Page images
PDF
EPUB

КЎЧЕво, П. :

( кўніњЕ, n. Bas Berfифеn, periculum, experiКад су били код Кучева града,

entia, tentatio. Код Кучева и код Браничева

КЎШАти, шам, v. impf. 1) perfифеn, tеnto. 2) кўчён, m. (у Боци) vidе косијер (наш, а у ко слуша, он и куша, т. б. дају му те

њих коснјер има много дужи држак, и њиме једе.

се снјече драча и сасијеца се грање стоци). КУШАч, кушача, т. бer Berfифеr, tentator. КУЧЁтинА, f. augm. p. кучка.

КУши-БидИЈА, f. : кўчи, Куча, m. pi. ein Otamin аn bеr оftliken Сусрно нx Куши-бидија

т. Otатт Grenze von Montenegro, cf. Kyy.

КУШЛАТ, м. Зurg wifфеn Зворник иһә Саракўчинк, кўчина, f. pl. Bas Berg, stuppa, cf. ре- јево : дити, повјесмо.

0ј ћевојко у Кушлашу граду ! КУчити, m. pl. vіdе штенци 1.

Бог зна јеси у голему јаду. КЎЧИЦА, f. 1) dim. , кука, cf. кукица. 2) dim. . Кириција! ти си у горему,

кучка, 3) некака морска риба (или пікољка?). Преносећи рану на самару кўчJй, ja, je, vide псећи.

Преко Босне на Ерцеговину. КЎЧКА, f. Sie unbin, canis femina,

Кушлат је у великој врлети и кажу да КУчкддЕР, m. punkefфіnvеr, excoriator canum : у њему нема више до само једна кућа, Кад се жени кучкодере Арсо

диздарева. кӯчница, г. Беr aufe Sunse Sie einer läufigen КЎПіљА, 1) f. н. п. жена која је кушљава, bie

Hündin folgen, turba canum persequentium das Haar verworren hat, mulier capillis percatulientem.

turbatis. 2) т. (нст.) vide кушљо. кӯш, (у војв.) tufФ! (#fterr. für bаlts onaul), купіљАВ, а, о, betworren, jerrüttet, perturtace canis.

batus. КЎ, т. (у Хрв. око Перушића) некаква кӯшљање, п. Bas Bermirren, perturbatio.

трава, бијела или жута цвијета, 21rt plan: КЎшљАти, љам, v. impf. (Оen $labв) реrmіrren, 3e, herba quaedam.

perturbo. кушак*, кушака, m. Bas Ouerbols (3. 23. Беі бет кӯшљо, т. (јуж.) беr bав paar bermorren bat, Tische), lignum transversum.

capillіs turbatis. Кушљо је био коњ у ХајКУШАМА", г. (у Сарајеву и у осталим вароши- дук-Вељка Петровића.

ма по Босни) bie Зunftgala, bei &mpfang bes | кӯштрав, а, о, gеtrаuft, erispus, н. п. кокош, Vesirs, pompa collegiorum.

која је најежена перја.

у

паса.

M, in der Redensart: ko wto na, nach Be-Alex, m. das Gebelle, latratus : croju nabe

lieben, placet. AÂB, Maba, m. Fluß in Serbien, fluvius Serbiae : ABHR, m. ein junger Löwe, catulus leoninus. Уватно и Маб и Ситницу

лавица, f. göwin, leaena. ЛАВАРДЁник, деника, т. брдо у Велебнту, лівов, а, о, бев &&men, leonis. ein Berg, montis nomen.

NABÒPÊ BE, n. das sanfte Weben des Windes, venЛавин, Лабина, m. Ibona (@tact in Dalmatien). tus lenis et mitis. ліБРДА, f. pl. vіdе лабрња.

ААВОРИти, рим, v. impf. (у Барањн) fanft me: ЛАБРЊА, f. vіdе усна (fфimpfliФ): сад ћу те ben, de vento leni et mіtі: вјетар помало по лабрњи,

мавори. ЛАБРЦнути, нём (лабрцнути, лабрцнём), v. pf. л.ВРА, f. тако се зову већи манастири, као vide чaлaбрцнути.

н. п. лавра Студеничка. лівд, m. Ser фwan, olor, cygnus, у пјесмама лівскӣ, кa, кo, gümen-, leoninus.

