Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

| *.

лёвёнтовАЊЕ, n. Bas 9Ruffingeben, otiatio. | лёдити ск, дим се, v. г. impf. #u fіѕ wеrbеп,
лёвёнтоВАти, тујем, v. impf. müpiggeben, gefrieren, glacior.
otior.

ЛЁДОГУЗ, т. главица у Церовцима, тате еіnев лЁВЕР*, m. (gen. pl. лёвера) војник који има Hügels, collis nomen.

ifapcky niaty, ein vom Landesfürsten besoldeter MÈAÔJKA, f. (bedauernd, mit Unspielung auf ea
Krieger, miles ab imperatore mercedem ac- für) дјевојка.
cipiens :

лЁТА, n. pl. per Rufen, dorsam; За Божијим и четръест од града мевера

леђима, т.ј. у буџаку или на страни, гдје Дај ми ти, о Боже!

ни Бог не види. Свекрве кнегиње,

лЁБАН, m. (ст.): Девере мевере

у Леfану граду Латинскоме лёвӣ, ва, вд, (ист.) vidе лијеви.

лЁБАНски, кa, кo, (ст.) pon Леђан: ЛёвкЁ, (нст.) vidе лијевке.

Па он оде низ поље Леђанско Ёво, (нст.) vidе лијево.

ЛЕТАЦА, т. dim. p. леђа. ЛЕдРУК, m. (ист.) vide љеворук.

beh, m. kupfernes Waschbecken, pelvis, cf. caЛЕВУН, m. (у Боцн):

хан 2: Води ли му мајка коло ?

Не пије га чим се вино пије, Зачињу ли сестре пјесме ?

Већ меfеном од дванаест ока Поје ли му левун у двор ?

лЁБЕнинА, f. aug. V, леђен : И поје му левун у двор

Попн Марко лебенину вина — ЛЁВЧА, f. (нст.) vidе лијевча.

ЛЁвинк, леђина, f. pl. augm, p. леђа: лЁВЧАНин, т. (нст.) Ciner pon Левач.

Привали му уз мебине ЛЁВЧАНКА, f. (ист.) fine pon Левач.

лёЖАвкињА, f. Die Saulengerin, mulier deses лёвчит, m, dim. p. лёвак.

0ј Данице, лења межавкињо! ЛЁГАЛО, п. (у Сријему) vidе ложа, н. п. зечје. Ти прележа од вечер” до света лЁГАЊЕ, p. (ист.) vidе лијегање.

ЛЕЖАЈЕ, п. (у Сријему) vidе ложа: на межалЁГАти, лёжём, (нст.) vidе лијегати.

ју убили зеца. ЁГВАВА, f. риба, деr teinbeiper, cobitiя Тае-лЁЖ Ак, лежака, т. 1) беr Saulenger, segnitionia Linn.

sus. 2) vidе чучавац. лёгкн*, м. vіdе леђен.

AÈIRABE, n. 1) das liegen, cubatio. 2) das Dar: Aér.10, n. die Brut, fetus, progenies : nacje niederliegen, Krankfein, aegrotatio. легло!

иќЖАТи, жим, v. impf. 1) [iegen, cubo, jaceo. ЛЁД, лёдa, m. (loc. лёду) ) бав $is, glacies: 2) darniederliegen, aegroto.

навести кога на танак лед. 2) беr pagel, лежачинА, f. augm. p. лежак.

grando, cf. град: побно лед винограде. аќЖЁЊЕ, п. as 23rten, incubatio. АЁДАН, дна, дно, vidе леден:

ЛЕЖЁТив, а, о, (ст.) lie geno, cubans: Па изиђе из ледне тамнице

На Штитарца Турци долећеше,
АЁДЕн, а, о, еistalt, gelidus : ледено медено! Межefцва да га посијеку
ruft der Scherbetverkäufer.

