Page images
PDF
EPUB

cf, куга.

[ocr errors]

Подажепља затекли негдје у кући рањена, Ој Турчине за невољу куме ! па га ухватили и поклонили некакоме То- Не кумим те што ја кума немам — па-паши; али га Топал-паша није смно 2) вјенчани, Bee Beiftano bei Set grация, погубити од његова друштва, од Кокора testis conjugii: Образ ваља, кум ће доћи. н од Јездимира, него га послао Босанском Ни ти мени кум, ни ја теби стари сват. везиру, а он га набио на колац. 3) на ку- Кум се зове и сваки од родбине правога куме на виле, н, п, разби, т. б. одвратн га ма. 3) пред кума, т. б. штогођ тако добро да различнијем ријечима од онога што је би се могло пред кума извијети ! хтио да чини.

КУМА, f. 3) бie Patbin, Sevatterin, commater (?). КЎ ЛЕн, т. vіdе куљен.

2) die Pathin, puella cui sum commater. KyКУЛЁница, f. (у Сињу) vide кобасица.

ма се зове и свака женска глава од род? культе, f. р. (у ц. г.) бie Patrоntајфе, embo- бине праве куме, з) Euphemismus für куга,

lorum theca, cf. припојаснице, Фншек-ћесе. кулиЈЕш, кулијёша, (у Ц. г.) као качамак од КЎМАК, мка, m. hyp. p. кум.

ситна бунгура, 2Хrt SeriФt, cibi genus. КЎМАН, m. vіdе кумашин. кўлиЈЕшки, какӧ, н. п. туцањ, којвјем се КЎМАНoвo, n. : туче кукуруз за кулијеш.

На ономе равном Куманову, Кулин, m. vіdе куљен :

Онђе бјеше Костадине бего Кулин баба варила,

КЎМАЊЕ, п. баѕ gegenfeitige Begrüpen als кум, Кулином се Фамила

salutatio zф кум vocabulo. Кӯлин, кулина, m, vide кулаш 1:

КУМАТИ СЕ, кӯмам се, у. . impf. с ким, іф Да му дано Талева кулина

als Gevatter begrüssen, salutare se invicem Кӯлина, f. знанне од куле, Xuinen einer кула.

тф кум vocabulo. КЎлин ван, m. in bеr Xebendart: почео припо- | КЎ МАЧА, f. ef. дружнчало.

виједати којешта од Кумина бана, ог-КЎМАШ*, м. ) ber 2tlas (eine 2rt Beisengeus), ditur ab ovo, er holt weit aus.

sericus pannus densus et collustratus ; KỳAHY, m. Ruinen einer Festung an der Mün- и са ногу гаће од кумаша

dung der Morawa, parietinae quaedam. 2) (у Сријему) црна пантлика од кадифе, Кӯлук", m. Die Stone, angaria, cf. робија.

што сеоске дјевојке носе на врату. КУЛУКовањЕ, n. Bas Srühnen, angariarum prae-| КУМАшин, m, pertraulifür кум. statio.

КУМБАРА, f. vіdе лубарда: КУЛУКОВAТи, кујем, у. impf. frühnen, angariam, и кумбаре, чим градове прима, operam servam praesto.

и лубaрде, чим градове пали — КУЛУНЦИЈА, m. (у војв.) vide кујуција, mit КУМБАРАЦИЈА“, m. per 3ombabiet, pyrobolarius. allen Ableitungen.

КӰМин, а, о, беr кума, соmmatris et pestis. КУЛУЧЕЊЕ, n. vіdе кулуковање.

кўмити, кӯмйм, v. impf. 1) кога, zu Sepatter КЎ ЛУЧити, чим, v. pf. vіdе кулуковaтн.

oder zu Beistand bitten, advocare pro teste КУЛУч-КЕСА, f. у катана што виси остраг (до baptismi aut conjugii: нспод кољена).