ние коњу (ваља да који је бијел као ла-лігААН, а, о, vidе лагахан. буд):

LÀTANA, nåráná, n. pl. das Rügenwerkzeug, die Тн одјаши од коња мабула

Lügenmittel, instrumenta mendacii: Octana Скочи Јован од земље на ноге

су мн магала у селу, него дај ми кола и и лабуда свога узјахао

волове да их донесем, па ћу ти онда лагати Мабуд биjе jaму копнтима —

колико ти драго (приповнједају да је неААВУдина, г. (у Бјелопав.) vide комушина. какав лажа одговорио цару, кад му је цар ААВУдит, m. dim. junger Офwan, pulluѕ оlо- рекао: кад се тако људи туже да много rinus.

лажеш, деде да видим ножеш ли мени АВУдица, f. Bas Beisфеn pom фwап, оlог што слагатн. и цар му дао, те тако н femina.

њега преварно). ANBÝAOB, a, 0, des Schwans, cygni.

Àrah, a, o, leicht, levis. AB, m. der Löwe, leo.

MÀTÂHo, leise, leniter.

LÀSAHE, 1. das Lügen, tò mentiri, mendacia

AABÁPEB}a, o, des Schiffers, nautae.

, NATÀPHJE, f. pl. die Lügen, mendacia.

, а, . МАГАти, лажем, v. impf. 1) Ідеп, шеntiоr. 2) | МАТАРСкӣ, кa, кӧ, ёфiffere, nautarum.

на кora, einen perfeumpen, mention in quem. AATќни, на, но, нп. трошак, једек, 8um АГАХАН, xна, хно, (у Дубр. ну Босни) leiФt, Schiffe gehörig, navalis. levis, cf. лаган:

ліввЊв, . vіdе хлађење: Ако сам мален, премален,

ЛАТИЦА (лађица), f. Sa8. Офіffilein, navicula Моме сам коњу лагахан

ЛАБЎРИНА, f. augm. p. лађа. Да тражимо магане ећне

ЛАЖ, лъжи, . (loc. лажи) 1) Sie sйде, mendaМАГАЧАК, чка, чко, dim. p. лаган.

cium; утјерати кога улаж, einen Rigen tra= лагити, гим, dim, b, лагати..

fen, arguo mendacii. 2) (у Дубр.) отишао ЛАгљЁ, (у Хрв.) сотр. р. лако, für лакше. улаж, кад ко уђе жени у кућу (постане Агум*, м. 3) бie Элine, cuniculus: поткопати уљез), nubere-uxori.

HAU nommerhyth narym, eine Mine anlegen, MÀIKA, f. der lügner, mendax. cuniculum ago, cf, тавник :

ЛАЖАВ, а, о, (у ц. г.). Іügenbaft, mendax : Под Турке је лагум поткопала,

Он је једна мажава будала И на лагум Турке намамила,

ЛАЖАК, лашка, т. (у Дубр.) pet PRari, mensis Кад лагуму живу ватру даде

Martius. cf. ожујак. 2) (у Срнјему) у брду ископан подрум за | ЛАЖАН, жна, жно, falf, falsus. BAHO, Art Keller, cellae genus.

ЛАЖАЦ, машца, m. Ber gügner, mendax: ЛаЛАГУМЦИЈА*, м. per Riniter, cupicularius.

жац искупац ласно се погоде. АГУН, а, о, (у Херц.) vidе лагахан. MÀKHYUGA, f. die Brufthöhle, cavum pectoris, ЛАГУШАН, шна, шно, dim. 2. лагун.

cf. ложнчица, зличнца. ЛАД, m, vide хлад,

лажљив, а, о, lügenbaft, mendax. «АДАВИЦА, г. дјевојка која лада, cf. ада- лажљиВАЦ, лажљивца, m. Ber gugner, mendax. ши 1.

ЛАЖљивицА, f. Sie fügnerin, mendax femina. АДАК, латка, vide хладак:

лаз, т. 3) као мала њива, особито намеђу каНа пещеру, на дебелом машку

мења: Боље је наврх маза него на дно ЛАДАН, дна, дно, vide хладан.

маза; АдањЕ, p. bеrbal. p. ладати.

Криво рало Лазарево, «АДАТн, ладам, v. impf. 1) (у Хрв. око Кар- Криве лазе разорало.

