Page images
PDF
EPUB

нализа.

КУРЁтАло, m. Sa$ Prappermaцi, blаtеrо. КУРШУМЛНJA, f. варошнца у Србијн- нза КруКУРЁтање, п. Вав РІapper, bakeratio.

шевца : KYPÉTATH, kypêkên, v, impfi plapperor blatero. у бијелу граду Куршумлији КЎРИков, а, о, pon Spinoelhels, ex evonymo eu- Онђе бјеше Бановић Странња ropaeo.

КС, куса, кусо, (кӯсӣ, са, сӧ) setupt, cauda КЎРИковинА, f. Ser Opinoelbaum, evonymus. euro- truncata: Кус пијетао пиле до внјека. paeus, cf. курковица;

KÝC, m. O das Effen mit vollem Löffel : Ako ce КЎРЈА! interjеctіo vituреrii: кад повичу, жуда кусом не накуса језиком се не на кога курја!

2) н. п. наједе све у иеден кус, Оefфта, КЎРЈАК, m. vіdе вук 3.

gustus. КУРЈАКУШЕ, f. pl. vіdе курјаче.

КУСА, f. куса кокош, gejtute fenne, gallina cauКУРЈАЧЕ, f. р. (у Сремскoмe. горњему: посав

da truncata. љу у Бродској регеменди) мушкиње и жен- кӯСАВАЦ, савца, m, vidе кусац, cf. лизавац. скиње, које пред бијеле докладе удари по КЎCAло, т. у кашике оно што се меће у уста, селу у скитњу, да траже коме што треба bеr роrbеrе beil бев g&fel8, parѕ cochlearis (као курјаци кад се поне): рододе. кур- quae ori admоvеtur: Кусалом га закусује, јаче; профн их се, то су (праве) кураче. а дршком му очи вади. КУРЈАЧИНА, f. vіdе вyчина,

KÝCâb, m. gestugtes Pferd, equus cauda curtata. КУРЈАчица, f. vіdе вуҷица,

KÝCÂHE, n. das Effen mit vollem Löffel, tò cochlear КУРЈАчит, m. dim. p. курјак.

plenum ori admovere. КУРЈАЧЈЕ ЈАБУчнцE, f. р. некака трава, Дrt | КЎСАст, а, о, зеftupt, cauda truncata, cf. кус. Pflanze, herbae, genus.

KYCÁTAK, Tka, m. der Stümmel, truncus. КУРЈАЧЈй, ja, je, Bolfs, lupi. cf. вучјн. KÝCATH, Kỳcâm, v. impf. mit vollem Löffel essen, КЎРЈАЧКА ЦРЁВА, п. р. (у Сријему) Baffеrborn: cochlear plenum ori admoveo. fraut, cerastium aquaticom.

кӯСАц, сца, т. којн куса, ef. дробац. КЎРЈАчкӣ, кa, кo, vidе вучјн.

KỳCHAA, f. Fluß an der Grenze gegen MonteКЎРЈУк”, m, 1) беr Офwand, cauda, cf. ред. 2) Оer negro, flavii nomen :

Зорf, cauda gapillorum, cf. кика, плетеница. Код Кусиде студене водице —
3) (у пушке) деr oдen bes Slіntеntаufs, fun-Jкӯсидски, кa, кo, von Kycнда:
dus teli glandarii (sclopeti), cf. огњиште, тор- Хватише се крајем Кусидскијем
на, хазна.

КЎсити, кӯсим, v. pf, pen фwаnѕ ftupen, cauКУРЈУчёЊЕ, n, Зөв 2nferaubenipeg Tuntenboфens. dam trunco.

. КЎРЈУчити, чим, v. impf. т, j, пушку, нан ц-КЎскын, т. vіdе подрепина : да падну кус

jeb ryuyahy, den Boden des Flintenlaufs an- куни с неба, Вујашу би се о врату обје

schrauben, fundo instruere telum glandarium. КУРЈУчин, m, dim, p. курјук.

КУСКУНЕ, f. pl. vіdе кускун. КУРКов, а, о, vidе куриков.

кЁСНУти, кӯснём, v. pf. einen рlеn göffel gum КУРКовинА, f. vіdе куриковина.

Munde tragen, cochlear plenum in os ingero. КУРЊАВити, вӣм, v. impf. (у ц.г.) vide димити | КУсов, кусова, т. кус пас, беr Otushuno, са(н. п. пушећи).

nis cauda truncata. КУРЊАВЉЕЊЕ, n, vide димљење.

KYCÒB.LEB, a, o, des Stughundes, canis curti. КЎРТАЛА, f. кад се лађа, вуне, онда онај који КЎСоњА, m. кус во, Ser @tugos, bos cauda

је на куршали нде поред jeдeка, тегме- truncata: Да пусте кусоњу под пласт (нада да не би гдје за што запео, нако би растао би му реп). запео, да га оданне,

КЎСоњин, а, о, дев. Фtugoyfen, bovis cauda КЎРТАЛА ! ) кад се радује да је какав непо- truncata.

вољан посао прошао, cf. аратос. 2) кад којн [КУСТУРА, f. Офimpfmоrt für ein Sheffee, conyiвиди прије, онога који је на куртали да је cium in cultrum.

једек гдје запео онда му внче: куршалё! | КУСУЉА, f. куса крава, бie tugғиб, vacca cauda КУРталиСАти, лицём, v. pf. кога чега, befreien, truncata. libero, cf. избавити, опростити.

кусуљин, а, о, беr Otuрғиб, vaccae cauda КУРТАЛисАТИ СЕ, лишем се, v. P. pfi кога, че- truncata.

ra, los werden, liberor, cf. onpocrita ce: KỳCỘP, m. der Rückstand, residuum debiti, cf.

једва сам га се курталнсао. КЎРТЕЛА, f. (у ц. г.) као прав (велики) нож | КӰт, кӯта, т. бer 2Binfel, Sie Cte, angulus.

на врху, оштaр с обје стране. У курћелекӯтло, тла, т. 3) еith grореr Офspflöffel- (ит камзе немају ушију, као у ножева, него је Wasser zu schöpfen), haustrum, cochlear hausонако затубасто.. и то поңајвише од мједи torium. 2) (у ц. г. ну Ліцн) самотвор ау, гдјекојијех. и. од сребра. Кажу да су велики суд, као чаша или каблица. курћеле од прије носили мнори, а сад их КУТИЈА“, f. Die Oфафtel, capsa. има врло мало.

КУТИЦА, f. dim. , кутија.

сили,

остатак.

КЎТЛАЧА, f. vіdе кутао. 1 1 1.мпич |кўништв, m. Ort, wo einft ein fаuѕ ѕеrtаnреп, КЎТЛА ЧИЦА, f. dim. В кутлача.

: 821 9 locus ubi domus fuit. It is a КЎтлинА, f. augm. , кутао. 11, т. іно , кутЙштинА, f. (у Грбљу) vidе кућерина: ТаКЎTлит, m. dim. p. кутао. to: 1,0 13:30 tng - ко ми се кућа не звала кубишшином! кӯтловАЦ, ловца, т. село у Косову: и тя зіс кўкнй, на, но, н. п. врата, раив-, domesticus.

Од Кушловца села маленога —js" 1 2 кӯтник, т. (у Ц. т.) vide кућаник. КӰтњак (кутњак), m. Sеr todjajn, dens mo-КЎтницА, f. (у Ц. г.) vide кућаница. laris.

Н.. .. КУТУРИНА, f. vіdе кућетина КУТњй, ња, ње, н. п. зуб, беr @todjan, dens |КУХАЊЕ, n. Mаѕ Жофеп, сосtiо. molaris. .

КУХАР, m. Sеr fоф, coquus, cf. кухач. КЎтњи, ња, њё, vidе кућни.

КУХАРВв, а, о, vide кухаров. КУТњйк, m. (у Ц. г.) vidе кућник. 1118 : 1, кӯХАРИЦА, f. Die &&фіn, coquа. КЎтњицА, f. (у Ц. г.) vidе кућница.

КӯХАРИчин, а, о, беr ѕin, coquae. КЎТА, f. (pl. gen. кућа) 3) давраив, domus. cf. кӯХАРКА, f. vіdе кухарица. село. 3) бie süфе, culina:

КЎХАРКин, а, о, vide кухаричин. А. Те ти је кућа ? - с. 11:

{

кӯХАРНИЦА, f. (у Грбљу) гдје се куха јело, Б. Код собе. 1 12 13

die Küche, culina. KỲRÂHU, m. pl. die Hausgenossen, qui in eadem KoXÂPOB, a, o, des Kochs, coqui. domo habitant, familia (?).

КУХАти, хам, v. impf. 3) Foфen, coquo. 2) xњеб KÝRAHÂK, m. der gute Haushälter, bonus pater (у Србији), Brot aптaфen, pinso, coquo pafamilias, ef. кућник.

nem, cf. мијеситн. КУБАНИЦА, f. Die bäusliфе Хrau, bоnа mаtеr fа-кўХАТи ск, хам се, т. г. impf. ) foфen, fiepen, milias, cf. кућница.

coquі. 2) figürl, нешто се куха, еs gübrt, КУТАР, кућара, т. 1) у задружнијем кућама у fermentat. . т" 1 1 1 1 , Ая:

каквој згради преградак, гдје ожењени КУХАч, кухача, m, vide кухар. ile :људи живе са женама, eine 26theilung im | КЎц, (роп куцати, Elopfen) што куц то муц Hause für das Ehepaar, cubiculum separatum (wie gearbeitet, so gegessen). Von einem kleis conjugum. 2) (y Caabow.) Art Speisekammer, nen Erwerbe, der kaum seinen Mann nährt. cella promptuaria.

КЎЦА, f. hyp. p. кучка: Не лаје куца села куКАРИНА, f. (у Боцн) байвteuer, tributum in ради, него себе ради. singulas domos impositum.

КУЦАЊЕ, п. ба$ $lopfen, pulsаtiо. КУТЕВит, m, vidе кућић.

KÝGÂHE, n. das Läufigsein der Hündin, catalitio. кўкЁВни, на, но, бет paufe, Set gangen Sami-| КЎЦАти, цам, v. impf. Flopfen, pulso : куца срlie gehörig, universae familiae.

це, куца душа; бэ къЁЊЕ, п. ба8 paughalten, coratio rei fami- Ал” у њему јоште куца душа liaris.

КЎЦАТИ СЕ, кўцам се, v. г. imрt. Täufig fein (pon КУТЕР, m. 1) чобанска колиба на колима, што der Hündin), catulio.

се привлачи за тором, eine 2rt birtenbutte, кӯцкАло, m. See #lopfer, pulsator (pom Rinse): tugurium pastorum. 2) као коморица поред станн ти кучкало. 11111 . кунне, гдје се суди држе и све што у кун- кӯЦКАЊЕ, п. dim. p. кӯцање. :ri 111 ни треба, vidе кућерак.

КЎЦKATи, кам, dim. , куцати, які КУТЁРАК, pкa, m. Bеr Opeijetammer, cella prom-кўцнути, нём, v. pf. einmal flopfen, pulso ѕеptuaria.

mel. КУТЕРИНА, f. (augm. p. кућа) unfürmlimes, per: КЎцов, куцова, т. vіdе пас. т )

fauenes Раив, саduca domus, cf. кућиштина : КУЦУКАЊЕ (куцукање), п. dim. p. кўцање.

Кућа му се кукерином звала — КУЦУКАТИ (куцукати), кам, v. impf. dim. р. КУТЁРИЦА, f. као колиба, рutte, tugurium. куцати. КУТЁТИНА, f. augm, p. кућа.

КУч, т. највише се говори pl. vide Кучн: КЎтити, hйм, v. impf. т. ј. кућу, Баифbalten, Ломна Куча и. Братоножића rem familiarem curare, augere.

КЎЧАд, f. (coll.) vidе штенад. кӯтит, m. (у Ц. г.) човјек од добре куће, КУЧАЈ-ПЛАНИНА, f. у пјесмама, vide Кучаја.

pon guter Samilie, nobilis, cf. оцаковић, пле-| КЎЧАЈА (планина), f. nom, prop. eines Berges мић, кољеновић.

in Serbien, mons Serbiae. 10.3.3 кўтиЦА, f. ) Sag päивен, casa, 2) ein paus: | КЎЧАЈински, ка, кӧ,: вгра " ':

chen für Fasolen, casula phaseolorum. Кучајинска бојна копљеника кӯтичЁЊЕ, т. дав зereiten bеr кућице für Vie КЎЧАК, чка, m. 1) (особнто по зап, кр.) vide

Fasolen, tumulorum phaseolis inserendis пас. 2) (у Дубр.) некака морска риба, art praeparatio.

Beefifф, piscis quidam marinus. кӯтичити, чим, v. impf. Sіе кућице bereiten für (кўчE, чета, т. дав pünoфen, catulus. ef, штене.

Sie Safolen, paro tumulos phaseolis inse-кўчёвкињА, f. ein &rauengimmer pon Кучево : rendis. .

Кучевкиње бело платно беле

1

КЎЧЕВО, n. :

[кўшањЕ, n. Bas Berfuфеn, periculum, experiКад су били код Кучева града,

entia, tentatio. Код Кучева и код Браничева — КЎШАТн, шам, v. impf. 1) perfumen, tеnto. 2) КЎЧЁн, т. (у Боци) vidе косијер (наці, а у ко слуша, он н куша, т. ј. дају му те

њих косијер има много дужи држак, и њиме једе.

се снјече драча и сасијеца се грање стоци). КЎШАч, кушача, т. бer Berfuфеr, tentator. КУЧётинА, f. augm. p. кучка.

КУши-БидИЈА, f. :
КУчи, кӯча, m. pi. ein Otamm аn bеr #ftliken Сусрно нx Куши-бидија
Grenze von Montenegro, cf. Kyy.

КУШЛАТ, m. Burs zwifфеn Зворник ипо Саракўчинк, кўчина, г. р. баs Berg, stuppa, cf. ре

јево : дити, повјесмо.

Ој ћевојко у Кушлашу граду ! кўчини, m. pl. vіdе штенци 1.

Бог зна јеси у голему јаду. кўчицА, f. 1) dim. , кука, cf. кукица. 2) dim. р. Кирнција! ти си у горему,

кучка. 3) некака морска риба (нли қољка ?). Преносећи рану на самару кӯчJй, ja, je, vide псећн.

Преко Босне на Ерцеговину. КЎЧКА, f. Vie fünoin, canis femina,

Кушлат је у великој врлети н кажу да КУчкддЕР, m. Типдејфіntеr, excoriator canum : у њему нема више до само једна кућа, Кад се жени кучкодере Арсо

диздарева. кўчницА, f. Der Raufe Кипре бie einer läufigen КЎшњА, ) f. н. п. жена која је кушљава, bie

Hündin folgen, turba canum persequentium das Haar verworren hat, mulier capillis percatulientem.

turbatis. 2) т. (нст.) vide кушљо. кӯш, (у војв.) Fuf)! (@fterr. für balt Raul), кўпіЊАв, а, о, реrmоrrеn, jerruttet, perturtace canis, .

batus. КЎui, m. (у Хрв. око Перушнћа) некаква КЎшљАЊЕ, п. Sas Berwirren, perturbatio.

трава, бијела нан жута цвијета, 2Гrt Plan: кӯшљАти, љам, v. impf. (беn lаф8) vеrmіrren, 3e, herba quaedam.

perturbo. КУШАн*, кушака, m. Bas Buerbols (в. 23. bei рет кӯшљо, т. (јуж.) беr bаѕ aar bermorren bat, Tische), lignum transversum.

capillіs turbatis. Кушљо је био коњ у ХајКУШАМА", г. (у Сарајеву и у осталим варошн- дук-Вељка Петровића.

ма по Босни) бie Зunftgala, bei Empfang bes | кӯшТРАВ, а, о, gefrauft, crispus, н. п. кокош, Vesirs, pompa collegiorum.

која је најежена перја.

[ocr errors]

паса.

ЛА, in per Xebengart: ко што ма, паф Зе: лівкж, m. Вав Gebelle, latratus: стоји лавеж

lieben, placet. MÁS, Màba, m. Fluß in Serbien, fluvius Serbiae: LÄBHs, m. ein junger Löwe, catulus leoninus. Уватно и Маб и Ситницу

лавица, f. gümin, leaena. ААВАРДЁник, денйка, т. брдо у Велебиту, лавов, а, о, бев gümen, leonis. ein Berg, montis nomen.

NABÒPÊ BE, n. das sanfte Weben des Windes, venлавин, Лабина, м. Дропа (@tact in Dalmatien). tus lenis et mitis. ЛАБРДА, f. pl. vіdе лабрња.

ДАВОРИти, рим, v. impf. (у Барањn) fanft meліБРЊА, f. vіdе усна (фimpfliФ): сад ћу те ben, de vento leni et miti : вјетар помало по лабрњи,

мавори. ЛАБРЦНУти, нём (лабрцнути, лабрцнён), v. pf.jалВРА, f. тако се зову већи манастири, као vide чaлaбрцнути.

н, п. лавра Студеничка. лівӯд, m. Sеr ©фwan, olor, cygnus, у пјесмама лівскӣ, кa, кӧ, &#men-, leoninus.

име коњу (ваља да који је бијел као ла-лігААН, а, о, vidе лагахан. буд):

MÀTAJA, nåráná, n. pl. das Lügenwerkzeug, die Ти одјаши од коња мабула

Lügenmittel, instrumenta mendacii: Octana Скочи Јован од земље на ноге

су ми магала у селу, него дај ми кола и и мабуда свога узјаxао —

волове да их донесем, па ћу ти онда лагати Лабуд биjе jaму копитима

колико ти драго (приповнједају да је неЛАВУ ДИНА, f. (у Бјелопав.) vide комушина. какав лажа одговорио цару, кад му је цар JABYAHR, m. dim. junger Schwan, pullus olo- рекао: кад се тако људи туже да много rinus.

лажеш, деде да видим можеш ли ненн АБУдицо, f. Bas 23eibфей рот Офwan, olor што слагати. и цар му дао, те тако и femina.

њега преварио). лвЎ Дов, а, о, бев Офwanв, cygni.

Arah, a, o, leicht, levis. HÅB, m, der Löwe, leo.

MAгaнo, Leife, leniter.

[ocr errors]
[ocr errors]

LÀTAHE, u. das Lügen, tò mentiri, mendacia LA BÁPEB,
AATÀPHJE, f. pl. die Lügen, mendacią.

ЛАТАРОВ,

a, o, des Schiffers, nautae. НАГАти, лажем, v. impf. ) Ідеп, меntiоr. 9)| ААБАРСки, ка, кӧ, фіfere, nautaru.

на кога, еіnеn реrlентреп, mention in quem. ABEHй, на, но, нп. трошак, једек, um МАГАХАН, xна, хно, (у Дубр. и у Босни) Leit, фіffe gebrig, navalis. levis, cf. лаган:

АввЊв, п. vіdе хлађење: Ако сам мален, премален,

ЛАБИЦА (лађица), f. Bas. Офіfflein, navicula. Моме сам коњу лагахан

ЛАБЎРИНА, f. augm. p. лађа. Да тражимо мағахңе ећие

|лаж, лажи, f. (loc. лажн) 1) бie edge, mendaліГАЧАК, чка, чко, dim. p. лаган.

cium; утјерати кога улаж, einen gеn tra= лагити, гим, dim, ь, лагати..

fen, arguo mendacii. 2) (у Дубр.) отишао магљЕ, (у Хрв.) сотр. р. лако, für лакше. у маж, кад ко уђе жени у кућу (постане лігУМ*, m. 1) vie Rine, cuniculus: поткопати yves), nubere uxori.

или подметнути лагум, еіnе эRine anlegen, ЛАЖА, f. Ber gügner, mendax. cuniculum ago, cf. тавник:

АЖАВ, а, о, (у ц. г.) lugenbaft, mendax : Под Турке је лагум поткопала,

Он је једна лажава і будала и на лагум Турке намамила,

ЛАЖАК, лашка, м. (у Дубр.) per nars, mensis Кад лағуму живу ватру даде

Martius. cf. ожујак. 2) (у Срнјему) у брду ископан подрум за | ЛАЖАН, жна, жно, falf, falsas. . BAHO, Art Keller, cellae gepus.

ЛАЖАЦ, ланца, m. Sеr ugner, mendax: ЛаЛАГУмұнЈА“, ф. деr nіnіtеr, cupicularius.

жац н скупац ласно се погоде. МАГУН, а, о, (у Херц.) vidе лагахан. ASKHYHUA, f. die Brusthöhle, cavum pectoris, ЛАГУШАН, шна, шно, dim. V, лагун.

cf. ложичнца, зличнца. ЛАД, m. vіdе хлад,

лажљив, а, о, Tugenbaft, mendax. АДАВИЦА, f дјевојка која лада, cf. ада-1 лажљиВАЦ, лажљивца, m. Ber gigner, mendax. ши 1.

лажљивицА, f. Sie fügneri, mendax femina. ладАК, латка, vide хладак:

лаз, т. 3) као мала њива, особито намеђу каНа пещеру, на дебелом мишку

мења: Боље је наврх маза него на дно МАДАН, дна, дно, vide хладан.

маза; АДАЊЕ, p. perbal. р, ладати.

Криво рало Лазарево, АДАТИ, ладам, v. impf. 1) (у Хрв. око. Кар- Криве лазе разорало. ловца) дјевојке кршћанске накићене вн- 2) (у Ц. г.) мјесто гдје је много шуме нјенцима нду по селима уочи Бурђева дне, сјечено (н. п. крчења ради) и дрвета попаа у варошн на Турђев дан ујутру од куће дала једно на другоме, eine Renge überein:

до куће и пјевају. 2) (у Ц. г.) vidе владати. ander gefälter Bäume, silva caesa. cf. qapeb ладатина, f. (у Хрв.) бie Culse, gelatum, coa

тра • Во 19 г gulum, cf. ладнетина.

АзА, m. (нст.) vide Лазо. лідити, ладим, vide хладитн.

MA3ÂP, m. Lajar, Lazarus. Аднати, ним, vide хладнети,

ЛАЗАРЕВ ДАН, m. Lagarstag (der Samstag MAAHETAHE, f. pl. die Sulge, gelatum, coagu- AJAPEBA OÙBOTA, f. vor dem Palmsonntag), lum, cf. паче, питије, лучење.

dies festus S. Lazaro. cf. лазарнце: Адник, ладника, m, vide хладник. ai. ЛАЗАРЕТ, m, pie Ouаrаntüne, cf. котроманац. ладник, m, vide хладник.

ABAPÀH, m. Art Flintenrobr, fistula quaedam ладнити, ним, vide хладнити.

jaculatoria. АдЊАЧА, f. vіdе хладњача.

з

ЛАЗАРИ., М. : ЛАДндков, m, vide хладноков,

Ајде својском Мазарибу равну — ЛАДндRA, f. vіdе хладноћа,

ЛАЗАРИЦА, f. тако зову слијепцн ону велику АдЊЕти, дним, vide, хладњети.

ијесму од кнеза Лазара и од Косовског ладо, само се у пјесмама припијева, н, п.: боја, Лазарица се почиње :

Гледа мому од малена Мадо! Мадо! Цар Мурате у Косово паде,

Од малена до голема Мадо! Дадо! : Како паде снтну књигу. Пище, 153 ХАддвАЊЕ, п. vіdе хладовање. Sy, 1:48

Те је шаље ка. Крушевцу граду ДАддвАти, ладујем, vide хладоваен, но и А све су остале Косовске пјесме номади АддвиңA, f. vіdе хладовина.

од Лазарице. ані ін. ; ладо лк, припнјева се у пјесмама, бл. 2, лазАРИЦЕ, f. pl.:До скора је бно обичај у Ср

Ђурађ коси цю побрђу, Мадо е мнле! бији (а може бити да је гдјешто и сад),

Бурђу жеђца додајала, 0ј Ладо! oj! — да иду Лазарице (неколико дјевојака) уладолеж, м. vіdе хладолеж.

очи Лазареве суботе од куће до куће, те AÂGA, f. das Schiff, navis.

играју и пјевају пјесме од Лазара (онога ЛАБАН, а, о, vide хлађан.

. На што га је Христос васкрсао). По СрнјеÀ BÂP, nahápa, m. der Schiffer, nauta. viden му и данас скупе се дјевојке уочи Лазаре

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

ізАРКињА

321

МАНдАРАТИ ве суботе и стану у коло а пруже руке од лаком, а, о, ) Бабfüфtis, avarus : себе, па дигну мало дијете мушко те нде Маком ајдук бјеше на дукате — преко руку, а оне пјевају :

2) сврдао, т.ј. оштар којим се ласно врти, Лази, лазн Лазаре !

као да сам нде. Те долази до мене,

лаком, (у Боци) умало, beinabe, haud multum . Приватај се за мене :

abfuit. За свилене рукаве,

лакомАЦ, ӧмца (лакбмац, мца), т. 5) Веr бар: За свилене мараме,

fuФtige, avarus : у лакомца три тобоца ; За клечане кецеље.

Ни у макомца мјере ни у пса вјере. 2) у ЛАЗАРКињА, f. 2rt plange, herbae genus. Ова ваљаоници од дрвета као велики лијевак,

трава понајвише расте у хладу, лозица јој у којн вода тече озго жлнјебом (као лакоје танка и мекана готово као у броћа, а мицом у бадањ) а из њега доље у кацу у цвијет снтан био као у змнје око. Говори којој су ћебета која се ваљају, 2rt Rinne се да је ова трава љековита за рањава ус

in per 93afFmüble, canalis genus: ef. лакомица. та и десни.

лакомити CE, мим се, v. т. impf. на што, Бабмазила, п. р. (у ц. г.) скеле по којима се süchtig sein, avaritia ducor.

нде кад се што знда, бав 23augeruft, machi- 1лікомица, f. 3) бie pasjubtige, avara, 2) ждлиpa aedificationis. cf. козе.

јеб, што њим тече вода у бадањ (у Јадру), лізинА, f. 1) vidе оплаза. 2) vidе лаз 2:

Sie Rinne, canalis. 3) (у црмн.) vidе лијевак. Ту: панула лавина Тураках

») врх у раоника, cf. нокат. 5, 9-ое..» (~ pesniiлi.. лізити, зім, v. impf. (ст.) seben, eo, gradior : лакомичина, т. augm. p. лакомица. Мази, мази Лазаре,

лакомьёЊЕ, n. Bas BabfuФtisfein, bie babfut, Те долази до мене

Favаrіtіа. . Азнути, лазнём, v. pf. einmal lесtеn, lambo, LAKÓMCTBO, n. die Habsucht, avaritia. лізо, м. (јуж.) һур. р. Лазар.

лікомчинА, f. augm. b. лакомақ. JAJAB, a, o, der eine böse Zunge hat, böszűngig, AAKÓRA, f. !) die Leichtigkeit, levitas. 2) Hanyt

qui linguae acerbae et immodice liberae est, Yorjek, der angeschossene, non sanissimae

cf. језичан: Мајавој секи ценвн ријетки. mentis. ліЈАВАЦ, лајавца, т. (у Боцн) човјек зла је-МАКРДнЈА, f. Die Santelei, nugae :

знка, Renfф беr еіnе b6fe Зunge bat, homo А шта ћу ти дуњит” лакрдију

linguae acerbae et immodice liberac. MAKPANJAWI, Anjáura, m. der Spaßvogel, jocosus, ліЈАВИЦА, f. женско зла језика, Хrauenzim: МАКРдисањк, п. vіdе шаљење.

mer das eine böse Zunge hat, mulier linguae LAKPA CATH, Hiêm, v. impf. vide mannth ce. acerbae et immodice liberae.

JÄ.1", adj. indecl. cf. an: MÀ JAHE, n. 1) das Bellen, latratus. 2) schimpflid Kynny TH Aan nanyye -für Reden, gannitus.

AAAE, n. Tulpe, tulipa. ліЈАти, jён, v. impf. D) belen, latro. 2) fфimpf= І.Алв, т. мушки надимак.

li, für Xeben, gapire: све маје за њим малк, г. р. понајвише у пјесмама: лале и

којешта; шта мајеш ; не мај (Valt's Raul). везнри: ЛАЈДИЦА, f. (у Хрв. у кршћана) vide чунак. Турци браћо мале и везирн лік, кa, кo, (сотр. лакшн) ) ІeiФt (3u tragen), Мале шћау бнти Бугарина

levis: лак је испод капе, т. ј. слаба разу- Буде њега мале н војводе Ma. 2) leicht (zu thun), facilis.

ламА, f. (у І. г.) vide пaвта, н. п. на пушіцн: MÁKA, m. (Her.) vide Mako.

Пушко моја, вјера ти је тврда, ЛАКА, f. (у ц. г.) као продо, која није врло Немој мене огњем преваритн, угнута ; говори се нвлака:

Како пођем Боци у Котору Томановић уз хајдучке маке

оћу тебе дивно оправити лікат, кта, т. (pl. gen. лаката) 1) беr &nbo: А сребрне маме ударитн

gen, cubitus: окренути коме макат. 2) vie |ламЁНКА, f. Srauenname, nomen feminae.
fle, nina: триста лаката (п. п., пропао у лін, т. бer Rein, linum, cf. ћетен:
земљу):

ANHÂA, f, (coll.) die Rehkälber, pulli capreae.
Неком дукат неком свите макаш

лінАЦ, нца, т. (рі, ланци, ланаца) (у војв.) 3) (у Ц. г.) ef. ћералнца.

1) бie Rette, catena, cf. синџир, вериге. 3) лалікац, кца, т. (у Ц. г.) деt geiФtfup, liото нац земље, базоф, jugeram, cf. јутро, дан. velox, cf. лакић:

ліндив, а, о, који ланда језиком, Flatfфbaft, Бегођ бјеше макца и бојника

garrulus. , , ЛАКЕТА, m. hyp. В. Лазар.

ландіюк, п. ) ба8 Офенбеrn, obambulatio лакит, лакића, т. vіdе лакац :

otiosa. 2) das Klatschen, garritus. Све макиће момке нежењене,

ЛАНДАРАЊЕ, n. Вав $latfфеп, garritus. Који могу стићи и утећн

лАндАРАТн, рам, v. impf. н. п. језиком, flatfфек, лако, т. (јуж.) hyp, p, Лазар.

garrio.

[ocr errors]
« PreviousContinue »