Кума куми Дебелић-Новака КУЛУША, f. кулатаста кобила, cf. кулашнца, 2) (по југоз. кр.) молитн, bitten, гogo, КУБА, f. vіdе качамак.

н. п. и отац сину и син оцу може рећи: КЎЊАВ, а, о, 1) vidе трбушат. 2) (у Сријему) кумин те Богом, учини то. Овамо иде и

куљава жена (fфimpfliФ) т.ј. трудна, фwan- оно што се говори и у Србији : Куликеш ger, gravida.

кугу да те умори. КУЉАЊЕ, n. Bag bеrроrwаlen (. 23. Бев Хаиф%), кўмити CE, кӯмим се, v. г. impf. с кни, mit Зе: provolutio.

mand kym werden, cumatus necessitudinem КЎЊiP, куљара, m. (у ц. г.) кеса на грибу. ineo. КЎљАТИ, љам, v. impf. Беrроrmаlеn, provоlvі, кумит, т. dim, p. кум.

н. п. дим из пећи, челе из кошнице, црн- КУМИЦА, f. dim. p. кума. јева, крв.

КУмљЕЊЕ, n. perbal. p. кумити и, кумити се. КЎЊЕ, кӯња, f.pl. (у Ц.г.) (fфіmрtіф) vidе трбух. кумов, а, о, бев кум, ad tеѕtеm baptismi aut КЎЊЕН, m. (по југоз. кр.) као велика кобаси. conjugii pertinens.

ца, bie Ragenwurit, venter. У Рисну надје-КумовањЕ, n. bеrbаl. . кумовати. не се (бравље сириште) кукурузна браш-КУмовАти, кумујем, v. impf. коме, du Sepatter на, лоја н сувица, па пошто се скува, stehen, sum testis baptismi aut conjugii. једе се, cf. кулин.

КУмовска слама, f. (на небу) бie Prilbitrape, КӰм, т. 1) крштенн, беr aufpatbe, sponsor via lactea. Срби приповиједају да је кум

baptismalis. Кум се зове и онај који први у кума украо бреме сламе, па како . га је пут стриже косу дјетету; такови кумови носно слама испадала и просипала се пубивају и Турци нашим људма, и наши љу- тем, онако Бог оставно на небу за вјечня дн Турцима (по Босни):

спомен.

КУмовски, ка, кӧ, бет кум #uftebens, quod dе-кўндров, кундрова, m. име псету које дугу cet testem baptismi aut conjugii.

Anaky uma, ein Hundename, nomen cani indi КЎмоДРАж, f.

solitum. КУМПАНИЈА, f. Die Sompagnit, certa militum |кунина, f. (у Сријему) брада на трсци. turba, centuria.

куницА, f. 1) dim. , куна. 2) (у Сријему) неКумПанйәскӣ, кa, кo, Wompagnie-, quod est каква трава. Дјеца иетну један струк ове centuriae.

траве у нос, па држећи га једной рукой КУМРА, f. hyp. . Кумрија:

под носом другом стиснутом бију у ону одШто је Кумро ујела те гуја —

доздо говорећи: „Пусти баба коњу крв и KỲMPHJA*, f. 1) die Lachtaube, columba risoria. телету млека !” И тако чине док не удари

2) ein Frauenname, nomen feminae. Meistens крв из носа.
gibt man in Sen efаngеnеn: Кумриja po-| КУНов, а, о, (у ц, г.) боп кун.
биња;

КЎНовини, (у ц. г.) куново дрво.
Код колевке Кумрија робиња,

КЎновиЦА, f. : Она њија два банова сина

Куновицу гору прејезднше КУМРИКУША“, f. (у Сарајеву) vidе кумрија 1, КЎное (планина), m. cf. Кунара: КЎMPHно грджЪЕ, п. некаква трава, која ра- Оде беже у Кунор планину сте по зидовима, eine art Pflange, herba кӯнтош, m. 1) (у Ц. г.) vide hӯрак. 3) (у Ср

m 1у quaedam.

бији) vide кожух. КЎМСА*, m, vidе пијесак.

КУНФйн, кунФйна, m. (у приморју))) бie Grenje, КУмство, п. Sie Gepatterfфаft, munus testis ba- confinium, cf. граница :

ptismi aut conjugii. Кумство је: 1) вјенчано, Преко мора дуждевога 2) крштено, 3) шишано, у коме кум дјете- До кунфина Паштровскога ту већ поодраслу снјече косу. Ово кум- 2) у загонеци: Мнш се пење уз кунфин. ство може бити да је за то постало да би кӯњАЊЕ, п. 1) дав ФФlummern, ѕоmnus lеnів. Турчин Хришћанину а кашто и Хришћа- 2) das Kränkeln, valetudo tenuis. нин Турчину могао кумовати.

КЎЊАТи, кӯњам, v. impf. ) (peräФtli)) fФlum= КУМЧАд, f. coll. p. кумче, дie Patben (оқne un: теrn, dormio : шта куњаш ти ту те не идеш

terschied des Geschlechtes), filii (aut filiae) ba- спавати (реку дјетету кад дријемље). ptismales.

2) kränkeln, infirma esse valetudine: oh heкӯмче, чeтa, n. Sеr Pathе (бав 8ino), filius ba

што куња. рtіѕmаliѕ: Умре кумче раскнде се кумство кӯњй РЕП, m. (у Дубр.) Saufensblatt, millefo

m (oas Kind ist gestorben, die Gevatterschaft (als lium. (0) bürt auf).

КЎП, m. сабор, бie Zerfammlung, conventus, КУН, m. (у Ц. г.) некако дрво као макљен, кӯПА, f. 1) vidе чаша (понајвише у пјесмама): Art Baum, arboris genus.

Дадоше му златну кучу вина KÝHA, f. der Marder, mustela marles Linn. cf. 2) вода у Хрватској. 3) (у Дубр.) vide ће

рамида. КУНАДРА, . ')) оно од пређе што се ухвати кӯПА, f. гомила од четири ораxа. Такове го

у нитяма као памук, бie Slode, floccus. 2) па- инле намјесте дјеца (свако по једну) у ред лица од рогоза кад се ишчупа као перје, према себи, па бију редом ознаком с једdie Kärchen vom Rietgras.

нога мјеста, те их обарају (играју се куКЎНАРА, f. планина, vide Кунор :

пе). Кад који коју купу оборн, он је н узУннђоше у Кунару Турци

ие, ако један обори све у један пут, он КУНАТОРЁњЕ, n. Kas mübfelige geben, vita miѕеrа. их све узме; ако одовуд не оборе све куКУніторити, рим, v. impf. mübjam Leben, vitam пе, а они бију одонуд с онога мјеста гдје

се кога ојнак уставно, ако и тада остане кўндА, f. vіdе куса.

још која купа необорена, а они онда доKỲHAAK, m, der Kolben (vom Feuergewehr), li. метну опет сваки још по једну, па на ново gnum tormenti bеllісі. cf. оклоп.

6ujy. Ein Kinderspiel mit Nüssen, lusus nucum. кӯндлст, а, о, vidе кус (за кокош). КУПлло, п. (у Далм.) мјесто гдје се купа, н. п. КЎНдАЧЕЊЕ, n. bas Офäften, munіtіo tormenti марва на сухој међн (Турској), per 25аде. bellici.

ort, balneum. КУНДАчити, чим, v. impf. н. п. пушку, (bas | КУПАЊЕ, n. Bas Baben, lavаtiо.

Feuergewehr) (chäften, munio ligno. КУПАТн, купам (пљем), v. impf. Бaбen, lavo. КУНДАЧИs, m. dim. c. кундак.

| КУПАТИ СЕ, купам (пьём) се, v. г. impf, baben, КУНДРАц, m. Једном мачку име кундрац, fidh baden, lavor.