ловца) дјевојке кршћанске накићене ви- 2) (у Ц. г.) мјесто гдје је много шуме нјенцима нду по селима уочи Бурђева дне, сјечено (н. п. крчења ради) и дрвета попаа у вароши на Бурђевдан ујутру од куће дала једно на другоме, eine Renge überein

до куће и пјевају. 2) (у Ц. г.) vidе владати. anger gefälter 23äите, silva caesa. cf. царев ладитинА, f. (у Хрв.) Vie @ulse, gelatum, coa- лаз. gulum, cf. ладнетина.

лазА, m. (нст.) vide Лазо. лідити, ладим, vide хладитн.

AABAP, m. Lazar, Lazarus. Аднкти, ним, vide хладнети,

ЛАЗАРЕВ ДАН, m. Lagarstag (der Samstag NÀAHETHHE, f. pl. die Sulzer gelatum, coagu- LÄSÅPEBA CÙBOTA, f.) vor dem Palmsonntag), lum, cf. паче, питије, лучење.

dies festus S. Lazaro. cf: лазарнце: Адник, ладника, m, vide хладник.

ЛАЗАРЕТ, m. Vie Ouаrаntane, cf. котрованац. лідник, m, vide хладник,

..Â3APÂH, m. Art Flintenrohr, fistula quaedam ДАднити, ним, vide хладнити.

jaculatoria. АдЊАЧА, f. vіdе хладњача.

ЛАЗАРИБ, т. : ЛАДндков, m, vide хладноков,

Ајде с војском Лазарибу равну МАДндҡА, f. vіdе хладноћа,

ЛАЗАРИЦА, f. тако зову слијепци ону велику мАдњЕти, дним, vide, хладњети.

ијесму од кнеза Лазара и од Косовског лідо, само се у пјесмама прилијева, н, п. : боја, Лазарица се почиње :

Гледа мому од малена Мадо! Мадо! Цар Мурате у Косово паде,

од малена до голема Ладо! Ладо! - Како паде снтну књигу пише, ДАддвaњк, п. vіdе хладовање.

Те је шаље ка Крушевцу, граду ЛАДОВAТи, ладујем, vide хладоватн.

А све су остале Косовске пјесме номади АддвинА, f. vіdе хладовина.

од Лазарице. ладо лк, припијева се у пјесмама:

ЛАЗАРИцв, f. pl. До скора је бно обвчај у СрЂурађ коси по побрђу, Мадо е мне! бији (а може бити да је гдјешто и сад),

Бурђу жеђца додијала, ој Ладо! oj! - да иду Лазарице (неколико дјевојакна) у. ДАдольж, т. vіdе хладолеж.

очи Лазареве суботе од куће до куће, те JABA, f. das Schiff, navis.

играју и пјевају пјесме од Лазара (онога ліБАН, а, о, vide хлађан.

што га је Христос васкрсао). По СрнјеJÀBAP, nahápa, m, der Schiffer, nauta.

му и данас скупе се дјевојке уочи Лазаре

[ocr errors]
[ocr errors]

ве суботе и стану у коло а пруже руке од 1 лаком, а, б, 1) Бабfüфtis, avarus : себе, па дигну мало дијете мушко те нде Лаком ајдук бјеше на дукате преко руку, а оне пјевају :

2) сврдао, т.ј. оштар којим се ласно врти; Лази, лазн Лазаре!

као да сам нде. Те долази до мене,

лаком, (у Боци) умало, beinabe, haud multum . Приватај се за мене :

abfuit. За свилене рукаве,

лакоМАЦ, ӧмца (лакомац, мца), т. 5) Ser бар: За свилене мараме,

fuФtige, avarus: У лакомца три тобоца ; За клечане кецеље.

Ни у макомца мјере ни у пса вјере. 2) у лазАРКињА, г. 2rt Pflange, herbae genus. Ова ваљаоници од дрвета као велики лијевак,

трава понајвише расте ухмаду, лозица јој у који вода тече озго жлнјебом (као лакоје танка и мекана готово као у броћа, а мицом у бадањ) а из њега доље у кацу у - цвијет снтан био као у змије око. Говори којој су ћебета која се ваљају, 2Гrt Rinne се да је ова трава љековита за рањава ус- in Ser 28alfmüble, canalis genus: cf. лакомна. та и десни.

