statio.

Ој Турчине за невољу куме! Не кумим те што ја кума немам — 2) вјенчани, ber Beiftanb bei ber Erauung, testis conjugii: Образ ваља, кум ће доћи. Ни тн мени кум, ни ја теби стари сват. КУМ СЕ ЗОВЕ и сваки од родбине правога кума. 3) пред кума, т. ј. штогођ тако добро да би се могло пред кума изнијети ! KÝMA, f. 1) die Pathin, Gevatterin, commater (?). 2) die Pathin, puella cui sum commater. Kyма се зове и свака женска глава од род.

бине праве куме. 3) Euphemismus für куга,

cf.

Куга.

кýМАК, мка, m. hyp. v. кум.
куман, m. vide кумашин.
КУМАНОВО, n. :

На ономе равном Куманову,
Онђе бјеше Костадине бего -
КУМАЊЕ, п. баз gegenfeitige Degrüßen als кум,
salutatio œ кум vocabulo.

КУМАТИ СЕ, кӱмам се, v. r. impf. c ким, fid
als Gevatter begrüssen, salutare se invicem
о кум vocabulo.
КУМАЧА, f. cf. Дружнчало.

КУМАШ*, m. 1) ber 2ltlas (eine Urt Seibenzeug),
sericus pannus densus et collustratus ;
И са ногу гаће од кумаша

2) (у Сријему) црна пантлика од кадифе, што сеоске дјевојке носе на врату. prae-|кумашин, m. vertraulic für кум. КУМБАРА, f. vide лубарда:

КУЛУКОВАТИ, кујем, v. impf. fröbnen, angariam,

operam servam praesto.

КУЛУНЏИЈА, m. (у војв.) vide кујуџија, mit|
allen Ableitungen.

КЎЛУЧЕЊЕ, n. vide кулуковање.
КЎЛУЧИТИ, ЧИМ, v. pf. vide кулуковати.
КЎЛУЧ-КЕСА, f. у катана што виси остраг (до
испод кољена).

КЎЛУША, f. кулатаста кобила, cf. кулашица,
КУЉА, f. vide качамак.

кўљАВ, а, о, 1) vide трбушат. 2) (у Сријему)
куљава жена ({dimpflid)) т. j. трудна, {dwan=
ger, gravida.

КУЉАЊЕ, П. баš Servormalen (3. 23. beš Rauds), provolutio.

КЎљӑР, куљара, m. (у Ц. г.) кеса на грибу. КЎЉАТИ, љам, v. impf. Servormallen, provolvi, н. п. дим из пећи, челе из кошнице, цријева, крв.

-

И кумбаре, чим градове прима, И лубарде, чим градове пали КУМБАРАЏИЈА*, m. ber Dombabier, pyrobolarius. кумин, а, о, ber кума, commatris et pestis. кумити, кумам, v. impf. 1) кога, зи Sevatter oder zu Beistand bitten, advocare pro teste baptismi aut conjugii:

Кума куми Дебелић-Новака

2) (по југоз. кр.) молитн, bitten, rogo, н. п. и отац сину и син оцу може рећи: кумим те Богом, учини то. Овамо иде и оно што се говори и у Србији: Кумићеш кугу да те умори.

КУМИТИ СЕ, Кӳмим се, v. r. impf. c ким, mit es manb кум merben, cumatus necessitudinem

ineo.

кўмиЋ, m. dim. v. кум.

кЎМИЦА, f. dim. v. кума.

КУМЉЕЊЕ, П. verbal. v. кумити и. кумити се. кумов, а, о, без кум, ad testem baptismi aut КЎЉЕН, m. (по југоз. кр.) као велика кобаси- conjugii pertinens.

кўље, кӯља, f.pl. (у Ц.г.) (fdimpfluid)) vide трбух.