другом макокундрац : шиц, кундрац ! КЎПАЦ, пца, m, per Raufer, emtor:
мац кундрац! обербац бакундрац (ко ви- A. По што је то ?
ше пута засопце брзо може рећи да се не Б, Које кулач?
помете, cf. jегуба).

А. Ја сам,

Златка.

miseram ago.

nus.

[ocr errors]

КЎПАЦ, пца, т. у воденнцама од неколике оке пус и дијете, т. ј. сваке године по дијете Mjepa ca APUKOM, ein Getreidemaß, modii ge- (рађа). 11:14..

КУПЎСАРА, f. 1) в. п. наца, Sas CavetrаutКЎПивдJCKA, m. (у Ц. т.) који купи војску : Geschirr (der Krautbottich), vas in quo blus aci.

отидоне купивојске, да днжу војску, In: dum adservatur. 2) књига, фітpfli) ft ein werber von Soldaten, conquisitor militum: altes perfektes Buch. 0 Савићу, наша купивојско

КУПУСИНА, f. augm. p. купус. KỲNHKPACTABAHA, m. der fich bloß mit Gurken KỳnyCÂUTE, n. Ucker wo einst Kohl gebaut wor:

абgist, qui legit cucumes: Очаковић је оца- den ist, ager olim olerarius. ковић, а кушикраснавчив кушикрас-КЎПуснй, ні, но, н. п. лист, каца, Жraut:, шавчuf.

Kobl-, olerarius, olitorius. кўпилац, пноца, т. (рі. gen. купилаца) Ver) КУПУшњак, т. купусна градина, Set RobgarLeser (Aufleser, Klauber), lector, collector,

ten, ager brassica consitus. (v. g. foeni, prunorum, pomorata).

КУРАДА, f. рђаво кљусе, bеr Sant, caballas, cf. КУПилиЦА, f. која купи н. п. сијено, шљиве, кљуверина. die Leserin, lectrix.

КЎРАж, f. (у војв.) Pie Courage, Ser SRutѣ, aniKỲNHHA, f. i) der Brombeerstrauds, rubus fruti

mus, animus fortis, cf. слобода. cosus Linn. 2) Sie Otaфelbeere, baeca grossu-КЎРАЖАЙ, жна, жно, (у војв.) muthіѕ, animolariae. 3) Frauenname, nomen feminae, cf. sus, cf. слободан. купjена.

|КУРАЖЕЊЕ, n. Sав 2nfeuern, Shut, maфet, aniЖЎПИНА, f. (у Дубр.) augm. p. купа.

mi additio. КЎПиново, п. у Срнјему на Сави село са зи-куражити, куражим, v. impr. (у војв.) alfeuern, динама:

аnіmаn аddo, facio, cf. соколити, слобоРазбоље Деспотовић Јово

дити, јуначити. у Сријему у тој земљн равној

КУРАжити ск, куражви се у. е. impf, fi, Rutb У лијепу селу Кучинову

machen, animum sibi addere. кўпити, куним, v. pf. Eaufen, ето: Како сам | КУРБАН, курбана, т. tas Фlафtopfet, victima

кушио онако и продајем, т.ј. како сам чуо (bei den Sürken). онако и казујем.

KÎPBA, f. 1) die Hure, impudica, meretrix. 2) auch КУПити, пім, v. impf. 1) auflefen, colligo, н. п. als Schimpfwort gegen Männer, mendax, per

војску, порезу, шљиве, снјено, дрва, итд.; fidum scortum :
Kỳnh đà nycrâ, er ist in den legten Zügen. 2) Курво једна од Задра Тодоре -
н. п. свиње, коже, звијер, восак, аuffaufen, кӰРВАЊЕ, п. Сав битен, ѕсоrtаtiо.
zusammenkaufen, coëmere.

KỲPBÂHE, n. das burenartige Benebmen, mores КЎПити ск, пм се, т. г. impf. 1) fіф famnelt, meretricii.

congregor. 2) купи се н. н. чоха, онанин, КУРВАР, курвара, т. беr рutеr ѕсоrtаtоr.

einlaufen, sich zusammenziehen, contrahi. |КУРВАРЕВ, а, о, vidе курваров. КУЛит, m, планина Пљещивачка:

KyPBÁPOB, a, o, des Hurers, scortatoris. За Купићем, зеленом планином

RУРВАРСкӣ, кa, кo, ) билеп-, meretricias. КЎлица, f. ) dim, p. купа. 2) беr Оферftopf, 2) adv. убио га курварски, т. б. из при

cucurbitula, cucurbita: метати купице. jebape (meuchelmörderis). КУПЈЕНА, f. (у Дубр.) vide купина. Тим і KYPBÁPCTBO, n. Hurerei, scortatio. КУПЉЕВИНА, f. (у Ц. г.) vide куповина. (*. KỲPBATH, Bâm, v. impf. wie eine Hure rich beКЎПљЁњь, п. 1) баѕ gefen (Luflefen), lectio, co). tragen, lügen, meretricio móre se gerere.

lectio. 2) das Aufkaufen, coëmtio ? 3) das Ver- RÝPBATH CE, Bâm ce, v. r. impf. huren, scortor. sammeln, congregatio. *) das Einlaufen, con. KYPBÈTHHA, f. augm. 1. Kypsa. tractio.

)

KÎPBHR, m. 1) der Hurensohn, spurius. 2) ein кўњл, f. (у Дубр.) Set Sauf, emptio : ја ћу tüchtiger Kerl, nebulo, cf. Ronime: продавати према куањи.

о курвићу, Боко Петровићу КУПдваЊЕ, p. бав Raufen, emptio.

Јер је курви Ватрица Стјепане КУПдвати, купујем, у. impf. Faufen, emo. КӯPвица, f. din. 2. курва (у Сријему курKỲNIOBUHA, f. das Gekaufte, res empta :

вица). Што не ручаш, куповино моја ? КЎРДЕЉ, m. у плуга онај клин што је за њега КЎПовни, на, но, и, і, гую, xњеб, gefauft, em- запета гужва орачица, cf. курељ.

tus (Gegensaß vom zu Hause Erzeugten). КЎРДЕЉА, у овој законеци: Старац курдења КЎПРЕЗ, m, као кнежина љеванског кадилука. а баба лекурда, ау сриједи дивно дијете

На Купpeзу целепчије хране говеда у сједи.
Планинама,

КЎРТЕлица, г. (у Дубр.) бијела пантљика од КЎПус, m. Der Rob, brassica oleracea capitata Kohauja, weißes Zwirnband, fascia alba e filis

Linn. Доста је кӯпӯса изјео, т. . доста му lineis duplicatis text'a.
има година (еr it ein alter Rann); све ку-кўPEљ, т. (у Хрв.) vidе курдељ.

(m

[ocr errors]

KYPÉTA.JO, m. das Plappermaul, blatero. КУРШУМЛИЈА, f. варошица у Србији иза КруКУРЁтањк, п. Заѕ РІapper, baseratio.

шевца : KYPÉTATH, kypệhêm, v, impfi plapperny blatero. у бијелу граду Куршумлији КУРИков, а, о, pon Spinoelholi, ex evonymo eu- Онђе бјеше Бановић Странња ropaeo.

КУС, куса, кусо, (кӯсӣ, са, сӧ) setupt, cauda КУРИковина, г. беr Opinelbaum, evonymus eurof

truncata: кус пијетао пиле до внјека. paeus, cf. курковиңа,

KÝC, m. O das Erfen mit vollem Löffel : Ako ce КЎРЈА! interjеctіo vituреrii: кад повичу људи кусом не накуса језиком се не нализа. на кога курја!

3) н. п. наједе све у меден кус, Оefфта, КЎРЈАК, m. vіdе вук 3.

gustus. КУРЈАКУШЕ, f. pl. vіdе курјаче.

кӯСА, f. куса кокош, geftute penne, gallina cauКЎРЈАЧЕ, f. pl. (у Сремскоме горњему посав- da truncata.