лакомити CE, ийм се, v. т. impf, на што, Баблазила, п. р. (у Ц. г.) скеле по којима се süchtig sein, avaritia ducor.

нде кад се што знда, бав 23augerüft, machi-лакомица, f. 3) bie Babfüytige, avara, 2) ждлиpa aedificationis. cf. козе.

јеб, што њим тече вода у бадаю (у Јадру), АзиНА, f. 1) vidе оплаза. 2) vidе лаз 2:

Sie Tiппе, canalis. 3) (у Црмн.) vidе лијевак. Ту: панула лавина Тураках

1) врх у раоника, cf. нокат. 5.) -е» «солі... лізити, зім, v. impf. (ст.) sebet, eo, gradior: лакомичина, т. augm. p. лакомица. Мази, мааи Лазаре,

AAKOMÁÊKE, n. das Habfüchtigsein, die Habsucht, Те долази до мене

115. avaritia.
ААзНУти, лазнём, v. pf. einmal (edten, lambo. MAKÓMCTBO, n. die Habsucht, avaritia.
лізо, т. (јуж.) һур. о. Лазар.

АкомчинА, f. augm. p. лакомaң.
NĀJAB, a, o, der eine böse Zunge hat, böszűngig, AAKÓRA, f. 1) die Leichtigkeit, levitas. 2) hanyt

qui linguae acerbae et immodice liberae est, YObjek, der angeschossene, non sanissimae

cf. језичан: Мајавој секи целнвн ријетки. mentis. ліЈАВАЦ, лајавца, т. (у Боцн) човјек зла је-лАКРДИЈА, f. Die küncelei, nugae :

3Hka, Mensd der eine böse Zunge hat, homo А шта ћу ти дуљнт° макрдију

linguae acerbae et immodice liberae. ЛАКРДилш, дијама, m. Sеr Opappogel, jocosus. ліЈАВИЦА, f. женско зла језика, Хrauengim: ЛАКРдисањк, п. vіdе шаљење.

mer das eine böse Zunge hat, mulier linguae LAKPAHCATH, hmêm, v. impf. vide maneth ce. acerbae et immodice liberae.

MÄI", adj. indecl. cf. an: MĀJĀBE, n. 1) das Bellen, latratus. 2) schimpflich Купићу тн мал папуче" für Reden, gannitus.

AÁAE*, n. Tulpe, tulipa. ліЈАти, jён, v. impf. 1) bellen, latro. 2) fфimpf: I.Алв, т, мушки надимак.

li, fut Repen, ganmire: све маје за њим лалв*, f. pl. понајвише у пјесмама : лале и којешта; шта мајеш ; не мај (batt's Shau).

везнри: ялЈдицА, f. (у Хрв. у кршћана) vide чунак. Турци браћо маме и везнрн лік, кa, кo, (сотр. лакши) ) [eiФt (3u tragen), мале шћау бити Бугарина

levis: лак је испод капе, т. б. слаба разу- Буде њега мале н војводе Ma. 2) leicht (zu thun), facilis.

МАМА, f. (у І. г.) vide пaвта, н. п. на пушіцн: АКА, m. (ист.) vide Лако.

Пушко моја, вјера ти је тврда, ЛАКА, f. (у ц. г.) као продо, која није врло Немој мене огњем преварити, угнута ; говори се н влёка:

Како пођем Боци у Котору Томановић уз хајдучке лаке :

оћу тебе дивно оправити ЛАКАТ, кта, т. (pl. gen. лаката) 1) беr &nbo: А сребрне маме ударитн •gen, cubitus: окренути коме лакат. 2) vіе ламЁНКА, f. Srauenname, nomen feminae. &de, ulna: триста лаката (п. п., пропао у лін, т. бer Rein, linum, cf. ћетен. земљу):

ANHÂA, f, (coll.) die Rehkälber, pulli capreae. Неком дукат неком свите макаш лінАЦ, нца, т. (рі, ланци, ланаца) (у војв.) 3) (у ц. г.) ef. ћералнца.

1) Sie Rette, catena, cf. синџир, вериге. 3) лалікац, кца, т. (у Ц. г.) деt geiФtfир, һото нац земље, баѕ оф, jugeram, ef. јутро, дан. velox, cf. лакић:

ландив, а, о, који ланда језиком, Flatfфbaft, Бего, бјеше макца и бојника

garrulus. лікЕТА, m. hyp. В. Лазар. JAKETAm

ліндіЊЕ, п. 1) ба$ ОФlenbern, obambulatio лакит, лакића, т. vіdе лакац:

otiosa. 2) das Klatschen, garritus. Све лакиће момке нежењене,

АНДАРАЊЕ, n. Вав $latfфеп, garritus. Који могу стићи и утећи

ландАРАТИ, рам, v. impf. н. п. језиком, tlatfфен, лако, m. (јуж.) hyp, p, Лазар.

garrio.

ліндАти, дам, v, impf. 5) треrfФlencern, obam-гласичня, т. даѕ junge 28iefel, catulus mustebulo. 2) језиком, Flatfфеп, garrio.

linus. міндиштв, п. (у Ц. г.) vide пландиште: ласичнА, f. dim. b. ласнца, Уљегле су овце у ландишша

ласичэй, чја, чје, 28iefel:, mustеlіnus. аАНДРА, f. (у Сријему) она танка кожица на ласкањЕ, п. бав @dmeibeln, adulаtiо.

cany, die Schmerhaut, membrana adipis. Y. nah- MACKATH, kâm, v. impf. schmeicheln, adulor. дрн се сало сушн.

Аст, f. Die Reimtigteit, facilitas : Прва маса ланк, нета, п. дав XebғаlЬ, vitulus capreae, hin

потоња мука. nuleus,

лісТА, f. bie фwalbe, hirundo, ef. ластавица. ланк, (нст.) vidе лани.

ліcТАВИЦА, Г. 3) бie Офwalbe, hirundo, cf. ласта. JÄHEH, a, o, Flachs-, lineus.

2) у пјесмама име коњу (ваља да што је лани (лани), буж.) bories Sabr, anno elapso: брз и лак као ластавица): како онда нанц.

Седлај слуго два коња витеза: Аних, (у ц. г.) vidе лани.

Мене Bнлу, тебе Масшавичу MÀHÂUTE, n. Ader auf dem einst Flachs gebaut 3) на главчини она јама у коју се углави war, ager olim lino, consitus.

спица. cf. ластовица, АНУти, ланём, v. pf. einmal belen, adlatro, АСТАВичёЊЕ, p. perbal. p. ластавичити. Анути, лане, v. pf, leiФter wеrbеn, lenius est: AcTABнчити, чим, v. impf. градитн ластавн

сад ми је лануло мало, ef. одлахнути. це на главчанн. Ланчић, т. dim. p. ланац.

AÀCTABAYHR, m. die junge Schwalbe, pullus hiмањскӣ, кa, кo, borjibris, anni superioris: Про- rundinis. шао као мањски снијег.

AcТАВИчиЦА, f. dim. p. ластавица. лап, m. гипка земља у риту, wifferiger 23обеп, ластАВИЧй, чја, чје, Офwalben-, birundininus. terra humida.

AcТАВИЧЊАК, m, cврдао којнјем се врти кад JÀNABHUA, f. Regen und Schnee durch einander, се граде ластавице на главчини. pluviae nivibus mixtae, cf. алаужа.

лісТАН, ласна, сно, (ласні, на, но) (у Дубр.) ЛАПАТКЕ, f. р. (у Дубр.) vide бураг.

vide бeспocлeн, cf. ласт. ЛАПАТљив, а, о, (у Сријему) vidе говорљив. | ААСТАЊЕ, n, perbal. pоп ластати. лапацKE, f. р. у воденице прекаје оне даскелісТАР, ластара, т. да junge Reblaub, pam

на колу што ударају у воду. Лапацке су при- pinus. бијене за моторуге.

LÀCTATH, Tâm, v. impf. sich belauben (vom WeinАпиМУХА, f. vіdе хлапнмуха.

berge), frondesco. cf. nacrap. ЛАпити, пим, vide хлапити.

ласcТАЦ, сца, т. (у Бачк.) vidе ласт, лапити, пим, v. impf. perpunften, evanesco. ЛаствА, f. овако се зову многа мјеста у AÁNÊHE, n. das Verdunsten, tò evanescere. Црној горн и онуда по сусједству, н. п. ліпнути, нём, vide хлапнути,

Масшва Оаринибка, планина од НиклаптаЊЕ, п. vіdе хлаптање.

шића до Kчева, Цуца и пјешнваца; КаЛАПТАTи, лапhем, vide хлаптатн.

сшел Ласива, лазарет и неколико кућа МАРМА, f. (у војв.) Ber görm, tumultus, cf. буна. у Паштровићима код мора. AAPMAHE, n. das Lärmen, tumultaatio. .ÁCTHH, a, o, Schwalben-, hirundinis. AAPMATH, mâm, y, impf. lärmen, tumultuor. ЛАстиСАЊЕ, n, vidе ласкање. АРМАЦИЈА, m. Ber görттафеr, tumultuarius. TластнСАТи, тишём, vidе ласкати.

m. Lärmmacher, , | ласА, f. ) hyp. р, ласнца: Ласо масичнце, по- ACтовањк, п. ба эдгӣfjiggeben, oliositas.

здравили те наши миши, да ти одгризу ушн | МAСтоВАти, ластујем, v. impf. (у Дубр.) бити (кажу да ваља рећн ласнци, кад је човјек беспocлeн, mйjijig geben, otior, cf. беспосвиди, па ће онда све мнше поклати и растјерати). 2) ласаста коза, wiejeljarbige Siege, ластовица, f. 1) (по југоз. кр.) vidе ластавнcapra mustelini coloris infra pectus. 3) (scherz- ца mit aiden Ribeitungen. 2) (у Дубр.) некака baft) der Säbel, ancinaces.

морска риба, Дrt Deefifф, piscis quidam maЛАСАН, сна, сно, (comp. лашњи) Leibt (3u thun), rinus. 3) (у ц. г.) састављени рогови укуfacilis, cf, лак.

ће, на којима шљеме стојн, за то се каже: NĀCAH, cha, cho, darauf aussehend, geeignet, qui кућа начињена на масшовицу, у које са apparet posse, idoneus;

стране њезине дужине нема рогова него Снахо наша, дилбер Софијано!

стоји осјечена, налик на ластавицу кад Јесна масна, хоћеш пребољети

рашири крила: лісАСТ, а, о, н. п. коза, wiefelfarbia, mustelini Бијелу му занијела кулу, coloris,

Однијела десну масшовицу маси, m. pl. Batt Власн (у Ц. г.):

MÀCTOBO, n. Insel Lagosta unweit von Ragusa. То су Маси на Бога гледали

ЛАТ, m. (у Хрв.) vidе влат. існца, г. дав (pie) 28iefel, mustela, cf. невје-Гайта, f. hyp. b. Латинка: стица.

Тебе і Маша омразити с мајком

[ocr errors]
[ocr errors]

ЛАТИНИЈА, f. (coll.) Sie Rateiner, Latini: ліцҚАти, кам, vidе ласкати.

Нек се чуди мудра Машинија - ліцMAH, , (у ц. г.) etwas perdфеlіфе 23enenNÀTHHHH, m, 1) der Lateiner, Latinus, 2) der Ita: nung eines deutschen und Italieners (von lands

lіеnеr, Italus. 3) у Црној Гори , и онуда по mann?), quasi contemptum nomen Germani околини зове се Латиңин сваки човјек за- et Itali. кона Римскога:

ліцMAHKA, f.. (у ц. г.) etwas peräФtliфе 2је: Покрај мора све Машине љубе

nennung einer Deutschen und Italienerin, 4) као што у Далмацији приморци н Боду- quasi contemptum nomen Germanae et Italae. ли зову све људе са сухе земље изнутра | ліцMAHскӣ, кa, кo, eine т лацман деbrіg. Власима, тако и Власи свакога који је | ліцMAHчад, f. coll. p. лацманче: обучен у Талијанско одијело, зову маши- Десетеро црно мацманчади

нином, макар бно кога рода и закона. ліцMАнче, n. ein junger лацман, juvenis лацман. літинкА, f. ) Sie Wateinerin, Latina. 2) дie Sta: ліча, f. vіdе хлача.

lienerin, Itala. 3) Xrayengimmer rémijer Re: РАЧАН, чна, чно, vidе гладан (највише се ка

ligion. 4) Frauenname, nomen feminae. же псетету). латински, кa, кo, lateinifф, latinus.