ца, bie Magenmurft, venter. У Рисну надје- КУМОВАЊЕ, n. verbal. v. кумовати. не се (бравље сириште) кукурузна браш-кУМОВАТИ, кумујем, v. impf. коме, zu Sevatter на, лоја н сувица, па пошто се скува, једе се. cf. кулин. Кум, m. 1) крштенн, ber aufpathe, sponsor baptismalis. Кум се зове и онај који први пут стриже косу дјетету ; такови кумови бивају и Турци нашим људма, и наши људи Турцима (по Боснн):

stehen, sum testis baptismi aut conjugii. КУМОВСКА СЛАМА, f. (на небу) bie Wildftraße, via lactea. Срби приповиједају да је кум у кума украо бреме сламе, па како га је носно слама испадала и просипала се путем, онако Бог оставио на небу за вјечни

спомен.

кумовски, ка, ко, бет кум zufteђenb, quod de-|КУНДРôВ, кундрова, m. нме псету које дугу cet testem baptismi aut conjugii.

КУМОДРАЖ, f.

КУМПАНИЈА, f. bie Kompagnie, certa militum

turba, centuria.

КУМПАНИЈСКИ, ка, ко, Потраgnie, quod est centuriae.

КУМРА, f. hyp. 6. Кумрија:

длаку има, ein hunbename, nomen cani indi solitum.

КУНИНА, f. (y Сријему) брада на трсци. КЎНИЦА, f. 1) dim. v. куна. 2) (у Сријему) некаква трава. Дјеца метну један струк ове траве у нос, па држећи га једном руком под носом другом стиснутом бију у ону оддоздо говорећи: „Пусти баба коњу крв и телету млека!" И тако чине док не удари крв из носа.

Што је Кумро ујела те гуја КУМРИЈА*, f. 1) bie Radtaube, columbarisoria. 2) ein Frauenname, nomen feminae. Meistens gibt man ibn ben Befangenen: Кумрија ро-|кунов, а, о, (у Ц. г.) von кун. биња;

Код колевке Кумрија робиња, Она њија два банова сина КУМРИКУША*, f. (у Сарајеву) vide кумрија 1. КУМРИНО ГРОЖЂЕ, п. некаква трава, која расте по зидовима, eine Zrtflanze, herba quaedam.

КЎМСАЛ*, m. vide пијесак.

кумство, n. bie Bevatterfdaft, munus testis ba-
ptismi aut conjugii. Кумство је: 1) вјенчано,
2) крштено, 3) шишано, у коме кум дјете-
ту већ поодраслу сијече косу. Ово кум-
ство може бити да је за то постало да би
Турчин Хришћанину а кашто и Хришћа-
нин Турчину могао кумовати.
КУМЧАД, f. coll. v. кумче, bie Patђen (ofne Un:
terschied des Geschlechtes), filii (aut filiae) ba-
ptismales.

KÝмчE, чeта, n. der Pathe (das Kind), filius ba-
ptismalis: Умре кумче раскиде се кумство
(das Kind ist gestorben, die Gevatterschaft (al-
fo) fört auf).

кӯн, m. (у Ц. г.) некако дрво као макљен, 2rt 23qum, arboris genus.

КУНА, f. ber Marber, mustela martes Linn. cf.

КЎНДАК, m. ber Rolben (vom Feuergement), li-
gnum tormenti bellici. cf. оклоп.
КӰНдАСТ, а, о, viđe кус (за кокош).
КЎНДАЧЕЊЕ, П. bas daften, munitio tormenti
bellici.

КЎНДАЧИТИ, ЧИм, v. impf. н. п. пушку, (дав
Feuergewehr) schäften, munio ligno.

КЎНДАЧИЋ, m. dim. v. кундак.
КЎНДРАЦ, m. Једном мачку име кундрац,
другом макокундрац : шиц, кундрац !
мац кундрац! обербац бакундрац (ко ви-
ше пута засопце брзо може рећи да се не
помете. cf. јегуба).

КЎНОВИНА, (у Ц. г.) куново дрво.
КЎНОВИЦА, f. :

Куновицу гору прејезднше
КЎНОР (планина), m. cf. Кунара:

Оде беже у кунор планину —
Кунтош, m. 1) (у Ц. г.) vide һурак. 2) (у Ср-
бији) vide кожух.

КУНФИН, КУНФина, m. (у приморју) 1) bie Srenje,
confinium, cf. граница :
Преко мора Дуждевога
До кунфина Паштровскога

2) у загонеци: Миш се пење уз кунфин. куЊАЊЕ, п. 1) bas dlummern, somnus lenis. 2) das Kränkeln, valetudo tenuis. KýшATH, кужâм, v. impf. 1) (verächtlich) schlummern, dormio : шта куњаш ти ту те не идеш спаватн (реку дјетету кад дријемље). 2) frånfeln, infirma esse valetudine: он нешто куња.

КЎЊИ РЕП, m. (у Дубр.) Zaufenbblatt, millefo

lium.

2) вода у Хрватској. 3) (у Дубр.) vide he

рамида.

купа, f. гомила од четири ораха. Такове гоинле намјесте дјеца (свако по једну) у ред према себи, па бију редом ознаком с јед нога мјеста, те их обарају (играју се купе). Кад који коју купу обори, он је и узие, ако један обори све у један пут, он их све узме; ако одовуд не оборе све купе, а они бију одонуд с онога мјеста гдје се кога ојнак уставно, ако и тада остане још која купа необорена, а они онда дометну опет сваки још по једну, па на ново бnjy. Ein Kinderspiel mit Nüssen, lusus nucum. Купало, п. (у Далм.) мјесто гдје се купа, н. п. марва на сухој међн (Турској), ber Дабе= ort, balneum.

кУПАЊЕ, П. aben, lavatio.

КУПАТИ, кўпам (пљем), v. impf. baben, lavo.
КЎПАТИ СЕ, кўпам (пљем) се, v. r. impf. baben,
sich baden, lavor.

КУПАЦ, пца, m. ber Räufer, emtor:
А. По што је то?
Б. Које купац?
А. Ја сам.

купац КЎПАЦ, пца, m. у воденицама од неколике оке мјера са дршком, ein Betretbemaß, modii ge

nus.

пус и дијете, т. j. сваке године по дијете (рађа).

КУПУСАРА, f. 1) н. п. наца, baš Sauerfraut= Geschirr (der Krautbottich), vas in quo olus aciКЎПИВОЈСКА, m. (у Ц. т.) који купи војску : dum adservatur. 2) књига, f impflid für ein отидоше купивојске, да дижу војску, Ипaltes zerfeßtes Buch. werber von Soldaten, conquisitor militum: 0 Савићу, наша купивој ско КЎПИКРАСТАВЧИЋ, m. ber fid blog mit Surfen angibt, qui legit cucumes: Оџаковић је оџаковић, а куиикрасшавчић купикрасшавчик.

КЎПИЛАЦ, пиоца, m. (pl. gen. купилаца) ber
Refer (Uuftefer, Alauber), lector, collector,
(v. g. foeni, prunorum, pomorum).
КЎПИЛИЦА, f. која купи н. п. сијено, шљиве,
bie Referin, lectrix.

КЎПИНА, f. 1) ber Prombeerffraud, rabus fruti-
cosus Linn. 2) bie tadelbeere, bacca grossu-
lariae. 3) Frauenname, nomen feminae, cf.
купјена.

ЖЎПИНА, f. (у Дубр.) augm. v. купа.

КУПУСИНА, f. augm. v. купус.

КЎПУСИШТЕ, n. Ucter we einft Robt gebaut wor=
den ist, ager olim olerarius.
купусни, на, но, н. п. лист, каца, Kraut,
Robl-, olerarius, olitorius.
купушњак, т. купусна градина, ber Rolgar=
ten, ager brassica consitus.
КУРАДА, f. рђаво кљусе, ber Gaul, caballus, cf.
кљуверина.

КУРАЖ, f. (у нојв.) bie Courage, ber Muth, ani-
mus, animus fortis, ef. слобода.

КЎРАЖАН, жна, жно, (у војв.) mutbig, animosus, cf. слободан.

КУРАЖЕЊЕ, П. Даš Unfenern, Mutly madjent, animi additio.

кўпиново, п. у Сријему на Сави село са зи- куражити, куражим, v. impf. (у војв.) anfeuern,

динама:

Разбоље Деспотовић Јово

У Сријему у тој земљи равној У лијепу селу Купинову — купити, к ним, v. pf. Eaufen, eто: Како сам купио онако и продајем, т.ј. како сам чуо онако и казујем.

купити, пй», v. impf. 1) auflefen, colligo, н. п. војску, порезу, шљиве, сијено, дрва, итд.; купи да пусти, er ift in ben legten 3ügen. 2) н. п. свиње, коже, звијер, восак, auffaufen, zusammenkaufen, coëmere.

КЎПИТИ СЕ, Пӥм се, v. r. impf. 1) fid fammeln, congregor. 2) купи се н. п. чоха, опанци, einlaufen, sich zusammenziehen, contrahi. КЎПИЋ, m. планина Пљешивачка:

За Купићем, зеленом планином
КЎПИЦА, f. 1) dim. v. купа. 2) ber dröpffopf,
cucurbitula, cucurbita: метати купице.
КЎПЈЕНА, f. (У Дубр.) vide купина.
КУПЉЕВИНА, f. (у Ц. г.) vide куповина.
КЎПЉЕЊЕ, п. 1) bas lefen (Wuflefen); lectio, col-

animum addo, facio, cf. соколити, слобоДити, јуначити.

КУРАЖИТИ СЕ, куражни се v. г. impf. fid Mut machen, animum sibi addere.

кЎРБАН, курбана, m. basaladtopfet, victima (bei den Türken).

КЎРВА, f. 1) bie Sure, impudica, meretrix. 2) aud
als Schimpfwort gegen Männer, mendax, per-
fidum scortum :

Курво једна од Задра Тодоре
КУРВАЊЕ, п. ба Suren, scortatio.
КЎРВАЊЕ, П. Даз burenartige Beneßmen, mores
meretricii.

кўРВАР, курвара, m. ber Surer scortator.
КУРВАРЕВ, а, о, vide курваров

КУРВАРОВ, а, о, beš Jourers, scortatoris.
КУРВАРСКИ, ка, ко, 1) Suren=, meretricius.
2) adv. убио та курварски, т. ј. из при-
jeваpe (meuchelmörderisch).

КУРВАРСТВО, П. Surerei, scortatio.
KYPBATH, BAM, v. impf. wie eine Hure sich be-
tragen, lügen, meretricio more se gerere.

lectio. 2) bas Huffaufen, coëmtio? 3) Das Der-|КЎРВАТИ СЕ, вам се, v. r. impf. buren, scortor.
fammeln, congregatio. 4) bas Einlaufen, con-
tractio.

купЊА, f. (у Дубр.) ber Rauf, emptio: ja hy
продавати према купњи.
куповіЊЕ, п. va Raufen, emptio.
КУ ПОВАТИ, купујем, v. impf. Faufen, emo.
КУПОВИНА, f. bas Beaufte, res empta :

Што не ручаш, куповино моја?
КӲ повнӣ, на, но, н. п. гуњ, хљеб, gefauft, em-
1us (Gegensaß vom zu Hause Erzeugten).
КЎ ПРЕЗ, m, као кнежина Љеванског кадилука.

На Купрезу џелепчије хране говеда у

планинама.

КУРВЕТИНА, f. augm. v. курва.

КЎРВИЋ, m. 1) ber Surenfobn, spurius. *) cin
tü tiger Rerl, nebulo, cf. копиле :
о курвику, Ђоко Петровићу ш
Јер је курвић Ватрица Стјепане —
КЎРВИЦА, f. dim. v. курва (у Сријему кур-
вица).

КЎРДЕЉ, m. у плуга онај клин што је за њега
запета гужва орачица, cf, курељ.
КУРДЕЉА, У Овој загонеци : Старац курдеља
а баба лекурда, а у сриједи дивно дијете
сједн.

КУРБЕЛИЦА, f. (у Дубр.) бијела пантљика од
конаца, weiße wirnbanb, fascia alba e filis
lineis duplicatis texta.

Кӯ ПУС, m. ber Robl, brassica oleracea capitata
Linn. Доста је купуса изјео, т. б. доста му
има година (er ift ein alter Mann); све ку-курељ, m. (у Хрв.) vide курдељ.

paeus, cf. курковина.

КУРЈА! interjectio vituperii: кад повичу људи
на кога курја!
КЎРЈАК, m. vide вук 1.

КУРЈАКУШЕ, f. pl. vide курјаче.

КЎРЈАЧЕ, f. pl. (у Сремскоме горњему посав-
љу у Бродској регементи) мушкиње и жең-
скиње, које пред бијеле покладе удари по
селу у скитњу, да траже коме, щто треба
(као курјаци кад се гоне): проводе кур-
јаче; прођн их се, то су (праве) курјаме.
КУРЈАЧИНА, f. vide вучина,

КУРЈАЧИЦА, f. vide вучица,
КУРЈАЧИЋ, m. dim. v. курјак.
КУРЈАЧЈЕ ЈАБУЧИЦЕ, f. pl. некака трава,
Pflanze, herbae genus.

[КУРШУМЛИЈА, f. варошица у Србији иза Кру

шевца:

У бијелу граду Куршумлији Онђе бјеше Бановић Странња — кӯс, куса, кусо, (куси, са, со) geftugt, cauda truncata: Кус пијетао пиле до вијека. KŶc, m. 1) das Effen mit vollem Löffel: Aко ce кусом не накуса језиком се не

нализа.

2) н. п. изједе све у меден кус, ef mac, gustus.

|КУСА, f. куса кокош, geftugte Senne, gallina cauda truncata.

кЎСАВАЦ, савца, m, vide кусац. cf. лизавац. кусало, п. у кашике оно што се меће у уста, der vordere Theil des Löffels, pars cochlearis quae ori admovetur : Кусалом га закусује,

а дршком му очи вади.

КУСАЉ, m. geftugtes Vferb, equus cauda curtata.
КУСАЊЕ, П. baš Effen mit vollem löffel, zo cochlear

plenum ori admovere.

2rt|КЎСАСТ, а, о, geftußt, cauda truncata, cf, кус. КУСАТАК, тка, m. ber tümmel, truncus. КУСАТИ, кӯсам, v. impf. mit vollem Röffel effen, cochlear plenum ori admoveo.

КУРЈАЧЈИ, ja, je, Bolf3-, lupi. cf; вучјн.
КУРЈАЧКА ЦРЕВА, n. pl. (у Сријему) Bafferborn
fraut, cerastium aquaticum.
КУРЈАЧЕЙ, ка, ко, vide вучји.

КУРЈУК*, m. 1) ber dwant, cauda, cf. реп. 2) ber
Hopf, cauda capillorum, cf. кика, плетеница.
3) (у пушке) ber Doben bes Glintenlaufs, fun-
dus teli glandarii (sclopeti), cf. огњиште, тор-

на, хазна.

КЎРЈУЧЕЊЕ, П, bas infcraubenibes Ehintenbobens,
КУРЈУЧИТИ, ЧИм, v. impf, т. j. пушку, или ци-
јев пушчану, ben Roben besFlintenIqufs an=||
schrauben, fundo instruere telum glandarium.
КУРЈУЧИЋ, m. dim. v. курјук.
Курков, а, о, vide куриков.
КЎРКОВИНА, f, vide куриковина.

КУСАЦ, сца, m. који куса, ef. дробац.
КУСИДА, . gluß an ber Grenze gegen Monte=
negro, fluvii nomen :

Код Кусиде студене водице
Кусидски, ка, ко, бон Кусида:

Хватише се крајем Кусидскијем KÝCHTH, KŶCĤM, v. pf. den Schwanz stußen, caudam trunco.

