Page images
PDF
EPUB

КЎЧЕВО, n. :

Кад су били код Кучева града, Код Кучева и код Браничева

кўчЁн, m. (у Боци) vide косијер (наш, а у њих косијер има много дужи држак, и њиме се сијече драча и сасијеца се грање стоци). КУЧЁТИНА, f. augm. v. кучка. кўчи, Кўча, m. pl. ein

tamm an ber öftliden Brenze von Montenegro, cf. Куч. кўчине, кўчана, f. pl. bas Berg, stuppa. cf. peдити, повјесмо.

кўчиЋи, m. pl. vide штенци 1.

КЎЧИЦА, f. 1) dim. v. кука, cf. кукица. 2) dim. v. кучка, 3) некака морска риба (или шкољка?). кучЈи, ја, је, vide псећи.

КУЧКА, f. bie Sünbin, canis femina.
КУЧКОДЕР, m. Sunbefcinber, excoriator canum :
Кад се жени кучкодере Арсо
КУЧНИЦА, f. ber Haufe Sunbe bie einer läufigen
Hündin folgen, turba canum persequentium
catulientem.

куш, (у војв.) Fufd! (öfterr. für balt's Maul),

tace canis.

КЎШАЊЕ, п. ба Merfuden, periculum, experientia, tentatio.

КЎШАТИ, шам, v. impf. 1) verfuden, tento. 2) ко слуша, он и куша, т. ј. дају му те једе.

кўшАЧ, кушача, m. ber Merfuder, tentator. КЎШИ-БИДИЈА, f. :

[ocr errors]

Суерно их Куши-идија КУШЛАТ, m. surg zwifden Зворник цпо Сарајево;

Ој ђевојко у Кушлашу граду !
Бог зна јеси у голему јаду.
Кириџија! ти си у горему,
Преносећи рану на самару
Преко Босне на Ерцеговину.

Кушлат је у великој врлети и кажу да
у њему нема више до само једна кућа,
Диздарева.

КУШЉА, 1) f. н. п. жена која је кушљава, bie das Haar verworren hat, mulier capillis perturbatis. 2) m. (ист.) vide кушљо. КЎШЉАВ, а, о, vermorren, jerrüttet, pertur

batus.

КЎШ, m. (у Хрв. око Перушића) некаква кушљање, п. баз Sermirren, perturbatio. трава, бијела или жута цвијета, Urt Pflan=|КЎШЉАТИ, љам, v. impf. (ben Glads) verwirren, ze, herba quaedam.

кўшак*, кушака, m. baš Duerbolz (з. 23. Беі бет Tische), lignum transversum.

КУШАМА*, f. (у Сарајеву и у осталим варошима по Босни) bie Sunftgala, bei Empfang be3| Besirs, pompa collegiorum.

[ocr errors]

perturbo.

кушљо, m. (јуж.) ber bas Jaar vermorren bat, capillis turbatis. Кушљо је био коњ у Хајдук-Вељка Петровића.

КЎШТРАВ, a, o, gefrauft, crispus, н. п. кокош, која је најежена перја.

Лñ, in ber Rebenšart: ко што ла, пас Де=[ла́веж, т. баз Gebelle, latratus: стоји лавеж lieben, placet.

лаб, Лӑба, m. luß in Serbien, fluvius Serbiae: Уватно и Лаб и Ситницу ЛАБАРДЁНИК, деника, m. брдо у Велебиту, ein Berg, montis nomen. ЛАБИН, Лабина, m. Wilbona (Stact in Dalmatien). ЛАБРДА, f. pl. vide лабрња.

ЛіБРЊА, f. vide усна ({dimpflid)): сад ћу те по лабрњи.

ЛАБРЦНУТИ, нêм (лабрцнути, лабрцнем), v. pf. vide чалабрцнути.

лівуд, m. ber фwan, olor, cygnus, у пјесмама ние коњу (ваља да који је бијел као лабуд):

Ти одјаши од коња лабуда
Скочи Јован од земље на ноге
и лабуда свога узјахао -
Лабуд бије јаму копитима

ЛАВУДИНА, f. (у Бјелопав.) vide комушина.
ЛАБУДИЋ, m. dim. junger dran, pullus olo-

rinus.

ЛАБУДИЦА, f. bas Beibden vom Gowan, olor

femina.

лÀвỸдOв, a, o, des Schwans, cygni.

AAB, m. der Löwe, leo.

паса.

лівиЋ, m. ein junger Röme, catulus leoninus. ЛАВИЦА, f. Çöwin, leaena. лівов, а, о, bes Römen, leonis. ЛАВОРЕЊЕ, n. bas fanfte Beђen bes Binbes, ventus lenis et mitis.

ЛАВОРИТИ, Рим, v. impf. (у Барањи) fanft we= ben, de vento leni et miti: вјетар помало лавори.

ЛАВРА, f. тако се зову већи манастири, као н. п. лавра Студеничка. лавски, ка, ко, Cöwen, leoninus. лаглан, а, о, vide лагахан. лÀгАлА, лărâлâ, n. pl. das Lügenwerkzeug, die Eügenmittel, instrumenta mendacii: Остала су ми лагала у селу, него дај ми кола и волове да их донесем, па ћу ти онда лагати колико ти драго (приповиједају да је некакав лажа одговорно цару, кад му је цар рекао: кад се тако људи туже да много лажеш, деде да видим можеш ли мени што слагати. И цар му дао, те тако н њега преварио).

ЛАГАН, а, о, leidt, levis. 1 лагано, Ieife, leniter.

ЛАБАРЕВ,
ПП я

2)

ЛАГАЊЕ, и. баs Eügen, Tо mentiri, mendacia.
ЛАГАРИЈЕ, f. pl. bie lügen, mendacia.
ЛАГАТИ, лӑжём, v. impf. 1) (ügen, mentior.
на кога, einen verleumben, mentior in quem
ЛӑГАХАН, хна, хно, (у Дубр. и у Босни) (eidt,
levis, cf. лаган:

Ако сам мален, премален,
Моме сам коњу лагахан

Да тражимо лагахне ећиме ЛӑГАЧАК, чка, чко, dim. v. лаган. лігити, гим, dim. v. лагати.

[ocr errors]

лагљЁ, (у Хрв.) comp. v. лако, für лакше. лагум*, m. 1) bie ine, cuniculus: поткопати или подметнути лагум, eine Wine anlegen, cuniculum ago, cf. тавник:

Под Турке је лагум поткопала,
И на лагум Турке намамила,
Кад ладуму живу ватру даде

ЛАБАРОВ, S a, o, des Schiffers, nautae. лабарски, ка, ко, differ, nautarum. ЛАБЕНИ, на, на, н п. трошак, једек, zum Schiffe gehörig, navalis лавење, n. vide хлађење.

ЛАЂИЦА (лађица), f. baš difflein, navicula. ЛАЂУРИНА, f. augm, v, лађа.

лӑж, лажи, f. (loc. лажи) 1) біе Ейде, mendacium; утјерати кога у лаж, einen Sügen ftra= fen, arguo mendacii. 2) (у Дубр.) отишао у лаж, кад ко уђе жени у кућу (постане yes), nubere uxori.

ЛАЖА, f. ber lügner, mendax.

JAжAB, a, o, (y II. r.). lügenhaft, mendax:
Он је једна лажава будала

ЛАЖАБ, лашка, m. (у Дубр.) ber Márg, mensis
Martius. cf. ожујак.

2) (у Сријему) у брду ископан подрум за| ЛАЖАН, жна, жно, falfdy, falsus.

вино, Urt Reller, cellae genus.

ЛАГУМЏИЈА*, I. ber Minirer, cunicularius.

Лагун, а, о, (у Херл.) vide лагахан.

ЛАГЎШАН, шна, шно, dim. v. лагун.

лӑд, m. vide хлад,

ЛАЖАЦ, лашца, m. ber lügner, mendax: Ла

жац и скупац ласно се погоде.

Лажичица, f. bie ruftöble, cavum pectoris, cf. ложичица, зличица.

|лажљив, а, о, lügenbaft, mendax.