МАЧЕ, лача f. pl. vіdе хлаче. Атинчад, (coll.) бie jungen Cateiner, juventus | ААШВА, f. ријека која тече кроз Травник и latina.

yrjeve y bochy, ein Fluß in Bosnien, fluvius Атинче, чета, п. За8 gateinerben, latinellus: Bosnae. А повика са града Машинче

ЛЕ, 1) додаје се у пјесмама код гдјекојијех AATHTH, TÂM, v. pf. ichnell ergreifen, arripio: ријечи на крају н. п. : Маши, није свако мати.

Паун шета војно ме на венчање, літити ск, тим се, v. P. pf. н. п. посла, коња,

с собом води војно ме пауницу ergreifen, adgredior.

Пораниле девојке, літиЦА, f. клинчић у кошуље под пазухом,

Јело ме Јело добра девојко der Urmjwickel, cuneas tunicae.

oj ! н два свата и два упросника, NÁTÔB, nároba, m. der Ueberreiter (Aufseher bei

е лења ме! der Mauth und bei der Ueberfuhr), portitoris Куд ви одите, што ви тражите ? genus.

ме леља ме ! JÁTOBEB, a, 0, des Ueberreiters, portitoris. Наша дода Бога моли літовљевица, f. Die ueberreitersfrau, uxor por- ој додо, ој додо ме! titoris.

Ђурађ коси по побрђу: літовски, кa, кo, ueberreiter, portіtоrum.

ладо ме миле JÀRABE, n. das Ergreifen, arreptio.

Невен вене лё, за горицом ме, JAKATH, hâm, v. impf. ergreifen, arripio.

Леља ме AARATH CE, nà âm ce, v. r. impf. übernehmen, 1È, vide ne. ergreifen, aggredior.

ЛЁБ, m, vide хлеб. ліки, (у Паштр.) vidе узалуд.

лЁБАН, бна, бно, уide хлебан.
JAKMAH, m. der Lieutenant, subcenturio. | лЁБАР, m, vide хлебар.
JÄRMAHOB, a, o, Lieutenants, subcenturionis. | лЁБАРА, f. vіdе хлебара.
À MAHOBHILA, f. die Lieutenantsfrau, uxor sub-LÈBAPEB,

a, o, vide хлебаров. centurionis. мАТМАНски, кa, кo, fieutenants, subcenturionis. TлЁБАЦ, лёпца, m, vide хлебац. ЛАТЎХ, лаһуха, т. (у Рисну) одсјечена лоза лёвдиги, дим, v. impf, järtli pflegen, foyeo,

са неколика грозда на њој, ein 28einreig cum аmоrе curo : мебди око нега као маmit Trauben, sarmentum.cum uvis.

ти око ћетета. ЛАУА, m. (ст. а кад што приповнједају о ње- лёвни, нa, нo, vide хлебни.

му, онда кажу. Маудан) деr Seneral Rou: І.ЛЁВница, f. vіdе хлебница. don (lies Laudon):

ТаквождЕР, т. vіdе хлебождер. Међу њима Лауд ценерале

алЁВАК, вка, т. (нет.) vidе лијевак. ЛАЎдан, Лаудана, т. cf. Лауд.

на лёвік, лeвaкa, m, (ист.) vide љевак. ЛАУДАнов, а, о, н. п, шанац (на Врачару), де | ЛЁВАКА, f. (ист.) vide љевака. Generals Laudon.

2.iлёвантА, f. (у примор.) Rewante: лауЖА f. vide aлaужа.

и шкатулу грожђа од Меванше — ЛАЎРА, у загонеци :

алЁВАЊЕ, п. (ист.) vidе лијевање. Пендо. Внсн пендо. Жја,

..ЁВАТн, лёвам, v. impf. (нст.) . vіdе лијевати. Тендo пeндо маура.

ЁВАЧ, вча, т. (ист.) ein beil See Јагодинска ліф*, m, vidе разговор:

нахија, cf. Лијевач. Внно пише алаф проводише

лЁВЁНТА, m. (ст.). Да се мало мира преметнемо

Под њим сједи Meвeнша, ліцкаЊЕ, n, vidе ласкање.

На крилу му Латинка

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »