ЛÈВЁНТОВАЊЕ, n. bas üfiggeben, otiatio. ЛЁВЁНТОВАТИ, тујем, v. impf. müßiggeђen, otior. ЛЁВЕР*, m. (gen. pl. лёвера) војник који има И четръест од града левера Девере левере — Леви, ва, во, (ист.) vide лијеви. - Води ли му мајка коло? легало, п. (у Сријему) vide ложа, н. п. зечје. |ЛЁДИТИ СЕ, дим се, v. r. impf. zu is werben, ЛЁДОГУЗ, m. главица у Церовцима, Kame eines леДОЈКА, f. (bebauernb, mit Infpielung auf лед ЛЕЂА, n. pl. ber Mücen, dorsum: За Божијим леђима, т. ј. у буџаку или на страни, гдје ни Бог не види. ЛЁБАН, m. (ст.): У Леђану граду Латинскоме Па он оде низ поље Леђанско лÈBEн*, m. kupfernes Waschbecken, pelvis, cf. ca хан 2: Не пије га чим се вино пије, Попи Марко леђенину вина — лёжавкиЊА, f. bie Žaulengerin, mulier deses Ој Данице, лења лежавкињо ! Ти прележа од вечер до света — ЛЕЖАЈЕ, п. (у Сријему) vide ложа: на лежаjу убили зеца. ЛЁГБАБА, f. риба, ber Steinbeißer, cobitis tae- лёжан, лежака, m. 1) ber Gaulenger, segnitio nia Linn. ЛЕГЕН*, m. vide леђен. легло, п. біе 2rut, fetus, progenies: пасје легло! лёд, лёда, m. (loc. лёду) 1) bas Fis, glacies: навести кога на танак лед. 2) ber Sagel, grando, cf. град: побно лед винограде. Лёдан, дна, дно, vide леден: Па изиђе из ледне тамнице ЛЕДЕН, а, о, eisfalt, gelidus : ледено медено! ruft der Scherbetverkäufer. sus. 2) vide чучавац. |ЛЁЖАЊЕ, п. 1) bas Ciegen, cubatio. 2) да Dar ЛЁЖАТИ, ЖИМ, v. impf. 1) liegen, cubo, jaceo. ЛЕДЕНИК, леденика, m. vide лединица 3. ЛЕДИЊАК, ледињака, m. некака трава која AÈдUTH, дÛM, V. impf. zu Eis machen, glacio. ЛЕКАРСКИ, ка, ко, (ист.) vide љекарски. TH ce. лёлёк, т. баз Begebeul, ululatus (леле мене!).] лелек*, m. ber Ötord, ciconia, cf. штрк, рода. ЛЕЛЁКАЊЕ, n. bas Bebulagen, ululatio. што се уњ улије Велика, зове се велики Вардар. ЛЁПЕР, m. (у Ц. г.) vide лепир. ЛЕЛЁКАТИ (лелёкати), лелечём (лёлёчём), ЛЁПЕРИЦА, f. (у Ц. г.) vide лепирица. v. impf. викати: леле мене! webilagen, ululo: | ЛЕПЕТАЊЕ, n. baš lattern (bes gefangenen i И лелече јадан без престанка sches, Vogels), agitatio alarum (corporis) avis ЛЕЛИЈАЊЕ, n. baš XBogen, fluctuatio. aut piscis capti. ЛЕЛИЈАТИ СЕ, јам се, v. impf. љуљати се по-|лЕПЕТАТИ, лепећем, v. impf. у овој загонеци: лако од вјетра, wogen, fluctuare: шаш се Лепирнца леиеће кроз бијело плијешће, све лелија. петиња је ћерају а петиња чекају. ЛЁЉА, (само се у пјесмама припијева, cf. кра-|ЛЕПЕТАТИ СЕ, лепећем се, v. r. impf. flattern, лёљо, )љнце : Невен вене ле, за горицом, Лела ле agitor. ЛЁПИНА, (f. (у војв.) eine Urt Brots, fdmal unb dmetterling, papilio. 2) (на Корчули) vide прндељ. tiens balsamina Linn. dymetter= лёмЕш, m. 1) vide раоник. 2) планина у Дал- лепити, лепим, (ист.) vide лијепитн. мацији између Врљике и Дрниша, ein Berg | лЁИЙ ЧОВЈЕК, m. (у војв.) bie Balfamine, impain Dalmatien, mons Dalmatiae. ЛЁМИТИ, МИМ, v. impf. fitten, ferrumino. лёмЉЕЊЕ, n. bas Ritten, ferruminatio. лёмун, m. vide лимун: Јел' в' оваки стабар у лемуна ЛЕПЉЕЊЕ, П. (ист.) vide лијепљење. лён, лена, лено, (лёнӣ, на, но) (ист.) vide ЛЕПОТА, f. (ист.) vide љепота. Лијен. cf. лењ. ЛЕПОТИЦА, f. (ист.) vide љепотица. ЛЕНГЕР*, m. ber Infet, ancora, cf. мачка, сидро, | ЛЁПОШЕТА, f. (ист.) vide љепошета. лёнив, а, о, (ист.) vide љенив. ЛЁНИВАЦ, Лёнӣвца, m. (ист.) vide љенивац. ЛЁНИТИ СЕ, леним се, (ист.) vide лијенити се. ЛЁЊИР, лењира, m. baš lineal (öfterr. Cenier), ЛЕЊИРИСАЊЕ, n. baš linieren, ductus regulae. duco. ліп, m. (ист.) vide лијеп. ЛЁп, лепа, лепо, (лёпӣ, па, пô, adv. лепо, comp. лёнши) (ист.) vide лијеп. JEПPшHÂĦE, n. das Wälzen der Hühner im Sande, ЛЕПРШАТИ СЕ, шам се, v. r. impf. fid im an= ЛЁПУШКАСТ, а, о, (у војв.) dim. v. леп. | ЛЕПШАЊЕ, п. (ист.) vide љепшање. ЛЕСАНДРА, f. bie Wferbefilge, Smyrnium olus ЛЁПА ВИНА, f. намастир у Хрватској, Матe atrum L. eines Klofters in Kroatien, nomen monasterii. ЛЕСАНДРИЈА, f.(у Боци) Wlexanbrien, Alexandria. ЛЁПА КАТА, f. (у војв.) bie Šternblume, aster|ЛЕСАНДРИЈСКИ, ка, ко, von Wlexanòrien, Alexan chinensis Linn. drinus. лёпак, пка, m. bie Miftel, viscum album Linn.| ЛЕСАНДРИНА, f. (У Дубр.) liebftöcel, ligusticum ЛЁПЕ! (у Србији и у Босни по варошима) levisticum L.. Untwort auf einen Muf, befonbers einem vor=|ЛЕСЁНДРО, п. у језеру Скадарскоме мало остр- ЛЕПЕЗЕ*, зета, n. ber Gäder, flabellum, cf. махач. | ЛЕСЁТИНА, f. augm. v. леса. Лесков, а, о, vide љесков. ЛЕЋÀив, а, о, (у Сријему) fommerfleđig, Tenti ЛЁСНОВА МАСТ, f. (ист.) vide љескова маст. ginosus. ЛЁСКОВАЦ, Лесковца, m. (ист.) vide љесковац. | леЋак, ћка, m. (у Ц. г.) крупније и округлиЛЕСКОВАЧА, f. (ист.) vide љесковача. ЛЁСКОВИНА, f. vide љесковина. ЛЕСО, т. (по југоз. кр.) hyp. v. Александро. ЛЕТИЈА, m. (у Бачк.) vide пролет. tosus. inòbeutel, homo је од леће, eine Urt Qinfe, lentis genus. ЛЕЋЕ, п. (у Херц.) vide сочиво. ЛЁЋЕ, п. (у Сријему) ber Sommerfled, lenti- ЛЁЋЕТИ, летим, (јуж.) vide летјети. ЛЕЋИ, лежём, (легох, лёже, легао, легла) v. ven-|ЛЕУТАР, m. брдо у планини Гливи више Требиња, Mаmе eines Berges, montis nomen. ЛЕХА, f. (ист.) vide лијеха. ЛЁТИТИ, тим, (зап.) vide летјети. тиш тамо; лети вода низа страну. vide љетни. ЛЁТНУТИ, нём, v. pf. auffliegen, provolo: чекрк. лето, n. vie Дeffnung vorne am Dienenftođe, das Flugloch, ostium alvearis. лёто, п. (ист.) vide љето. ЛЕТОВАЊЕ, П. (ист.) vide љетовање. лётошњи, а, ње, (ист.) vide љетошњи. ЛЕТУРДИЈА, f. vide летурђија. ЛЕТУРЂИЈА, f. 1) bie Riturgie(effe), liturgia: У Грбљу сељаци редом сваке недјеље и Да не роди вино ни шеница, - ÉUÂшe, das Unpaßsein, die Unpäßlichkeit, inva- лÉцати се, лецам се, v. impf. unpaß fein, mi- (на чему се цијеви сучу). лешинар, m. т. j. ораo, der Zasgeier, vulturis genus. ЛЁШИТИ, ШИМ, vide чкрњати. ЛЁШКАЊЕ, n. dim. v. лежање 1. ЛЕШКАРИТИ, лёшкарим, dim. v. лешкати. ЛЁШКАТИ, кам, dim. v. лежати 1. лЁШНИК, m. (ист.) vide љешник. Лёшников, а, о, (ист.) vide лешников. ли те ухватим! да ли ми је знати ; кад ли Мили боже, на свему ти вала! ЛИБАН, бна, бно, vide хлибан. ЛИБАЊЕ, п. 1) baš 2Bogen, fluctuatio. 2) baš 3) пара која се да у цркву, bas Rirdenge=|АЙБАР, m. vide хлибар. лётуштӣ, та, те, in ciner age: летуште жи- ЛИБАРЕВ, а, о, vide хлибарев. my се под ногама као љуља или угиба,|ЛИЈАТИ СЕ, лијам се, v. r. impf. vide лихати се. manfen, finfen, labo. ЛИЈЕВ, m. vide лијевак. АЙБАЦ, липца, m. vide хлибац. ЛИБИТИ СЕ, Либим се, v. r. impf. vide стидје TH ce. ЛИБЉЕЊЕ, П. vide стиђење. ЛИБРА, f. (у Далм.) некакав новац, eine Urt ЛИБРАСТ, а, о, н. п. свињче, тј. танко, које се не може ласно угојити, fdyiver ju mäften, saginatu difficilis. ЛИБРЕЊАК, m. (у Котару) постав, којега се лакат продаје по либру, eine Urt Reinwanb, Jintei genus. ЛИВАДА, f. bie Wiefe, pratum, cf. сјенокос, сје нокоша: Два се драга на ливади љубе ЛИВАДАР, m. ber Biefenbauer, qui pratum colit: Ој Лазаре ливадаре! Ко ти даде ту ливаду ЛИВАДИЦА, f. dim. v. ливада. ЛИВАК, вка, m. (зан.) vide лијевак. Ливак, ливака, m. (зап.) vide љевак. ЛИВАКА, f. (зап.) vide љевака. ЛИВАЊЕ, п. (зап.) vide лијевање. ЛИВАТИ, ливӑм, (зап.) vide лијевати. ливи, ва, во, (зап.) vide лијеви. ливница, f. bie Bießerei, officina operum fusorum: У нас нема ни ливнице ни КОВ нице. ливно, n. vide Лијевно : Сеју смо ти у Ливну продали, Те дружина у вину попила ливо, (зап.) vide лијево. ЛИВӦРУК, m. (зап.) vide љеворук. ливчиЋ, m. dim. v. ливак. ЛИГАЊЕ, п. (зап.) vide лијегање. Удари лижбу у граде, И ту му доше ђевојке — ЛИЗАВАЦ, завца, m. ber lecer, qui lambit: Ja нијесам кусавац, него лизавац. ЛИЗАЊЕ, п. баs leđen, linctus, lambitus. лизати, лижем, v. impf. 1) leđen, lambo. 2) лиже пламен, lobern, lambo : Из ноздрва мавен пламен лиже ЛИЗДЁКАЧА, f. (у Боци) опрегача с дугијем pecama, eine Art Schürze der Frauen, praecinguli genus. АЙЈ, m. vide лисац. ЛИЈ, adv. vide лих. ЛИЈА, f. 1) hyp. ф. лисица. 2) (јуж.) vide лијеха. ЛИЈАЊЕ, п. 1) bas dleiden wie ein Žuds, circumreptatio vulpina. 2) vide лихање. лизати, лијам, v. impf. umberfd leiden wie ein Fuchs, vulpino more circumrepto. ЛИЈЕВАК, вка, m. (pl. љевкови) (јуж.) ber Erid= ter, infundibulum.' ЛИЈЕВА РИЈЕКА, f. као мало племе или село уврх Васојевића између Мораче и Куча. Ђеворечани не дају Турцима харача и четују амо чак до Лима. ЛИЈЕВАЧ, вча, m. (јуж.) vide Левач, mit allen Ableitungen. ЛИЈЕВИ, ва, во, (јуж.) linf, laevus. He ваља пити вино или ракију кад ко пружа лијевом руком. У шали за пијана човјека реку: биће пно из лијеве руке. лиЈЕВКЕ, adv. (јуж.) Wrt Spiel, ludi genus. Играчи се ухвате један другоме за појас остраг. Који је први онај има у руци штап и поскакујућн подвикује : Опа цупа лијевке, Варај дупе дијете! па се кашто обзире час на једну час на другу страну, и штапом «по ногама бије оне који за њим иду, а они се једнако вијају да их не би могао ударати ; тако се ова поворка једнако вијуга и доста пута својега коловођу повлачи куд он не би хтно. Варај овдје значи чувај, уклањај, као што се говори и варакнуши. лиJÈвно, n. eine Stadt in der Herzegowina: Турско момче по Лијевну ода, А за собом добра дору вода ЛИЈЕВО, (јуж.) linfs, laeva (parte). ЛИЈЕВЧА, f. (јуж.) bie temmfeifte, fulcrum laterale vehiculi, cf. упора. лиЈЕГАЊЕ, n. (јуж.) 1) баз liegen, decubatio. 2) bas legen, locatio. ЛИЈЕГАТИ, лијежем, v. impf. 1) liegen, cubo. 2) кога, legen, loco : лијегао бих га свако вече код себе. ЛИЈЕЗИНА, f. nfel Reffina in Dalmatien. mittel, medicamentum, remedium. Прије био лијек него ти запитао (одговоре жене, кад носе (или траже) какову траву или друго што лијека ради, па ко запита: шта је то? или што ће ти то?). Нема ни од лијека (или: за лијек), т. ј. ни мало. ЛИЈЕМАЊЕ, П. (јуж.) bas dylagen, verberatio, pertusio. ЛИЈЕМАТИ, лијемам, v. impf. (јуж.) fdlagen, pertundo. лиЈен, лијена, но, (лијени, на, но) (јуж.) träge, piger: Кад се лијен накани, сав свијет по пали. лиЈен, m. мјесто лијеност (да би се сложиЛО са дријем и дријен) у овијем ријечима: „Ја кад виђех зелен дријен, предадох му вас мој дријем и лијен,” које угледавши у прољеће први дријен с цвијетом рекне (у Боци) онај који је рад да му се не дрнјемље онога љета. И МЕКИ: тврди се лик љушти с коре одмах како се кора скине с (липова) дрвета, а ко хоће да има мекога лика он кору метне најприје у воду те се кисели неколико дана, па онда с ње скида лик. cf. лико. ЛИКА, f. 1) ein luß in Kroatien: Да је млика колика је Лика. 2) біе Segenò Rifa, Lica regio. АЙЕП, m. (јуж.) ber Unwurf (3. 23. beš Rehm3|ликав, а, о, 1) н. п. кудјеља (кад није добро auf das Flechtwerk), illitus. набијена или кад се гдјекоји струкови Айп, лијепа, по, (лијепи, па, по, adv. лијепо, инјесу могли добро набити), baftig, corticomp. Лёши, а говори се и љёвши, а кашто и љёшей и љёши на неким мјести-|ликар, ликáра, m. (зап.) vide љекар. cosus. 2) н. п. ротква, faferig, fafig, fibratus. ма, као н, п, у Далмацији) (јуж.) {dön, pul-|ЛИКАРЕВ, а, о, (зап.) vide љекарев. cher. ЛИЈЕПИТИ, лијеним, v. impf. (јуж.) н. п. кућу, ЛИЈЕПЉЕЊЕ, m. (јуж.) баб Иnwerfen, illitus. ЛИКАРИЈЕ, f. pl. (зап.) vide љекарије. лИКАРИНА, f. (зап.) vide љекарина. ЛИКАРИЦА, f. (зап.) vide љекарица. ликаров, а, о, (зап.) vide љекаров. ЛИКАРСКИ, ка, ко, (зап.) vide љекарски. лико, n. vide лик: Веже лико на узицу, Iebt fnapp; опасати кога у лико, arm mаdеn. біс]ликовит, а, о, (зап.) vide љековит. ЛИКСИЈА, f. (у Дубр.) vide цијеђ: лиЈепост, лијепости, f. (јуж.) (у Далм.) alb, silva, cf. шума. 2) (у Брдима) на кући шљеме, кључеви (рогови) и паузнице (жиоке). 3) у Jaдру) das ganze Uckergeräthe (sammt dem Sode), aratrum et jugum: Hешто нешта изјело, па од нешта кости остале (приповиједа се у шали да је казао некакав | Херцеговац кад је видио у пољу лијес на га неко запитао шта је то). ЛИЈЕСКА, f. (јуж.) bie Safelftauče, corylus. ЛИЈЕТАЊЕ, n. (јуж.) bas Gliegen, volitatio. ЛИЈЕТАТИ, лијећем, v. impf. (јуж.) in unb fliegen, volito. Нег узаврела казан ликсије Па зове свекра да га измије ликце, п. (у Дубр.) vide лихце: Врни ликце, које пријед било ликшан, m. (у Далм.) vide нишан. лила f. (брезова или трешњова) оно што се огули с брезове или с трешњове коре као хартија. Лила има у себи смоле и може горети као луч. лиле миле, фmeideln unb treideln, blanditiae: све око њега лиле миле. ЛиЉАК, љка, m. ein Heiner Seubaufen, foeni acervus. Од откоса се купи сијено у лиљке, а од лиљака се граде навиљци. ЛИЉАН, m. (у Сријему) bie agblume, hemerocallis fulva. Linn. ber=|АИЉАНА, f. ein Grauenname, nomen fcminae. ЛИЈЕХА, f. (у Ц. г.) baš Meet, lira, cf. лија. ЛИЈЕЧАК, чка, m. hyp. v. лијек, и значи врло мало, као лијека ради, н. п. спавао сам лнјечак. ЛИЈЕЧЕЊЕ, n. (јуж.) baš Speilen, medela, sanatio. лијечити; лијечим, v. impf. (јуж.) beilen, me deor. АЙЈЕШНИЦА, f. ријека која у Босанској поса-| ЛИЉАНОВ, а, о, von лиљан. лим, Лима, m. ријека која тече из Херцего внне и утјече у Дрину (с десне стране) код Вишеграда. cf. Перућица. ЛИМА, f. 1) (у Ц. г.) турпија за гвожђе, bie geile, lima: Ударила лима на ацал. 2) (у Лици) vide павта, лама. лимӑн, лимана, m. ber Birbel, vortex, cf. вир, вилиман. вини утјече у Босну с лијеве стране, ein лимаЊЕ, п. (зап.) vide лијемање. ЛИЈЕШЋЕ, п. (coll. јуж.) ber Safelbufd), cory-|лимо, m. овако се звао знатни наш харам letum. лијо, vide лихо. ЛИЈОПЕР, а, о, н. п. даска, врата, т. j. извр. лик, m. ber aft, liber. Лик је у нас шврди баша и јунак који се пјева у народнијем пјесмама, а у Боци се о њему и приповиједа. Ја мислим да је Лимо и Лимун једно име и један човјек. Који пјевају Лимо, они мисле на Лим, т. ј. да је од Лима (Лимљанин или Полимац), и може бити да му је то право презиме, на Лимуном да су га прозвали послије у приморју. У Боци више Пераста (на |