ЛАДАВИЦА, Е. дјевојка која лада, cf. лада- лажљивац, лажљивца, m. ber Cügner, mendax.

[ocr errors]

Ладак, латка, vide хладак:

На пенџеру на дебелом лашку: ЛÁДАН, дна, дно, vide хладан.

ЛадаЊЕ, n. verbal. v. ладати.

ладати, ладам, v. impf. 1) (у Хрв. око: Карловца) дјевојке кршћанске накићене вијенцима иду по селима уочи Ђурђева дне, а у вароши на Ђурђев дан ујутру од куће до куће и пјевају. 2) (у Ц. г.) vide владати. ЛАДЕТИНА, f. (у Хрв.) bie ulze, gelatum, coagulum, cf. ладнетина.

лідити, ладим, vide хладитн.

лӑднети, нӥм, vide хладнети,

ЛАЖЉИВИЦА, f. bie lügnerin, mendax femina. лаз, m. 1) као мала њива, особито између камења: Боље је наврх лаза него на дно лаза;

Криво рало Лазарево,
Криве лазе разорало.

2) (у Ц. г.) мјесто гдје је много шуме нсјечено (н. п. крчења ради) и дрвета попадала једно на другоме, eine enge überein= anber gefällter äume, silva caesa. cf. царев

лаз.

ЛАЗА, m. (ист.) vide Лазо.

ЛАЗАР, m. Cazar, Lazarus.

ЛАЗАРЕВ ДАН, т. Lazarstag (der Samstag

ЛАДНЕТИНЕ, f. pl. bie Gulze, gelatum, coagu- ЛАЗАРЕВА СУБОТА, f. bem Palmfonntag),

lum. cf. паче, питије, лучење.

ладник, ладника, m. vide хладник.

лідник, m. vide хлӑдник.

[blocks in formation]

Ладноков, m. vide хладноков,

ЛАДНОЋА, f. vide хладноћа, ладњкти, дним, vide хладњети.

ладо, само се у пјесмама припијева, н. п.: Гледа мому, од малена Ладо! Ладо! Од малена до голема Ладо! Ладо! ЛАДОВАЊЕ, n. vide хладовање. ЛАДОВАТИ, Ладујем, vide хладовати. ЛАДОВИНА, f. vide хладовина. ладо ле, припијева се у пјесмама:

Ђурађ коси по побрђу, Ладо ле миле! Ђурђу жеђца додијала, Ој Ладо! ој! — ЛадоЛЕЖ, m. vide хладолеж. JABA, f. das Schiff, navis. Лібан, а, о, vide хлађан.

лѣар, лађара, m. ber differ, nauta.

[blocks in formation]

ве суботе и стану у коло а пруже руке од
себе, па дигну мало дијете мушко те иде
преко руку, а оне пјевају:
Лази, лази Лазаре!

Те долази до мене,
Приватај се за мене :
За свилене рукаве,
За свилене мараме,
За клечане кецеље.
ЛАЗАРКИЊА, f. Urt flange, herbae genus. Ова
трава понајвише расте у хладу, лозица јој
је танка и мекана готово као у броћа, а
цвијет ситан био као у змије око. Говори
се да је ова трава љековита за рањава ус-
та и десни.

лӑзила, n. pl. (у Ц. г.) скеле по којима се нде кад се што зида, баš Raugerúft, machina aedificationis. cf. козе.

ЛАЗИНА, f. 1) vide оплаза. 2) vide лаз 2:

Ту панула лазина Тураках

[blocks in formation]

abfuit.

ЛАКОМАЦ, Омца (лакóмац, мца), m. 1) ber sab: füdtige, avarus: У лакомца три тобоца ; Ни у лакомца мјере ни у пса вјере. 2) у ваљаоници од дрвета као велики лијевак, у који вода тече озго жлијебом (као лакомицом у бадањ) а из њега доље у кацу у којој су ћебета која се ваљају, Wrt Minne in ber Balmüble, canalis genus: ef. лакомица. ЛАКОМИТИ СЕ, Мим се, v. r. impf. на што, Бабsüchtig sein, avaritia ducor. |лакомица, f. 1) bie Habfüdtige, avara. 2) ждлијеб, што њим тече вода у бадањ (у Јадру), bie Minne, canalis. 3) (у Црмн.) vide лијевак. 4) врх у раоника, cf. нокат. 5.) -n (ujusničarsion) лÅKOMьÊшE, n. das Habsüchtigsein, die Habsucht,

лазити, зим, v. impf. (ст.) деђеп, eo, gradior : лакомичина, m. augm. v. лакомица.

Лази, лази Лазаре,

1. avaritia.

лакомство, n. bie Habfudyt, avaritia.
ЛÄКОМЧИНА, f. augm. v. лакомац.
JAKÒKA, f. 1) die Leichtigkeit, levitas. 2) ħaнyт
човjeк, der Angeschossene, non sanissimae

mentis.

1

1

impf. vide шалити се.

Те долази до мене лізнути, лӑзнём, v. pf. einmal lecert, lambo. лізо, m. (јуж.) һур. v. Лазар. JAJAB, a, o, der eine böse Zunge hat, böszüngig, qui linguae acerbae et immodice liberae est, ef. језичан : Лајавој секи целивн ријетки. ЛАЈАВАЦ, лајавца, m. (у Боци) човјек зла је- | ЛАКРДИЈА, f. bie Æänbelei, nugae : знка, Mensch der eine böse Zunge hat, homo А шта ћу ти дуљит лакрдију linguae acerbae et immodice liberac. ЛАКРДИЈАШ, дијаша, m. ber рagvogel, jocosus. ЛАЈАВИЦА, f. Женско зла језика, Grauenzim= |ЛАКРДИСАЊЕ, n. vide шаљење. mer bas eine böfe Bunge bat, mulier linguae | ЛАКРДИСАТИ, Ишём, v. acerbae et immodice liberae. лал*, adj. indecl. cf. ал: лÀJÂHE, n. 1) das Bellen, latratus. 2) schimpflich Купићу ти лал папуче für Reden, gannitus. лале*, n. Žulpe, tulipa. лÄЈАТИ, jêм, v. impf. 1) bellen, latro. 2) fdimpf= |ліле, т. мушки надимак. lid für Seben, gannire: све лаје за њим којешта; шта лајеш ; не лај (balt's Maul). ЛАЈДИЦА, f. (у Хрв. у кршћана) vide чунак. лік, ка, ко, (comp. лӑкша) 1) leidt (zu tragen), levis: лак је испод капе, т. ј. слаба разуMa. 2) leicht (zu thun), facilis.

ЛАКА, m. (ист.) vide Лако.

[ocr errors]

лака, f. (у Ц. г.) као продо, која није врло
угнута; говори се и влака:
Томановић уз хајдучке лаке
лакат, кта, m. (pl. gen. лаката) 1) ber Ellbo:
gen, cubitus: окренути коме лакат. 2) біе
Elle, ulna: триста лаката (п. п. пропао у
земљу):

.

Неком Дукат неком свите лакаш 3) (у Ц. г.) ef. ћералица.

лілк", f. pl. понајвише у пјесмама: лале и

везири:

Турци браћо лале и везирн
Лале шћау бити Бугарина
Буде њега лале и војводе
АЛАМА, f. (у Ц. г.) vide павта, н. п. на пупіци:
Пушко моја, вјера ти је тврда,
Немој мене огњем преварити,
Како пођем Боци у Котору
Оћу тебе дивно оправити
А сребрне ламе ударитн
лÀМЁНКА, f. Frauenname, nomen feminae.
лін, m. ber Cein, linum, cf. ћетен.
AAHAA, f, (coll.) die Rehkälber, pulli capreae.
ЛАНАЦ, нца, m. (pl. ланци, ланаца) (у војв.)
1) bie Rette, catena, cf. синџир, вериге. 2) ла-
нац земље, баš od, jugerum, cf. јутро, дан.
ЛіндАв, а, о, који ланда језиком, ilatfdaft,
garrulus.

ЛАКАЦ, кца, m. (y II. г.) ber Reidtfuß, homo velox, ef. Лакић:

Ђегођ бјеше лакца и бојника — ЛікЕТА, m. hyp. v. Лазар.

лакиЋ, лакића, m. vide лакац :

Све Лакиће момке нежењене,

Који могу стићи и утећи — лако, m. (јуж.) hур. v. Лазар.

ЛандАЊЕ, п. 1) бавdlenbern, obambulatio
otiosa. 2) das Klatschen, garritus.
ЛАНДАРАЊЕ, n. bas Klatfden, garritus.
ЛАНДАРАТИ, рам, v. impf. н. п. језиком, flatfdent,
garrio.

ландати, дам, v. impf. 1) umberfdlenbertı, obam-[ласичиЋ, m. baš junge Biefel, catulus mustebulo. 2) језиком, flatfcen, garrio.

лӑндИШТЕ, n. (у Ц. г.) vide пландиште: Уљегле су овце у ландишша

linus.

ЛАСИЧИЦА, f. dim. v. ласица.

ласичаи, чја, чје, Biefel-, mustelinus.

ЛАНДРА, f. (у Сријему) она танка кожица на ласкање, п. badymeideln, adulatio. салу, bie dmerhaut, membrana adipis. У лан- | ЛАСКАТИ, кам, v. impf. fdmeideln, adulor.

[blocks in formation]

лÁне, (нст.) vide лани.

лінен, а, о, &lads, lineus.

лани (лани), (јуж.) voriges Sabr, anno elapso:

како онда и лани.

Лӑних, (у Ц. г.) vide лани.

JAHAшITE, n. Acker auf dem einst Flachs gebaut
wat, ager olim lino consitus.
лӑнути, лӑнём, v. pf. einmal bellen, adlatro.
ЛÁнути, лӑнё, v. pf. Ieidter werben, lenius est:

сад ми је лануло мало, cf. одлахнути. ланчиЋ, m. dim. v. ланац.

лањскӣ, ка, ко, vorjäbrig, anni superioris: Прошао као лањски снијег.

ліп, m. гипка земља у риту, wäfferiger 2oben, terra humida.

[ocr errors]

Ласт, f. bie leidtigkeit, facilitas : Прва ласт потоња мука.

ЛАСТА, f. bie dywalbe, hirundo, cf. ластавица.
ЛАСТАВИЦА, f. 1) bie dwalbe, hirundo, cf. ласта.
2) у пјесмама име коњу (ваља да што је
брз и лак као ластавица):

Седлај слуго два коња витеза:
Мене Вилу, тебе Ласшавицу -

3) на главчини она јама у коју се углави
спица. ef. ластовица.

ЛАСТАВИЧЁЊЕ, n. verbal. v. ластавичити.
ЛАСТАВИЧити, чим, v. impf. градити ластави-

це на главчини.

ЛАСТАВИЧИЋ, m. bie junge dywalbe, pullus hi-
rundinis.

ЛАСТАВИЧИЦА, f. dim. v. ластавица.
ЛАСТАВИЧЈИ, чја, чjе, dwalben=, hirundininus.
ЛАСТАВИЧЊАК, m. сврдао којијем се врти кад
се граде ластавице на главчини.
ЛАСТАН, ласна, сно, (ласнй, на, но) (у Дубр.)
vide беспослен. cf. ласт.

ЛАСТАЊЕ, n. verbal. von ластати.

ЛАПАВИЦА, f. Rеден ипофnee burd einanber, pluviae nivibus mixtae, cf. алаужа. ЛАПАТКЕ, f. pl. (у Дубр.) vide бураг. ЛАПАТЉИВ, а, о, (у Сријему) vide говорљив. ліпӑЦКЕ, f. pl. у воденице прекаје оне даске ЛАСТАР, ластарa, m. vaš junge Кеblaub, ратна колу што ударају у воду. Лапацке су при -| pinus. бијене за моторуге. ЛАПИМУХА, f. vide хлапимуха. ліпити, пӥм, vide хлапити.

ліпити, пӥм, v. impf. verbunften, evanesco.
ліпљЁЊЕ, n. bas Berbunften, чд evanescere.
ліпнути, нём, vide хлапнути,
ЛАПТАЊЕ, n. vide хлаптање.
ЛаптАТИ, лӑпћем, vide хлаптати.

ЛАРМА, f. (у војв.) ber lärm, tumultus, cf. буна.
ЛÂРМАЊЕ, n. baš kärmen, tumultaatio.
ЛӑРМАТИ, мам, v. impf. lärmen, tumultuor.
ЛАРМАЏИЈА, m. ber Carmmader, tumultuarius.
ЛАСА, f. 1) hyp. v. ласица: Ласо ласичице, по-
здравили те наши миши, да ти одгризу уши
(кажу да ваља рећи ласици, кад је човјек
види, па ће онда све мише поклати и рас-
тјерати). 2) ласаста коза, wiefelfarbige Siege,
capra mustelini coloris infra pectus. 3) (fder}=
haft) der Säbel, ancinaces..

ЛӑСАН, сна, сно, (сотр. лашњи) leidyt (zu thun),
facilis, cf, лак.

ЛАСАН, сна, сно, barauf aušfebenb, geeignet, qui apparet posse, idoneus;

Снахо наша, Дилбер Софијано!

[ocr errors]

Јеси л' ласна, хоћеш пребољети лӑсаст, а, о, н. п. коза, wiefelfarbig, mustelini

coloris.

ліси, m. pl. ftatt Власи (у Ц. г.) : То су Ласи на Бога гледали

-

ЛАСТАТИ, там, v. impf. fid belauben (vom Bein=
berge), frondesco. cf. ластар.
ЛАСТАЦ, сца, т. (у Бачк.) vide ласт.
ЛАСТВА, f. овако се зову многа мјеста у
Црној гори и онуда по сусједству, н. п.
Ласива Озринићка, планина од Ник-
шића до Кчева, Цуца и Пјешиваца; Ка-
Сшел Ласива, лазарет и неколико кућа
у Паштровићима код мора.
ластин, а, о, dwalben, hirundinis.
ЛАСТИСАЊЕ, n. vide ласкање.
ЛАСТИСАТИ, тишём, vide ласкати.
ЛАСТОВАЊЕ, n. baš Müfüggeben, oliositas.
ЛАСТОВАТИ, ластујем, v. impf. (у Дубр.) бити
беспослен, müfjig geben, otior, cf. беспос-

личати.

ластовица, f. 5). (по југоз. кр.) vide ластавнца mit allen 2bfeitungen. 2) (у Дубр.) некака морска риба, Urt Veefifd, piscis quidam marinus, 3) (у Ц. г.) састављени рогови у куће, на којима шљеме стојн, за то се каже: кућа начињена на ластовицу, у које са стране њезине дужине нема рогова него стоји осјечена, налик на ластавицу кад. рашири крила:

Бијелу му занијела кулу,

Однијела десну ластовицу

ластово, п. Snfel Cagofta unweit von Magufa. ЛАТ, ш. (у Хрв.) vide влат.

ЛАСИЦА, . . (bie) 2Biefel, mustela, cf. невје- лата, f. hyp. v. Латинка:

стица.

Тебе Лаша омразити с мајком

ЛАТИНИЈА, f. (coll.) bie Cateiner, Latini: Нек се чуди мудра Лашинија латинин, m. 1) ber Rateiner, Latinus. 2) ber Sta= liener, Italus. 3) у Црној гори и онуда по околини зове се Латинин сваки човјек закона Римскога:

Покрај мора све Лашине љуте

4) као што у Далмацији приморци и Боду. ли зову све људе са сухе земље изнутра Власима, тако и Власи свакога који је обучен у Талијанско одијело, зову Лашинином, макар бно кога рода и закона. ЛАТИНКА, f. 1) bie Eateinerin, Latina. 2) bie Sta= Iienerin, Itala. 3) Frauenzimmer römifer ligion. 4) Frauenname, nomen feminae. латински, ка, ко, lateinifc, latinus. латинчӑд, (coll.) bie jungen Cateiner, juventus

latina.

[ocr errors]

ЛАТИНЧЕ, чета, n. baš Cateinerden, latinellus:

А повика са града Лашинче ЛӑТИТИ, тим, v. pf. fdnel ergreifen, arripio: Лаши, није свако мати.

ЛАТИТИ СЕ, тим се, v. r. pf. н. п. посла, коња, ergreifen, adgredior.

ЛАТИЦА, f. клинчић у кошуље под пазухом, der Armzwickel, cuneus tunicae.

латов, латова, m. ber leberreiter (Wuffeber bei der Mauth und bei der Ueberfuhr), portitoris. genus.

латовљев, а, o, bes Uleberreiters, portitoris. ЛА́ТОВЉЕВИЦА, f. bie leberreitersfrau, uxor portitoris.

латовски, ка, ко, leberreiters, portitorum. лÀ¤ÂHE, n. das Ergreifen, arreptio. ЛАЋАТИ, ћâм, v. impf. ergreifen, arripio.

[ЛАЦКАТИ, кам, vide ласкати.

лAIMAH, m, (y I. r.) etwas verächtliche Benennung eines deutschen und Italieners (von Landsmann?), quasi contemptum nomen Germani et Itali..

лÀшMÂнKA, f. (y II. r.) etwas verächtliche Benennung einer Deutschen und Italienerin, quasi contemptum nomen Germanae et Italae. ліцМАНСКИ, ка, ко, ein m лацман дебörig. лаЦМАНЧАД, f. coll. v. лацманче:

Десетеро црно лацманчади ліцманче, n. cin junger лацман, juvenis лацман. |ліча, f. vide хлача.

лічАН, чна, чно, vide гладан (највише се каже псетету).

ліче, лача f. pl. vide хлаче.

лашва, f. ријека која тече кроз Травник и утјече у Босну, ein Klug in Bosnien, fluvius

Bosnae.

[blocks in formation]

ЛАЋАТИ СЕ, лаћам се, v. r. impf. übernebmen,|лё, vide ље.

ergreifen, aggredior.

літи, (у Паштр.) vide узалуд. лÀ¤MAH, m. der Lieutenant, subcenturio. ЛÄЋМАНОВ, а, о, Cieutenants, subcenturionis. ЛÄЋМАНОВИЦА, f. bie lieutenantšfrau, uxor sub-|

centurionis.

ЛÄЋМАНСКИ, ка, ко, Rieutenants, subcenturionis. ЛАЋӱх, лаћуха, m. (у Рисну) одсјечена лоза са неколика грозда на њој, ein Beinreiß mit Trauben, sarmentum cum uvis. лауд, m. (ст. а кад што приповједају о ње

[ocr errors]

ЛЁБ, m. vide хлеб.

ЛЁБАН, бна, бно, vide хлебан.
ЛЁБАР, m, vide хлебар.
ЛЁБАРА, f. vide хлебара.
ЛЁБАРЕВ,
ЛЁБАРОВ,

a, o, vide хлебаров.

-

ЛЁБАЦ, лёпца, m. vide хлебай. лебдити, дим, v. impf, zartlid) pflegen, foveo, cum amore curo: лебди око нега као ма+++ ти око ђетета.

лёвий, на, но, vide хлебни.

му, онда кажу Лаудан) ber General Cou= ЛёБНИЦА, f. vide хлебница.

don (lies Laudon):

Међу њима Лауд џенерале

Лаудан, Лаудана, m. cf. Лауд.

МАНЕЕ. ЛЕБОЖДЕР, m. vide хлебождер.
МАМЕ ЛЁВАК, вка, m. (ист.) vide лијевак.
МИНЕ ЛЕВАК, Левака, m. (ист.) vide љевак.

лауданов, а, о, н. п. шанац (на Врачару), без ЛЁВАКА, f. (ист.) vide љевака.

Generals Laudon.

ЛХУЖА f. vide алаужа.

ЛАЎРА, у загонеци :

Пендо виси пендо жја,
Тендо пендо лаура.

ліф*, m. vide разговор:

Вино пише а лаф проводише Да се мало лафа преметнемо ЛАЦКАЊЕ, n. vide ласкање.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »