БЛАГОСЛОВИНА, f. у приповијеци како је не-| какав хотећи уставити таљиге ухватно за чатлов па се чатлов скинуо и онај на таљигама побјегао а он с чатловом пао натрашке : Еј тужан! где не увати за осо-|БЛАТИШТЕ, n. augm. v. блато. вину и за благословину, него за оно што блато, п.1) ber Roth, lutum, сf.као. 2) (у Ц. г.) beree, lacus, cf. језеро. се смиче и намиче! БЛАГОСЛОВИТИ, гословим, v.pf. fegnen, benedico. | БЛАТОВИТ, а, o, voll Roth, lutosus. БЛАГОСЛОВИТИ СЕ, гословим се, v. г. pf. у ко- |БЛАТУШИНА, f. umpfwaffer, aqua palustris : га, vide благосовити се. - Напише се воде блашушине, БЛАГОСЛОВНО, у пјесми мјесто благословено : Блашко, m. ein Mannšname, nomen viri. БЕБЕТАЛО, m. vide блебеташ. terare. БЛЕБЕТАШ, блебеташа, m. (у Рисну) који блебеће којешта, ber Mlauberer, blaterator. БЛЕБЁТУША, f. bas Plaubermaul, blaterator,| blateratrix. Блёд, бледа, до, (бледи, да, до, comp. блёђа) (ист.) vide блијед. БЛЕДЕТИ, ДИМ, (ист.) vide блиједјети. Трећа је мана на теби, Што си ми блебан преблеђан — ьлÉJÂже, n. 1) das Blöken, balatus. 2) das Gaffen, hiatus. БЛÉЈАТИ, jüm, v. impf. 1) blöten, balo. 2) gaffen, Maulaffen feil haben, hio. BлÊK, M. der Blöklaut des Schafes, balatus: maкар блек не остао, т. ј. да би ни једна овца не остала. БЛЁКА, f. 1) баз 2 [öfen, balatio: стоји блека оваца. 2) (у Боци) будала, ber Dummbart, stultus, cf. блесан. БЛЕКА, f. (у Боцн) vide блёка 2. BAÉKHуTи, блêkнếм, v. pf. blöken, balare. Блид, блида, до, (блиди, да, до, comp. 6лиђй) (зап.) vide блнјед. БЛИДИТИ, дим, (зап.) vide блнједјети. Ближњаив, а, о, н. п. платно, т. ј. по којему су близни. БЛИЖЊЕЊЕ, П. bie Seburt von 3willingen, partus geminorum. БЛИЗАНАК, нка, m. vide близанац : Причувај ми два близанка сина БЛИЗАНАЦ, нца, m. Swilling, geminus. БЛИЗАНИЦА, f. bie willingsfcwefter, gemella. БЛИЗАНКА, f.: Свака овца двоје јагањаца, А близанка троје ојагњила — БЛИЗНА, f. (у Сријему) cf. близни. БЛИЗНА, f. (coll.) vide близнови. Близнак, близнака, m. (у Ц. г.) vide близанац (у пјесми мјесто синџирлије): Уњ сам вргаʼ два брата близнака Близне, близнета, n. ber 3willing, geminus (sine discrimine sexus). од основе) и тако се оче те се у платну познаје; жене послије увлаче иглом конце Ꭹ близне да се не би познавале. cf. попуњавати. влизнити се, близним се, v. impf. Brillinge gebären, geminos pario. Близнови, близнова, m. pl. (dat. близновима) Близу, (comp. ближе) пађе, ргоре. БЛИЈЕД, блиједа, до, (блиједи, да, до, comp. БЛИЈЕШТИТИ, Щтам, v. impf. блијеште му очи, geblendet werden, praestringuntur oculi splendore. БАЙЈӰН, а, о,: Те му закла два блијуна сина БЛИСТАЊЕ, n. baš Slänzen, fulgor. БЛИСТАТИ, там, v. impf. glänzen, fulgeo: блисша злато на њему. БЛИСТАТИ СЕ, там се, v. г. impf. glänzen, fulgeo. БЛИТВА, f. цвекла, bie rotbe übe, beta. БЛИТВЕНИ, на, но, н. п. лист, сјеме, von ber rothen Rübe, betae. БЛИШЊАК, m. (зап.) vide блијешњак. БлӦР, m. (у Ц. г.) велика шарена змија плосне главе, за коју се приповиједа да може до 15 стопа бити дугачка и говече удавити. Овакијех блорова кажу да је било до скора у језеру Скадарскоме, а сад се слабо који налази, и то мали, као и друге змије по нашијем земљама. Кажу, кад велики блор опази човјека на чамцу, он дигнувши главу изнад воде са звиздом иде управо нањ. Црногорци приповиједају да се за времена Махмут-паше Бушатлије (који је погинуо 1796 г.) између Хотскога хума и језера Скадарскога појавно тако велики блор, да је друмом, који је онуда ишао, карван прекинут док се није некакав Турчин зарекао и отишао те га убио ; али ни он кажу да га на ату није смно шчекати, него кад му се поприкучи, опали нањ двије пушке мале, у којима су биле синџирлије, па окрене ата и побјегне без обзира не знајући јели га погодно или није; по том опет нико није смно онамо отићи док нијесу чобани из планина по смраду познали да је убијен. cf. блаор. БЛИЗНИ, f. pl. прије је било наштампано (колико сам се ја опомињао из Тршића) да се близни зову оно кад се у брдо уведу двије жице мјесто једне и тако остане у платну; у Сријему пак близни или близне и једно близна зове се оно кад се у ткању прекине једна жица (било од потке или| БЛӦРУША, f. (у Ц. г.) некака змија, Wrt dlange, serpentis genus. Она је дуља и тања од| БОБАРИЦА, f. vide бобара. Блудити, блудим, v. impf. (у Дубр.) н. п. ди- Блудити СЕ, блудим се, v. r. impf. (у Дубр.) fid verbätfdelt betragen, nimie sibi indulgere: блуди се дијете. cf. мазити се, печити се. БЛУДНИК, m. (по зап. кр.) ber agabunb, erro. | cf. скитница. БЛУДНИ СИН, m. ber verlorne Dobn, filius pro digus (Лук. XV, “). БЛУБЕЊЕ, n. 1) bas Sätfceln, corruptio per nimiam indulgentiam. 2) das verhätschelte Betragen, nimia indulgentia. БЛУНА, f. (у Хрв.) eine einfältige Perfon, simplex frater. Блутити, блутим, v. impf. (у Рисну) говорити којешта без прилике, ungereimt, unpaffenb| fpreden, ineptire. cf. будалити. БЛУТИШ, блутиша, т. (у Рисну) који много говори којешта, ber ungereimt, unpaffenb| spricht, qui ineptit. БЛУЋЕЊЕ, п.баs ungereimte Seven, ineptia. БЉЕЧВЕ, f. (по југоз. кр.) vide бјечве. нија, каленица. BÁỲнуTH, Hêм, v. pf. brechen, evomo. impf. бобају се ћурићн, junge Erutbubner befommen ibnen eis genthümliche rothe und bläuliche Fleischlappen am Ropfe. Многи ћурићи поцркају кад се бобају. БОБАЦ, бопца, m. у пјесми alš hyp. v. 606 : Навади се пипац врабац у бобац БОБИЈА, f. 1) мала и велика, два брда у Рађевинн. Мала је Бобија на путу кад се иде од намастира Троноше к Дрини и Лозници ; и ту се свраћају црквари о великим годовима (љети кад је лијепо вријеме), те се одмарају, пију и играју. 2) два брда више Жабљака зову се мала и велика Бобија. 3) и у нахији Рудничкој има Бобија. БОБИЦА, f. (у Дубр.) ситни бо6, Urt 23obne, fabae genus. БОБИЦА, f. (највише се говори pl. бобице) као мале красте које излазе у ћурића по главн кад се бобају, &leifdlappen ber Erutyunner. БОБЛИЈА, f. (у Сријему) eine Menge, copia : читаву боблију меса поједе. БОБЊА, f. (у Бногр.) као зелена паприка, и кува се за јело, Urt Semüfe, oleris genus. бобов, а, о, Doßnen=, fabaginus: Боља је и бобова слама него празне јасли. БОБОВА КЎГА, f. (у Дубр.) Gommermurg, oro banche. БӦБӱк, m. клобук на води, bie Wafferblafe, bulla. БљТАВ, а, о, abgefdmadt (von Speifen), fastidii БоБут m. (у Дубр.) Irt Pflanze, herbae genus. plenus, nullius saporis. БЉЎТАК, тка, тко, vide бљутав. БЉЎШТ, m. некаква трава, која горе расте као лоза, а коријен јој је као ротква, Xrt Gewächs, herbae genus. БЉЎШТИТИ, тим v. impf. fid edeln, fastidio: бљушти ми срце (н. п, код човјек једе много грожђа). Бо, (у Дубр.) дenn, enim, cf. jep : он бо је знао ; а особито се говори послије за што (за што бо је знао), као и у војводству по варошима што се додаје послије јер, те се говори јербо. ьÒÂ, бòбa, m. die Bohne, faba. Боба, f. т. j. рачја, Rrebsroggen, ova caneri. БОБАНИ, Бобана, m. pl. кнежина у нахији Требињској. БОБАЊЕ, n. verb. v. бобати се. Бог, Бога, m. Sott, Deus. 1) Hа права (прав- Богу шебе Краљевића Марко Мјесто овога гдјекоји побожни људи (као Бог да, ићи ћемо на прољеће тамо и та- И то пашо Сријем не расели, 7) Ако Бог да, каже се мјесто : куда кеш? куд си пошао? куда си наумио? јер веле да са ријечи куд не ваља запитати ;| ако ли би ко заборавивши се или навалице запитао кога са куд, онај му кашто од-| говори: Идем у ку диљево да те скудим ; mobin? quorsum?s) Тешко до зла Бога, скупо до зла Бога, verteufelt fdmer, theuer, nimie. 9) Ништа под (јаким) Богом, н. п. нема, не зна, gar nidtš, prorsus nihil. БОГА, m. hyp. v. Бог: кара се Бога (кажу дјеци кад грми); мили Бого! БОГАЗ*, m. (gen. pl. богаза) 1) ber Engpaß, fauces, cf. кланац, ждријело: Друштва мало, а и то невјешто, Не познаје стаза ни богаза 2) (у војв.) пређа у коју се риба хвата, Art Fischernet, retis genus. БОГАЗЛУК*, m. у лисице оно бијело испод| грла, der Theil des Fuchsbalges unter dem. Halfe, faux pellis vulpis. Богаљ, m. ber Rrüppel, saucius, mutilus. БОГАТАШ, богаташа, m. (у Боци) vide богатун. ditesco. Богатош, m. (у војв.) vide богатун. БОГАТСТВО, Пn. vide богаство. БОГАТУН, богатӳна, m. (у Ц. г.) богат човјек, ber Meide, dives. cf. богаташ. БОГАЋЕЊЕ, П. 1) bas Dereidern, zo ditare. 2) bаš reich werden, zò ditescere. Богац, бокца, m. (у Хрв.) 1) ber Rrüppel, saucius, mutilus, ef. 6ora. 2) der Bettler, mendicus, cf. божјак, просјак: Нема већег бокца од попа удовца. Богдан, Богдана, m. (voc. Богдане) name, nomen viri. БОГДАНА, f. ein Frauenname, nomen feminae. БогданиЋ, m. у Лици брдо са зидинама. боГМАТИ СЕ, мам се, v. r. impf, mit Богме be= theuern, deum testor: шта се богмаш! немој се богмаши. БОГМЕ! bei Gott! (etwas meniger als Бога ми) me dius fidius! БОГОБОЈАЗАН, зна, зно, gottešfürd tig, pius. Богов, а, о, (у Грбљу) Gottes-, dei: Тако ми Богова дома! · БОГОВАЂА, f. намастир у Ваљевској нахији. Боговање, n. baš Gott=fein, zo deum esse. БогОВАТИ, богујем, v. impf. Sott fein, deum esse : Бог богује (т. j. Бог све чини и уређује, а људи су ништа). БОГОВЕТНЙ, на, нô, in ber Меbensart: свакн боговешни дан, jeben ag, ben ber Liebe Gott gegeben, omnis omnino. БОГОДАВАН, вна, вно, (у Славонији) anòädtig, pius, cf. побожан. Богодан, а, о, што је од Бога дано, von Gott gegeben, a deo datus. БОГОДУШАН, Шна, шно, (у Рисну) који често иде у цркву и Богу се моли, anòädtig, pius, cf. побожан, душеван. БОГОЈАВЉЕНИЈЕ, n. vide Богојављење. БОГОЈАВЉЕНСКА Водица, f. ein Weißwaffer, bas am Feste der h.. drei Könige (auf ein Jahr lang) geweihet wird, aquae lustralis genus. БОГОЈАВЉЕЊЕ, n. (bas Geft ber 5. òrei Rönige) epiphania domini. Срби приповиједају да се ноћу уочи Богојављења сваке године отвора небо, и да ће онда Бог датн свакоме који што занште (само да не иште више него једно). Гдјекоји стоје на пољу по цијелу ноћ не би ли видјели кад се небо отвори, али то сваки не може видјети. Тако се некакав догодно у соби кад се небо отворило, и не имајући кад изићи на поље (да се у том не би затворило), промоли главу кроз прозор да рече: дај ми Боже осмак блага; па у ономе страху и у хитњи мјесто тога рече: „дај ми Боже од осмак главу.” У тај час постане му глава колико осмак, тако да је није могао кроз онај прозор увући у собу док нијесу људи дошли са сјекирама и начинили прозор већи. Многи се на Богојављење ујутру прије сунца купају у потоку или у ријеци (ако је вода смрзла, а они пробију лед). БОГОЈЕ, m. ein Mannšname, nomen viri. БОГДИЦЕ! даß бod! bätte Gott gegeben! utinam! | Богојно,п. варош у Херцеговини близу Дувна. Да је богдице он дошао! да сам ја бог- ьòгɛ.ь, m. ein Mannsname, nomen viri. Богољуб(Богољуб),m.Mannšname, nomen viri. - Богомољац, богомољца (богомољац, љца), m. der Beter (z. B. vom Mönche), precator. |