Page images
PDF
EPUB

начини

[ocr errors]

срећу, или на оној страни да га извиси, А крсшина кума по прсима гдје шарана нема, и тако да би попа пре- 4) Frauenname, nomen feminae. варила, као што се често и догађа, и до- крстињА, f. ein rauenname, nomen feminae : маћица се оваком пријеваром поноси, а в Но Крсшиња кнежева љубовца поп јој се смије. cf. прислављати.

КРСтитељ әдвАН, m. Зорапn bеr gaufer, JoanКРСТ, крста, т. 1) бав Жrеиз, crux, н. п. крст nes baptista : од дрвета или од злата; крст што човјек • Једно јесте царе Дуклијане,

на себи кад се прекрсти; крст А друго је крсшишељ Јоване што код својега потписанога имена на крстити, тим, v. pf. и. impf. (part. pass, крічини онај који не зна писати. 2) нема га ћен и, крштен) taufen, baptiz0. y kpety, feines Gleichen gibts nicht in der KÌCTHTH CE, TÂM çe, v. r. 0 impf. u. pf. getauft Christenheit, non invenies parem in christia- werden, baptizari. 2) impf. Kreuz machen, dinis. 3) крст на небу, ein Seftirn, astrum. gito crucis figuram imitor. Кажу да се не 4) гомила (у паорији, гдје се даје десетак) ваља крстите кад грми, јер веле да онда од 20 (а у крајнни од 18) снопа жита; а свети Илија бије ђаволе, па би ђаво могао крешина је мања од крста (у паорији од побјећи под крст знајући да тром у крст 10 снопа, у крајини може бити и од 18, и не ће. 3) кога, чега, од кога, од чега, Яrеиз онда се каже да је у крстини читав крст): machen vor etwas, abominari : Kpcru ce Th

десет крста насадио на гувну, cf. крстина 2. њега, т. б. бјежи од њега, чувај га се. КРСТА, крста, п. pl. 1) Sas #reu, als ein beit) кРСтив, т. dim. p. крст.

bek Sürpers, regio sacra, lumbus. 2) носити кРСто, m. hyp. 2. Крста. крста или крсте, cf. завјетина :

КРСтов дан, ва дне, т. ба3 Seft Seg 8reuges, be: Од тада су крсша настанула

ren es zwei gibt, den 5. Jän. u. den 14. Sept., KÈCTA, m. Mannsname, nomen viri.

festum St, crucis. КРСТАТ, а, о, 5) н. п. барјак, opao, Sreus: КРСтднопшE, f. pl. cf. завјетина.

Fahne, signatum cruce, vexillum cruciatum : KPT, a, 0, 1) KPTO meco, das Fleisch allein mit Да застрелям орла крсташога

Ausschluß des Fettes, carnes excepto adipe, cf. 2) крстат пут, vide раскршће:

кртина. 2) н. п. дрво, гвожђе, fprübe, unbiesКада дође на крсшаше путе

sam, durus, fragilis. КРcТАЦ, сцa, m. 1) у Гацку караула с неко-КРТАН, m. (у Сријему) vide сукало.

КРТИНА, f. ) (кртина) ба Sleifф, mit usfфир Од паланке Крсца крвавога

des Fettes, carnes, excepto adipe. 2) vido kp3) брдо између Црмнице и Паштровића, тица: Кршина испод земље иде па опет ein Berg, montis nomen.

не може да се сакрије. КРСТАЧА, f. 1) Otатт, Фtummel eines frееѕ, КРТИЦА, f. Der Raulmurf, talpa.

tranca crux. 2) (у Рисну) рече се за вје-| КРтичњак, m. Der Raulmurfshusel, naulmurfs. штицу, као да јој се име пред дјецом не

baufen, cumulus terrae a talpa aggeratus, ef. би споменуло, cf. рогуља.

крторовина. КРСТАЧЕ, f. pl.:

| КРто, кртола, m. (у Хрв.) 2Гrt Worb, corbis geТу Осману јадну запануше

nus, cf. рудњак, сепет. На Крсаче на дебеле доце — kétor, m. der Unrath im Zimmer, sordes in cuКРСташ, крсташа, m. 1) крсташ талијер, Sex

bili sparsae. Жrontbaler, thаlеruѕ. 2) крсташ орао, рет | КРТожЁње, п. Иnrаth-тафеn im Simmer, conKreuzadler (?), aquilae genus. 3) kpcram fusio supellectilis in cubili. барјак, бie Wreuzfakne, vexillum cruciatum: кртожити, жим, v. impf. Unrаth mayen im SimКрсааш га је барјак поклопно —

mer, sordes spargere per cubiculum. АРСТАШИНА, f. (у ц. г.) augm. p. крсташ: КРтола, f. (у Ц. г.) &artoffel, Erbapfel, solanum Док долеће крсташина орле

tuberosum, cf. кромпир. То не беше крсташина орие

КРтоле, f. pl. општина између Котора и Но то бјеше Миконнћу Марко —

мора. КРСТАшиЦА, f. See balbe frontbaler, аиф - бет | КРТолЙштв, п. (у ц. г.) Drt wo Sartoffel ge:

vierte Theil desselben, thaleri cruciati dimidia, baut worden, locus ubi solanum tuberosum et vel quarta pars,

fuit insitum. КРСти, крста, m. pl. vіdе крста.

КРтопРБА, m. (у Сријему) vide сукало. КРСти кӯма дЁТЕ, (у Сријему) frieфenber Slee, KPTOPдвинА, f. (у Барањн) vidе кртнчњак. trifolium reptans Linn.

КРӯ, круа, m, vidе крух. КРСтина, Г. 3) augm. p. крст. 2) etliфе Sarben, КРЎВ, т. (у Слав.) vidе крух.

die auf dem Felde beisammen liegen, mergitum KPŷr, m. 1) eine Scheibe, discus. 2) ohaj teme.. cumulus, cf. крст. 3) у самара стражњн од дрвета што се на дно бунара метне, крај који је горе у накраш састављен: те се назнда, cf. колач. 3) (у Далм.) окруСвака штица свата ударила,

гло иjесто, н, п, главица или њива, 4) (у

лика топа :

п, со.

Ц. г.) кад се, здија савије у круг: Сједни Вода мутңа а, дјевојка круша, ка” змија из круға,

е потону Филип, и Анета. п. КРУЖАт, кружада, ф. (у Рясня) чохана, крал- КРУТУБАВ, а, о, бitlib, subcrassus.

ка хаљина без рукава, која се пресамити | КРУЋИНА, f. Sie Ode, crassіtіеѕ. и по њој се олащемноги имају. на круҗа- КРУХ, m. (по зап. кр.) vide xњеб: с трбухом ту спријед сребрна пуца с обје стране: за, крухом; Шао је руха на мени је, што Неки бројн пуца на кружашу

је круга у меня је. КРУЖит, m. dim. p. круг.

КРУЩАЦ, ща, m. hyp. p. крух. КРУЈАнин, m, :

КРУШАц, шца, т. т. б. соли, ein 23rоtеn ali, Уз кољено, паше Крујанина

frustum salis. КРУМА, f, вода која тече кроз Дукађин и утје-КРУШЕВАЦ, ёвца, т. Фtast (unk Ruinen) in

че у Дрим, Украј ове воде близу. Дрнма Serbien, urbs Serbiae.
стоје зндине од града, за који се приподи-кейшEBAҶки, кa, кo, ppt Крушевац.

једа да је у њему сједно Мека камешан. КРУШввица, f. кнежина у Требињском кадиКРЎНА, f. Die Stone, corona. cf. коруна.

луку. КРЎНА, Г. hyp. р. Круција.

КРУшёдол, т. 1) намастир у Фрушкој гори. КРУҢАст, а, о, н. п. кокош, settünt, coronatus, 2) село. код тог намастира. ef. қапораст.

КРУШЕдблАЦ, лца, m. Ciner pon Крушедол. KPÏHHJA, f. Frauenname, nomen feminae. КРушёдолски, кa, кo, von Крушедол. КРУНӣЈЦА, f. dim. p. Крунија.

КРУАШЁЊЕ, n. Sa8 Зröteln, carptio. КРУНИСАЊЕ, n. Sie Srünung, coronatio. КРӯшик, крушйка, m. 28ingarten, locus in quo КРУНИСАти, крунишём, v. impf. и. pf. (у војв.) piri sunt consitae. krönen, coronare.

КРУшити, крӯшим, v. impf. briteln, сагро, н. КРЎНити, крӯним, v. impf. beddeln, pfluen, car

ро, н. п. кукурузе, сухо цвијеће (н, п. да се. КРӯшиЦА, f. у Лици ријека која утјеча у Баиз њега сјеме извади):

huny, Name eines Flußes, fluvii nomen. Бул се круки те февојку будн

КРУШКА, f. (pl. gen. крушака) 1) Sex Birnbaum, Да не круним бијела бедена

die Birn, pirus. 2) die Birn (Frucht), pirum. КРЎНица, f. ) dim. p. круна, 2) (у Спљету) | КРУШков, а, о, Sirn=, piracius, еріго.

vidе бројанице, 3) (у Ц. г.) vidе шева. КРУшковАЦ, овца, m. Birntab, baculus piКРУњЁњЕ, n. Фосфеn, carptio.

racius Kpýna, f. 1) der Spagel, Graupen, grando; kpy- KPÝLIKOBAYA, f, der Birnstock, fustis piracius.

па се разликује од града по томе што је КРУшковина, г. pas Birnbols, lіgnum pігі. ситнија и мекша и пада највише у зимно до- КРУШковица, f. Birnbxannttein, vinum ustum ба а град само, љети ; cf. цигани, сугра- e piris. дица :

| КРУшнӣ, на, нӧ, н. п. пећ, 23rot-, panis, cf. Снијег паде около Мостара,

хљебни. Снтна круша около клобука

КРУШчит, m. dim. и, крушац. 2) намастир у Далмацији.

KPŅUIYA5, m. dim. ein kleiner Birnbaum, pirus КРУПА, f. град у Турској Хрватској на Уни, од

parva. којега се у смијешнијем пословицама спо- КРУШчиЦА, f. dim. p. крушка. миње и Круша кавешан.

КРХАЊк, п. ) даѕ Зerbreen, fractio. 2) дав биКРУПАН, пна, пно, (крупнӣ, на, но) ) н. п. co, sten des Pferdes, tussitio equi.

брашно, grоb, crassus. 2) човјек, риба, коњ, КРХАТң, хам, v. impf. ) breфen, frango. 8. 28. Bo, groß, woblbeleibt, corpulentus. 3) ġ kpýni. Bpar. 2) busten (vom Pferde), tussio. но: У ситно се не десило, а у кручно не- КРЦА, m. (у ц. г.) надимак. Mam, Gegentheil von kleinem Gelde,

КРЦАН, т. (у Сријему) сват који од младоКРӯПАњ, пња, m. Otabt in Ser Рађевина. жење дјевојачкој кући ноҫн уочи свадбе КРУПАЊскӣ, кa, кo, pon Крупањ.

месо и друго којешта за јело. Он ваља да

је шаљив и смијешан, и једва га чекају KPÍNATKAMA , {f, Art Fiff, piscis genus.

да се врати од дјевојачке куће да каже КРУПица, г. т.ј. соли, бie Graupe, as ©tud, надају ли се сватовима, јелни здрава и веfrustum, fragmentum.

села дјевојка и т. д. cf. варимесо, кртан, KPÌNHÂK, m. eine Art Getreibepflanze, triticum кртопрђа, крцкало, сукало, дебели сват. polonicum.

КРЦАЊЕ, n, vidе товарење. KPYTIHÌHA, f. grobe, große Sachen, crassitudo. КРЦАЊЕ, n. Sqв &naten (2ufthaten), fractio, КРУПскӣ, кa, кo, pot Крупа.

elisio. КРусовољ, m. (у ц. г.) Chryjobule:

КРЦіт, а, о, ) part pass. Рон крцати. 2) (у Поп Зловоља чита крусовоља

Боцн ну Срнјему) пуно круашо, т. і. уврКРУТ, крута, то, (крӯтӣ, та, тӧ, comp. крући) шно, набијено, polauf, affatim ; у Боци се dick, crassus :

каже и: крцаша кућа жена,

КРЦАти, цам, v. impf. (у приморју) н. п. лађу утостиће га као најбољег свога пријатеља os vide robaPATH (italien. caricare).

и познаника, н. п. ако се догоди да домаКРЦАти, цам, v. iimpf. Fnaten (В. В. Пие), кин нема у кући ракије или друго што, а раеntibus frango.

он 'отиде своме сусједу, или чак у друго КРЕТА, h (у ц. г.) надимак мушки.

село, те узме у зајам и части госта. У гдјеКРЦКлаб, m. (у Сријему) vidе крпан.

којим газдинским кућама готово сваки дан КРЦУ, m. (у ц. т.) надимак мушки.

нма гостију, н. п. данас поп, сјутра калуКРЧАВА, г. варош у Скопаљском паtuаяуку, фер, прексјутра Турчин или какав просјак

у којој је око једне трећине Хрићана, а нт. д. Гдје ко нови, оданде га ујутру не пуостали су Турскога закона, ахи сви говоре штају док не руча; а на ужину се свраСрпски, истина заносећи мало на Бугар- ћају путници опет тако што сеянва; доста

ски, али их прави Бугари опет не разумнју. . пута се човјек сврати у какву кућу, да се КРЧАг, крчага, m, bеr rus, trсеѕѕ.

напије воде, или да запали йулу, а жене КРЧАло, т. као палица или заворањ за који га питају да није гадан, и нуде ға даје

се ухвати кад се плуг отиск ује или при- де мало, да му даду што да поужина. МноBiaya, am Pfluge ein hölzerner Berbindungs- ги бегови по Босни имају уз кућу особити nagel, clavus ligneus aralri:

конак гдје дочекују госте; у таковом ќона9 - Узе Марко рало за крчаад

ку може човјек бити ако хоће мјесећ дана, КРЧААйк, крчаника, т. (у Србији) пут који је давање му једнако јело и заѣга и за коња тя крчењем начињен, еіn tur) Хобипа бет (без динара, осим ако што поклонн слу. Bäume u s. w. gemachter Weg, der Rodeweg,

гама кад пође). 1) не на крчу (н. п. via silvis liberata. КРЧАНИН, m. човјек из манастира крке. 3) на њему је остала крчма, et bat Sat Test

15 tenth weife, en détail, vénditio minuta. КРЧАЊЕ, т. 2) бав Seräuf einer fpreфertven Glas ausgetrunken und muß dabet frischen

Menge, strepitus, susurrus loquentiam. a) bas Wein mad holen laffen. Knurren (im Leibe), crepitus. 3) das Röcheln, KoYMAP, kpumápa, m. i) der Wirth, caupo. 3) pao spiritus interclusus. 4.

у Лици код Госпића више Смиљана; наКРЧАти, чим, v. impf. 1) fummen (ton bieten Re- врх њега су зидинё од негдашњега граSenten), sasurrare: крчи војска у пољу;

дића. пуна механа, крчи. 2) н. п. крче му при- кечмАРЕВ, а, о, vidе крчмаров. јева од глади, nutren, crepo. 3) крчи н. п. КРЧМАРИЦА, f. Die 2Bitthin, uxor cайроhis. прасе кад се добро не закоље, tüфеfn, spi- КРЧМАРИчин, а, о, беr аmіrthіn, copae. ritam interclusum ducere:

КРЧМАРОВ, а, о, бев 28irtbв, сайрonis. Поломљени коњи и јунаци,

КРЧМАРСкй, кa, кo, Ber 23irtbe, cauроnат. Но по пољу крче рањеници

КРЧмити, мим, v. impf. ) аивјфеntеn, singulaKØYEBYHA, f. das Rodeland, terra silvis liberata, tim vendo vinum. 2) н. п. јабуке, flein:

novale: Нема очевине без крчевине. weise verkaufen, minutim vendo poma. КРЧЕЛЕ, f. pl. vіdе крпеле.

КЁчмЉЕЊЕ, п. ) дав іѕfфеntеn, venditio vini. КРЧЁњЕ, n. Sas Robert, silvae caesio.

2) das kleinweise Verkaufen, venditio minuta. KPчидБА, f. Das Roben, erutio silvae: хајдемо | КРЧУМАЊЕ, n. Das trauben, renisus. на крчидбу.

КРЧУМАТИ СЕ, мам се, Ў. г. impr.

, каб отимати KPчилац, чиоца, m. Ser Xoper, qui silvam caedit.

се ода шта, или чупати се с киме, fiftrauKPчити, крчим, v. impf. roken, eruo, caedo ben, renitor. silvam. КРША, г. (у Сријему) 2Гrt miter hten Fleinter

, KÞYMA, f. 1) die Schenke, caupona. Kpuwe cy ce Gattung, minor quaedam ana's ferá. cf. kpxa.

у Србији, у Босни и у Херцеговини до ско- | КРЦА.ИЈА, m. Ќрцалије су биле као Турски pa готово само у пјесмама спомињале, а хајдуци, који су постали у Уруменлији поонако их није било нигдје у земљи осям гдје. санје пошљедњега њемачкога рата, Било што по варошима (као н. п. у Сарајеву) и нх је много хиљада нè њима је пасману Србији поред Саве и поред Дунава, или ција разбно царску војску (1796). Они су по планинама, куд нема села. Кад ко пу- били највише Турци, али су у своје друтује преко земље он йде на конак у село, штво примали й Хришћане, јер су слабо гдје га застане мрак, пред најбољу кућу, па марили и за какав закон. Они су ударами пита може ли ноћити, а домаћин му, или на вароши й уцјењивали их да их не пако други из куће каже: „Може брате с ме и не харају, као што су похарали и радраге воље и добро дошао !” или му каже

селили знатну Цинцарску варош Воскода не може, јер нема сијена за коње, или поље, а послије су се нанмали у паша и друго што, него га упутн гдје може ноћй

у другијех Турскијех старјешина који су ти. Кад нде много људи заједно, а они се се били између себе, па кад им један не раздијеле по кућама. Сваки ће домаћин би могао плаћати, они би отишлн к примити радо на копак свакога путника, ме. Тако је знатни њихов старјешина Ту

* |

[ocr errors]

шанц-алнја 1804 године чувши да се Србн (KPштавањЕ, n. Bаѕ gaufen, baptizаtiо. бију с дахијама дошао у Биоград са јед-крштавати, кришћавам, v. impf. taufen, baptiz0. ном хиљадом својијех храбријех другова, | КРШТAНин, т. тако себе зову Срби закона који су готово сви оснм њега у Србији Римскога (јер они мјесто Исус Христос кости оставили. Које Српски рат, које Мо- кажу Ису Крсш), а оне који су закона сковски од године 1907 од 1912 потрощили Грчкога зову хришћанима (јер ови говоре су их готово све. Криалнје су ишле на Ipucuoc), ein römisch-katholischer Serbe, serкоњма и сви су били одјевени у свилу и bus romano-catholicus. кадифу н оковани у сребро и у злато; КРШТАНКА, f. eine römifф:Ёatholifфе беrbin, serгдјекоји су водили уза се и робиње, које ba romano-catholica. су нм у мирно доба играле н пјевале а у КРШтански, кa, кo, tümifф:tatbolifф, romanoбојевима држале нм коње кад би се они catholicus. пјешнце туклн.

КРШТЁњь, п. vіdе крштёње. КРЦАлёнкл, f. дуга пушка какове су крца- КРШТЁЊЕ, n, vidе крштење. лије носиле :

|ктёти, оћу, vidе хтети. Узе Луко пушку крвалцінку

KAÈPAHA, f. Frauenname, nomen feminae. КРЦАлйәнски, кa, кo, деп крцалијe gehörig, тоб» къЁРин, а, о, беr Хофter, filiae. крцалије.

клЁти, оћу, (у Паштр.) vide, хтјети: докло КРШ, крша, m. 1) (у Ц. г.) Ser Selfen, saxum, кЌела воља Божа (кад се наздравља).

cf. стјењак, камењак: Месо при кости акти, кћери, f. Sіе Хофter, filia, cf. ћер, шан. земља при кршу (ваља). 2) (у ц. г.) беr | КЎВА, f. 1) vide кубе: tein, lapis, cf. камен: ударио га кршем; и црковне кубе у висину днже крш да га удари. 3) (у Србији) да 2) (у Барањн) свод над огњиштем. Burd, аивдеtrеteneg 28affer 2Ingefфwemmte, ad- кӯВк, бета, п. (у Србији) vidе труло. luvio (?): Снијела вода шушаю па начини-КУБРУЗ, m. (у Сријему) vide ћесма. ла крш (кад ко каже даје с ким род, а не кУБРУВАЊЕ, n. vіdе ћесмање. зна се по чему).

КУВРУЗАти, зам, v. impf. (у Сријему) vide ћесКРШАК, шка, шко, vidе ломан.

мати. cf. шупљика. КРШАН, шна, шно, 1) feljig, saxosus, cf. ломан ; КЎБЎ3*, m. (у Србији) bie paubige, tormenti У пунице у кршно приморје

bellici genus, cf. обица. од Косова уз кршно приморје - КУБӯр*, кубура, т. пиштољ нз кубура, cf. ку2) wаtеr, trеffіlіф, bonus, praeclarus: кршан буре: је то човјек.

Он потрже злаћена кубура KÈVIÊHE, n. das Brechen, fractio, ruptio. KỳBYPA, f. der kümmerliche Zustand, angustiae. КРІНИЈЕЉ, m. (у Боци) некакав мали крпељ, КУБУРАш, кубураша, m. највише се говори који се укоти псима у уши.

pl. кубураши, т. б. пиштољи што се носе КРШинА, f. augm. v. крш.

у кубурама, pie Dattelpiftolen, cf. кубур, куKPшити, шнм, v. impf. Dreфen, frango, cf. ло- бурлија.

КУБУРЕ“, кубӯра, f.pl. 5) Sie офеіtе іmаttеl für КРШКАЊЕ, n, dim. ь, кршење.

die Pistolen. 2) diese Pistolen selbst. Y proj КРШКАТи, кам, dim, p. кршити.

гори и онуда по околини кубуре се зову КРШЊлв, а, о, im Bastbum gurudgeblieben, пиштољи који имају округле јабуке (а не

butt, berkümmert, qui non juste excrevit, cf. швљате као што су у Арнаутскнјех пнкржав, кржљав.

штоља); у Србији су ове прве пиштоље КРШЊАК, m. 1) (у Ц. г. ну Лици) vide свечар. звали Призренски аишшољи а ове друге

2) (у Хрв.) крсно име (т. ј. светац којега Арнаутски. И осим јабука ови се пиштољи Ko caabu), der Hauspatron, patronus caeles. разликују и по табанима: у Призренскиjех 3) (у Босни) крсни колач, ein Rumen foam пиштоља табани су њемачки (на којима Tage des Hauspatrones üblich, placenta hono- су лукови и зубови изнутра), ау Арнаутribus patroni coelitis dicata. 4) велики ло- скијех су табани Арнаутски или Турски нац у коме се кува јело окреноме нмену, (у којијех су мукови и зубовн споља). ein großer Topf in welchem am Sage des Haus- KỳBYPĒBE, n. das kümmerliche Leben, vita anpatrones gekocht wird, olla major in qua die gusta. patrono coeliti sacro coquunt.

КУБУРити, рим, v. impf. fummerli, leben (fein KPштени, на, но, н. п. кум, Sauf=patbe, bap- Geschäft treiben), anguste vivo, ago. tismalis. .

КУБУРЛИЈА, f. vіdе кубураш: КРШТЁница, г. (у Задру) бер Sauffein, literae Он потеже пушку кубурлију baptismales.

|КУВАЊЕ, n. vіdе куxање. KPштено писмо, п. (у војв.) vidе крштеница. І кўBiP, m, vide кухар. КРШТЁЊЕ, п. бас &aufen, baptizаtiо.

| КЎВАРЕв, а, о, vide кухарев, КРШТЁЊЕ, n. Bie kaufe, baptismus.

КЎВАРИЦА, f. vіdе кухарица.

митн.

[ocr errors]

кӯВАРИчин, а, о, vide кухаричин.

| КЎДАР, vide куд: кӯВАРКА, f. vіdе кухарка.

Цуцу, цуцу, кобиле, КЎВАРКин, а, о, vide кухаркин.

Кудар сте ми ходиле ? кӯВАРОВ, а, о, vide кухаров.

KỳAROA, wobin immer, quocumque demum. кӯВАти, вам, vide кухати.

КУдгод, н. п. кудгод пођеш требаће ти то, КЎВАТИ СЕ, вам се, vide кухати се.

überal, ubique. КУВАч, кувача, т. vіdе кухач.

КУдгот, vide кудгод. Кувѣждйн, Кувеждина, m. намастнр у Фруш-кўДЕ, vide куд. кој горн.

КУДгдѣ, vide кудгод. КУвеждЙНАЦ, нца, m. iner pon Кувеждин. КЎДЕЉА, f. (нст.) vide кудјеља. кувќждински, кa, кo, pon Кувеждин. КУДЕљица, f. dim. p. кудеља. КӯBво, ела, ело, (у Боци) презрео, н, п, смок- КУДвљишта, п. (нст.) vide кудјељиште. ва, грожђе, aberreif, fracidas.

КЎДЁљкл, г. (нст.) vide кудјеља 1: кўг, f. Vie Pet, pestis. Срби кажу да је куга Свака спрела по кудељку преља

жива као жена (то особито доказују они КЎДЕЉнӣ, на, но, (нст.) vide кудјељни. који су лежали од ње). Многи кажу да су |КУ ДЁціюк, п. бав Хаитеіn, tіtubаtiо. је виђали гдје иде завјешена бијелом ма- кудѓЦАти, кӯдецам, v. impf. taumein, titabo: рамом; а гдјекоји приповнједају да су је А ја старац роми јарац, и носили, т.ј. она нађе човјека у пољу, или Кудeцafy уз улицу срете гдје на путу, а гдјеком дође и у кућу, КУДИЈЕ, (у ц. г.) yidе куд. па му каже: „ја сам куга, већ хајде да ме кудилин, (у Ц. г.) vide куд: носиш тамо и тамо” (куд она хоће). Онај Кудијен сам заводно Турке је упрти на кркаче драговољно (јер већ КУДИЈЕР, (јуж.) vide куд: њему и његовој кући не ће ништа учини- Соко ће ти кажевати ти) и однесе jе без икаке муке (јер није Кудијер ћеш путовати тешка ни мало) куд му каже. Куге имају | КЎ ДиЛАЦ, дноца, m. Der Sabler, calumniator : преко мора своју земљу (гдје само оне Куде ин је тројн кудиоци живе), па их Бог пошље амо (кад људи кӯдињА, f. (зап.) vide кудјеља. зло раде и много гријеше) и каже им ко- | кудйЊЕво, п. у овој пословици: Идем у Кулико ће људи поморити; али и њих много диљево да те скудии, да хареlаnt, terra пропадне од пaca : за то кажу да се врло

calumniatorum. ef. ако. боје злијех паса. Кад куга мори, онда јој кӯднъИЦА, f. dim. в. кудиња. слабо говоре куга, него кума (као да би кӯдньйить, п. (зап.) vide кудјељиште. је с тик умилостивилн) нити смију у вече кдиљни, на, но, (зап.) vide кудјељни. оставити неопране судове; јер она дође но-кӯдити, димі, v. impf. übel xeben von еіnет, саћу у кућу те гледа јесу ли судови лијепо lumnior. опрани, па ако не буду а она све кашике | КУДЈЕЉА, f. 1) vide конопље. 2) бie Kupfe (fo и чанке нагребе и отрује (Кад куга мори viel Flachs, Hanf u. f. w., als man auf Einгдјекоји на њезино име и краду, јер плаши- mal um den Rockenstock bindet (oder wickelt), ви људи не смију да изађу из куће и да ber Xoten, pensum: дај ми једну кудјељу гледају које и шта, кад се што чује или вуне. cf. редити, 3) (по југоз, кр.) vide препен кад залају): Купи као куга ћецу. сәнца : Не избива као куга из Сарајева, cf. чума, Те се свекри котлон бију морија.

А свекрве ваганыма, КуглА, f. (у војв.) бie Rugel, globus.

Ађевери мотикама, KYRAHA, f. der Regelplaß, die Kegelbahn, der А заове куђељама

Kegelplan, area conorum lusui destinata. КУДЈЕЉица, f. dim, p. кудјеља. Kýr. ÂbE, n. der Kegelschub, lusus conorum. КЎДЈЕЉйштв, п. (југоз.). vіdе конопљиште. КЎГАти ск, куглам се, v. г. impf. Regel fфіс:[КЎДЈЕ.љнӣ, на, но, (југоз.) vide конопљан. ben, ludo conis.

КУД МУ ДРАгo, vide куда му драго. кӯД, 1) mobin, wo porbei ? quo ? qua? cf. ако. КУДРАВ, а, о, traus, crispus. КЎДА, 12) немам куд, i tann niФts anters thun, кўДРАВАЦ, авца, m. (у Срнјему) кудрав филм alias agere non possum:

који се у два нита тка, 2Гrt Херріф, tapetum Нема куда љуба Драгијина,

quoddam. Отворила деветора врата

КУДРов, кудрова, м. ние псету, еіn брипрепаз 3) куд који, іn аlе 2Binse ? quaqua versus ? me, nomen cani indi solitum. побјегоше куд који.

Кӯъ, (по јуж, кр.) vide куд: КУДАгод, vide кудгод.

Окрену се куf встрече сунце — КУДАгов, vide кудгођ.

КЎ БЕ, (у ц. г.) vide куд. КУДА МУ ДРАго, mobin immer, quocunque, quo | КУЋЕЊА, f. (јуж.) vide кудјеља. libuerit.

|кі Бељица, с. dim, p. куђеља.

[ocr errors]
« PreviousContinue »