љу у Бродској регементи) мушкиње и жен- кӰСАВАЦ, савца, m, vidе кусац. cf. лизавац. скиње, које пред бијеле докладе удари по кӯCAло, п. у кашике оно што се меће у уста, селу у скитњу, да траже коме щто, треба der vordere Theil des Löffels, pars cochlearis (као, курјаци кад се поне): фаводе. кур- quae ori admоvеtur : Кусалом га закусује, јаче; проћи их се, то су (праве) курјаче. а дршком му очи вади. КУРЈАчиНА, f. vіdе вyчина,

KÝCÂ.b, m. gestuftes Pferd, equus cauda curtata. КУРЈАчицА, f, vide вуҷица,

KÝCÂbE, n. das Essen mit vollem Löffel, tò cochlear КУРЈАчит, m, dim. p. курјак.

plenum ori admovere. КУРЈАЧЈЕ ЈАБУчице, f. рі, некака трава, Хrt | кўсист, а, о, gejtupt, cauda truncata, cf. кус. Pflanze, herbae genus.

KYCÁTAK, Tka, m. der Stümmel, truncus. КУРЈАЧЈй, ja, je, Bolfs, lupi. cf: вучјн. KÝCATH, kýcâm, v. impf. mit vollem Löffel effen, КЎРЈАчка ЦРЁВА, n. р. (у Сријему) 28affеrborn: cochlear plenum ori admoveo. kraut, cerastium aquaticum.

кӰСАҢ, сца, т. који куса, ef. дробац. КУРЈАчнӣ, кa, кo, vidе вучјн.

KỳCHAA, f. Fluß an der Grenze gegen MonteКЎРЈУк”, m, 1) Оer Офwans, cauda, cf. ред. 2) Der negro, fluvii nomen :

Зорf, cauda gapillosum, cf. кика, меленнца. Код Кусиде студене водице —
3) (у пушке) беr Зодеn bеs Sintenaufs, fun-Jкӯсидски, кa, кo, von Kycнда:
dus teli glandarii (sclopeti), ef. огњиште, тор- Хватнше се крајем Кусидскијем
на, хазна.

КЎСити, кӱсим, v. pf. Sen Ochman, tubet, cau-
КЎРЈУчёЊЕ, n, Sog 2Infфракрепідев $untenboфens dam trunco.
КУРЈУчити, чим, v. impf. т, ф, пушку, нли цн. КЎСКн, т. vіdе подрепина : Да падну кус-

јев пушчану, беn 2Зодеn bев &lintenlauf8- an: куни с неба, Вујашу би се о врату обје

schrauben, fundo instruere telum glandarium. КУРЈУчия, m, din, v. курјук.

КУСКУНЕ, f. pl. vіdе кускун. КУРКов, а, о, vidе куриков.

кӯснути, кӯснём, v. pf. einen bolen göffel gun КУРКовинА, f. vіdе куриковина.

Munde tragen, cochlear plenum in os ingero. КУРЊАВити, вим, v. impf. (у Ц. г.) . vіdе димити | КУсов, кусова, т. кус пас, беr tushuno, са(н. п., пушећи).

nis cauda truncata. КУРЊАВЉЕЊЕ, n, vide димљење.

KYCÒB.HEB, a, o, des Stugbundes, canis curti. КЎРТАЛА, f. кад се лађа вуче, онда онај који КЎСоњА, m. кус во, беr Otugoфѕ, bоs cauda

је на куршали нде поред jeдeка, тенгле-| truncata: Да пусте кусоњу под пласт (нада да не би гдје за што запео, и ако бн растао би му реп). запео, да га оданне,

КУсоњин, а, о, дев. Фtupobjen, bovis cauda кўРТАЛА! 1) кад се радује да је какав непо- truncata.

вољан посао прошао, cf. аратос. 2) кад који | КУСТУРА, f. Офimpfoott für ein оnеffеr, conviВиди прије, онога који је на куртали да је cium in cultrum,

једек гдје запео онда му внче: куршалü! |КУСУЉА, f. куса крава, bie tubғи); vacca cauda КурталиСАти, лицём, v. pf. кога чега, befreien, truncata. libero, cf. избавити, опростити.

КУСУљин, а, о, беr Otuрtub, vaccae cauda куртАлисати сь, лишём се, v. P. pf. кога, че- truncata.

ra, los werden, liberor, of, onpocthth ce: kỳCÒP, m. der Rückstand, residuum debiti, cf. једва сам га се курталнсао.

остата. КЎРТЕЛА, f. (у Ц. г.) као прав (велиқн) нож (кӰт, кӱта, т. бer Sintel, bie te, angulus.

на врху. оштaр с обје стране. У курћеле | КЎтло, тла, т. 1) ein grореr @ф&pflifel (ит камзе немају ушнју, као у ножева, него је 28affer zu schöpfen), haustrum, cochlear hausонако затубасто. И то поңајвише од мједи torium. 2) (у ц. г. ну Ліцн) самотвор а у гдјекојијех. н. од сребра. Кажу да, су, великі суд, као чаша или каблица. курћеле од прије носили мнори, а сад их | КЎтнЈА“, f. Die Oфафtel, capsa. има врло мало,

КЎТӣЈЦА, f. dim. p. кутија.

[ocr errors]

КЎТДАЧА, f. vіdе кутао.

KỲRÂUITE, n. Ort, wo einst ein Haus gestanden, КЎТЛАЧИЦА, f. dim. p кутлача.

locus ubi domus fuit. КЎтлинА, f. augm. p. кутао.

КУБИштина, f. (у Грбљу) vidе кућерина: ТаКУтлит, m. dim. p. кутао.

ко ми се кућа не звала куќишшином! КЎTлоВАЦ, ловца, m. село у Косову: Кӯънӣ, на, но, н. п. врата, раи-, domesticus. од Кушловца села маленога

КУяник, т. (у Ц. г.) vide кућаник. КӰтњак (кутњак), т. беr @tetkahn, dens mo-КЎТНИЦА, f. (у ц. г.) vide кућаница. laris.

КУПУРИНА, f. vіdе кућетина КЎтњи, ња, ње, н. п. зуб, деr @todt;ahn, dens | КЎХАЊЕ, n. Bаѕ Жофеп, сосtiо. molaris.

КУХАР, m. Bеr fоф, coquus, cf. кухач. КЎтњй, ња, њё, vidе кућни.

| КУХАРЕв, а, о, vide кухаров. КЎТњйк, т. (у Ц. г.) vidе кућник.

КЎХАРИЦА, f. Sіе 8ёфin, coquа. КЎтњицА, f. (у Ц. г.) vidе кућница.

КӯХАРИчин, а, о, беr ѕфіn, coquae. КЎКА, f. (pl. gen. кућа) ) даваив, domus. cf. кӯХАРКА, f. vіdе кухарица. село. 2) vie Rüфе, culina:

КЎХАРКин, а, о, vide кухаричин. А. Те ти је кућа ?

кӯХАРНИЦА, f. (у Грбљу) гдје се куха јело, Б. Код собе.

die Küche, culina. KỲTAHU, m. pl. die Hausgenossen, qui in eadem KỲXAPOB, a, o, des Kochs, coqui. domo habitant, familia (?).

КУХАти, хам, v. impf. 1) Fофеn, coquo. 2) xњеб KỲKAHÂK, m. der gute Haushälter, bonus pater (у Србији), Brot aптaфen, pinso, coquo pafamilias, cf. кућник.

nem, cf. мнјеситн. КЎТАНИЦА, f. Die bäиёliфе Зrau, bоnа mаtеr fа-КЎХАТи ск, хам се, v. г. impf. 3) foфen, fiебеп, milias, cf. кућница.

coquі. 2) figurl, нешто се куха, es särt, КУТАР, кућара, т. 1) у задружнијем кућама у fermentat.

каквој згради преградак, гдје ожењени | КУХАч, кухача, т. vіdе кухар. људи живе са женама, eine 26theilung im | КЎЦ, (роп куцати, flopfen) што куч то муц Hause für das Ehepaar, cubiculum separatum (wie gearbeitet, so gegeffen). Von einem kleia conjugum. 2) (у Славон.) 2rt Opeijetammer, nen Erwerbe, der kaum seinen Mann nährt. cella promptuaria.

КЎЦА, f. hyp. p. кучка: Не лаје куца села КУТАРИНА, Г. (у Боци) раив fteuer, tribulum in ради, него себе ради. singulas domos impositum.

КЎЦАЊЕ, П. Вав $lopfen, pulsаtiо. КЎ КЕВит, m, vidе кућић.

KÝLÂBE, n. das Läufigsein der Hündin, catalitio. КЎТЁвни, нa, нo, Sem paufe, Ber gangen Samie КЎЦАти, цам, v. impf. Elopfen, pulso : куца срlie gehörig, universae familiae.

це, куца душа ; KỲ TEBE, n. das Haushalten, curatio rei fami- Ал' у њему јоште куца душа liaris.

КУЦАТИ СЕ, кӱцам се, v. . impf. Täufis fein (von КУТЕР, m. 1) чобанска колиба на колима, што der Hündin), catulio.

ce mphimayu 3a topom, eine Art Hirtenbütte, KÝNKA.NO, m. der Klopfer, pulsator (vom Kinde): tugurium pastorum. 2) као коморица поред станн ти куцкало. куине, гдје се суди држе и све што у кун-| КЎЦКАЊЕ, n. dim. p. кўцање. ни треба, vidе кућерак.

КЎЦKATи, кам, dim. . куцати. КУТЁРАК, pкa, m. Der Opeifetamet, cella prom- КУЦНУти, нём, v. pf. einmal Elopfen, pulso ѕеptuaria.

mel. КУТЕРИНА, f. (augm, p. кућа) unfürmlimeg, pers КЎцов, куцова, m, vide пас.

fаllеnеѕ раив, саduca domus, cf. кућиштина: КУЦУКАЊЕ (куцукање), п. dim. р, кўцање.

Кућа му се кукерином звала - | КУЦУКАТИ (куцукати), кам, у. impf. dim. b. КУТЕРИЦА, f. као колиба, рutte, tugurium.

куцати. КУТЁтинА, f. augm, p. кућа.

кўч, т. највише се говори pl. vide Кучи: кӯтити, вим, v. impf. т. ј. кућу, Байёbalten, Лоина Куча и Братоножића rem familiarem curare, augere.

КЎЧАд, f. (coll.) vidе штенад. кўтиб, m. (у ц. г.) човјек од добре куће, кУЧАЈ-ПЛАНИНА, f. у пјесмама, vide Кучаја.

bon guter Samilie, nobilis, cf, оџаковић, пле-КЎЧАЈА (планина), f. nom. prop. eines Serges мић, кољеновић.

in Serbien, mons Serbiae. КУТИЦА, f. 1) да бäusen, casa, 2) ein paug- кӯЧАЈински, кa, кo,:

chen für Fasolen, casula phaseolorum. кучајинска бојна копљеника кўйичЕЊЕ, n. bas Bereiten bеr кућице für bie |кўЧАК, чка, m. ) (особнто по зап, кр.) vide

Fasolen, tumulorum phaseolis inserendis пас. 2) (у Дубр.) некака морска риба, Хrt praeparatio.

Seefisch, piscis quidam marinus. Купичити, чим, v. impf. Sіе кућице bereiten für | КЎЧЕ, чета, р. раѕ рunoфen, catalus. cf, штене. Die Safolen, paro tumulos phaseolis inse» | КЎЧЁвкињА, Г. ein Srauenzimmer von Кучево:

Кучевкиње бело платно беле

rendis.

« PreviousContinue »