КРЦАТИ, цӑм, v. impf. (у приморју) н. п. лађу vide товарити (Italien. caricare). крцати, цам, v. impf. Inađen (з. 3. Prüffe), dentibus frango. КРЦЕТА, m (у ц. г.) надимак мушки. КРЦКАЛО, m. (у Сријему) vide крцан. КРПУН, m. (у Ц. г.) надимак мушки. КЎЧАВА, f. Варош у Скопаљском пашалуку, у којој је око једне трећине Хришћана, а остали су Турскога закона, али сви говоре Српски, истина заносећи мало на Бугарски, али их прави Бугари опет не разумију. кўчаг, крчага, m. ber Krug, urceus. КРЧАЛО, п. као палица или заворањ за којн се ухвати кад се плуг отискује или привлачн, am Pfluge ein hölzerner Verbindungsnagel, clavus ligneus aratri: Узе Марко рало за крчало КРЧАНИК, крчаника, m. (у Србији) пут који је крчењем начнњен, ein burd Коbung ber Bäume u s. w. gemachter Weg, der Rodeweg, via silvis liberata. КРЧАНИН, m. човјек из манастира Крке. einer fpredenben Renge, strepitus, susurrus loquentium. 2) bas Knurren (im leibe), crepitus. 3) баз Кödeln, spiritus interclusus. КЎЧАТИ, ЧИМ, v. impf. 1) fummen (von vielen He= benben), susurrare: крчи војска у пољу; пуна механа, крчи. 2) н. п. крче му пријева од гладн, Énurren, сгеро. 3) крчи н. п. прасе кад се добро не закоље, rödeln, spiritum interclusum ducere: Поломљени коњи и јунаци, Но по пољу крче рањеници КРЧЕВИНА, f. bas Kobelanb, terra silvis liberata, novale: Нема очевине без крчевине. КРЧЕЛЕ, f. pl. vide крпеле. KÝYÊшe, n. das Roden, silvae caesio. КРИДБА,s Roben, erutio silvae: хајдемо| на крчидбу. КРЧИЛАЦ, чиоца, m. ber Sober, qui silvam caedit. КРЧИТИ, крчим, v. impf. roben, eruo, caedo silvam. a КРЧМА, f. 1) bie dente, caupona. Крчме су се у Србији, у Босни и у Херцеговини до скора готово само у пјесмама спомињале, онако их није било нигдје у земљи осим гдје што по варошима (као н. п. у Сарајеву) и у Србији поред Саве и поред Дунава, или по планинама, куд нема села. Кад ко путује преко земље он иде на конак у село, гдје га застане мрак, пред најбољу кућу, па пита може ли ноћити, а домаћин му, или ко други из куће каже: „Можеш брате с драге воље и добро дошао !" или му каже да не може, јер нема сијена за коње, или друго што, него га упути гдје може ноћиКад иде много људи заједно, а они се раздијеле по кућама. Сваки ће домаћин примити радо на конак свакога путника, TH. угостиће га као најбољег свога пријатеља и познаника, н. п. ако се догоди да домаКин нема у кући ракије или друго што, а он отиде своме сусједу, или чак у друго село, те узме у зајам и части госта. У гдјекојим газдинским кућама готово сваки дан има гостију, н. п. данас поп, сјутра калуђер, прексјутра Турчин или какав просјак и т. д. Гдје ко ноћи, оданде га у јутру не пуштају док не руча; а на ужину се свраћају путници опет тако по селима; доста пута се човјек сврати у какву кућу, да се напије воде, или да запали лулу, а жене та питају да није гладан, и нуде га да сједе мало, да му даду што да поужина. Многи бегови по Босни и имају уз кућу особити конак гдје дочекују госте; у таковом конаку може човјек бити ако хоће мјесец дана, Даваће му једнако јело н занга и за коња (без динара, осим ако што Жоклони слугама кад пође). 2) продаје на Криму (н. п. јабуке), Heinweife, en détail, vénditio ininuta. 3) на њему је остала крчма, et lat sa Tepte Glas ausgetrunken und muß daher frischen Wein nachholen laffen. Крчмар, крчмара, m. 1) ber 2Birth, caupо. 2) брдо у Лици код Госпића више Смиљана; наврх њега су зидине од негдашњега градића. КРЧМАРЕВ, а, о, vide крчмаров. КРЧМАРИЦА, f. bie Dirtbin, uxor cauponis. КРЧМАРИЧИН, а, о, ber Birthin, copaе. КРЧМАРОВ, а, о, bes Births, cauponis. Крчмарски, ка, ко, ber irthe, cauponum. КРЧМИТИ, МИМ, v. impf. i) ausfdenten, singulatim vendo vinum. 2) н. п. јабуке, flein= weife verfaufen, minutim vendo poma. КРЧМЉЕЊЕ, П. 1) bas is cenfen, venditio vini. 2) bas fleinweife Serfaufen, venditio minuta. КРЧУМАЊЕ, n. bas trauben, renisus. КРЧЎМАТИ СЕ, мам се, v. r. impf, као отимати се ода шта, или чупати се с киме, i träu= ben, renitor. КРЦА, f. (у Сријему) Irt wilber Enten feinfter Battung, minor quaedam anas fега. с. кржа. КРИАЛИЈА, m. крџалије су биле као Турски хајдуци, који су постали у Уруменлији послије пошљедњега Њемачкога рата, Било их је много хиљада и с њима је Пасманџија разбио царску војску (1796). Они су били највише Турци, али су у своје друштво примали и Хришћане, јер су слабо марили и за какав закон. Они су ударали на вароши и уцјењивали их да их не пале и не харају, као што су похарали и раселили знатну Цинцарску варош Воскопоље, а послије су се нанмали у паща и у другијех Турскијех старјешина који су се били између себе, па кад им један не би могао плаћати, они би отишлн к другоме. Тако је знатни њихов старјешина Гу + шанц-алија 1804 године чувши да се Срби|КРШЋÁвање, n. baš Zaufen, baptizatio. бију с дахијама дошао у Биоград са јед-|КРШЋÁвати, кршћавам, v. impf. taufen, baptizo. ном хиљадом својијех храбријех другова, КРШЋАНИН, m. тако себе, зову Срби закона који су готово сви осим њега у Србији Римскога (јер они мјесто Исус Христос кости оставили. Које Српски рат, које Мо- кажу Ису Крсш), а оне који су закона сковски од године 1807 од 1812 потрошили Грчкога зову хришћанима (јер ови говоре су их готово све. Крџалије су ишле на Xpucuoc), ein römisch-katholischer Serbe, serкоњма и сви су били одјевени у свилу и кадифу и оковани у сребро и у злато ; | КРШЋАНКА, f. eine römifd:Fatholifce Verbin, sеггдјекоји су водили уза се и робиње, које bus romano-catholicus. ba romano-catholica. су им у мирно доба играле и пјевале а у кèшҡански, ка, ко, römifc=Fatholifd, romanoбојевима држале им коње кад би се они catholicus. пјешнце тукли. КРШЋЕЊЕ, П. vide крштење. КРЏАЛИЈНКА, f. дуга пушка какове су крџа- КРШЋЕЊЕ, n. vide крштење. лије носиле: Узе Луко пушку крџалијнку КРЏАЛИЈНСКИ, ка, ко, деп крџалије geђörig, 7» крџалије. Крш, крша, m. 1) (у Ц. г.) ber Želfen, saxum, cf. стјењак, камењак: Месо при кости земља при кршу (ваља). 2) (у Ц. г.) ber tein, lapis, cf. камен: ударио га кршем; днже крш да га удари. 3) (у Србији) даз burd) ausgetretenes Baffer Ungefcnemmte, adluvio (?): Снијела вода шушањ па начинила крш (кад ко каже даје с ким род, а не зна се по чему). КРШАК, шка, шко, vide ломан. КТЕТИ, оћу, vide хтети. КЋЕРАНА, f. Grauenname, nomen feminae. кЋёти, оћу, (у Паштр.) vide хтјети: докле ккела воља Божа (кад се наздравља). акЋй, кћери, f. bie Zodter, filia, cf. ћер, шѣн. кЎБА, f. 1) vide кубе: И црковне кубе у висину КЎБРУЗАТИ, зам, v. impf. (у Сријему) vide ћесмати. cf. шупљика. КРШАН, шна, шно, 1) felfig, saxosus, cf. ломан; КЎБӯз*, m. (у Србији) bie Saubige, tormenti У пунице у кршно приморје Од Косова уз кршно приморје 2) wađer, trefflid, bonus, praeclarus: кршан је то човјек. КРШЕЊЕ, n. bas reden, fractio, ruptio. КРШИТИ, ШИМ, v. impf. breden, frango, cf, ло мити. КРШКАЊЕ, n, dim. v. кршење. КРШКАТИ, кӑм, dim. v. кршити. Кршљлв, а, о, im Badstbum zurüdgeblieben, butt, verfummert, qui non juste excrevit, cf. кржав, кржљав. КРШЊАК, m. 1) (у Ц. г. н у Лици) vide свечар. 2) (у Хрв.) крсно име (т. ј. светац којега ко слави), ber Sauspatron, patronus caeles. 3) (у Босни) крсни колач, ein Ruden fo am Tage des Hauspatrones üblich, placenta honoribus patroni coelitis dicata. 4) велики лонац у коме се кува јело о крсноме имену, ein großer Topf in welchem am Tage des Hauspatrones gekocht wird, olla major in qua die patrono coeliti sacro coquunt. КРШТЕНИ, на, но, н. п. кум, Hauf-Patte, baptismalis. КРШТЁНИЦА, f. (у Задру) ber Žauff ein, literae baptismales. КРШТЕНО ПИСМО, п. (у војв.) vide крштеница. bellici genus. cf. обица. куБур*, кубура, m. пиштољ из кубура, cf. кубуре: Он потрже злаћена кубура — КУБУРА, f. ber fümmerlide Buftanb, angustiae. КУБУРАШ, кубураша, m. највише се говори pl. кубураши, т. ј. пиштољи што се носе у кубурама, bie attelpiftolen, cf. кубур, кубурлија. КУБУРЕ*, кубура, f. pl. 1) bie deibe im Sattel für bie Wiftolen. 2) biefe Piftolen felbft. У Црној гори и онуда по околини кубуре се зову пиштољи који имају округле јабуке (а не шиљате као што су у Арнаутскијех пиштоља); у Србији су ове прве пиштоље звали Призренски пиштољи а ове друге Арнаутски. И осим јабука ови се пиштољи разликују и по табанима: у Призренскијех пиштоља табани су Њемачки (на којима су лукови и зубови изнутра), а у Арнаутскијех су табани Арнаутски или Турски (у којијех су лукови и зубови споља). KỳвуPËшE, n. das kümmerliche Leben, vita angusta. КУБУРИТИ, рим, v. impf. fümmerlid leben (fein Он потеже пушку кубурлију КЎВАРИЧИН, a, o, vide кухаричин. КЎВАРКА, f. vide кухарка. КЎВАРКИН, а, о, vide кухаркин. КЎВАРОВ, а, о, vide кухаров. КУВАТИ, вâм, vide кухати. КУВАТИ СЕ, вам се, vide кухати се. кувач, кувача, m. vide кухач. кувеждин, Кувеждина, m. намастир у Фрушкој гори. КУВЕЖДИНАЦ, Нца, m. Çiner von Кувеждин. кувёждински, ка, ко, von Кувеждин. КЎВЕО, ела, ело, (у Боци) презрео, н. п. смоква, грожђе, ûberreif, fracidus. Кудецаћу уз улицу кудИЈЕ, (у Ц. г.) vide куд. кудиЈен, (у Ц. г.) vide куд: Кудијен сам заводно Турке КУДИЈЕР, (јуж.) vide куд: Соко ће ти кажевати Кудијер ћеш путовати КУДИЛАЦ, дноца, m. ber Eabler, calumniator : Куде ин је тројн кудиоци кудиЉА, f. (зап.) vide кудјеља. кудиљево, п. у овој пословици: Идем у Кудилево да те скудни, bas abellanb, terra calumniatorum. ef. ако. КУДЕЉА, f. (ист.) vide кудјеља. КЎДЕЉИЦА, f. dim. v. кудеља. КУДЕЉИШТЕ, п. (ист.) vide кудјељиште. КУДЕЉКА, f. (ист.) vide кудјеља 2: КЎГА, f. bie Meft, pestis. Срби кажу да је куга Свака спрела по кудељку преља жива као жена (то особито доказују они кЎДЕЉНӣ, на, нô, (ист.) vide кудјељни. који су лежали од ње). Многи кажу да су кУДЕЦАЊЕ, n. bas Haumeln, titubatio. је виђали гдје иде завјешена бијелом ма-|кУДЕЦАТИ, кўдецам, v. impf. taumeln, titubo: рамом; а гдјекоји приповиједају да су је А ја старац роми јарац, и носили, т. j. она нађе човјека у пољу, или срете гдје на путу, а гдјеком дође и у кућу, па му каже: „ја сам куга, већ хајде да ме носиш тамо и тамо" (куд она хоће). Онај је упрти на кркаче драговољно (јер већ њему и његовој кући не ће ништа учинити) и однесе је без икаке муке (јер није тешка ни мало) куд му каже. Куге имају преко мора своју земљу (гдје само оне живе), па их Бог пошље амо (кад људи зло раде и много гријеше) и каже им колико ће људи поморити; али и њих много пропадне од паса: за то кажу да се врло боје злијех паса. Кад куга мори, онда јој слабо говоре куга, него кума (као да би је с тим умилостивили) нити смију у вече оставити неопране судове ; јер она дође ноћу у кућу те гледа јесу ли судови лијепо опрани, па ако не буду а она све кашике и чанке изгребе и отрује (Кад куга мори гдјекоји на њезино име и краду, јер плашиви људи не смију да изађу из куће и да гледају које и шта, кад се што чује или пси кад залају): Купи као куга ђецу. Не избива као куга из Сарајева. cf. чума, морија. БУГЛА, f. (у војв.) bie Rugel, globus. КУГЛАНА, f. ber Regelplag, bie Regelbabn, ber - кудиЉИЦА, f. dim. v. кудиља. кУДЈЕЉА, f. 1) vide конопље. 2) bie Kupfe (fo слнца: Ђе се свекри котлом бију А ђеверн мотикама, КЎДЈЕЉИШТЕ, п. (југоз.) vide конопљиште. КЎГЛАТИ СЕ, кўглам се, v. r. impf. Regel {die=|куДЈЕЉНÉ, на, но, (југоз.) vide конопљан. ben, ludo conis. куд, (1) mobin, wo vorbei? quo ? qua? cf. ако. КЎДА,(2) немам куд, id fann nidts anbers thun, alias agere non possum: Нема куда љуба Драгијина, 3) куд који, in alle Binbe? quaqua versus? побјегоше куд који. КУДАГОД, vide кудгод. КУДАГОЂ, vide кудгођ. КУД МУ ДРАГО, vide куда му драго. КУДРАВАЦ, авца, m. (у Сријему) кудрав ћилим КУДРОВ, кудрова, m. име псету, ein Sunbenas me, nomen cani indi solitum. куб, (по јуж. кр.) vide куд: Окрену се куб истјече сунце КУДА МУ ДРАГО, mobin immer, quocunque, quo КУБЕЉА, f. (јуж.) vide кудјеља. libuerit. КУБЕЉИЦА, f. dim. v. куђеља. КЎЖИЦА, f. dim. v. куга : Лијепа вас кужица поморила! кўжник, n. ber Peftfranie, pestilentia correptus. КЎЗМАН, m. Rosmas, Cosmas. КУЗОЛИЦА, f. (у Хрв.) vide водијер. КУИНА, f. (у војв.) bie Rüde, culina, cf. кућа, кухарница, кужина. куински, ка, ко, Rüden, culinarius. кўз, (у Ц. г.) vide куђ : Куј си .дига' Пиперске просјаке КЎЈА, f. vide кучка. КУЈУНЏИЈА*, m. vide златар. КУЈУНЏИЈИН, a, o, beš Solb= unb Silberarbeiters, aurificis, argentarii. КУЈУНЏИЈНИЦА, f. bie Bolofcmiebin, uxor argentarii. КУЈУНЏИЈНКА, f. vide кујунџијница : - да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умръо и она за њим тако много тужила и кукала, док се није претво рила у тицу (једни кажу да се брату досадило њено кукање и јаукање, па је он проклео те се претворила у тицу, а једни о пет кажу да се Бог на њу расрдно што је тако много тужила за братом, кога је он бно узео, па је претворио у кукавицу да кука до вијека), за то готово свака Српкиња којој је брат умръо, и данас оплаче кад чује кукавицу гдје кука. А једни приповиједају да је кукавица овако постала: кад је први пут умръо Лазар (у Витанији, Јован. гл. XI) сестре његове Марта и Марија завјетују се да ће кукати за њим док су живе, кад пак Христос Лазара васкрсне, он онда, да би њихов завјет остао, створи тицу, која ће мјесто њих кукати до вијека. Кад кукавица изиђе рано те кука по црној шуми, онда кажу да ће бити зло (оне године) за хајдуке; али кад кукавица кука по зеленој шуми, онда су хајдуци весели : - Листај горо кукај кукавацо : Ко први пут чује кукавицу да кука, ако. је прије сунца, ваља три пута да рече: за мојим злотвором! т. ј. кукала! У нас се мисли да је кукавицу грјехота убити, али их у Дубровнику бију и једу, и кажу да су врло добре за јело. 2) ein elenber Menfd, КУКАВИЧИЋ, m. ber junge Budgud, cuculi pullus. homo nihili: иди кукавицо једна! aurifi-КЎКАВИЧИЦА, f. dim. v. кукавица. Од ђевојке младе кујунџијнке кујунџински, ка, ко, Golb[dmieb=, argentarii. КУЈУНЏИЈСКИ, ка, ко, КУЈУНЏИЛУК*, m. bie Bolbfcmiebefunft, cis ars. кўк, кўка, m. 1) baš Süftbein, os сохае. 2) (у Далм.) велики камен (стијена), ber Selfen, saxum. КЎКА, f. 1) ber ađen, uncus, н. п. кука од дрвета, којом се дохватају гране од трешања; кука гвоздена на кантару и т. д. 2) с једне стране као поузак трнокоп, а с друге као велики кљун, öfterr. Krampe, harpaginis genus. Овакијем се кукама по каменитијем мјестима највише копа и ради; и може бити да се овака кука мисли у оној пословици: Кад устане кука и мотика; cf. кљуна, чакља: Ти не пијеш млаћеницу батом бивену Него вино кратошију куком трапљену 3) (у Дубр.) понајвише pl. куке, Urt pat= gel, asparagi genus. У Дубровнику се куке обаре па се хладне једу с уљем и с оцтом или лимуном. Кўкав, а, о, (у Ц. г.) vide кукаван: знам ја кукава кукавица! Кукаве биле! КЎКАВАЦ, авца, m. ein armer unglüdlider Menfф, miser: што ћу кукавац сињи ! КУКАВИЦА, f. 1) ber Sudgud, cuculus : подмеће као кукавица јаје. Србљи приповиједају КЎКАВИЧЈА СЎЗА, f. Gier beš Mingelfpinnes (öfterr. кукавнӣ, на, но, traurig, moestus, cf. јадан. кўкаЊЕ, п. баs Budguz fagen, jowoll vom Guc= guck, als auch von Wehklagenden, ululatus cuculi et moerentium. КЎКАРА, f. кука што се њом вуку навиљци, vide ојиште. кЎКАСТ, а, о, bafenförmig, uncinatus. Мучн, шћерце, у јаду кукала! - Но кукаше мене без престанка |КУКАЦ, кца, m. (у Херц.) vide ковчар. кӰкиЊА, f. (у Славон.) 1) vide трњина. 2) сачма налик на трњину, Irt Офrott, grando plumbea quaedam. КЎКИЊИЦА, f. dim. v. кукиња. КЎКНЦА, f. dim. v. кука, cf. кучица. кукЉАЊЕ, n. vide куљање. КЎКЉАТИ, љам, (у Сријему) vide куљати. куков Дан, in bem Opridworte : о кукову дне, Оштети му суру бедевију . Од крај репа до врх кукотреса Да не ваља седлу ни самару КЎКРИЦА, Ғ. У Овој загонеци: Мајка кукрица, отац јаклика, ђечица манита (чокот, грозд и вино или ракија). : некаква трава (cf. кукуријек?), Wrt flаnjе, herba quaedam. КУКУРУЖЊАК, ружњака, m. 1) крмак који је ухрањен кукурузима(за разлику од жироВака), ein mit Rufurug gemäftetes dymein, sus zea saginatus. 2) (у Хрв.) vide шашаровина. КУКУРУЗ, m. 1) ber Rufuruz, türfifces Rorn, zea mais Linn. 2) клас кукурузни са зрниMa, Rufurujolben, spica zeae, н. п. ударно га кукурузом. КУКУРУЗАН, зна, зно, н. п. хљеб, брашно, Ru= КУКУРУЗИНА, f. (у Боци) vide окомак. baut war, ager in quo zea mais fuit sata. КУКУРУЗНИЦА, f. ba Rufurugbrot, panis e zea. КУКУРУЗОВИНА (кукурузовина), f. baš Rufurug= ftrol, stramen zeae mais. кукурузовница, f. (у Хрв.) vide кукурузница. КУКРИЧАСТ, а, о, (у Боци) воћка или друго|КУКУРУШЧИЋ, m dim. v. кукуруз. кукУТА (кукута), f. 1) велика, berdierling, се наврх главе испод мараме, cf. кукуљица. КУКУЉИЦА, f. 1) eine Urt Rappe, cucullus. 2) (у Рисну) на глави плетеница од косе нскићена иглама, Urt Paavfledyte, gradus. КУКУМАР, m. (у Дубр.) vide краставац. КЎКУНА, f.: Вино пију у Косово равно Под Кукуном зеленом планином кати. КУКУРЁКНУТИ, Кукурекнём, (ист.) vide куку- КУКУРИЈЕК, Кукуријека, m. (јуж.) 1) fdwarze Кукуријек с брда виче: ожените ме. КУКУРИЈЕКАТИ, кукуријечем, v. impf. (јуж.) fiz КУКУРИЈЕКНУТи, кукуријекнем, v. pf. (јуж.) ¢in=| КУКУРИК, Кукурика, m. (зап.) vide куку- КУКУРИКАЊЕ, п. (зан.) vide кукуријекање. кати. КУКУРИКНУТИ, кукурикнем, v. pf. (зап.) vide кукуријекнути. КУКУРЈАК, кукурјака, m. (у Хрв. Оточк. рег.)| КУКУТАЊЕ, n. dim. v. кукање, burm, turris. У Херцеговини се свака кућа од камена зове кула, а у пјесмама и она која није од ка мена зове се кула нлн двор. кўлӑБ, кулаба, m. (у Сријему) у воденице Дунавке некака греда која држи камен воденични. КУЛАТАСТ, а, о, н. п. коњ, mausfarb, maufe= farbig, colore murino. КУЛАЧА, f. T. j. колиба, eine feltartige Sütte, tentorii genus, cf. саврндак. кўлаш, кулаша, m. 1) ein mausfables Pferb, КЎЛАШАСТ, а, о, vide кулатаст. Неда Тале своје кулашине КуЛЕ, 1) m. hyp. v. кулаш 2: „Волн Куле на коцу чучати, него зао ручак ручати,” казао с коца некакав Кулаш арамбаша кад су му Турци светећн се говорили: „Ори Куле! копај Куле!" Кулаш је арамбаша био у Босни. Још у дјетињству слушао сам пјесму како су га Турски сватови из |
