Page images
PDF
EPUB

јужној страни) и данас се приповиједа за једну кућу на заливу да је била кула Лима харамбаше:

А не виде јаде испријека

Зла јунака арамбашу Лима лимов, а, о, без Лимо:

Сто двадесет друга Лимовије лимун, т. 1) bie Citrone, limone, ital. il limo. 2) нме нашега знатнога јунака и харамбаше, cf. Лимо :

-

На Лимуну састави нишане ЛИМУНАДА, f. bie Rimonabe, aqua limonata. лимунов, а, о, бет Лимун деђörig:

Па он сложи пушку Лимунову
лйн, лина, но, (линӣ, на, но) (зап.) vide
лијен.

линив, а, о, (зап.) vide љенив.
ЛИНИВАЦ, ЛИНивца, m. (зап.) vide љенивац.
линиВИЦА, f. (зап.) vide љенивица.
линити СЕ, Линим се, (зап.) vide лијенити се.
ЛИНКА, f. (зап.) vide лијенка.
линост, линости, f. (зап.) vide лијеност.
линути, линём, v. pf. (dim. v. лити) ein me=
nig gießen, einen Guß thun, infundo.
ЛИНЦУРА, f. некаква трава што се једе
трбуха, Enzian, gentiana.
ЛИНШТИНА, f. (зап.) vide лијенштина.
лињ, m. (у Хрв.) некака риба (ваља да
лињак), eine Wrt Gifd, piscis quidam.
лињак, m. bie dleife, cyprinus tinca L.
ЛИЊАЊЕ, п. 1) bas rügeln, verberatio. 2) baš
dminben, to taceseere. s) baš Saaren, amis-|
sio pili.

од

је

[ocr errors]

ЛИЊАТИ, њам, v. impf. 1) бити кога, дерати, prügeln, verbero. 2) (у Ц. г.) [фwinben,

tabesco.

Шумад.) bie Ramille, chamaemelum vulgare, cf. прстенак :

Докле косих траву липицу
ЛИПЉАН, m. поље у Косову, eine bene :
У Липљану да се састанемо
ЛИПЉЕЊЕ, п. (зап.) vide лијепљење.
липник, m. манастир у Турској Хрватској у
нахијн Крупској.

лЙПНИЦА, f. 1) (Турска) мала варошица из-
међу Лознице и Љешнице. 2) (Влашка)
Српско село (близу Турске Липнице).
ЛИПНИЧАНИН, m. човјек из Липнице.
липнички, ка, ко, von Липница.
липов, а, о, linben=, tiliagineus: Лилов чо-
вјек, т. j. млак, лијен,

ЛИНОВАЦ, ЛИПовца m. 1) ber Rinbenbonig, mel
tiliaceum. 2) ber linbenftab, baculus tilia-
gineus.]

ЛИПОВАЧА, f. 1) ber Rinbenftod, baculus e ligno tiliaceo. 2) у Јадру једно брдо н извор на том брду:

А Ћускију међу на засједу
На студену воду Липовачу
ЛИПОВИНА, f. bas Cinbenbolj, lignum tiliae.
липовица, f. у нахији Ваљевској код села
Лубинића поље, Mame eines Gelbes in Ger=
bien, campus quidam.

липòРИЧИЦА, f. (зап.) vide љепорјечица.
липост, f. (зап.) vide лијепост.
ЛИПОТА, f. (зан.) vide љепота.
липотица, f. (зап.) vide љепотица.
ЛИПОТОЧИНА, f. (око Сиња).

ЛИПОШЕТА, f. (зап.) vide љепошета.
лЛИПСА, f. н. п. крава, која је готово липсала.
ЛИПСА, m. (ист.) vide липсо.
ЛИПСАВАЊЕ, n. vide липсивање.

ЛИЊАТИ СЕ, Њам се, v. r. impf. fid bären, pilos | ЛИПСÁВАТИ, липсавам, vide липсивати.

amitto.

ЛиЊАЧИЋ, m. dim. v. лињак. лип, m. (зап.) vide лијеп.

лип, липа, по, (липи, па, по, adv. липо, comp. липша) (зап.) vide лијеп.

липа, f. bie Çinbe, tilia: Го као лииа (ваља
Да кад јој огуле кору луба или лика ради).
айпањ, пња, m. (у Дубр.) мјесец Јуниј, ber
Suni, mensis Junius.

ЛипӑР, Липӑра, m. брдо између Јагодине и
Багрдана.

ЛИПАЋУР, липаћура, m. bie Gegen (Cumpen),
bie vom Kleibe berunter Langen, laciniae:
висе липаћурн.
10 5810
ЛИПЕН, m. некака риба у Србији по јужним
крајевима и у Херцеговини, eine Urt Gifd,
piscis quidam.

липик, липйка, m. ber Rinbenwals, silva tilia-
rum, tilietum (?). ·
ЛИПИСКА, f. 1) bie

tabt leipzig, Lipsia. 2) eine

Art Tuch, panni genus.
липити, липим, (зап.) vide лијепити.
ЛИПИТИ СЕ, ЛИПим се, (зап.) vide лијепити се.
ЛИПИЦА, f. 1) dim. bas Cinoden, tiliola. 2) (у

ЛИПСАНИЦА, f. живинче које хоће да липше,
ein Thier, das dem Tode nahe, animal mori-
bundum.

ЛИПСАТИ, линшём, v. pf. verređen, morior:
Не лииши магарче, док трава нарасте.

липсивање, n. baš Merređen, casus pecoris.
ЛИПСИВАТИ, липсујем, v. impf, verređen, mo-
rior. cf. липсавати.

липсо, м. (јуж.) н, п. во, који је готово

липсао.

АйпчиЋ, m. vide хлипчић.

липШАЊЕ, п. (зап.) vide љепшање.
ЛИПШАТИ, шам, (зап.) vide љепшати.
ЛИРА, f. (у Боци) Ceier, lyra, cf. лијера:
Стоји цилик лира и тамбура
ЛИРИЦА, f. dim. v. Лира.

лuc, m. 1) der Fuchs (das Männchen), vulpes
mas, cf. лиј, лисац. 2) (зап.) vide лијес.
ЛИСА, f. 1) eine 2läße am Ropfe ber biere, ma-
cula alba. 2) (зап.) vide љеса.

ЛИСАСТ, а, о, д. 8. Pferb, bas eine 2läñe
bat, macula alba insignis.
лúСАЦ, сца, m. vide лис.

ЛИСАЦ, сца, m. 1) лисаст коњ, ber aßbengft,

equus nota alba insignis. 2) планина у на-лист, а, о, (у I. г.) fdnell, celer, ef. брз: хији Катунској: Лист, као зец; Лист као рт. ЛИСТАК, лиска т. һур. баз 2lättden, folium.

Наврх Лисца високе планине

10

1.

ЛИСЕН, а, о, (у Сињу) von Spol, ligneus, cf. ЛИСТАЊЕ, n. bas 23lätter-befommen, renovatio fo

лис, лијес:

-

Начини јој лисена носила СОНИНИНГ ЛИСЕТИНА, f. (зап.) vide љесетина. ИШИНЕ ЛИСИБАБА, f. (у Снњу) acanthopsis taenia Agassiz.

АЙСИНА, f. мјесто у Пиви:

[ocr errors]

И Аџијћа кнеза из Лисине ЛИСИЦА, f. (pl. gen. лисица) 1) ber ud3, vulpes. 2) (у Ц. г.) Urt weiße eintraube, uvae

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

ЛисичиЋ, m. ber junge uds, catulus vulpinus.
ЛИСИЧИЦА, f. dim. v. лисица.
ЛИСИЧЈЕ ОКО, п. каже се као у шали за ду-
Kaт, scherzhaft für einen Dukaten. 12170
ЛИСИЧЈЕ УХО, п. (у Ц. г.) некака трава, Hrt
Pflanze, herba quaedam.

лисичи, чја, чjе, Gudš-, vulpinus. He hot
ЛИСИЧЈИ РЕП, m. (у војв.) bie Matterwuth,
echium vulgare.

[ocr errors]

ЛИСЈЕ, (по ист. кр. Србије) vide лишће:
Свеса јела лисје опадаше
ЛИСКА, f. 1) ein 23latt (laub), folium. 2)
Rohrbenne, fulica chlaropus.

ЛИСКА, f. (зан.) vide лијеска.
ЛИСКАЊЕ, n. dim. v. лизање.

[ocr errors]

bie

АЙСКАТИ, кам, v. impf. dim. . лизати.ай
лисков, а, о, (зап.) vide љесков.
ЛИСКОВА МАСТ, f. (зап.) vide љескова маст.
ЛИСКОВАЦ, ЛЙСковца, m. (зап.) vide

вац.

liorum arboris.

ЛИСТАТИ, там, v. impf. 23lätter befommen, fid
belauben, redeunt arboribus comae, frondesco:
Листај горо, кукај кукавицо,
Нек се чини ора за хајдуке

ЛИСТАТИ СЕ, там се, v. r. impf. н. п. листа се пи-
та, гужвача, fid blättern, in lamellas dissolvi.
ЛИСТВЕ, f. pl. (зап.) vide љестве.

листина, f. augm. v. лист, н. н. у купуса :
нема главица, него све сама листина.
листиЋ, m. dim. v. лист.

aùcтo, (y II. r.) schnell, celeriter:
Листо пође тавници на врата
листом, (у Ц. г.) vide листо :

Лисшом Никац у плужину дође
листопад, m. 1) (у Рату инже Дубр.) лишће
са дрвећа, које се (онђе) купи и оставља,
да се њиме гноје њиве и виногради, діе
von Bäumen abgefallenen Blätter, folia arbo-
ris delapsa. 2) (по зап, кр.) ber Oftober, men-
sis October.
ЛИСТРА, f. :

А два мрка завијаше вука

-

А на десну лисшру од истока лйт, m. (у Ц. г.) vide литица. ЛИТАЊЕ, n. 1) vide блијање. 2) (зап.) vide лијетање. та

ЛИТАР, m. 1) vide личина. 2) (у Далм.) око два
прста широк и с пулијама од коситера на-
шаран канш, којијем се жене опасују (што
је који дужи, да се више пута њиме опа-
сати може, то је љепше).

литати, литам, v. 'impf. vide блијати.
ЛИТАТИ, лићем, (зап.) vide лијетати.
ЛИТЕРЕ, у овој загонеци : Лишере лишере
низ камење висјеле, нит се пекле ни ва-
Приле, сав свијет одраниле.) и дами и
лити, лијем, v. impf. (part. pass. ливен, љевен,
аилит) gießen, fundo.

љеско-лити, (зап.) vide љети. 10. Чере

[ocr errors]

ЛИСКОВАЧА, f. (зап.) vide љесковача.
ЛИСКОВИНА, f. (зап.) vide љесковина.
Лиснат, а, о, belaubt, frondosus.
лисник, m. (von лист) ein Caubfober, acervus
ramorum quercinorum cum foliis siccatis,
depascendus hieme a capellis.
2013
лисов, лисова, m. лисаст пас, ein Sunb mit
einer Bläße, canis maculosus.

JĤCт, m. (loe. лúcтy) 1) das Blatt, folium ar-
boris, et libri. 2) лист јуфке, лист од ти-
јеста, еіn tück ausgewalgten Žeig, massa
farinacea distenta. 3) bie Babe, sura. 4)
одоше (сви) листом, alle insgefammt:
Ајте'листом у Љешницу б'јелу
5) (у Дубр.) некака морска риба, Irt
fifd, piscis' genus.

[merged small][ocr errors]
[blocks in formation]

та (н. п. јагањци, јарићи), baš Erzeugnig ber] Hausthiere von einem Jahre, partus animalium unius anni.

литос, (зап.) vide љетос.

ЛИТОСКЕ, (зап.) vide љетоске.

литошњи, ња, ње, (зап.) vide љетошњи. ЛИТРА, f. (pl. gen. литара) једна четвртина од оkе, Gewicht und Maß, ponderis et mensurae genus.

ЛИТРЕЊАЧА (литрењача), f. cin Befäg bas eine литра balt, amphora литра-m capiens. ЛИТРИЦА, f. dim. v. литра.

[ocr errors]

ЛИТРОСИТИ, СИм, v. pf. кога чега, (у Боци) be-
freien, libero,' cf. опростити :
Сјеку Иву око нога гвожђе
Те га једва гвожђа лишросиме
АЙБИМИЦЕ, (у Рисну) н. п. ударити кога но-
жем лићимнце, т. ј. ни оштријем ни телу-
ћем, него пљоштимице, mit bem fladen Mef= |
fer, lamina (cultri percutere).
лих, adv. (у Боци) vide лихо.
ЛИХАЊЕ, n. bas Paar ober Ипрaar fpielent. 801.
ЛИХАТИ СЕ, лихам се, v. r. impf. Paat over Un=
paar fpielen, cf. лихо.

лихо, adv. ungerabe, impariter : тако или лихо,
getabe ober ungerabe? par impar? cf. лих.
ЛИХЦЕ, п. (у горњ. примор.) dim. von лице,
cf. ликце, лишце :

Врни лихце које j' пријед бнло
Велету сам на лихце раздрла

[ocr errors]

1

бу. За времена републике био је одређен човјек који је овако лично, и звао се здур. 3) (у Ц. г.) крв на кога, т. ј. казати да ју је он учинио (т. ј. убно човјека), bes Morbes beschuldigen, caedis arguo. 4) (зan.) vide лnje

чити.

ЛИЧИТИ СЕ, ЛИчим се, v. r. impf. 1) feine Zoi: lette maden, comor. 2) (у Ц. г.) чеса, од чеса, кога, од кога, т. j. одрицати се (н. п. кад ко учини крв, па га се родбина личи да не ће за да зна, и тако остане на мнру од родбине убијенога), verleugnen, nego, desero: Ликом и паликом личим се, ef. одлика.

anbtud, mantile,

лички, ка, ко, ѵоп Лика.
личњак, m. (у Рисну) ба
cf. убрус, пешкир.
ЛИШАВАЊЕ, n. bas Merlieren, spoliatio.
лиШАВАТИ CE, лишавам се, v. r. impf. (у војв.)
Hverlieren, beraubt werden, entbehren, spolior:
я због њега лишавам се здравља.
ЛИШАЈ, m. bie Žitterfledyte (Sautfranfheit), lichen
(österr. der Bittericht).

ЛИШАЈЕВА ТРÁBA, f. bie Krebsblume, heliotropі-
um europaeum Linn.

ЛишаЈив, а, о, mit ber ledte bebaftet, lichene
laborans.

ЛИШАЈИВИТи се, вим сe, v. r. impf. Flechten
befommen, lichene laboro.
ЛИШАЈИЋ, m. dim. v; лишај.

ЛИЦЕ, n. 1) baš efidt, facies. 2) bie redyte Seite ] ЛИШАН, m. (у Подг.) vide нишан: бити лиdes Tuches u. f. w., facies adversa panni, cf. шан.

наличје. 2) лицем на Божић, на Ђурђев лишАНИТИ, нúм, v. impf. (у Подг.) vide нишадан и т. д., gerabe, plane. ЛИЧАНИН, m. човјек из Лике.

лӥЧА́Р, m. (у Ц. г.) на чему се ухваћена риба
вуче за собом по води, eine Odnur woran
die Fische gereiht werden, resticulus.
ЛИЧЕЊЕ, П. 1) bas usrufen, praeconium. 2) baš
Zoilettemaden, comtio. 3) (зап.) vide лије-

чење.

нити.

ЛИШАЊЕЊЕ, n. vide нишањење.

лишити, лишим, v. pf. 1) (у војв.) кога чега,
berauben, spolio. 2) не лишила те сабља,
т. j. не мимоишла те, не остао од ње, foll
bid treffen, assequi; Лиши мене и моје ду-
ше! т. j. Далеко од мене било!
ЛИШИТИ СЕ, лишим се, v. Г.
pf. чега, кога, Ье-
raubt werden, verlieren, entbehren, privor, spo-
lior.

Личина, f. ein 2aftftric, funis e libro: вуче за
собом личину. cf. конопац.
ЛИЧИНАР, m. 1) ber aftfeiler, confector funium|лишица, f. (зап.) vide .љешица.
личи-|лйШМА, befonbers, imprimis, cf. особито.
лишник, m. (зап.) vide љешник.

e libro arborum. 2) који је заслужно ну, ein schlechter Mensch, nequam. личинаш, m. vide личинар 2. ЛИЧИНИЦА, f. dim. v. личина.

1. лишников, а, о, (зап.) vide љешников. ЛишпЁ, (у Имоск.) für лиише, сотр в. лип, личити, чй, v. impf, коме што, vide долнко-лиштак, лиштака, т. (зап.) vide љештак. ЛИШТАРКА, Ғ. (зап.) vide љештарка. личити, личим, v. impf. 1) кога, eines Zoilette лишък, п. 1) (coll.) bas laub, folia. 2) (зап.) madjen, como. 2) (у Дубр.) викати као те- vide лијешће.

вати.

лал, н. п. кад ко што изгуби или нађе, auš-|лишЦЕ, п. (у горњ. примор.) dim. v. лице : rufen, praedico, praeconium facio, evulgo. Умива се гиздава дивојка, Ондје је обичај кад ко што изгуби или на- Сину лишце кано жарко сунце ђе, да да слијепцу коју крајцару те викне ЛОБОДА, f. bie Meloe, atriplex hortensis Linn. по свијем улицама шта је изгубљено или лов, лова, m. (loc. лову) 1) bie agd, venatio. нађено, и ако је што нађено, каже се гдје 2) das Wild, venatio. је, него онај чије је да дође и да донесе ЛОВАК, вка, m. dim. v. лов. биљегу (т. ј. докаже) и да узме; ако ли је ЛОВАЦ, ловца, m. (gen. pl. ловаца) 1) ber Sä изгубљено, да донесе и да узме належ-1 ger, venator. 2) вода у Мојдежу у Боци. При

повиједају да је некакав ловац ондје са

тиње (а у жене зове се постељица).

тјерао лисицу у пећину, и псето му оти-|лдЖЕЊЕ, n. bas Regen, positio.

шло за њом унутра, а кад изишло натраг, ложити, жим, v. impf. legen (j.. foolt aufs било еве мокро; по томе људи дознаду да Feuer), pono: ватру или дрва на ватру. je у пећини вода, и начине јој пут те изиђе | ЛОЖИЦА, f. vide ожица.

на поље, и сад окреће петнаест млина и ЛОЖИЧИЦА, f. vide лажичица. три ступе.

ЛОВАЧКИ, ка, ко, jägerifd, Säger, venatorius.
ловити, вим, v. impf. 1) jagen, venor. 2) рибу,
fifden, pisco, cf. рибати.
ЛОВИЦА, f. Н. п. мачка, пушка, bie Sägerin, ve-
natrix (als 2ppofition von ber Klinte, ber
Kane), cf. ловка, ловница.
ловиште, п. (у Ц. г.) мјесто гдје се риба
Bu, ber Gifdfang, piscina, cf. риболов.
ЛОВКА, f. (y Сријему) 1) мачка, bie Sägerin, ve-
natrix, cf. ловица. 2) vide мишоловка.
AÒBьÊжЕ, n. 1) das Jagen, venatio. 2) das Fi
fchen, piscatio.

ловни, на, но, Žagb, venaticus: Ни торни ни
ловни (т. ј. пас, који нити је за шор (да
чува овце), ни за лов).
лозни, а, о, (у Ц. г.) vide ломни:

И осталу ловну гору Црну
ловница, (у Ц. г.) н. п. пушка, мачка, vide

[blocks in formation]

ЛОЖНИЦА, f. (ст.) bie lagerftätte, cubile:
Ако лежи с љубом у ложници,
Еда Бог да не дигао главе
Кад ја пођем у ложницу спавати,
Чини ми се та ложница тавница
лоза, f. (асс. лӧзу) 1) винова, bie Beinrebe,
vitis vinifera Linn. 2) бијела, bie Balbrebe,
clamatis vitalba Linn. 3) der Stamm, das

efdledt, stirps: од лозе Неманића. Паcja Лозо! cf. кољено. 4) (у Боци) на тијесту она два дирека или стуба оа стране који су на завој изрезани,

ЛОЗАН, m. Mannšname, nomen viri.
лозинка, f. bie lofung (im Kriege), signum,

tessera.

ЛОЗИЦА, f. dim. baš Rebden, viticula.
ЛОЗЈЕ, n. (coll.) 1) bas Serebe, vites. 2) (у Кра-
јини Неготинској) ber Beinberg, vinea.
ЛОЗНАЦ, лознаца, m. (у Дубр.) cf. грах.
ЛОЗНИЦА, f. 1) (у Ц. г.) vide вињага. 3)

tabt=

den im Јадар, am Žuße bes Гучево. 3) село
у нахији Пожешкој:

У Лозници и у Паковраhy
ЛОЗНИЧАНИН, m. (pl. Лозничани) Çiner von Лоз-

ница.

2) намастир код те воде (може бити да лознички, ка, ко, von Лозница. је сад и пуст).

Ловница, f. vide навиљак.

ЛОВОРИКА, f. (у прим.) ber Sorbeer, laurus. ловориков, а, о, н. п. грана, Corbeer-, lau

reus.

ЛОВОРНИЦА, f. (по југоз. кр.) род од ловорике, bie forbeere, baca lauri.

ЛОВЏИЈА, m. ein liebhaber von agb, amicus ve-
nationi.

лог, лога, m. bas liegen, cubitus: лежи логом.
логов, логова, m. (у војв.) 1) ber Weifpanner,
equus additus solito uni, duobus:
Терај куме логова

Преко тога корова

2) на гату у воденице, баs Greigerinne. логовски, ка, ко, бет логов деђörig: Отоболио усну као Логовски ам. ЛОГОР, Т. bas lager, castra, cf. око. ЛОГОРЕЊЕ, n. bas lagern, castrametatio. ЛОГОРИТИ, Рим, v. impf. п. п. војску, lagern, castra pono.

ЛОГОРИТИ СЕ, рим се, v. r. impf. fid lagern, castra pono.

ЛОГОШКА, f. (у Бачкој, а у Барањи лугошка)
vide чардаклија;

Сваки чокот видру вина дао,
А логошка и четири дала

-

ЛОЖА, 1) f. bas Rager (}. 23. bes Safen), cubile: убио зеца на ложи, я) пометина у живо

ЛОЗОВИНА, f. (ст.) vide вино:

Па сједоше пити лозовицу

лôë, лöja, m. der Talg, das Inselt (Unschlitt),
sebum.

ЛӦЈАН, a, o, von alg, sebaceus.
лòЈАР, лојара, m. (у Боци) који лој туче и
тонн, ber ben alg ubereitet, qui parat
sebum.

ЛОЈАРИЦА, f. (у Боцн) зграда гдје се лој туче
н топн, die Stätte, wo der Talg bereitet wird,
locus parando sebo.

ЛОЈЕЊЕ, n. bas leberzieben mit alg, sebatio. лозити, јим, v. impf. mit Žalg uberzieben, in Talg tauchen, sebo.

ЛОКАЊЕ, п. Баз dlütfen (wie ber Sunb trint),

sorbitio.

ЛОКАТИ, Лӧчём, v. impf. fdlütfen (wie ber unb),

sorbeo.

ЛОКВА, f. 1) eine fleine lade, lacus, palus. 2) (ст.) дај ашчија једну локву меса, ein Stück, frustum (2.)

локвањ, локвања, m. cie Deeblume, nymphea,
uno gwar a) бијелн, alba, b) жутн, lutea.
Два локвања око пања (у загонеци,
т. ј. уши око главе).

ЛОКВЕТИНА, f. augm. v. локва.
ЛОКВИЦА, f. dim. v. локва:

Кнша пада капљицама,
Пак напада локвицама,

ЛОКМА, f. (у Сријему) ein tûc gefodytes leifd, frustum carnis coctae, cf. локва 2. (em локнути, нём, v. pf. einen glurf thun (vom Hunde), sorbeo semel. локот, m. vide катанац 1.

ЛОКУМА*, f. eine Irt barter Rrapfen, cibi

genus.

локумиЋ, m. dim. v. локума.

лÓла, m. фimpfname für einen langen, bagern Menschen, longinus.

ЛОЛА, f. планина у Херцеговини, Паmе eines Berges, montis nomen:

Изнђоше на Лолу планину — лóлање, n. vide скитање.

ЛÓЛАТИ СЕ, лолам се, vide скитати се. лом, m. (у Барањи) vide павитњак: хајдемо под лом у хлад.

ЛОМАН, мна, мно, 1) дебтофен, mübe, fractus, lassus: нешто сам ломан. 2) fteinig, fteil, saxosus, praeruptus, cf. кршан :

Докле с' прими ломна Влаха старог За араче од ломније Брда — ЛОМАЧА, f. 1) (у Славонији) винова лоза, која је пуштена уз дрво какво или уза зграду (у Србији чардаклија, а у приморју одрина). 3) бреме трња или грања, ein 23ünbel Reifer, fascis sarmentorum. 3) (у Сријему) суха грана која се носи из шуме кући на ватру.

ЛОМИГОРА, m. Siegenname, nomen caprae indi solitum:

Свекра зове: „Козјобраде!"

А свекрву: „

Чичоглава!"

Ађевере: ломигоре

[ocr errors]

ЛОМИЛИЦА, f. (у Дубр.) она рачваста кост у кокоши под гушом која се ломи за опкладу.

olla, cf. грнац: Чувај лонца ка' и оца (кад nyu), curren

ЛОНЦИЈА, f. (у војв.) vide скитница. ЛонцОПЕРА, f. слушкиња која пере лонце, die Magd, welche die Töpfe auswäscht, ancilla quae ollas abluit.

das

лончӑР, лончара, m. ber Eöpfer, figulus. лончарев, а, о, vide лончаров. лонЧАРИЦА, f. 1) н. п. лађа, да Æopffdiff, navis onusta_ollis. 2) (у Ц. г.) некака мала тица, eine Art Vogel, avis quaedam. ЛОНЧАРНИЦА, f. bie efdirrbanblung, taberna figularia.

Лончаров, а, о, bes

öpfers, figuli. ЛОНЧАРСКИ, ка, ко, Æöpfers, figlinus, 3. 3, земља, Köpfererbe, creta figlina. ЛОНЧИНА, f. augm. v. лонац. лончиЋ, m. 1) dim. v. лонац. 2) Urt Dfenfadel, testa fornacalis. 3) (у Сријему) дјетиња нгра. Велике дјевојке посједају малу дјецу, па више свакога стане по једна, онда једна, која нема лончића, дође коме дјетету и метнувши му прст на главу пита: „По што вино виново?

По петак, по шестак ?”

[ocr errors]

а кад она која стоји више дјетета, одговори: „По то тига и не дам, онда потрчи једна на једну страну, друга на другу око Дјеце, па која прије дотрчи к дјетету оне је лончић, а она га друга себи опет тако тражи даље.

ЛОНЏА*, f. 1)(у пјесмама) bie Seraffe (auf bem Dache):

На лонии је седамнаест ага,
2) vide вијећа :

Међу њима од Удбиње Зуко —
У поноћи учинио лонџу

ЛӦМИНА, f. (у Боци) драча и коров (н. п. по лÔНЏАЊЕ, n. vide вијећане.

њиви), да unfraut, herbae inutiles.

ЛӦМИНИЦА, f. (у Боци) vide честа :
Пале су патке у слано море

[ocr errors]

А препелице у равно поље А јаребице у рудннице Мале тичице у ломинице ломити, мим, v, impf. 1) breden, frango, н. п. дрво, хљеб; ломи ме грозница; На не-|

сретном се кола ломе;
Од игре које играху,
Србрна седла ломљаху,
Злаћене узде кидаху

А бритке сабле ломљаху 2) (у горњ, прим.) јаја на ускрс, vide ту-| цати се. 3) (у Црмн.) први пут орати (а други пут каже се мијешаши), braden, vervago. 4) ломити панџу, cf. погача. ЛòМКАЊЕ, n. dim. v. ломљење.

ЛОМКАТИ, Кам, dim. v. ломити.

ЛОМЉАВА, f. bas Bebrede, fragor. ломљење, n. bas Breden, fractio. лÓна, f. hyp. v. лонац.

ЛОНАЦ, ЛОНца, m. (pl, лонци, лонаца)ber Xopf,

ЛонЏати, џам, v. impf. vide вијећати. Лопар, лопара, m. 1) од дрвета као округла и равна лопата, н. п. на коју се меће хљеб па с ње у ватру или у пећ, ber dieber, pala. 2) (у Осијеку) суха риба расјечена низ лeha, Art gedörrter Fisch, piscis tostus. ЛОПАРАЦ, рца, m. (у Осијеку) vide лопар 2. лоПАРИ, m. pl. планина у Босни више Зениne, ein Berg in Bosnien, mons Bosnae. ЛОПАРИЋ, m. dim. v. лопар.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »