Page images
PDF
EPUB

ЛÈВЁНТОВАЊЕ, n. bas üfiggeben, otiatio. ЛЁВЁНТОВАТИ, тујем, v. impf. müßiggeђen, otior.

ЛЁВЕР*, m. (gen. pl. лёвера) војник који има
царску плату, ein vom Canbešfürften befolbeter
Krieger, miles ab imperatore mercedem ac-
cipiens :

И четръест од града левера
Дај ми ти, о Боже!
Свекрве кнегиње,

Девере левере —

Леви, ва, во, (ист.) vide лијеви.
лёвкÈ, (ист.) vide лијевке.
Лево, (ист.) vide лијево.
ЛЕВОРУК, m. (ист.) vide љеворук.
лёвун, m. (у Боци):

-

Води ли му мајка коло?
Зачињу ли сестре пјесме ?
Поје ли му левун у двор?
И поје му левун у двор
ЛЁВЧА, f. (ист.) vide лијевча.
ЛЁВЧАНИН, m. (ист.) Çiner von Левач.
ЛЁВЧАНКА, f, (ист.) Çine von Левач.
лёвчит, m. dim. v. лёвак.

легало, п. (у Сријему) vide ложа, н. п. зечје.
ЛЕГАЊЕ, п. (ист.) vide лијегање.
легати, лёжем, (ист.) vide лијегати.

|ЛЁДИТИ СЕ, дим се, v. r. impf. zu is werben,
gefrieren, glacior.

ЛЁДОГУЗ, m. главица у Церовцима, Kame eines
Hügels, collis nomen.

леДОЈКА, f. (bebauernb, mit Infpielung auf лед
für) дјевојка.

ЛЕЂА, n. pl. ber Mücen, dorsum: За Божијим леђима, т. ј. у буџаку или на страни, гдје ни Бог не види.

ЛЁБАН, m. (ст.):

У Леђану граду Латинскоме
ЛЁЂАНСКИ, ка, ко, (ст.) von Леђан:

Па он оде низ поље Леђанско
ЛЕБАШЦА, n. dim. v. леђа.

лÈBEн*, m. kupfernes Waschbecken, pelvis, cf. ca

хан 2:

Не пије га чим се вино пије,
Већ леђеном од дванаест ока
ЛЁЂЕНИНА, f. augm. v. леђен :

Попи Марко леђенину вина —
лёбине, лёђина, f. pl. augm. v. леђа :
Привали му уз лебине —

лёжавкиЊА, f. bie Žaulengerin, mulier deses Ој Данице, лења лежавкињо !

Ти прележа од вечер до света — ЛЕЖАЈЕ, п. (у Сријему) vide ложа: на лежаjу убили зеца.

ЛЁГБАБА, f. риба, ber Steinbeißer, cobitis tae- лёжан, лежака, m. 1) ber Gaulenger, segnitio

nia Linn.

ЛЕГЕН*, m. vide леђен.

легло, п. біе 2rut, fetus, progenies: пасје легло!

лёд, лёда, m. (loc. лёду) 1) bas Fis, glacies: навести кога на танак лед. 2) ber Sagel, grando, cf. град: побно лед винограде. Лёдан, дна, дно, vide леден:

[ocr errors]

Па изиђе из ледне тамнице ЛЕДЕН, а, о, eisfalt, gelidus : ледено медено! ruft der Scherbetverkäufer.

sus. 2) vide чучавац.

|ЛЁЖАЊЕ, п. 1) bas Ciegen, cubatio. 2) да Dar
nieberliegen, Sranffein, aegrotatio.

ЛЁЖАТИ, ЖИМ, v. impf. 1) liegen, cubo, jaceo.
2) barnieberliegen, aegroto.
ЛЕЖАЧИНА, f. augm. v. лежак.
ЛЕЖЕЊЕ, п. дав 23rüten, incubatio.
лежЁЋив, а, о, (ст.) liegend, cubans:
На Штитарца Турци долећеше,
Лежеива да га посијеку
ЛЕЖЕЋКЁ, adv. liegent, cubans.
ЛЁЖНИЦА, f. (у Боци) bie agerûtätte, cubile,
cf. ложница, постеља.

ЛЕДЕНИК, леденика, m. vide лединица 3.
лEдÈнHUА, f. 1) der Eiszapfen, stria. 2) die Eis-
grube, fovea glaciaria. 3) (у Ц. г.) мала лейЊАТИ, лёйњам, vide чамињати.
пушка окована сребром, eine mit ilber| ЛÉJА, f. vide леха.
beschlagene Pistole, argento ornatum telum. лёк, лéка, m. (ист.) vide лијек.
ЛЕДЕЊАК, ледењака, m. као гвоздена гужва, ЛЁКАР, лекара, m. (ист.) vide љекар.
што се носи на нози да се по леду не| ЛЕКÁPEB, a, o, vide љекарев.
клиза, ert dub, soleae quaedam ferreae ЛЕКАРИЈЕ, f. pl. (ист.) vide љекарије.
euntium per glaciem.
ЛЕКАРИНА, f. (ист.) vide љекарина.
ЛЕДЕЊАЧА, f. (у Херцег.) Шпањолски тали-| ЛЕКАРИЦА, f. (ист.) vide љекарица.
јер, који се по другијем мјестима зове ЛЕКАРов, а, о, vide љекаров.
Дирекач и дареклија, ein fpanifder
Thaler, thalerus hispanicus.
ЛЕДИНА (ледйна), f. земља која скоро није
орана, ungeađertes Vanb, solum incultum.
ЛЕДИНАК, нка, m. брежулак на ледини, ein
Hügel, collis.

ЛЕДИЊАК, ледињака, m. некака трава која
има жут цвијет и округао лист а коријен
као зрно кукурузно, Urt Pflanze, herba
quaedam.

[ocr errors]

AÈдUTH, дÛM, V. impf. zu Eis machen, glacio.

ЛЕКАРСКИ, ка, ко, (ист.) vide љекарски.
лекови, лекова, m. pl. vide мице.
лековит, а, о, (ист.) vide љековит.
ЛЁКУРДА, f. у загонеци, cf. курдеља.
лёлЕ! н. п. леле мене! web mir, vae mihi !
леле мени и до Бога! куку леле!
Леле мене до Бога једнога
ЛЕЛЕЈАЊЕ, n. baš Bogen, fluctuatio.
ЛЕЛЁЈАТИ СЕ, јам се, v. r. impf. (y. Срб.) mos
gen, fluctuare : лелеја се жито. cf. лелија-

TH ce.

лёлёк, т. баз Begebeul, ululatus (леле мене!).] лелек*, m. ber Ötord, ciconia, cf. штрк, рода. ЛЕЛЁКАЊЕ, n. bas Bebulagen, ululatio.

што се уњ улије Велика, зове се велики Вардар.

ЛЁПЕР, m. (у Ц. г.) vide лепир. ЛЕЛЁКАТИ (лелёкати), лелечём (лёлёчём), ЛЁПЕРИЦА, f. (у Ц. г.) vide лепирица. v. impf. викати: леле мене! webilagen, ululo: | ЛЕПЕТАЊЕ, n. baš lattern (bes gefangenen i И лелече јадан без престанка sches, Vogels), agitatio alarum (corporis) avis ЛЕЛИЈАЊЕ, n. baš XBogen, fluctuatio. aut piscis capti.

ЛЕЛИЈАТИ СЕ, јам се, v. impf. љуљати се по-|лЕПЕТАТИ, лепећем, v. impf. у овој загонеци: лако од вјетра, wogen, fluctuare: шаш се Лепирнца леиеће кроз бијело плијешће, све лелија. петиња је ћерају а петиња чекају.

ЛЁЉА, (само се у пјесмама припијева, cf. кра-|ЛЕПЕТАТИ СЕ, лепећем се, v. r. impf. flattern,

лёљо, )љнце :

Невен вене ле, за горицом,

Лела ле

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

agitor.

ЛЁПИНА, (f. (у војв.) eine Urt Brots, fdmal unb
ЛЁПИЊА, Iang, panis genus: baber bas Math=
fel (што ми ти је за што): Док се отац
роди, син по кући оди? т. ј. лепиња. cf.
предњица.
ЛЁПИР, m. 1) ber

dmetterling, papilio. 2) (на

Корчули) vide прндељ.
ЛЕПИРИЋ, m. dim. v. лепир.
ЛЕПИРИЦА, f. 1) baš Beibden vom
linge, papilio femina. 2) (на Корчули) vide

[ocr errors]

tiens balsamina Linn.

dymetter=

лёмЕш, m. 1) vide раоник. 2) планина у Дал- лепити, лепим, (ист.) vide лијепитн. мацији између Врљике и Дрниша, ein Berg | лЁИЙ ЧОВЈЕК, m. (у војв.) bie Balfamine, impain Dalmatien, mons Dalmatiae. ЛЁМИТИ, МИМ, v. impf. fitten, ferrumino. лёмЉЕЊЕ, n. bas Ritten, ferruminatio. лёмун, m. vide лимун:

Јел' в' оваки стабар у лемуна

[ocr errors]

ЛЕПЉЕЊЕ, П. (ист.) vide лијепљење.
ЛЕПОРЕЧив, а, о, (ист.) vide љепорјечив.
| ЛЕПОРЕЧИЦА, f. (ист.) vide љепорјечнца.
лепост, лепости, f. (ист.) vide лијепост.

лён, лена, лено, (лёнӣ, на, но) (ист.) vide ЛЕПОТА, f. (ист.) vide љепота.

Лијен. cf. лењ.

ЛЕПОТИЦА, f. (ист.) vide љепотица.

ЛЕНГЕР*, m. ber Infet, ancora, cf. мачка, сидро, | ЛЁПОШЕТА, f. (ист.) vide љепошета.

лёнив, а, о, (ист.) vide љенив.

ЛЁНИВАЦ, Лёнӣвца, m. (ист.) vide љенивац.
ЛЁНИВИЦА, f. (ист.) vide љенивица.

ЛЁНИТИ СЕ, леним се, (ист.) vide лијенити се.
ЛЁНКА, f. (ист.) vide лијенка. :
леност, лености, f. (ист.) vide лијеност.
ЛЁНОІТИНА, f. (ист.) vide лијенштина.
лёю, лења, лéњо, (у Сријему и у Бачк.) vide
Лен (mit allen 26leitungen). -

ЛЁЊИР, лењира, m. baš lineal (öfterr. Cenier),
regula.

ЛЕЊИРИСАЊЕ, n. baš linieren, ductus regulae.
ЛЕЊИРИСАТИ, ришем, v. impf. linieren, regulam

duco.

ліп, m. (ист.) vide лијеп.

ЛЁп, лепа, лепо, (лёпӣ, па, пô, adv. лепо, comp. лёнши) (ист.) vide лијеп.

JEПPшHÂĦE, n. das Wälzen der Hühner im Sande,
volutatio in arena (pulvere).

ЛЕПРШАТИ СЕ, шам се, v. r. impf. fid im an=
de wälzen, flattern, volutari in arena (pulvere).
ЛЁПТИР, m. (у војв.) vide лепир.
ЛЕПТИРИЋ, m. dim. v. лептир.
ЛЕПТИРИЦА, f. vide лепирица.
ЛЕПУНУТИ, лепунем, v. pf. (у Сријему) babin
fein, umfommen, perire : тај је већ лепунуо
(прошао, умръо).

ЛЁПУШКАСТ, а, о, (у војв.) dim. v. леп.
ЛЁПЧИЋ, m. dim. v. лебац.

| ЛЕПШАЊЕ, п. (ист.) vide љепшање.
ЛЁПШАти, щам, (ист.) vide љепшати.
ЛЁС, m. (ист.) vide лијес.
лÈса, f. vide љеса.

ЛЕСАНДРА, f. bie Wferbefilge, Smyrnium olus ЛЁПА ВИНА, f. намастир у Хрватској, Матe atrum L. eines Klofters in Kroatien, nomen monasterii. ЛЕСАНДРИЈА, f.(у Боци) Wlexanbrien, Alexandria. ЛЁПА КАТА, f. (у војв.) bie Šternblume, aster|ЛЕСАНДРИЈСКИ, ка, ко, von Wlexanòrien, Alexan

chinensis Linn.

drinus.

