Page images
PDF
EPUB

ти се.

Jintei genus.

нокоша :

му се под ногама као љуља или угиба, лhЈАТИ СЕ, айјам се, у. r. impf. vіdе лихати се. wanken, finfen, labo.

АйJEB, m. vіdе лијевак. мЙВАЦ, липца, т. vide ханбац.

айJEBAK, вка, т. (pl. .љёвкови) (јуж.) беr griяйвити CE, лібім се, у. г. impf. vіdе стидје. ter, infundibulum.

мЙЈЕВА РИЈЕКА, f. као мало племе или село уайвљќЊЕ, п. vіdе стиђење.

врх Васојевића између Мораче и куча айвнӣ, нa, нo, vide хлебни.

љеворечани не дају Турцима харача н ливница, f. vіdе хлебница.

четују амо чак до Лима. аивождЕР, т. vіdе хлябождер.

лиәЁВАЧ, вча, т. (јуж.) vide Левач, mit alen айВРА, f. (у Далм.) некакав новац, eine airt Ableitungen. Münje, numus quidam.

лЙЈЕвӣ, ві, вд, (јуж.) lint, laevus. Не ваља АйВРАСг, а, о, н, п. свињче, тј. танко, које пити вино или ракију кад ко пружа лије

се не може ласно угојити, fever du mäften, вом руком. У шали за пијана човјека реку: saginatu difficilis.

биће пно из лијеве руке. АйБРЕЊік, т. (у Котару) постав, којега се лЙЈЕВКЕ, adv. (јуж.) 21rt Opiel, ludi genus. и. лакат продаје по либру, еіnе Irt Reinvano, грачи се ухвате један другоме за појас

остраг. Који је први онај ниа у руци штап лЙВАДА, f. Die 28iefe, pratum, cf. сјенокос, сје. и поскакујући подвикује :

Опа цупа лијевке, Два се драга на ливади љубе

Варај дупе дијете ! АйВАДАР, т. бer 28iefenbauer, qui pratum colit: па се кашто обзире час на једну час на Ој Лазаре ливадаре !

другу страну, и штапом по ногама бије Ко ти даде ту ливаду

оне који за њим иду, а они се једнако внмЙВАДИЦА, f. dim. b. ливада.

јају да их не би могао ударати ; тако се АйВАК, вка, т. (зан.) vidе лијевак.

ова поворка једнако внјуга и доста пута яйвік, янвака, т. (зап.) vide љевак.

своjera кoлoвoђу повлачи куд он не би лЙВАКА, f. (зап.) vide љевака.

хтио. Варај овдје значи чувај, уклањај, яйвАЊЕ, . (зап.) vidе лијевање.

као што се говори и варакнуши. : айвАти, ливам, (зап.) vidе лијеватн.

AHJÈBHO, n. eine Stadt in der Herzegowina : айвӣ, ва, во, (зап.) vidе лијеви.

Турско момче по Лијевну ода, айвница, f. Die Sieperei, officina operum fuso- А за собом добра лору вода

rum: у нас нема ни ливнице ни ков-1 яйJкво, (јуж.) lints, laeya (parte). нице.

айJквча, f. (уж.) pie Otemleifte, fulcrum lateайвно, п. vide Лијевно :

rale vehicli, cf. упора. Сеју смо ти у Мивну продали,

лиќГАЊк, п. (јуж.) 1) даѕ gіеgеt, decubatio. Те дружина у вину попила

2) das Legen, locatio. яйво, (зап.) vidе лијево.

лилЁГАти, лијежем, у. inpf. 1) liegen, cubo. ливоРУК, m. (зап.) vide љеворук.

2) кога, legen, loco : лијегао бих га свако Айвчит, м. dim, p. ливак.

вече код себе. йгање, т. (заn.) vidе лијеrање.

лйәЕзинА, f. Anjel gejjina in Dalmatien. лЙГАти, лижём, (зап.) vidе инјегати. айJEK, лијека, т. (јуж.) Sie 2Irgenet, Bag IrgenetАйжBA, f. (у Дубр.) беr ивxuf, pronunciatio mittel, medicamentum, remedium. Прије био (cf. личити):

мијек него ти запитао (одговоре жене, Ударн лижбу у граде,

кад носе (или траже) какову траву или и ту му дове ћевојке

друго што лијека ради, па ко запита; шта АйзАВАц, завца, т. беr gеter, qui lambit: Ja је то? нан што ће ти то ?). Нема ни од лhнијесам кусавац, него лизавац.

јека (или: за лијек), т. б. ни мало. АйзаЊЕ, n. Tаѕ gеtet, linctus, lambitus. АиЈЁМАЊв, п. (јуж.) баѕ ФФlagen, verberatio, йзАти, міжём, v. inpf. 1) Іeten, lambo. 2) ән- pertusio. же пламен, Кодеrn, lambo :

лиэЁМАТи, лијемам, y, impf. (јуж.) fФlagen, perИз ноздрва мавен пламен миже

tundo. лиздЁКАЧА, f. (у Боци) опреrача с дугујем | лйовн, лијена, но, (лијени, на, но) (јуж.) träge,

pecama, eine Art Schürze der Frauen, praecin- piger: Кад се мијен накани, сав свијет по

guli genus. айы, т. vіdе лисац.

айJBн, m, мјесто лијеност (да би се сложило AĤJ, adv. vide anx.

са дријем и дријен) у овијем ријечима: айJA, f. 1) һур. р. инсица. 2) (јуж.) vidе лијеха. „Ја кад виђех зелен дријен, предадох му мйә АЊЕ, п. 1) сав Фleiben wie ein ив, cir- вас мој дријем илцјен,” које угледавши cumreptatio vulpina. 2) vidе лиxање.

у прољеће први дријен с цвијетом рекне NÁJATH, nhâm, v. impf. umberschleichen wie ein (у Боци) онај који је рад да му се не дриFuchs, vulpino more circumreplo,

јемље онога љета.

пали.

Osus.

миёнити CE, ийјеним се, v. r. impf. (јуж.) бі, и меки: тврди се лик љушти скоре одder Trägheit ergeben, cesso.

мах како се кора скине с (липова) дрвеJÀJEHKA, f. (jym.) die Aufhängestange für die Wa- та, ако хоће да има мекога лика он кору sche u. dgl., suspensorium, cf. cpr.

метне најприје у воду те се кисели некомиэќност, лијености, f. (јуж.) бie Srägkeit, pi- лико дана, па онда с ње скида лик. с. лико. gritia.

лЙКА, f. 1) ein Stup in Wroatien: Да је майка анЈїніштина, f. (јуж.) бer 23renhäuter, dеѕіdi- колика је Мика. 2) Die Begent gifa, Lica

regio. . айлап, т. (јуж.) Jer Inwurf (d. 3. BeRebmg | айKAB, а, о, 1) н. п. кудјеља (кад није добро auf das Flechtwerk), illitus.

набијена или кад се гдјекоји струковн айJЕП, лијепа, по, (лијепи, па, пo, adv. лијепо, нијесу могли добро набнти), Баftig, corti

comp. hеашӣ, а говори се и љёвши, ака- cosus. 2) н. п. ротква, faferig, fafts, fibratus, што и љәшей и љёши на неким мјести- ликАР, ликaрa, m. (зап.) vide љекар. ма, као н, п, у Далмацији) (јуж.) fфün, pul-1 ликАРЕВ, а, о, (зап.) vide љекарев. cher.

ликАРИЈЕ, f. р. (зап.) vide љекарије. айлЁпити, яйјеним, v. impf. (јуж.) н. п., кућу, ликАРИНА, f. (зап.) vide љекарина. кошницу, апреrfеn, illino.

ликАРИЦА, f. (зап.) vide љекарица. милёпити CE, лијепим се, у. r, impf. (јуж.)| ликАРОв, а, о, (зап.) vide љекаров. kleben, adlinor, haereo.

АйКАРСкӣ, кa, кo, (зап.) vide

љекарски, АиЈЁльЁњЕ, т. (јуж.) ба 2Inverfen, illitus. яйко, т. vіdе айк : Веже лико на узицу, lebt AĖJENO, adv. schön, pulchre.

fnapp; опасати кога у мико, агт тафеп. милЁпост, лијепостн, f. (јуж.) (у Далм.) Sie |..нковит, а, о, (зап.) vide љековит.

Schönheit, pulchritudo, cf. benora. яйкcИЈА, f. (у Дубр.) vidе цијеђ: айЈЕР, т. (у Рисну) бie gilie, lilium, cf. бого- Нег узаврела қазан миксије родичино цвијеће, љиљан :

Па зове свекра да га измије Отирала лијером цвијећем

яйкЦЕ, т. (у Дубр.) vidе лихце: мӣЈЕРА, f. (у Дубр.) vide лира.

Врни микце, које пријед било мйәВРИЦА, f. dim. p. лијера.

әйкШАН, т. (у Далм.) vidе нишан. йJкс, т. (јуж.) 1) (у Херц.) бer 23alo, silva, лй. A f. (брезова нли трешњова) оно што

cf. шума, 2) (у Брдима) на кућн шљеме, се огули с брезове или с трешњове коре кључеви (рогови) и паузнице (жноке). 3) у као хартија. Лила има у себи смоле и моJaapy) das ganze Udergeräthe (rammt dem же горети као луч. Joche), aratrum et jugum : Heuto henta NE MÂIE, Schmeicheln und Streicheln, blan. изјело, па од нешта кости остале (припо- ditiae: све око њега миме миме. виједа се ушали да је казао некакав | айЉАК, љка, т. еіn fleiner penbaufen, foeni Херцеговац кад је видио у пољу лијес на acervus. Од откоса се купи снјено у лиљке, га неко запитао шта је то).

а од лиљака се граде навиљци. AHJÈCKA, f. (jyx.) die Haselstaude, corylus. айЉАН, m. (у Сријему) дie SagЫume, hemeлиётАЊЕ, n. (јуж.) Bas liegen, volilatio. rocallis fulva. Linn. AHJÈTATH, aÀjeħêm, v. impf. (jym.) hin und her- ANBAHA, f. ein Frauenname, nomen feminae. fliegen, volito.

айЉАНoв, а, о, ооп лиљан. АиЈЁХА, f. (у Ц. г.) Ваз 2jeet, lira, ef. лија. | Айм, Айма, м. ријека која тече из Херцего-АнЈЕЧАК, чка, т. hyp. р. лијек, и значи врло вине и утјече у Дрину (с десне стране)

мало, као лијека ради, н, п. спавао сам ин- код Вишеграда. cf. Перућица. јечак.

аймА, f. 1) (у Ц. г.) турпија за гвожђе, bie айJЁЧЕЊЕ, т. (јуж.) баѕ beilen, medela, sanatio. Seile, lima: Ударила зима на ацал. 2) (у илЁчити, лијечим, v. impf, (јуж.) beilen, me- Лици) vide пaвта, лама. • deor.

айман, лимана, т. бer 2Birbel, Vortex, ef, вир, АйлешницА, f. ријека која у Босанској поса- вилнман.

вини утјече у Босну с лијеве стране, ein | аймАЊЕ, п. (зап.) vidе лијемање. Fluß in Bosnien, fluvius Bosnae.

айMATи, лимам, (зап.) vidе лијемати. айJERE, п. (coll. јуж.) деr pajelbuft, cory- лимо, т. овако се звао знатни наш харамletum. .

баша и јунак који се пјева у народнијем айJ0, vidе лихо.

пјесмама, а у Боци се о њему нприповиАиЈдіEP, а, о, н. п. даска, врата, т. б. извр- једа. Ја мислим да је Лимо н Лимун

rhyra, geworfen (vom Holje), prosiliens. једно име и један човјек. Којн пјевају айк, т. (loc. айку) ) дав 2ngejiФt, vultus, cf. Мимо, они мисле на Мим, т. б. да је од ." лице. 2) (у Ц. г.) ликом н паликом ли- Лима (Мимљанин вли Полимац), и

чим се, cf. личити се. 3) пушка на ликове. може бити да му је то право презиме, әйк, ийка, т. (зап.) vide анјек.

на имуном да су га прозвали послије айк, т. бer 28aft, liber. Лик је у нас шврди у приморју. УБоци више Пераста (на

[ocr errors]

јужној страни) и данас се приповиједа за WymaA.) die Kamille, chamaemelum vulgare, једну кућу на заливу да је била кула Ли- cf. прстенак : ма харамбаше:

Докле косих траву милицу А не виде јаде испријека

липЉАН, m. поље у Косову, еіnе bене : Зла јунака арамбашу Мима -

УЛипљану да се састанемо аймов, а, о, бев Лимо:

айпьЁњЕ, п. (зап.) vidе лијепљење. Сто двадесет друга мимовије — липник, т. манастир у Турској Хрватској у аймӰн, т. ) Sie Citrone, limone, ital. il limо. нахији Крупској.

2) име нашега знатнога јунака и харам-тайпница, f. 1) (Турска) мала варошнца избаше, cf. Лимо:

међу Лознице и Њешнице. 2) (Влашка) На Мимуну састави нишане

Српско село (близу Турске Липнице). имуніда, f. Vie Simonate, aqua limonata. липниЧАнин, т. човјек из Липнице. аймёнов, а, о, бет Лимун gеbrіg:

айнички, кa, кo, pon Липница. Па он сложи пушку Лимунову липов, а, о, Linken-, tiliаgineus: Muloв чоайн, айна, но, (лёнӣ, на, но) (зап.) vide вјек, т. б. млак, лијен. лијен.

і лйноВАЦ, липовца т. 1) Ser #insenbonis, mel минив, а, о, (зап.) vide љеннв.

tiliaceum. 2) der Lindenstab, baculus tiliaлиниВАЦ, Айнӣвца, т. (зап.) vide љенивац. gineus. айнивиЦА, f. (зап.) vide љенивица.

яйпоВАЧА, f. ) беr fіnbenited, baculas e lіgno айнити CE, лінім се, (зап.) vidе лијенити се. tiliaceo. 2) у Јадру једно брдо н извор на минка, f. (зап.) vidе лијенка.

том брду : айност, айности, f. (зап.) vidе лијеност. A Кускију међу на засједу минути, линём, v. pf. (dim, b, лити) ein We= На студену воду Лиаовачу nig gießen, einen Guß thun, infundo.

NOBHHA, f. das Lindenholz, lignum tiliae. айнЦУРА, f. некаква трава што се једе од 1 липовица, f. у нахији Ваљевској код села трбуха, ©nian, gentiana.

Лубнңнћа поље, Пате eines Selbes in @ers Айнштина, f. (зап.) vidе лијенштина.

bien, campus quidam. айњ, т. (у Хрв.) некака риба (ваља да је липОРИчица, f. (зап.) vide љепорјечица.

мињак), eine Trt Sifф, piscis quidam. айпӧст, f. (зап.) vidе лијепост. лињак, m. Die Фleibe, cyprinus tinca L. липдта, f. (зан.) vide љепота. мињАЊЕ, п. ) дав Prgen, verberatio. 2) ба8 | липдтицА, f. (зап.) vide љепотица.

Офwinpen, to tасеѕсеrе. 5) as paaren, amis-| липдточина, f. (око Снња). sio pili.

яйпошETA, f. (зап.) vide љепоета. айњАТИ, њам, v. impf. 1) бнти кога, дерати, липсА, f. н. п. крава, која је готово липсала.

prügeln, verbero. 2) (у ц. г.) fəminsen, липсА, т. (ист.) vidе липсо. tabesco.

липсавањк, п. vіdе липсвање. мињАТИ СЕ, њам се, v. r. impf. jih bären, pilos липсавАти, липсавам, vidе липсиватн. amitto.

липсаниЦА, f. живинче које хоће да липше, лињАчит, m. dim. . лињак.

ein Thier, das dem Tode nabe, animal moriайп, т. (зап.) vidе лијеп.

bundum. яйп, айпа, по, (липи, па, пo, adv. лицо, сотр.|айпCATи, айншём, v. pf. perreten, mоrіоr : липши) (зап.) vidе лијеп.

Не мииши магарче, док трава нарасте. мЙПА, f. die ginse, tilia: Го као лица (ваља | липсйвањЕ, n. Bas Berreden, casus - pеcоriѕ.