ЛЕЖЕТКЕ, adv. liegens, cubanѕ.
ЛЕДвник, леденика, m, vidе лединица 3. | ќжниЦА, f. (у Боци) бie gageritätte, cubile,
ЛЕдёницА, f. 3) беr fів;apfen, stria. 2) дie &і

cf. ложница, постеља.
grube, fovea glaciaria. 3) (у ц. г.) мала | киюATн, лейњам, vide чaмињатн.
пушка окована сребром, еіnе mit Oilber | лЁЈА, f. vіdе леха.
beschlagene Pistole, argento ornatum telum.

лёк, лёка, m. (ист.) vidе лијек. ЛЕДЁњак, ледењака, т. као гвоздена гужва, | ЛЕКАР, лекара, т. (ист.) vide љекар.

што се носи на нозн да се по меду не лЕКАРЕВ, а, о, vide љекарев.
клнза, 2rt &іѕfфиқ, soleae quaedan ferreae | ЛЕКАРИЈЕ, f. р. (нст.) vide љекарије.
euntium per glaciem.

| ЛЕКАРИНА, f. (нст.) vide љекарина. авдѓЊАЧА, f. (у Херцег.) Шпањолски тали- лЕКАРИЦА, f. (нст.) vide љекарнца.

јер, који се по другијем мјестима зове ЛЕКАРов, а, о, vide љекаров.
дирекач и дареклија, ein fpanifфеr | лвКАРСкӣ, кa, кo, (нст.) vide љекарски.
Thaler, thalerus hispanicus.

Ількови, лекова, м. р. vіdе мице. лЁдина (ледина), f. земља која скоро није лековит, а, о, (нст.) vide љековит.

opana, ungeacertes Land, solum incultum. лЁКЎРДА, f. у загонеци, cf. ЛЕдиняк, нка, пт. брежулак на леднни, ein | АЁЛЕ ! н. п. леле мене! web mit, vae mihi ! Hügel, collis.

леле мени и до

Бога!
куку

леле!
ЛЕдињАК, ледињака, m. некака трава која Меле мене до Бога једнога
вма жут цвијет и округао листа коријен лЕЛЕЈАЊЕ, n. дав 28ogen, muсtuаtiо.
као зрно кукурузно, 2rt plange, herba лв.ЛЕЈАти се, јам се, у. г. impf. (у Срб.) mo

quaedam. Едити, дим, v. impf. 8u &ів тафеп, glacio.

деп, fluctuare : лелеја се жито, cf. лелија

курдеља.

ти се.

!

лЁлёк, т. ба3 2Вебеђeut, ululatus (леле мене!). што се уњ улије Велика, зове се велики
Ёлек*, m. Sеr tort, ciconia, cf. штрк, рода. Вардар.
AEXÈKÂBE, n. das Webklagen, ululatio. АЁПЕР, т. (у Ц. г.) vidе лепир.
ЕлЁКАТИ (лелёкатн), лелечём (аёлёчём), 1 лвПЕРИЦА, f. (у ц. г.) vidе лепирнца.

v, impf. викати: леле мене! webtlagen, ululo: | ЛЕПЕТАЊЕ, n. Bas Slattern (bes gefаngеnеn Sі: и лелече јадан без престанка

ides, Vogels), agitatio alarum corporis) avis ЕлЙЈАЊЕ, т. дав Bogen, fluctuаtiо.

aut piscis capti. лелйәАТИ СЕ, јам се, v. impf. љуљати се по-лепETATи, лепећем, v. impf. у овој законеци:

AKO OA Bjetpa, wogen, fluctuare: wau ce Лепирнца менеће кроз бијело плијешће, све мемлија.

петиња је ћерају а петиња чекају. лЁ.БА, Ісамо се у пјесмама припијева, cf. кра- лвПЁТАТИ СЕ, лепећем се, у. г. impf. flattern, лЁљо, Јънце :

agitor. Невен вене ле, за горицом,

лёпинА, f. (у војв.) eine et Brots, jmal une Мења ле

ÈDABA,slang, panis genus: daber das Rathoj! н два свата и два упросника

jel (што ми ти је за што): Док се отац де меља ле

роди, син по кући оди ? т. б. лепиња. cf. IÈM, m. der Kitt, maltha, ferrumen.

