Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

јужној страни) и данас се приповиједа за Шумад.) bie &amide, chamaemelum vulgare,

. једну кућу на заливу да је била кула Ан- cf. прстенак : ма харамбаше:

Докле косих траву милицу А не виде јаде испријека

лип,БАН, m. поље у Косову, еіnе bеnе: Зла јунака арамбашу Мима

УЛипљану да се састанемо аймов, а, о, бев Лимо:

яйпьЁЊЕ, п. (зан.) vidе лијепљење. Сто двадесет друга Мимовије — липник, т. манастир у Турској Хрватској у NÁMÝH, m. 1) die Citrone, limone, ital. il limo. нахији Крупској.

) име нашега знатнога јунака и харам-тайпниЦА, f. 1) (Турска) мала варошица избаше, cf. Лимо:

међу Лознице и Бешнице. 2) (Влашка) На Лимуну састави нишане

Српско село (близу Турске Липнице). лимунід4, f. die limопаде, aqua limonata. яйпничAHин, т. човјек из Липнице. аймӯнов, а, о, бет Лимун gеbrіg:

айпнички, кa, кo, pon Липница. Па он сложи пушку Лимунову айпов, а, о, linken-, tiliаgineus : Михов чоайн, айна, но, (лінӣ, на, но) (зап.) vide вјек, т. ј. млак, лијен.

. лијен.

йноВАЦ, липовца т. 1) Ser #insenbonis, mel минив, а, о, (зап.) vide љеннв.

tiliaceum. 2) der Lindenstab, baculus tiliaлиниВАЦ, Айнӣвца, т. (зап.) vide љенивац. gineus. линивиңA, f. (зап.) vide љенивица.

АйпоВАЧА, f. 3) Set #insentоd, baculus е lіgno айнити CE, лёнём се, (зап.) vidе инјенити се. tiliaceo. 2) у Јадру једно брдо инзвор на минка, f. (зап.) vidе лијенка.

том брду : айност, айности, f. (зап.) vidе лијеност. АТускију међу на засједу минути, линём, v. pf. (dim. , мити) ein We= На студену воду Миловачу — nig gießen, einen Guß thun, infundo.

NOBHHA, f. das Lindenholz, lignum tiliae. айнЦУРА, f. некаква трава што се једе од ЈайповицА, г. у нахији Ваљевској код села трбуха, Engiаn, gentiana.

Лубеннћа поље, Rame eines Selpes in бере АйнштинА, f. (зап.) vidе лијенштина.

bien, campus quidam. мињ, т. (у Хрв.) некака риба (ваља да је липдричнця, г. (зап.) vide љепорјечица.

AUHAK), eine Art Fisch, piscis quidam. Айпост, f. (зап.) vidе лијепост. лињак, т. бie Фleihe, cyprinus tinca L. липдта, f. (зан.) vide љепота. мињањЕ, т. 5) баs PrägeIn, verberatio. 2) баs | липотица, f. (зап.) vide љепотица.

Офwinken, to tacescere. 3) баѕ paaren, amis-1 липдточинА, f. (око Снња). sio pili.

яйпошETA, f. (зап.) vide љепоштета. айњАти, њам, v. impf. 1) бнти кога, дерати, айпCA, f. н. п. крава, која је готово липсала.

prägeln, verbero. 2) (у ц. г.) fфwinten, липса, т. (ист.) vidе липсо. tabesco.

липсАВАЊЕ, n. vіdе липсявање. лињАТИ СЕ, њам се, v. r. impf. jid, bären, pilos | липсавАти, липсавам, vidе липсватн. amitto.

липсаницА, f. живинче које хоће да липше, лињАчит, m. dim. E. лињак.

ein Thier, das dem Tode nabe, animal mori. айп, т. (зап.) vidе лијеп.

bundum. лип, липа, по, (липи, па, пo, adv, лино, сотр. 1 липCATи, линшём, v, pf. verreten, mоrіоr : липшӣ) (зап.) vidе лијеп.

Не миаши магарче, док трава нарасте. АйПА, f. die gіnѕе, tilia: Го као мила (ваља | липсйвањв, п. баѕ ierredten, casus - pеcоriѕ.

да кад јој огуле кору луба или лика ради). 1 липсвBATи, липсујем, v. impf. Berreden, moАйпAњ, пња, т. (у Дубр.) мјесец Јуниј, Ber rior. cf. липсавати. Зuni, mensis Jonius.

айпсо, т. (јуж.) н. п. во, који је готово АйпAP, Липара, т. брдо између Јагодине и Багрдана.

липчия, т. vіdе хлипчић. липATİP, липаћўра, т. дie &egen (Rumpen), липШАЊЕ, n. (зап.) vide љепшање.

bie bom Steite berunter bаngеn, laciniae: липшATн, шам, (зап.) vide љепшати. висе липаћурн.

лЙРА, f. (у Боцн) Reier, lyra, cf. лијера: Айпен, т. некака риба у Србији по јужним Стоји цилик мира и тамбура

крајевима и у Херцеговинн, еіnе Irt Sifф, лЙРИЦА, f. dim. р. мира. piscis quidam.

AŃC, m. 1) der Fuchs (das Männchen), vulpes

, т Айпик, липйка, т. бer Rincentalo, silva tilia- mas, cf. лвј, лисац. 2) (зап.) vidе лијес. rum, tilietum (?).

ANCA, f. 1) eine Bläße am Kopfe der Thiere, maАйписка, f. 1) дie Otact Reipzig, Lipsia. 2) eine cula alba. 2) (зап.) vide љеса. Art Tuch, pandi genus.

NÅCACT, a, 0, f. . Pferd, das eine Bläße липити, липим, (зап.) vidе лијепитн.

hat, macula alba insignis. липити ск, липим се, (зап.) vidе лијепити се. | лислц, сцa, m. vіdе лис. Айпица, f. 1) dim. bas ginoфen, tiliola. 2) (у айсяц, сца, т. 3) ансаст коњ, bet Blapbеngft,

3, 1

[ocr errors]

липсао.

[ocr errors]

equus nota alba insignis. 2) планина у на- (лист, а, о, (у ц. г.) fфneu, celer, ef. брз: хији Катунској:

Анет, као зец; Лист као рт. Наврх Мисца високе планине —

44,

лисТАК, лйска m. hyp. бав 23lättфеr, folium. АйСЕН, а, о, (у Снњу) pon pols, ligheus, cr. I.листаЊЕ, n. Bas Blätter:befommen, renovatio foлис, инјес:

liorum arboris. Начини јој мисена носила на ч яйстAти, там, v. impf. 23latter befoттеп, бі лисётина, г. (зап.) vіdе hесетина. 1 1 1 1 belauben, redeunt arboribus comae, frondesco: лиснБАВА, f. (у Сињу) acanthopsis taenia Мисшај горо, кукај кукавицо, Agassiz.

Нек се чини ора за хајдуке АйсинА, f. мјесто у Пиви :

лисТАТИ СЕ, там се, v.r. impf. н. п. листа се пни Аџијћа кнеза из Мисине

та, гужвача, fi, büttern, in lamellas dissolvi. лисиця, f. (рі. gen. лисица) :) Set fudbв, vul- Jaйcтвe, f. р. (зап.) vide љестве.

pes. 2) (у ц. г.) Irt wеipe Beintraube, uvае листинА, f. augт. . днет, н, н. у купуса : genus.

нема главица, него све сама листнна. АйсиЦА, г. (зап.) vide љеенца.

инстит, m, dim. В. инст. лисиць, лисица, f. р. дie бansfeffeln, pant- Jлйсто, (у Ц. г.) fфneu, celeriter : fchellen, Handeifen, manicae.

Мисшо пође тавници на врата лисиЧЕЊЕ, т. бas Sub4fфwängen, vulpini doli листом, (у Ц. г.) vide листо : et mendacia.

Масшом Никац у плужину дође — айсичння, f. ) bet Subsbals, pellis vulpina. Jлистопад, т. 1) (у Рату ниже Дубр.) мишће 2) (у Паштр.) vidе боражена, глу на

(. са дрвећа, које се (онђе) купи и оставља, Айсичине, f. pl. augm. b. лисице : 15 : 1 да се њиме гноје њиве и виногради, діе Ал' на руку тешке мисичине

von Bäumen abgefallenen Blätter, folia arboйснчити, чём, v. pf. fuфsfфwanjen, vulpino ris delapsa. 2) (по зап. кр.) беr Ottober, menmore ago.

sis October, йснчик, т. bet junge ®ифs, catulus vulpinus. JaйcТРА, Т.: яйсичнЦА, f. dim. , лисица.

Адва мрка завијаше вука лисичэЁ ӧко, т. каже се као увіали за ду. А на десну мисшpy од истока kat, scherzhaft für einen Dukaten.

айт, т. (у Ц. г.) vidе литица. АйсичJE ӯхо, т. (у ц. ғ.) некака трава, art aйтАЊЕ, п. 1) vidе блијање. 2) (зап.) vidе лиPflanze, herba quaedam.

јетање. мисичли, чја, чје, Sub8-, vulpinus.

айтАР, т. 1) vide анчина, 2) (у Далм.) око два мисичлӣ РЕп, т. (у војв.) бie atterwurs, прста широк ис пулијама од коситера наechium vulgare.

шаран канш, којијем се жене опасују (што АйсәЕ, (по ист. кр. Србије) vidе лишће:

је који дужи, да се више пута њиме онаСвеса јела миеје опадаше

сати може, то је љепше). йскА, f. ) ein 2ilatt (Rau6), folium. 2) Die Lйтати, айтам, v. impf. vіdе блијати. Rohrhenne, fulica chlaropus.

айтАти, мӣћём, (зап.) vidе лијетати. йска, f. (зап.) vidе инјеска.

|АйТЕРЕ, у овој загонеци: Мишере лишере мйскањЕ, p. dim. E. лизање.

ігі,

низ камење висјеле, нит се пекле нң вамЙСКАТи, кам, v. impf. dim. p. лизати. 15

Гриле, сав свијет одраниле. . лисков, а, о, (зап.) vide љесков.

лити, лијем, v, impf. (part. pass. ливен, љевен, лискова міст, f. (зап.) vide љескова маст.

a H AhT) gießen, fundo. лисковАЦ, лйсковца, т. (зап.) vide .љеско- |Айти, (зап.) vide љети. 12. 1 вац.

14 JнтнЈА, f. (у војв.) бie Projeffiоn, Bee Bittgans, айскоВАЧА, f. (зан.) vide љесковача.

Иmyang, pompa: данас носе лишију; иду с ийсковинА, f. (зап.) vide љесковина.

ашијом. мйсHAT, а, о, bеlаuѕt, frondosus.

3 ТНТАйтинА, f. (зап.) vide љетина. Айсник, т. (роп лист) еіn fаubfфоbet, acervus |айтица, . ein fteiler Selfen, praecipilium, cf. ramorum quercinorum cum foliis siccatis,

" 14:11 | depascendus hieme a capellis.

чі! |айтишТЕ, п. (зап.) vide љетиште. мисов, лисова, m. лисаст пас, ein рunу mit | Айтни, на, но, (зап.) vide љетни.

einer Bläße, canis maculosus. інчайтнути, нем, v, pf. einen weiben Офіf thип, йст, m. (loc. листу) 1) ба8 3latt, folium ar

caco molle. boris, et libri. 2) лист јуфке, лист од тн- [Айто, р. (зап.) vide љето. jecra, ein Stück ausgewalgten Teig, massa ATOBAHE, n. (3an.) vide berobathe. farinacea diѕtеntа. з) бie 243abe, sura. 4) яйтоВАти, тујем, (зап.) vide његовати. одоше (сви) листом, аце іnѕеfammt: айтовЙштв, п. (зап.) vide љетовнште.

• Ајте' лисшом у Њешницу б'јелу LÚTOHA, m. das

Rind, oder aus der Mensch, der 5) (у Дубр.) некака морска риба, 2rt Oее: einen Durchfall bat, dysentericus. fisch, piscis genus.

415 41%. АйтоРЁСг, г. (у Загвозду) марва од онога ље:

[ocr errors]
[ocr errors]

та (н. п. јагањци, јарићи), баѕ frieugnip bet | бу. За времена републике бно је одређен Hausthiere von einem Jahre, partus animalium човјек који је овако личио, и звао се здур. unius anni.

3) (у Ц. г.) крв на кога, т.ј. казати да ју Айтос, (зап.) vide љетос.

је он учинио (т. і. убно човјека), bes Rottes АйтоскЕ, (зап.) vide љетоске.

beschuldigen, caedis arguo. A) (3an.) vide nujeайтошњй, ња, њё, (зап.) vide љетошњи. чити. ойТРА, f. (рі. gen. литара) једна четвртина од личити CE, лічём се, v. r. impf. ) feine Xoi:

oke, Gewicht und Maß, ponderis et mensurae Геttе mафен, соmеr. 2) (у ц. г.) чеса, од чеgenus.

са, кога, од кога, т. ј. одрицати се (н. п. АйТРЕЊАЧА (литрењача), f. ein Sefän bas eine

кад ко учини крв, па га се родбина личн литра Бält, amphora интра-m capiens.

да не ће заљ да зна, и тако остане на мнайтРИЦА, f. dim. p. литра.

ру од родбине убијенога), perleugnet, neайтРоснти, сим, v. pf. кога чera, (у Боцн) Бе: go, desero: Ликом и паликом личим се, freien, libero, cf. опростити:

ef. одлика. с'јеку Иву око нога гвожђе

лички, кa, кo, von Анка. Те га једва гвожђа миапросише

Айчњ Ак, т. (у Рисну) аѕ anotu, mantile, АйнимицE, (у Рисну) н. п. ударити коrа но- cf. убрус, пешкир.

жем лићимвце, т. і. ни оштријем нн телу- лишавање, п. Вав Зеrlietet, spоlіаtіо. ћем, него пљоштимице, mit Bem flaфen Ref=1 лишABATи ск, лишавам се, v. r. impf. (у војв.) fer, lamina (cultri percutere).

verlieren, beraubt werden, entbehren, spolior: лих, аdv. (у Боци) vidе лихо.

због њега лишавам се здравља. АйхаЊЕ, n. bas Paar oper unpaar fpieler. NAWIAJ, m. die Zitterflechte (Hautkrankheit), lichen мЙХАТИ ск, айхам се, у. r. impf. Paar coer un- (österr. der Zittericht). рааt fpielen, cf. анхо.

JAWAJEBA TPÁBA, f. die Krebsblume, heliotropiлихо, аdv. ungeraбe, impariter: тако нян лихо, um europaeum Linn.

gerade oder ungerade? par impar? cf. Anx. JALÀJHB, a, o, mit der Flechte behaftet, lichene айxЦЕ, п. (у горњ. примор.) dim. боп лице,

laborans. cf. ликце, лишце :

миниативити ск, вим се, у. е. impf. Slефten Врни лице које ј” пријед било

bekommen, lichene laboro. Велету сам на лихие раздрла

яншілит, т. dim. p. лишај. яйцE, п. 1) баs Sefit, facies. 2) Sie reyte бeite | АйшAH, m. (у Подг.) vide Hншан: битн ли

des Tuches u. f. w., facies adversa panni, cf. шан. наличје. 2) лицем на Божић, на Ђурђев | лишAНити, ним, v. impf. (у Подг.) vidе ниша:

дан ит. д., gerace, plane. личанин, т. човјек из Анке.

лишАЊЕЊЕ, n, vidе нишањење. мЙЧАР, m. (у Ц. г.) на чему се ухваћена риба айнити, лишим, . pf. ) (у војв.) кога чега,

вуче за собом по води, eine Офnut woran berauben, spolio. 2) не лишила те сабља, bie Fische gereiht werden, resticulus.

т. б. не мимоишна те, не остао од њe, foll айчЕЊЕ, . 1) даѕ usrufen, praeconium. 2) ба ріф treffen, assequi; Лиши мене н моје дуToilettemachen, comtio. 3) (3an.) vide Anje- ше! т.

ј. далеко од мене било! чење.

лишити ск, лишём се, y, r. pf. чега, кога, beяйчинА, f. ein ajtjtrict, funis e libro: вуче за raubt werden, verlieren, entbehren, privor, spo. собом личину. cf. конопац.

lior. личинАР, . ) беr Batjeiler, confector faniam | Айшиця, f. (зап.) vide .љешица.

e libro arboruni. 2) који је заслужио личн-| айшма, bеfоrkеrѕ, imprimis, cf. особито. hy, ein schlechter Mensch, nequam.

Айшник, т. (зап.) vide љешник. личинап, m. vіdе личинар 2.

Айшников, а, о, (зап.) vide љешников. личиниЦА, f. dim, v, личина.

АйшлЁ, (у Имоск.) für микше, сотр в. н. айчити, чи, v. impf. коме штo, vidе долико-Ілиштак, лиштака, т. (зап.) vide љештак. вати.

лишТАРКА, f. (зап.) vide љентарка. личити, личём, v. impf. 1) кога, еіnеѕ oilette лиштв; п. 1) (coll.) Bag Raub, folia. 2) (зап.)

тафен, соmо. 2) (у Дубр.) викати као те- vide anjeunte. лал, н. п. кад ко што изгубн или нађе, aug- лишЦЦЕ, п. (у горњ, примор.) dim. E. лице : rufen, praedico, praeconiurn facio, evulgo. Умнва се издава девојка, Ондје је обичај кад ко што изгуби или на- Снну лишце кано жарко сунце ђе, да да слијепцу коју крајцару те викне Пловддя, f. die Refee, atriplex hortensis Linn. по свијем улицама шта је изгубљено или | лов, лова, т. (loc, лову) :) vie Sage, venatio. нађено, и ако је што нађено, каже се гдје 2) das Wild, venatio. је, него онај чије је да дође и да донесе ловАК, вка, т. dim. p. лов. биљегу (т. з. докаже) и да узме; ако ли је адвАЦ, ловца, т. (gen. p. ловаца) ) Ber За изгубљено, да донесе и да узме паљеж- деr, venator. 2) вода у Мојдежу у Боци. При

нити.

повиједају да је некакав ловац ондје са- тиње (а у жене зове се посшељица). тјерао лисицу у пећину, и псето му оти-адњЕЊЕ, n. Sas Regen, positio. шло за њом унутра, а кад изошло натраг, ложити, жим, у. impf. Tegen (8. 8. pol, aufs било све мокро; по томе људи дознаду да Seuer), pono : ватру или дрва на ватру. је у пећини вода, и начине јој пут те изнђелджиЦА, f. vіdе ожица. на поље, и сад окреће петнаест млина наджичиЦА, f. vіdе лажичица. три ступе.

ложниЦА, f. (ст.) бie gagerftätte, cubile : мәВА Чкӣ, кa, кo, jägerifф, Зäger-, venatorius. Ако лежи с љубом у ложници, мовити, вим, v. impf. 5) ја деп, venor. 2) рибу, Еда Бог да не дигао главе fifфеn, pisco, cf. рибати.

Кад ја пођем у ложницу спавати, мовнЦА, f. н. п. мачка, пушка, бie Зägerin, ve- Чини ми се та можниа тавница

natrix (als 2Ippojition von bеr ѕlіntе, деr |лдэл, f. (асс. лӧзу) ) вннова, бie 2Beinrebe, Жаве), cf. ловка, ловница.

vitis vinifera Linn. 2) 6Hjena, die Waldrebe, ловиште, т. (у ц. г.) мјесто гдје се риба clamatis vitalba Linn. 3) der Stamm, das

мови, беr siffans, piscina, cf. риболов. SefФГефt, stirps: од мозе Неманића. ПамовKA, f. (у Сријему) 1) мачка, Sie Sägerin, ve- сја лозо! cf. кољено, 4) (у Боци) на тиnatrix, cf. ловица. 2) vidе мишоловка.

јесту она два дирека или стуба са стране мов.ЬЁЊЕ, п. 1) дав Заgеn, venatio. 2) баѕ і: који су на завој изрезанн, schen, piscatio.

1Ò3AH, m. Mannsname, nomen viri. човни, на, но, Задр», venaticus : Ни торнн нн ГлбайнКА, f. bie gofung (im Sriege), signum,

Hн . ловни (т. ј. пас, који нити је за шор (да tessera. чува овце), ни за мов).

AOSHLA, f. dim. das Rebchen, viticula. мозни, а, о, (у ц. г.) vidе ломни :

дзЈЕ, п. (coll.) 1) бав Serebe, vites. 2) (у Краи осталу мовну гору Црну

јнни Неготинској) Ser 28einberg, vinea. мовниця, (у ц. г.) н. п. пушка, мачка, vide |лдзнАЦ, лoзнaцa, m. (у Дубр.) cf. грах. ловица.

АдзниЦА, f. 5) (у Ц. г.) vidе вињага. 3) OtastмовницА, f. 1) у Босни ријека која извире под феn іn Jадар, ат жире бев Гучево. 3) село

Полом у планини Бишинн нутјече у Дри- у нахија Пожешкој:
bary, ein Fluß in Bosnien, fluvii nomen: у Мовници н у Паковраћу
Кад су свати трудно починулн.

лозниЧАнин, т. (pl. Лозничани) Winer von Mo3На Ловници на води студеној

ница. 2) намастир код те воде (може бити да адзнички, кa, кo, von Лозница, је сад нпуст).

лозовина, f. (ст.) vidе вино : мовниЦА, f. vіdе навиљак.

Па сједоше пити мозовицу. ловдРИКА, f. (у прим.) Set gorbeer, laurus. .1ÔJ, nòja, m. der Talg, das Infelt (Unschlitt), ловдриков, а, о, н. п. грана, gorbeere, lau- sebum.

MÕJAH, a, o, von Talg, sebaceus. мовденица, г. (по југоз. кр.) род од ловорнке, адJAP, мојара, т. (у Боци) који лој туче н

т die Lorbeere, baca lauri.

тонн,
TONH, der den Talg zubereitet, qui parat

,
.LOBUHJA, m. ein Liebhaber von Sagd, amicus ve- sebum.
nationi.

лоЈАРИЦА, f. (у Боцн) зграда гдје се мој туче лог, лога, m. Bas Riegen, cubitus : лежи логом. H Tony, die Stätte, wo der Talg bereitet wird, логов, логова, т. (у војв.) 1) беr Beifanner, locus parando sebo. equus additus solito uni, duobus :

LÒJÊHE, n. das Ueberziehen mit Talg, sebatio, Терај куме логова

идэнти, jйм, v. impf. mit Xalq übergieben, in Преко тога корова

Talg taucen, sebo. 2) на гату у воденице, даѕ frеіgеrіnnе. AÒKÂBE, n. das Schlürfen (wie der Hund trinkt), абговски, кa, кo, бет логов gehörіg: Отобо- sorbitio. лио усну као моговски ам.

ядкАти, мочем, v. impf, fwfurfen (wie per puno), Nôrop, m. das lager, castra, cf. öko.

sorbeo. ÔTOPÊHE, n. das lagern, castrametatio. NÖKBA, f. 1) eine kleine Lade, lacus, palus. 2) могOРИти, рим, v. impf. п. п. војску, адеп, (ст.) дај ашчија једну мокву меса, ein castra pono.

Stück, frustum (?) логорити CE, рим се, v. r. impf. filagern, Iядквіњ, локвања, т. бie Ceeblume, nymphea,

инд заr а) бијелн, alba, b) жутн, lutea. логошKA, f. (у Бачкој, а у Барањи муғошка) Два локвања око (у загонеци, vidе чардаклија:

т. б. уши око главе). Сваки чокот вндру вина дао,

локвётинА, f. augm. . локва. А логошка и четири дала

локвица, f. dim. p. локва: мбЖА, 1) f. Das Rager (б. з. беѕ аfen), cubile : Кнша пада капљицама,

убно зеца на можи. 1) пометина у живо- Пак напада локвицама,

reus.

castra pono.

пања

[ocr errors]

локмА, f. (у Сријему) ein Otud gеtофted Sleif, olla, ef. грнац: Чувај чонца ка” ноца (кад

. y Stück , fruѕtum carnis coctae, cf. локва 2.

је пун). мокнути, нём, v. pf. einen ОФlurf thип (рот лонциЈА, f. (у војв.) vide скитница. Hunde), sorbeo semel.

лонцдпEPA, f. слушкиња која пере лонце, локот, т. vіdе катанац 1.

die Magd, welche die Töpfe auswäscht, ancilla AOKYMA*, f. eine Art harter Krapfen, cibi

quae ollas abluit. genus.

лончАР, лончара, m. Ber göpfer, figulus. моКЎМия, т. dim. , локума.

лончарев, а, о, vidе лончаров. лолА, m. Офimpfname für einen Langen, bаgеrn лонЧАРИЦА, f. 1) н. п. лађа, баз Xopffфіff, navis Menschen, longinus.

-onusta ollis, 2) (у Ц. г.) некака мала тица, адла, f. планина у Херцеговини, тате eines eine Art Vogel, avis quaedam. Berges, montis nomen:

лончАРНИЦА, f. Die Gefirrhanblung, taberna Изнђоше на Мому планіну —

- figularia. яблАЊЕ, n, vide скитање.

лончаров, а, о, беѕ göpfere, figuli. яблATи ск, лӧлам се, vide скитати се. яднЧАРСкӣ, кa, кӧ, 3pfers, figlinus, 3. 23, землом, т. (у Барањи) vide паветњак: хајдемо ba, Töpfererde, ereta figlina. под лом ухлад.

лончина, f. augm. V, лонац. лдман, мнa, мно, gebroфen, mübe, fractus, абнчит, т. 1) dim. p. лонац. 2) 2Irt Ofenfaфel,

lаѕѕus: нешто сам моман. 2) fteinig, teil, testa fоrnacalis. 3) (у Срнјему) дјетиња нгра. saxosus, praeruptus, cf. кршан :

Велике дјевојке посједају; малу дјецу, тоа Докле с' прими ломна Влаха старог, више свакога стане по једна, онда једна, За араче од момније Брда

која нема мончића, дође коме дјетету н адмАЧА, f. 1) (у Славонији) винова лоза, која метнувшн му прст на главу пита:

је пуштена уз дрво какво или уза зграду „По што вино виново ? (у Србији чардакмија, а у приморју од- По петак ? по шестак?” рина). 3) бреме трња или грaњa, ein а кад она која стоји више дјетета, одгоBündel Reiser, fascis sarmentorum. 3) (9 вори: „По то ти га и не дам,” онда потрчи Сријему) суха грана која се носи нз шуме једна на једну страну, друга на другу око кући на ватру.

дјеце, па која прије дотрчи к дјетету оне LOMATOPA, m. Ziegenname, nomen caprae indi је лончић, а она га друга себя опет тако solitum :

тражи даље. Свекра зове : „Козјобраде!»

лонЩА", f. 1)(у пјесмама) бie gerajТе (auf рет А свекрву: „Чичоглава!» .

Dache): А февере: момигоре

На монии је седамнаест ага, Адмилица, г. (у Дубр.) она рачваста кост у

2) vidе вијећа : кокоши под гушом која се ломи за оп- Међу њима од Удбиње Зуко — кладу.

упоноћи учинио лонуу админА, f. (у Боцн) драча н коров (н. п. полонціЊЕ, п. vіdе внјећане.

њиви), баѕ unfraut, herbae іnutiles. | лонЩАти, џам, v. impf. vіdе вијећати. Админица, f. (у Боцн) vidе честа :

лоnAP, лопара, т. 3) од дрвета као округла Пале су патке у слано море

и равна лопата, н. п. на коју се меће хмеб А препелице у равно поље

па с њe у ватру нян у пећ, беr @фieber, раА јаребице у рудинице

la. 2) (у Оснјеку) суха риба расјечена низ Мале тичице у моминице

neha, Art gedörrter Fisch, piscis tostus. ломнти, мім, v, impf. 5) breфen, frango, н. п. лопіРАЦ, рца, т. (у Оснјеку) vidе лопар 2.

дрво, xљеб ; ломи ме грозница ; На не- лоПАРИ, m. pl. планина у Босни више Зенисретном се кола ломе;

ne, ein Berg in Bosnien, mons Bosnae. Од игре које играху,

лопАРИs, m. dim. , лопар. Србрна седла ломљау,

лоПАРИЦА, f. као мала лопатица н. п. чиме Злаћене узде кидаху

валов, Гrt &фаиfel, А бритке сабле ломљаху

pala. 2) (у горњ. прим.) јаја на ускрс, vidе ту- лопATA, f. (рі. gет. лопата) ) Sie Офaufel, цати се. 3) (у црмн.) први пут орати (а pala, 2) пекарска, Офieber, pala. други пут каже се мијешаши), braфen, лоп АТАРА, f. т. ј. воденица, што има коло vervago. 4) ломити пануу, cf. погача. попријеко и на њему пера као лопате. ef. адмКАЊЕ, p. dim. p. ломљење.

прекаја. адмКАти, кам, dim. p. ломнти.

лопаташ, лопаташа, m, који се крсти читаадмЉАВА, f. Das Sepreфe, fragoг.

вом шаком, као лопашом, еіnе fфеrbafte АдмљЁњЕ, n. Tag Breфen, fractio.

Benennung für römisch-katholische Christen. абна, f. hyp. p. лонац.

лдПАТИЦА, f. 3) dim. р, лопата. 2) кост више АдНАЦ, лонца, т. (рі, монци, аднаца)беr Xopf, задњице :

се чисти

свињскЙ

« PreviousContinue »