кускун, m. vide подрепина : Да падну кускуни с неба, Вујашу би се о врату обје

КУСКУНЕ, f. pl. vide кускун.

куснути, куснём, v. pf. einen vollen öffel zum Munde tragen, cochlear plenum in os ingero.

КЎРЊАВИТИ, Вӥм, v. impf. (у Ц. г.) vide димити кусов, кусова, m. кус пас, ber Štugbunb, ca

(н. п. пушећи).

КЎРЊАВЉЕЊЕ, n. vide димљење.
КЎРТАЛА, f. кад се лађа вуче, онда онај који
је на куршали иде поред једека, тегле-||
да да не би гдје за што запео, и ако би
запео, да га одапне.
КЎРТАЛА! 1) кад се радује да је какав непо-
вољан посао прошао, cf. аратос. 2) кад који
види прије онога који је на куртали да је
једек гдје запео онда му виче: куршала!
КУРТАЛИСАТИ, лицем, v. pfi кога чега, befreien,
libero, cf. избавити, опростити.
КУРТАЛИСАТИ се, лишём се, v. r. pfi кога, че-
га, Ios merben, liberor, cf, опростити се:
једва сам га се курталисао.
КЎРЋЕЛА, f. (у Ц. г.) као прав (велики) нож
на врху оштар с обје стране. У курһеле
камзе немају ушију, као у ножева, него је
онако затубасто и то понајвише од мједи
а у гдјекојијех и од сребра. Кажу да су
курћеле од прије носили многи, а сад их

има врло мало.

nis cauda truncata.

КУСОВЉЕВ, а, о, bes tugbunbes, canis curti. кусоЊА, m. кус во, ber tugods, bos cauda truncata: Да пусте кусоњу под пласт (нарастао би му реп).

кусоњин, а, о, bes Stugodfen, bovis cauda

truncata.

|КЎЋИШТЕ, П. Drt, wo einft ein paus geftanben, locus ubi domus fuit.

КУЋИШТИНА, f. (у Грбљу) vide кућерина: Та

ко ми се кућа не звала кућишшином! кўЋнӣ, на, но, н. п. врата, au3-, domesticus. кутник, m. (у Ц. г.) vide кућаник. mo-|КЎЋНИЦА, f. (у Ц. г.) vide кућаница. КУЋУРИНА, f. vide кућетина кухаЊЕ, n. bas Roden, coctio. КӰХАР, m. ber Rod, coquus, cf. кухач. КУХАРЕВ, а, о, vide кухаров. КЎХАРИЦА, f. bie Rödin, coqua. КӰХАРИЧИН, a, o, ber Rödin, coquae.

кутњи, ња, њё, н. п. зуб, ber Štodjabn, dens

molaris.

кўтњи, ња, њê, vide кућни.

КЎТЊИК, m. (у Ц. г.) vide кућник.

КЎТЊИЦА, f. (у Ц. г.) vide кућница.

КЎЋА, f. (pl. gen. кућа) 1) baš paus, domus. cf. КУХАРКА, f. vide кухарица.

ceлo. 2) die Küche, culina:

А. Бе ти је кука?

Б. Код собе.

кўЋАНИ, m. pl. bie Sausgenoffen, qui in eadem domo habitant, familia (?).

КЎЋАНИК, m. ber gute Saushälter, bonus pater familias, cf. кућник.

КУХАРКИН, а, о, vide кухаричин.

КУХАРНИЦА, f. (у Грбљу) гдје се куха јело,
die Küche, culina.

кухаров, а, о, bes Rods, coqui.
КЎХАТИ, хам, v. impf. 1) Eodеп, социо. 2) хљеб
(у Србији), Prot anmaden, pinso, coquo pa-
nem, cf. мијесити.

КЎЋАНИЦА, f. bie bäuslide Grau, bona mater fa-КЎХАТИ СЕ, хам се, v. r. impf. 1) foden, fieben, milias, cf. кућница.

КуЋАР, кућара, m. 1) у задружнијем кућама у

coqui. 2) figürl. нешто
fermentat.

се куха, es gährt, каквој згради преградак, гдје ожењени кухач, кухача, m. vide кухар. људи живе са женама, eine btbeilung im куц, (von куцати, Еlopfen) што куц то муц Hause für das Ehepaar, cubiculum separatum conjugum. 2) (у Славон.) Urt peifefammer, cella promptuaria.

КУЋАРИНА, f. (у Боци) Spaufteuer, tribulum in
singulas domos impositum.
кўЋЕВИЋ, m. vide кућић.

КуЋЁВНÉ, на, но, bem Laufe, ber ganjen
lie gehörig, universae familiae.

(wie gearbeitet, so gegessen). Von einem klei nen Erwerbe, der kaum seinen Mann nährt. КУЦА, f. hyp. v. кучка: Не лаје куца села ради, него себе ради.

КЎЦАЊЕ, n. baš Rlopfen, pulsatio.

КУЦАЊЕ, п. baš käufigfein ber Sünbin, catulitio. Gami=|КЎЦАТИ, цам, v. impf. Elopfen, pulso: куца ср

Kỳ KÊHE, n. das Haushalten, curatio rei familiaris.

КУЋЕР, m.1) чобанска колиба на колима, што се привлачи за тором, eine Net Sirtenbütte, tugurium pastorum. 2) као коморица поред куине, гдје се суди држе и све што у кунни треба, vide кућерак.

це, куца душа;

Ал' у њему јоште куца душа
КУЦАТИ CR, кўцам се, v. r. impf. Iäufig fein (von
der Hündin), catulio.

КУЦКАЛО, m. ber Klopfer, pulsator (vom Rinbe):
станн ти куцкало.
КУЦКАЊЕ, n. dim. v. куцање.
КЎЦКАТИ, кам, dim. v. куцати.

КУЋЕРАК, рка, m. ber Opeifefammer, cella prom-|Куцнути, нём, v. pf. einmal Elopfen, pulso septuaria.

mel.

КУЋЁРИНА, f. (augm. v. кућа) unförmlides, ver=|куцов, куцова, m. vide пас.

fallenes paus, caduca domus, cf. кућиштина: кЎЦУКАЊЕ (куцукање), n. dim. v. куцање.

Кућа му се кућерином звала

КУЋЁРИЦА, f. Као колиба, Hütte, tugurium.

КУЋЕТИНА, f. augm. v. кућа.

кўЋити, ѣим, v. impf. т. j. кућу, hausfalten,

rem familiarem curare, augere.

КЎЦУКАТИ (куцукати), кам, v. impf. dim. У.
куцати.

куч, m. највише се говори pl. vide Кучи:
Лоина Куча и Братоножића
КЎЧАД, f. (coll.) vide штенад.

кўЋиЋ, m. (у Ц. г.) човјек од добре куће, кУЧАЈ-ПЛАНИНА, f. у пјесмама, vide Кучаја. von guter Familie, nobilis, cf. оџаковић, пле-|КУЧАЈА (планина), f. nom. prop. eines Derged мић, кољеновић.

KỳħHILA, f. 1) das Häuschen, casa, 2) ein Häuschen für Fasolen, casula phaseolorum. КўЋИЧЕЊЕ, П. bas Bereiten ber кућице für bie Fafolen, tumulorum phaseolis inserendis praeparatio.

КЎЋичити, чим, v. impf. bie кућице bereiten für bie afolen, paro tumulos phaseolis inserendis.

in Serbien, mons Serbiae. KỳчAJHнCKĤ, Kâ, Kô,:

Кучајинска бојна копљеника

КУЧАК, чка, m. 1) (особито по зап. кр.) vide пас. 2) (у Дубр.) некака морска риба, Urt Seefisch, piscis quidam marinus.

кЎЧЕ, чета, n. baš pünòden, catulus. cf, штене. КуЧЁВКИЊА, f. ein Frauenzimmer von Кучево: Кучевкиње бело платно беле