предњица. лЁМАЊЕ, т. (нст.) vidе лијемање.

AÈNÊP, m. 1) der Schmetterling, papilio. 2) (Ha ЛЁМАТи, лёмам, (ист.) vidе лијемати.

Корчули) vide пpндем. АЁМЕТА, f. (може бити да је ово р., a sing. лвПИРит, т. dim. b. лепир.

леме ?) ваља да је на врх мунаре она ја- ТАЕпЙРИЦА, f. 1) ваз 28eibфеn bот офmetter: бука :

linge, papilio femina. 2) (Ha kopuyan) vide А мемеша све од сувор” злата

лепир 1. 1 MEMEш, т. 5) vidе раоник. 2) планина у Дал-| АЁпити, лепим, (ист.) vidе лијепитн. мацији између Врљнке и Дрниша, ein Berg | АЁПӣ човЈЕК, m. (у војв.) bie Balfamine, impaв

(, in Dalmatien, mons Dalmatiae.

tiens balsamina Linn. лЁмити, мим, v. impf. fitten, ferrumino. лЁПЉЕЊЕ, . (ист.) vidе лијепљење. АЁмьЁЊЕ, п. баѕ Ritten, ferrumіnаtіо. | РЕПОРЁчив, а, о, (нст.) vide љепорјечив. лЁМЁН, m. vіdе лимун:

ЛЕПРЕЧНЦА, f. (ист.) vide љепорјечнца.. Је л' в оваки стабар у лемува

ЛЁпост, лепости, f. (ист.) vidе лијепост. мён, лёна, лёно, (лёнӣ, на, но) (нст.) vide aЕПотА, f. (нст.) vide љепота. : лијен, ef. лею.

лепотица, f. (ист.) vide љепотица. ЁнГЕР*, m. Sеr аntеr, аncora, cf. мачка, сидро, АЁПошIETA, f. (нст.) vide :љепошета. Ёнив, а, о, (нст.) vide љенив.

-ЕПРШАЊЕ, n. Bas Baljen per pubner im @ance, ЁниВАЦ, ленивца, m. (ист.) vide љеннвац. volutatio in arena (pulvere). лЁнивица, (ист.) vide љеннвица.

ЛЕПРШАТИ СЕ, uâm ce, v. r, impf. sich im Sanаќнити CE, лённи се, (нст.) vidе лијенити се. de wälzen, flattern, volutari in arena (pulvere). ЁНКА, f. (нст.) vide анјенка.

| ЛЁПтЙР, m. (у војв.) vidе лепнр. , иќност, лёности, f. (ист.). vіdе лијеност. ЛЕПТИРИs, m. dim. p. лептир. ЁнитинА, f. (нст.) vidе лијенштина. авітЙРИЦА, f. vіdе лепирнца. АЁњ, лења, аёњо, (у Сријему и у Бачк.) vide | ЕПўнути, лёпӱнём, v. pf. (у Сријему) Sabin лен (mit allen Kleitungen).

fein, umtommen, perire : тај је већ мешунуо лвњЙР, лењйра, m. Bas. Riheal (@terr. Senier), (прошао, умръо). regula.

лЁПУШКАСТ, а, о, (у војв.) dim. p. леп. AEњЙРИСАЊЕ, n. Das Rinieren, duetus regulae. Ёочит, m, dim, p. лебац. ЛЕЊЙРИСАти, ришём, y, impf. Linieren, rеgulаm 1 лѓашања, р. (нст.) vide .љепшање. duco.

, і АЁПШАти, шам, (нст.) vide љепшатн. ИЁіп, m. (нст.) vidе лијеп.

лёс, т. (нст.) vide инјес. : лп, лёпа, лепо, (лёпи, па, пo, adv. лепо, лёсА, f. vіdе љеса. comp. лепші) (ист.) vidе лијеп.