лёпак, пка, m. bie Miftel, viscum album Linn.| ЛЕСАНДРИНА, f. (У Дубр.) liebftöcel, ligusticum ЛЁПЕ! (у Србији и у Босни по варошима) levisticum L..

Untwort auf einen Muf, befonbers einem vor=|ЛЕСЁНДРО, п. у језеру Скадарскоме мало остр-
nehmen Herrn.
во са зидинама између Врањине и Цриннце.

ЛЕПЕЗЕ*, зета, n. ber Gäder, flabellum, cf. махач. | ЛЕСЁТИНА, f. augm. v. леса.
ЛЕПЕНАЦ, лепенца, m. вода која више Скоп- ЛЁСИЦА, f. dim. v. леса.
1ља утјече у Вардар, и од Скопља доље по-леСКА, f. (ист.) vide лијеска.

Лесков, а, о, vide љесков.

ЛЕЋÀив, а, о, (у Сријему) fommerfleđig, Tenti

ЛЁСНОВА МАСТ, f. (ист.) vide љескова маст. ginosus.

ЛЁСКОВАЦ, Лесковца, m. (ист.) vide љесковац. | леЋак, ћка, m. (у Ц. г.) крупније и округлиЛЕСКОВАЧА, f. (ист.) vide љесковача.

ЛЁСКОВИНА, f. vide љесковина.

ЛЕСО, т. (по југоз. кр.) hyp. v. Александро.
ЛЁСТВЕ, f. pl. (ист.) vide љестве.
ЛЕСТЕДАЈ, m, bie dlüffelblume, primula veris|
(vocabulum serbicum est significationis ob-
scoenae : decumbe et da).
ЛЕТАЊЕ, п. (ист.) vide лијетање.
ЛЁТАТИ, лећем, (ист.) vide лијетати.
ЛЕТВА, f. bie Catte, asser, cf. жиока.
ЛЁТЕТИ, ТИМ, (ист.) vide летјети.
ЛЁТИ, (ист.) vide љети.

ЛЕТИЈА, m. (у Бачк.) vide пролет.
ЛЁТИНА, f. (ист.) vide љетина.
ЛЁТИПАС, пса, m. ber

tosus.

inòbeutel, homo

је од леће, eine Urt Qinfe, lentis genus. ЛЕЋЕ, п. (у Херц.) vide сочиво.

ЛЁЋЕ, п. (у Сријему) ber Sommerfled, lenti-
cula: има леће на образу. cf, леће.
леЋЕЛИЦА, f. у овој загонеци: Лећела је ле-
Келица, свако јутро и вечер, петиња је
ћерају, а петнња чекају (чунак и прсти).
ЛЁЋЕЊЕ, n. baš Gliegen, volatus.

ЛЁЋЕТИ, летим, (јуж.) vide летјети.
ЛЁЋИ, лёжём (лёгнём), (легох, леже, легао,
легла) v. pf. 1) fid legen, decumbo. 2) леже
крв, т. ј. паде крв, погибе неко.

ЛЕЋИ, лежём, (легох, лёже, легао, легла) v.
impf. brüten, incubo.

ven-|ЛЕУТАР, m. брдо у планини Гливи више Требиња, Mаmе eines Berges, montis nomen. ЛЕХА, f. (ист.) vide лијеха.

ЛЁТИТИ, тим, (зап.) vide летјети.
ЛЁТИШТЕ, п. (ист.) vide љетиште.
ЛЕТЈЕТИ, ТИМ, v. impf. (југоз) fliegen, volo:
тица лети; лети човјек на коњу; куд ле-

тиш тамо; лети вода низа страну.
ЛЁТКА, f. на чекрку гвоздена шипка, што се
на њу натакне цијев кад се суче.
ЛЁТНÉ, на, нô, (једни говоре илешњи) (ист.)

vide љетни.

ЛЁТНУТИ, нём, v. pf. auffliegen, provolo:
Соко лешну, а прапорац звекну
ЛЕТЊАК, m. (у Хрв.) ber Spafpel, rhombus, ef.

чекрк.

[ocr errors]

лето, n. vie Дeffnung vorne am Dienenftođe, das Flugloch, ostium alvearis.

лёто, п. (ист.) vide љето.

ЛЕТОВАЊЕ, П. (ист.) vide љетовање.
ЛЕТОВАТИ, тујем, (ист.) vide љетовати.
ЛЁТОВИШТЕ, п. (ист.) vide љетовиште.
летос, (ист.) vide љетос.
ЛЁТОСКЕ, (ист.) vide љетоске.

лётошњи, а, ње, (ист.) vide љетошњи.
ЛЕТУРГИЈА,

ЛЕТУРДИЈА, f. vide летурђија.
}

ЛЕТУРЂИЈА, f. 1) bie Riturgie(effe), liturgia:
На јутрењи н на лешурђији

У Грбљу сељаци редом сваке недјеље и
празника плаћају попу по нешто за летур-
ђију, па кад који плати онај се дан каже
да је он попу летурђију предао и она се
летурђија зове његова, и онај дан поп с
ђаком иде њему на ручак. 2) (у Ц. г.) vide
поскурица : Кумим тн плочу на коју печеш
Лемурију;

Да не роди вино ни шеница,
Ни за цркву часна лешурђија

-

ÉUÂшe, das Unpaßsein, die Unpäßlichkeit, inva-
litudo.

лÉцати се, лецам се, v. impf. unpaß fein, mi-
nus bene valco.
ЛЕЧАНИК, лечаника, m. (у Сријему) vide чекрк

(на чему се цијеви сучу).
ЛЕЧЕЊЕ, п. (ист.) vide лијечење.
ЛЕЧИТИ, лёЧИМ, (ист.) vide лијечнти.
ЛЕЧИЦЕ, f. pl. (у Барањи) vide сочивица.
ЛЁш*, лёша, m. vide стрвина.
ЛёшЁЊЕ, n. vide чкрњање.
ЛЁШИНА, f. augm. v. леш.

лешинар, m. т. j. ораo, der Zasgeier, vulturis

genus.

ЛЁШИТИ, ШИМ, vide чкрњати.
ЛЁШИЦА, f. dim. v. леха.

ЛЁШКАЊЕ, n. dim. v. лежање 1.
ЛЕШКАРЕЊЕ, n. dim. v. лешкање.

ЛЕШКАРИТИ, лёшкарим, dim. v. лешкати.

ЛЁШКАТИ, кам, dim. v. лежати 1.

лЁШНИК, m. (ист.) vide љешник.

Лёшников, а, о, (ист.) vide лешников.
ЛЁШТАК, лештака, m. (ист.) vide љештак.
ЛЁШТАРКА, f. (ист.) vide љештарка.
ЛЁШЋЕ, n. (coll. ист.) vide лијешће.
ли, 1) Eragepartifel, ob? an? има ли? bat er?
habet ne? хоће ли доћи, знаш ли? 2) кад

[ocr errors]

ли те ухватим! да ли ми је знати ; кад ли
ће доћи;

Мили боже, на свему ти вала!
Често ли се војске ударају
лив, m. vide хлиб.

ЛИБАН, бна, бно, vide хлибан.

ЛИБАЊЕ, п. 1) baš 2Bogen, fluctuatio. 2) baš
Schwanken, zò labare.

3) пара која се да у цркву, bas Rirdenge=|АЙБАР, m. vide хлибар.
fdent, donarium.

лётуштӣ, та, те, in ciner age: летуште жи-
вотиње, т. ј. тице, fliegend, volatilis.
ЛЁЋА, f. (у Ц. г.) vide леће: Двије те воље,
ка, и кадију лећу зобат.

ЛИБАРЕВ, а, о, vide хлибарев.
ЛИБАРОВ, a, o, vide хлибаров.
ЛИБАТИ, бам, v. impf. (у Ц. г.) 1) либа вода,
т. ј. љуља се, mogen, fluctuare. 2) либа кад
човјек стоји на земљи или на тавану па

my се под ногама као љуља или угиба,|ЛИЈАТИ СЕ, лијам се, v. r. impf. vide лихати се. manfen, finfen, labo. ЛИЈЕВ, m. vide лијевак.

АЙБАЦ, липца, m. vide хлибац.

ЛИБИТИ СЕ, Либим се, v. r. impf. vide стидје

TH ce.

ЛИБЉЕЊЕ, П. vide стиђење.
лӥБНӣ, на, но, vide хлибни.
ЛИБНИЦА, f. vide хлибница.
ЛИБОЖДЕР, m. vide хлибождер.

ЛИБРА, f. (у Далм.) некакав новац, eine Urt
Münze, numus quidam,

ЛИБРАСТ, а, о, н. п. свињче, тј. танко, које се не може ласно угојити, fdyiver ju mäften, saginatu difficilis.

ЛИБРЕЊАК, m. (у Котару) постав, којега се лакат продаје по либру, eine Urt Reinwanb, Jintei genus.

ЛИВАДА, f. bie Wiefe, pratum, cf. сјенокос, сје

нокоша:

Два се драга на ливади љубе ЛИВАДАР, m. ber Biefenbauer, qui pratum colit: Ој Лазаре ливадаре!

Ко ти даде ту ливаду ЛИВАДИЦА, f. dim. v. ливада.

ЛИВАК, вка, m. (зан.) vide лијевак. Ливак, ливака, m. (зап.) vide љевак. ЛИВАКА, f. (зап.) vide љевака. ЛИВАЊЕ, п. (зап.) vide лијевање. ЛИВАТИ, ливӑм, (зап.) vide лијевати. ливи, ва, во, (зап.) vide лијеви. ливница, f. bie Bießerei, officina operum fusorum: У нас нема ни ливнице ни КОВ

нице.

ливно, n. vide Лијевно :

Сеју смо ти у Ливну продали,

Те дружина у вину попила

ливо, (зап.) vide лијево.

ЛИВӦРУК, m. (зап.) vide љеворук.

ливчиЋ, m. dim. v. ливак.

ЛИГАЊЕ, п. (зап.) vide лијегање.
ЛИГАТИ, лӥжём, (зап.) vide лијегатн.
ЛИЖБА, f. (у Дубр.) ber Wustuf, pronunciatio
(cf. личити):

Удари лижбу у граде,

И ту му доше ђевојке —

ЛИЗАВАЦ, завца, m. ber lecer, qui lambit: Ja нијесам кусавац, него лизавац. ЛИЗАЊЕ, п. баs leđen, linctus, lambitus. лизати, лижем, v. impf. 1) leđen, lambo. 2) лиже пламен, lobern, lambo :

Из ноздрва мавен пламен лиже ЛИЗДЁКАЧА, f. (у Боци) опрегача с дугијем pecama, eine Art Schürze der Frauen, praecinguli genus. АЙЈ, m. vide лисац. ЛИЈ, adv. vide лих. ЛИЈА, f. 1) hyp. ф. лисица. 2) (јуж.) vide лијеха. ЛИЈАЊЕ, п. 1) bas dleiden wie ein Žuds, circumreptatio vulpina. 2) vide лихање. лизати, лијам, v. impf. umberfd leiden wie ein Fuchs, vulpino more circumrepto.

ЛИЈЕВАК, вка, m. (pl. љевкови) (јуж.) ber Erid= ter, infundibulum.'

ЛИЈЕВА РИЈЕКА, f. као мало племе или село уврх Васојевића између Мораче и Куча. Ђеворечани не дају Турцима харача и четују амо чак до Лима.

ЛИЈЕВАЧ, вча, m. (јуж.) vide Левач, mit allen Ableitungen.

ЛИЈЕВИ, ва, во, (јуж.) linf, laevus. He ваља пити вино или ракију кад ко пружа лијевом руком. У шали за пијана човјека реку: биће пно из лијеве руке.

лиЈЕВКЕ, adv. (јуж.) Wrt Spiel, ludi genus. Играчи се ухвате један другоме за појас остраг. Који је први онај има у руци штап и поскакујућн подвикује : Опа цупа лијевке,

Варај дупе дијете!

па се кашто обзире час на једну час на другу страну, и штапом «по ногама бије оне који за њим иду, а они се једнако вијају да их не би могао ударати ; тако се ова поворка једнако вијуга и доста пута својега коловођу повлачи куд он не би хтно. Варај овдје значи чувај, уклањај, као што се говори и варакнуши. лиJÈвно, n. eine Stadt in der Herzegowina: Турско момче по Лијевну ода, А за собом добра дору вода ЛИЈЕВО, (јуж.) linfs, laeva (parte). ЛИЈЕВЧА, f. (јуж.) bie temmfeifte, fulcrum laterale vehiculi, cf. упора.

лиЈЕГАЊЕ, n. (јуж.) 1) баз liegen, decubatio. 2) bas legen, locatio.

ЛИЈЕГАТИ, лијежем, v. impf. 1) liegen, cubo. 2) кога, legen, loco : лијегао бих га свако вече код себе.

ЛИЈЕЗИНА, f. nfel Reffina in Dalmatien.
ЛИЈЕК, лијека, m. (јуж.) bie Urgenei, bas Urgenei=

mittel, medicamentum, remedium. Прије био лијек него ти запитао (одговоре жене, кад носе (или траже) какову траву или друго што лијека ради, па ко запита: шта је то? или што ће ти то?). Нема ни од лијека (или: за лијек), т. ј. ни мало. ЛИЈЕМАЊЕ, П. (јуж.) bas dylagen, verberatio, pertusio.

[ocr errors]

ЛИЈЕМАТИ, лијемам, v. impf. (јуж.) fdlagen, pertundo.

лиЈен, лијена, но, (лијени, на, но) (јуж.) träge, piger: Кад се лијен накани, сав свијет по

пали.

лиЈен, m. мјесто лијеност (да би се сложиЛО са дријем и дријен) у овијем ријечима: „Ја кад виђех зелен дријен, предадох му вас мој дријем и лијен,” које угледавши у прољеће први дријен с цвијетом рекне (у Боци) онај који је рад да му се не дрнјемље онога љета.

[merged small][ocr errors]

И МЕКИ: тврди се лик љушти с коре одмах како се кора скине с (липова) дрвета, а ко хоће да има мекога лика он кору метне најприје у воду те се кисели неколико дана, па онда с ње скида лик. cf. лико. ЛИКА, f. 1) ein luß in Kroatien: Да је млика колика је Лика. 2) біе Segenò Rifa, Lica regio.

[ocr errors]

АЙЕП, m. (јуж.) ber Unwurf (3. 23. beš Rehm3|ликав, а, о, 1) н. п. кудјеља (кад није добро auf das Flechtwerk), illitus. набијена или кад се гдјекоји струкови Айп, лијепа, по, (лијепи, па, по, adv. лијепо, инјесу могли добро набити), baftig, corticomp. Лёши, а говори се и љёвши, а кашто и љёшей и љёши на неким мјести-|ликар, ликáра, m. (зап.) vide љекар. cosus. 2) н. п. ротква, faferig, fafig, fibratus. ма, као н, п, у Далмацији) (јуж.) {dön, pul-|ЛИКАРЕВ, а, о, (зап.) vide љекарев. cher.

ЛИЈЕПИТИ, лијеним, v. impf. (јуж.) н. п. кућу,
кошницу, anwerfen, illino.
ЛИЈЁПИТИ СЕ, лијепим се, v. r. impf. (јуж.)
Leben, adlinor, haereo.

ЛИЈЕПЉЕЊЕ, m. (јуж.) баб Иnwerfen, illitus.
ЛИЈЕПО, adv. fdön, pulchre.

ЛИКАРИЈЕ, f. pl. (зап.) vide љекарије. лИКАРИНА, f. (зап.) vide љекарина. ЛИКАРИЦА, f. (зап.) vide љекарица. ликаров, а, о, (зап.) vide љекаров. ЛИКАРСКИ, ка, ко, (зап.) vide љекарски. лико, n. vide лик: Веже лико на узицу, Iebt fnapp; опасати кога у лико, arm mаdеn. біс]ликовит, а, о, (зап.) vide љековит. ЛИКСИЈА, f. (у Дубр.) vide цијеђ:

лиЈепост, лијепости, f. (јуж.) (у Далм.)
dönbeit, pulchritudo, cf. љепота.
ЛИЈЕР, m. (у Рисну) bie Qilie, lilium, cf. бого-
родичино цвијеће, љиљан :
Отирала лијером цвијећем
ЛИЈЕРА, f. (у Дубр.) vide лира.
ЛИЈЕРИЦА, f. dim. v. лијера.
лиЈЕс, m. (јуж.) 1) (у Херц.) ber

alb, silva,

cf. шума. 2) (у Брдима) на кући шљеме, кључеви (рогови) и паузнице (жиоке). 3) у Jaдру) das ganze Uckergeräthe (sammt dem Sode), aratrum et jugum: Hешто нешта изјело, па од нешта кости остале (приповиједа се у шали да је казао некакав | Херцеговац кад је видио у пољу лијес на га неко запитао шта је то). ЛИЈЕСКА, f. (јуж.) bie Safelftauče, corylus. ЛИЈЕТАЊЕ, n. (јуж.) bas Gliegen, volitatio. ЛИЈЕТАТИ, лијећем, v. impf. (јуж.) in unb fliegen, volito.

Нег узаврела казан ликсије Па зове свекра да га измије ликце, п. (у Дубр.) vide лихце:

Врни ликце, које пријед било ликшан, m. (у Далм.) vide нишан. лила f. (брезова или трешњова) оно што се огули с брезове или с трешњове коре као хартија. Лила има у себи смоле и може горети као луч.

лиле миле, фmeideln unb

treideln, blanditiae: све око њега лиле миле. ЛиЉАК, љка, m. ein Heiner Seubaufen, foeni acervus. Од откоса се купи сијено у лиљке, а од лиљака се граде навиљци. ЛИЉАН, m. (у Сријему) bie agblume, hemerocallis fulva. Linn.

ber=|АИЉАНА, f. ein Grauenname, nomen fcminae.

ЛИЈЕХА, f. (у Ц. г.) baš Meet, lira, cf. лија. ЛИЈЕЧАК, чка, m. hyp. v. лијек, и значи врло мало, као лијека ради, н. п. спавао сам лнјечак.

ЛИЈЕЧЕЊЕ, n. (јуж.) baš Speilen, medela, sanatio. лијечити; лијечим, v. impf. (јуж.) beilen, me

deor.

АЙЈЕШНИЦА, f. ријека која у Босанској поса-|

ЛИЉАНОВ, а, о, von лиљан.

лим, Лима, m. ријека која тече из Херцего

внне и утјече у Дрину (с десне стране) код Вишеграда. cf. Перућица.

ЛИМА, f. 1) (у Ц. г.) турпија за гвожђе, bie geile, lima: Ударила лима на ацал. 2) (у Лици) vide павта, лама.

лимӑн, лимана, m. ber Birbel, vortex, cf. вир,

вилиман.

вини утјече у Босну с лијеве стране, ein лимаЊЕ, п. (зап.) vide лијемање.
Fluß in Bosnien, fluvius Bosnae.
ЛИМАТИ, лимӑм, (зап.) vide лијемати.

ЛИЈЕШЋЕ, п. (coll. јуж.) ber Safelbufd), cory-|лимо, m. овако се звао знатни наш харам

letum.

лијо, vide лихо.

ЛИЈОПЕР, а, о, н. п. даска, врата, т. j. извр.
гнута, gemorfen (vom Solje), prosiliens.
лик, m. (loc. лику) 1) ба Инgejidt, vultus, cf.
лице. 2) (у Ц. г.) ликом и паликом ли-
чим ce, cf. личити се. 3) пушка на ликове.
лик, лика, m. (зап.) vide лијек.

лик, m. ber aft, liber. Лик је у нас шврди

баша и јунак који се пјева у народнијем пјесмама, а у Боци се о њему и приповиједа. Ја мислим да је Лимо и Лимун једно име и један човјек. Који пјевају Лимо, они мисле на Лим, т. ј. да је од Лима (Лимљанин или Полимац), и може бити да му је то право презиме, на Лимуном да су га прозвали послије у приморју. У Боци више Пераста (на

« PreviousContinue »