LÈCAHAPA, f. die Pferdefilge, Smyrnium olus ЛЕПА винА, f. намастир у Хрватској, 9Xame atrum L.

eines Klosters in Kroatien, nomen monasterii. AECÀHAPAJA, f.(y boyu) Alexandrien, Alexandria. лЁПА КАТА, f. (у војв.) Vie teenblume, aster | лесандрӣскӣ, кa, кo, Don Alexankrien, Alexanchinensis Linn.

drinus. ЛЕПАК, пка, т. бie Riftel, viscum album Linn. ЛЕСАНДРИНА, f. (у Дубр.) Siebitätel, ligusticum лёПЕ! (у Србији и у Босни по „варощнма) levisticum L..

2ntwort auf einen Ruf, befenders einem por- лЁСЁНДРО, п. у језеру Скадарскоме мало острnehmen Herrn

во са зндинама између Врањине и Цриннце. Лепёзв*, зета, n. Sеr &&феr, labellum, cf. махач. | АЕСЕТИНА, f. augm. b. леса. АЁЛЕНАц, лепенца, m. вода која више Скоп- | АЁсица, f. dim, р, леса.

„ља утјече у Вардар, нод Скопља доьье по-ІлЁСКА, f. (нст.) vidе лијеска.

[ocr errors]

Есков, а, о, vide љесков.

| МЕТАив, а, о, (у Сријему) fommerflectig, TentiлёсноВА МАст, f. (нст.) vide љескова маст. ginosus. авскоВАЦ, лесковца, т. (нст.) vide љесковац. лЁТАК, ћка, т. (у ц. г.) крупније и округлиЕскоВАЧА, f. (нст.) vide љесковача.

је од леће, еіnе Irt ginje, lentis genus. ЁсковинА, f. vide Бесковина.

ЛЁВЕ, т. (у Херц.) vide coчиво. аќco, m. (по југоз, кр.) һур. р. Александро. лЁТЕ, т. (у Сријему) реr Commerfled, lentiлЁСТВЕ, f. р. (ист.) vide љестве.

cula: има меfе на образу. cf. лhe. Естёда, m, bie OblujfelЬСите, primula veris лЁТЕлица, f. у овој законеци: Лећела је ме

(vocabulum serbicum est significationis ob- fелица, свако јутро и вечер, петнња је scoenae : decumbe et da).

ћерају, а петиња чекају (чунак и прсти). МЕТАЊЕ, p. (нст.) vidе лијетање.

IÈREHE, n. das Fliegen, volatus. АЁГАти, лећем, (нст.) vidе лијетати.

ЁБЕТи, летим, (јуж.) vidе летјети. АЁТВА, f. бie Watte, asser, cf. жиока.

лёти, лёжём (лёгнём), (лгох, леже, леrао, АЁТЕти, тим, (ист.) vidе летјетн.

легла) v. pf. ) fi) Теgеn, decumbo. 2) леже мёти, (ист.) vide љети.

крв, т. б. паде крв, погибе неко. МЁТИЈА, т. (у Бачк.) vide пролет.

ќти, леяём, (лёгох, лёже, лёгао, легла) v. МЁтинА, f. (нст.) vide љетина.

impf. brüten, incubo. мётипAC, пса, т. беt 28ineutel, homo ven-ЛЁУТАР, т. брдо у планини Гливи више Треtosus.

6hka, Name eines Berges, montis nomen. Автити, тим, (зап.) vidе летјети.

АЁХА, f. (ист.) vidе лијеха. АЁтищть, п. (ист.) vide љетнште.

LÉLLÂHE, das Unpapsein, die Unpäßlichkeit, invaЁТЈЕти, тим, v. impf, (југоз) fliegen, volo: litudo. тица лети; лети човјек на коњу; куд ле-| АЁҲАТн ск, лёцам се, v. impf. ипpap fein, miтиш тамо; мети вода низа страну.

nus bene valeo. АЁТКА, f. на чекрку гвоздена шипка, што се мЕЧАник, лечаника, т. (у Сријему) vidе чекрк на њу натакне цијев кад се суче.

(на чему се цијеви сучу). мётни, на, но,(једни говоре наешњи) (ст.)| ..ЁЧЕЊв, п. (нст.) vidе лијечење. vide љетни.

ЛЁчити, лёчим, (ист.) vidе лијечити. мётнути, нём, v. pf. auffliegen, provolo : ЁчицE, f. р. (у Барањн) vide сочевица. Соко меану, а прапорац звекну

лЁШ*, лёша, т. vide

стрвина. МЁтњак, т. (у Хрв.) беr аfpel, rhombus, ef. J.ЁншЊЕ, n, vidе чкрњање. чекрк.

ЁшинА, f. augm. E. леш. MÈTO, n. die Deffnung vorne am Bienenstocke, èILIHHẬP, m. T. j. opao, der Uasgeier, vulturis das Flugloch, ostium alvearis.

genus. МЁТо, п. (нст.) vide љето.

.Ёшити, шим, vidе чкрњати. мётовањЕ, p. (нст.) vide љетованье.

лвшиЦА, f. dim. p. леха. мётоВАТи, тујем, (нег.) vide љетоватн. ЁШКАЊЕ, П. dim. p. лежање 1. мётовинТЕ, п. (ист.) vide љетовнште. МЕШКАРЕЊЕ, n. dim. р. мешкање. Автос, (ист.) vide љетос.

ЕшкАРИти, лешкарим, dim, p. лешкати. «Ётоскв, (нст.) vide љетоске.

ЁКАТи, кам, din. E. лежати і. аётошњй, ња, ње, (ист.) vide љетошњи. лЁшник, т. (ист.) vide љешник. МЕТУРГИЈА, f. vіdе летурђија.

Ёшников, а, о, (ист.) vide .љешников.
ЛЕТЎРДИЈА,

яЁштік, лещтака, m. (ист.) vide љетак.
ЕтўръИЈА, f. ) бie Riturgie(Элејте), liturgia: 1.ЁШТАРКА, f. (нст.) vide љештарка.
МЕТЎРБИЈА3
На јутрењи н на мешурбији

ЁШТЕ, n. (coll. ист.) vidе лијешће. У Грбљу сељаци редом сваке недјеље и ли, 1) Хragepartifel, oЬ? an? има ли ? bat-et ? празника плаћају попу по нешто за летур- habet ne ? хоће ли доћи, знаш ли? 2) кад ђију, па кад који плати онај се дан каже ли те ухватим! да ми ми је знати; кадаи да је он попу летурђију предао и она се ће доћн; летурђија зове његова, н онај дан пони с Мили боже, на свему ти вала! ђаком иде њему на ручак. 2) (у Ц. г.) vide Често ми се војске ударају поскурица :

: Кумим ти плочу на коју печеш йь, т. vіdе хлиб. мешурију;

айБАН, бна, бнo, vide хлибан. Да не роди вино ни шеница,

ливање, п. 1) ба8 28ogen, fасtuаtiо. 2) Bas Ни за цркву часна лешypfuja

Schwanken, labare. 3) пара која се да у цркву, - Bas #irchenge | АйвАР, т. vіdе хлибар. fфеnt, donarium.

АйБАРЕв, а, о, vide хлибарев. «ЁТӰштӣ, та, те, in einer Oage: летуште жи- айБАРОВ, а, о, vide хлибаров.

вотиње, т. ј. тице, lie geno, volatilis. Айвати, бам, v. inpf. (у ц. ) ) либа вода, МЁТА, f. (у Ц. г.) vidе леће: Двнје те воље, т. і. љуља се, тоgеn, duсtuаrе. 2) анба кад ка” и кадију међу зобат".

човјек стоји на земљи или на тавану на

}

ти се.

нокоша :

му се под ногама као љуља или угиба, яйЈАТА СЕ, айјам се, y, r. impf. vіdе лихати се. wanker, finfen, labo.

АйJEB, m, vidе лијевак. лЙВАЦ, липца, т. vide ханбац.

АйJEBAK, вка, т. (pl. љёвковн) (јуж.) Jer Sriяйвити CE, мнiбiм се, у. е. impf. vіdе стидје. ter, infundibulum.

лЙЈЕВА РИЈЕКА, f. као мало племе или село уайвкЊЕ, П. vіdе cтнђење.

врх Васојевића између Мораче и куча. айвни, нa, нo, vide хлебни.

љеворечани не дају Турцима харача н ливницА, f. vіdе хлибница.

четују амо чак до Лима. аивджДЕР, m. vіdе хлябождер.

лилЁВАЧ, вча, т. (јуж.) vide Левач, mit allen айВРА, f. (у Далм.) некакав новац, eine airt Ableitungen. Münje, numus quidam.

АйJEви, ва, во, (јуж.) lint, laevus. Не ваља АйБРАСГ, а, о, н, п. свињче, тј. танко, које пити вино или ракију кад ко пружа лије

се не може ласно угојити, fфiver #u mäften, вом руком. У шали за пијана човјека реку: saginatu difficilis.

биће пно из лијеве руке. АЙБРЕЊік, т. (у Котару) постав, којега се лйәЈЕВКЕ, adv. (јуж.) 21rt ©piel, Judi genus. И.

лакат продаје по либру, еіnе Irt Reinvano, грачи се ухвате један другоме за појас Jintei genus.

остраг. Који је први онај има у руци штап АйВАДА, f. Die 2&iefe, pratum, cf. сјенокос, сје. и поскакујући подвикује :

Опа цупа лијевке, Два се драга на ливади љубе

Варај дупе дијете ! AHBAHÁP, m. der Wiesenbauer, qui pratum colit: па се кашто обзире час на једну час на Ој Лазаре ливадаре !

другу страну, и штапом по ногама бије Ко ти даде ту ливаду

оне који за њим иду, а они се једнако виайвАДИЦА, f. dim. E. ливада.

јају да их не би могао ударати ; тако се АйВАК, вка, т. (зан.) vidе лијевак.

ова поворка једнако вијуга и доста пута лиВАК, инвaкa, m. (зап.) vide љевак.

својега коловођу повлачи куд он не би лЙВАКА, f. (зап.) vide љевака.

хтио. Варај овдје значи чувај, уклањај, Айвање, т. (зап.) vidе лијевање.

као што се говори нварaкнуши. айВАти, ливам, (зап.) vidе лијевати.

IHJÈBHO, n. eine Stadt in der Herzegowina: Айви, ва, во, (зап.) vidе лијеви.

Турско момиче по Mujeвну ода, айвница, f. Die Sieperei, officina operum fuso- А за собом добра лору вода rum: у нас

ни мивнице ни ков-| айJBво, (јуж.) lints, laeya (parte). нице.

AĦJEBYA, f. (jyx.) die Stemmleiste, fulcrum late

. ливно, п. vide Лијевно :

rale vehiculi, cf. упора. Сеју смо ти у Мивну продали,

лилёглюк, п. (јуж.) 1) бав Riegent, decubatio. Те дружина у вину попила

2) das Legen, locatio. яйво, (зап.) vidе лијево.

ИЈЁГАти, лијежем, v. inpf. ) liege, eybo. ливоРУК, m. (зап.) vide љеворук.

2) кога, legen, loco : лијегао бих га свако Айвчих, m. dim, E. ливак.

вече код себе. йгањЕ, т. (зап.) vidе лијегање.

лйәЕЗння, f. Snjet gefjina in Dalmatien. АйГАти, лижём, (зап.) vidе инјегати.

айJEK, лијека, т. (јуж.) Sie Irgenet, sas Irgenei: АйжBA, f. (у Дубр.) беr usruf, pronunciatio mittel, medicamentum, remedium. Прије био (cf. личити):

мијек него ти запитао (одговоре жене, Удари мижбу у граде,

кад носе (или траже) какову траву вли и ту му доше ћевојке

друго што лијека ради, па ко запита; шта АйзАВАЦ, завца, т. деr fесtеr, qui lambit: Ja је то ? нян што ће ти то ?). Нема ни од линијесам кусавац, него лизавац.

јека (или: за инјек), т. б. ни мало. АйзаЊЕ, n. bаѕ gеten, linctus, lambitus. АиЈЕМАЊЕ, т. (јуж.) бав бlagen, verberatio, йзАти, инжём, v. inpf. 1) Іeten, lambo. 2) ли- perlusio. же пламен, обеrn, lambo :

лилЁМАТи, лијемам, y, impf. (јуж.) (Фlagen, perИз ноздрва мавен пламен лиже

tundo. издѓКАЧА, f. (у Боци) опреrача с дугујем | лЙЈЕн, лијена, но, (лијени, на, но) (јуж.) träge,

pecama, eine Ärt Schürze der Frauen, praecin- piger: Кад се мијен накани, сав свијет по

guli genus. айJ, m. vіdе лисац.

Айзен, m, мјесто лијеност (да би се сложило AĤJ, adv. vide Anx.

са дријемн дријен) у овојем ријечима: айJA, f. 1) һур. v. лисица. 2) (јуж.) vidе лијеха. „Ја кад внђех зелен дријен, предадох му мЙЈАЊЕ, П. 1) баѕ beiben wie ein Subв, cir- вас мој дријем и мијен,” које угледавши cumreptatio vulpina. 2) vide exame.

у прољеће први дрнјен с цвијетом рекне JÁJATH, aújâm, v. impf. umberschleichen wie ein (у Боци) онај који је рад да му се не дриFuchs, vulpino more cireumreplo.

јемље онога љета.

нема

[ocr errors]

пали.

Osus.

Што

милЁнити CE, мијеним се, v. r. impf. (јуж.) біф и меки: тврди се лик љушти скоре одder Trägheit ergeben, cesso.

мах како се кора скине с (липова) дрвеАйJЕНКА, f. (јуж.) бie Tufängeftаngе für Sie 284- та, ако хоће да има мекога лика он кору (che u. dgl., suspensorium, cf. cpr.

метне најприје у воду те се кисели неколиоќност, инјености, f. (јуж.) бie grägbeit, pi- лико дана, па онда с ње скида лик. cf. лико. gritia.

ликА, f. 1) ein Slup in Wroatien: Да је млика миёнатина, г. (јуж.) бer 23arenhäuter, dеѕіdi- колика је Мика. 2) Sie Begeno gifa, Lica

regio. айJBп, т. (јуж.) See Inpurf (8. 23. Se8 Rebms | АйKAB, а, о, 1) н. п. кудјеља (кад није добро auf das Flechtwerk), illitus.

набијена или кад се гдјекоји струковн Айып, лијепа, по, (лијепи, па, пo, adv. лијепо, нијесу могли добро набити), баftig, corti

comp. weaши, а говори се и љевши, ака- cosus. 2) н. п. ротква, faferig, fafts, fibratus, што и њешеи и љёши на неким мјестн- | лікар, ликaрa, m. (зап.) vide љекар. ма, као н, п, у Далмацији) (јуж.) (фün, pul-JликАРЕВ, а, о, (зап.) vide љекарев. cher.

ликАРИЈЕ, f. р. (зап.) vide .љекарије. ИЈёпити, лијепим, v. impf. (јуж.) н. п. кућу, ликАРИНА, f. (зап.) vide љекарина. кошницу, апреrfеn, illino.

ликАРИЦА, f. (зап.) vide љекарнца. айлЁпити CE, лијепим се, у. r. impf. (јуж.) ликіров, а, о, (зап.) vide љекаров. fleben, adlinor, haereo.

| АйкАРСкӣ, кa, кo, (зап.) vide љекарски. милЁпЉЕЊЕ, m. (јуж.) дав 2Inwerfen, illitus. йко, т. vіdе лйк : Веже лико на узицу, fest IÀJENO, adv. dön, pulchre.

fnapp; опасатн кога у лико, аrт тафеп. милЁПдст, лијепости, f. (јуж.) (у Далм.) Sie |анковит, а, о, (зап.) vide љековит.

Schönheit, pulchritudo, cf. benora. айкснЈА, f. (у Дубр.) vidе цијеђ: айЈЕР, т. (у Рисну) bie gilie, lilium, cf. бого

Нег узаврела казан миксије родичино цвијеће, љиљан :

Па зове свекра да га измије Отирала лијером цвијећем

яйкцE, т. (у Дубр.) vidе лихце: айJEPA, f. (у Дубр.) vidе лнра.

Врни микце, које пријед било — мйәВРИЦА, f. dim. p. лијера.

айкПІАН, т. (у Далм.) vidе нишан. айJEc, m. (јуж.) 1) (у Херц.) бer 28alo, silva, Гай. A f. (брезова или трешњова) оно

cf. шума. 2) (у Брдима) на кућн шљеме, се огули с брезове или с трешњове коре к.ључеви (рогови) и паузнице (жиоке). 3) у као хартија. Лила има у себи смоле и моJaapy) das ganze Udergeräthe (fammt dem

же горети као луч. Joche), aratrum et jogum : Heuto henta .JE MÂIE, Schmeicheln und Streicheln, blanизјело, па од нешта кости остале (припо- ditiae: све око њега миме миме. виједа се ушали да је казао некакав | айЊАК, љка, т. еіn fleiner peubaufen, foeni Херцеговац кад је видно у пољу лијес на acervus. Од откоса се купи сијено у лиљке, га неко запитао шта је то).

а од лиљака се граде навиљци. милёска, г. (јуж.) бie pafelftouse, corylus. лиљАН, т. (у Сријему) дie Xagblume, hemeлиэЕТАЊЕ, n. (јуж.) баs Sliegen, vоlіtаtіо. rocallis fulva. Linn. нЈЌтАти, лијећем, v. impf. (јуж.) bin unе bеrѕ айЪАНА, f. ein krauenname, nomen feminae. fliegen, volito.

лиљАНoв, а, о, роп лиљан. хиоќХА, f. (у Ц. г.) Ваз 25eet, lira, cf. лија. Айм, Айма, т. ријека која тече из ХерцегоИЈЕЧАК, чка, пi. hyp. р. инјек, и значи врло вине и утјече у Дрину (с десне стране)

мало, као лијека ради, н. п. спавао сам ин- код Вишеграда. cf. Перућица. јечак.

аймА, f. 1) (у ц. г.) турпија за гвожђе, Sie ИЈЕЧЕЊЕ, т. (јуж.) баѕ beilen, medela, sanatio. Xeile, lima: Ударила лима на ацал. 2) (у милЁчити, лијечим, у. impf. (јуж.) beiler, me- Лици) vide пaвта, лама. deor.

LÀMÂH, Afmána, m. der Wirbel, vortex, cf. bhp, айJEшниЦА, f. ријека која у Босанској поса- вилинман.

вини утјече у Босну с лијеве стране, еіn аймАЊЕ, т. (зап.) vidе лијемање. Flug in Bosnien, fluvius Bosnae.

аймАти, лимам, (зап.) vidе лијемати. айлент Е, п. (coll. јуж.) деr аfеlbuft, cory-аймо, т. овако се звао знатни наш харамletum.

баша и јунак који се пјева у народнијем мило, vidе лихо.

пјесмама, а у Боци се о њему и приповнанЈдпEP, а, о, н. п. даска, врата, т. б. извр- једа. Ја мислим да је Мимо и имун

rhyra, geworfen (vom Holze), prosiliens. једно име и један човјек. Којн пјевају айк, т. (loc. айку) ) ба 2IngejiФt, vultus, cf. Мимо, они мисле на Мим, т. б. да је од

лице. 2) (у ц. г.) ликом и паликом ли- Лима (Мимљанин или Лолимац), и чим се, cf. личити се. 3) пушка на ликове. може бити да му је то

право презиме, . мик, яйка, т. (зап.) vide инјек.

па Лимуном да су га прозвали послије айн, т. Ver Sajt, liber. Лик је у нас шврди |

у приморју, у Боцн више

Пераста (на

« PreviousContinue »