да кад јој огуле кору луба или лика ради). липсвBATи, липсујем, v. impf. Ferreten, moайпAњ, пња, т. (у Дубр.) мјесец Јуниј, Ber rior. cf. липсавати. Juni, mensis Junius. . .

липсо, т. (јуж.) н. п. во, који је готово айпAP, Липара, т. брдо између. Јагодине и липсао. Багрдана.

липчия, т. vіdе хлипчић. липAA ӰР, липаћўра, т. бie Semen (fumpen), айпшAЊE, n. (зап.) vide љепшање.

die vom Kleide berunter hangen, laciniae: ÀUDIATH, mâm, (san.) vide benmath. висе липаћури.

24 : лЙРА, f. (у Боци) Reier, lyra, cf. лијера: мЙПЕН, т. некака риба у Србији по јужним Стојн цнлик мира и тамбура —

крајевима и у Херцеговинн, еіnе Irt Sifф, лЙРИЦА, f. dim. р. мира. piscis quidam.

LÂC, m. 1) der Fuchs (das Männchen), vulpes Айпик, липйка, т. бer Rincenwalo, silva tilia- mas, cf. лиј, мисац. 2) (зап.) vidе лијес. rum, tilietum (?)..

айСА, ft. 1) eine 23pe am &opfе bеr biere, maАйписка, f. 1) bie Otact Reipsis, Lipsia. 2) eine cula alba. 2) (зап.) vide љеса. Art Tuch, panni genus.

CACT, a, 0, $. 3. Pferd, das eine Bläße липити, липим, (зап.) vidе лијепитн.

bat, macula alba insignis. липити ск, айпим се, (зап.) vidе лијепити се. лислц, сцa, m. vіdе лис... айпица, f. 1) dim. Bаѕ ginoфen, tiliola. 2) (у лЙСАц, сцa, m. 1) ансаст коњ, bеr lapbеngft,

[ocr errors]

equus nota alba insignis. 2) планина у на- (лист, а, о, (у ц. г.) fфnel, celer, ef. брз : хији Катунској:

19 і 13- Лист, као зец; Лист као рт. Наврх Мисца високе планине — зное лисТАК, айска m. hyp. bag 23latten, folium. мЙСЕН, а, о, (у Сињу) pon pols, lіgneus, ef. JлистАЊЕ, n. Ba8 23latter:befommen, renovatio foлис, лијес:

liorum arboris.

пі Б.Е Начини јој месена носила 1 минаетін листати, там, v. impf. 23lätter befommen, fіф янсётина, г. (зап.) vide љесетина. Н. belauben, redeunt arboribus comae, frondesco: яйсИВАВА, f. (у Сињу) acanthopsis taenia Мисшај горо, кукај кукавицо, Agassiz.

Нек се чини ора за хајдуке АйсинА, f. мјесто у Пиви :

яйсТАТИ СЕ, там се, v.r. impf. н. п. инста се пнИ Ацијћа кнеза из Мисине

та, гужвача, fib blattern, in lamellas dissolvi. лисица, f. (рі. gen. лисица) :) Set Subв, vul- АйствЕ, f. pl. (зап.) vide љестве.

pes. 2) (у ц. г.) Лrt wеipe 28eintraube, uvае яйстинА, f. augm. D. нет, н, н. у купуса : genus.

нема главица, него све сама листина. 1 лисица, г. (зап.) vide љеенца.

листит, т. dim. p. нет. лисицк, лисица, г. pi. Бie pansfeffeln, pans: Jлйсто, (у Ц. г.) јфnell, celeriter : fchellen, Handeisen, manicae.

Мисшо пође тавници на врата лисичЕЊЕ, n. Bas Sub8fфwängen, vulpini doli листом, (у Ц. г.) vide листо: минг. et mendacia.

исшо.м Никац у Плужину дође — Айсичння, f. ) Bet Subsbals, pellis vulpina. J.листопад, т. ) (у Рату ниже Дубр.) лишће

2) (у Паштр.) vidе боражнна, нь са дрвећа, које се (онђе) купи и оставља, Айсичине, f. pl. augm. . лисице : Ні з 1 да се њиме гноје њиве и виногради, діе Ал' на руку тешке мисичине

von Bäumen abgefallenen Blätter, folia arboлисичити, чём, v. pf. fub6fфwanjen, vulpino ris delapsa. 2) (по зап. кр.) See Ottobet, menmore ago.

1111TH sis October. . лисичит, т. Bеr junge #ифs, catalus vulpinus. JлЙСТРА, Т.: лисичиЦА, f. dim. b. лисица.

А два мрка завијаше вука лисичэЁ ӧко, т. каже се као у шали за ду- А на десну лисшpy од истока Kat, scherzhaft für einen Dukaten.

лит, т. (у Ц. г.) vidе литица. яйсичJE ўхо, т. (у Ц. ғ.) некака трава, Лrt | АйТАЊЕ, п. 1) vidе блијање. 2) (зап.) vidе лиPflanze, herba quaedam.

јетање. яйсичJй, чја, чје, ифs-, vulpinus. Hн!" |АйтАР, т. 1) vidе личнна. 2) (у Далм.) око два айсичлӣ РЕп, т. (у војв.) бie Ratterwurs, прста широк нс пулијама од коситера наechium vulgare. .

шаран канш, којвјем се жене опасују (што яйсЈЕ, (по нcт, кр. Србије) vidе лишће: 1 |

је који дужи, да се више пута њиме опаСвеса јела пиеје опадаше

сати може, то је љепше). мЙСКА, f. ) ein 23latt (Raub), folium. 2) Die |айTATи, литам, v. impf. vіdе блијатн. т Н. Robrhenne, fulica chlaropus.

sйтАти, лhём, (зап.) vidе лијетати. Изімі: йскА, f. (зап.) vidе лијеска.

АйТЕРЕ, у овој законеци: Машере лишере ийскање, т. dim. E. лизање.

низ камење висјеле, нит се пекле ни ваийскАти, кам, v. impf. dim. E. лизати. І риле, сав свијет одраниле. 1. ніг. н. лисков, а, о, (зап.) vide љесков.

яйти, лијем, v. impf. (part. pass, инвен, љевен, йскова міст, f. (зап.) vide љескова маст. ан лит) gieper, fundo, lis re) 1 1 * йсковац, лйсковца, т. (зап.) vide љеско- | Айти, (зап.) vide љети. 94 9т.ғу(9і зія Б? вац.

литнЈА, f. (у војв.) bie Projeffiоn, See Bittgang, йскоВАЧА, Г. (зап.) vide љесковача.

umgang, pompa: данас носе лишију; иду с айсковина, f. (зап.) vide љесковина.

лишијом. виси од нега н. яйсHAT, а, о, belaubt, frondosus.

айтинА, f. (зап.) vide љетина. Айсник, т. (роп лист) еіn fаubfober, acervus aйтица, f. ein fteiler Selfen, praecipilium, cf. ramorum quercinorum cum foliis siccatis,

130 131 132 13 13 235яг 1 depascendus hieme a capellis.

Айтиште, п. (зап.) vide љетиште. яйсов, инсова, м. лисает пас, ein une mit | Айтни, на, но, (зап.) vide љетни.

einer Bläße, canis maculosus. найтнути, нём, y, pf. einen weiben Офip tbun, йст, т. (loe. листу) 1) дав 23latt, folium ar- caco molle.

boris, et libri. 2) лист јуфке, лист од ти- | Айто, р. (зат.) vide љето. jecra, ein Stück ausgewalgten Teig, massa ÀTOBÂHE, n. (3an.) vide serobake. farinacea diѕtеntа. 3) бie 20Забе, ѕurа. 4) яйтоВАТИ, тујем, (зап.) vide љетовати. На одоше (сви) листом, аlе іnѕѕеfammt: литовӣШТЕ, п. (зап.) vide љетовнште. Ајте лисшом у Бешницу б'јелу — і MÚTOHA, m. das Rind, oder auch der Mensdy, der 5) (у Дубр.) некака морска риба, 2rt Bee- einen Durchfall hat, dysentericus., '7

., . fisch, piscis genus.

АйтОРЁст, f. (у Загвозду) марва од онога ље.

[graphic]

лит.

чити.

та (н. п. јагањци, јарићн), bas Erzeugnif bеr | бу. За времена републике бно је одређен Haustbiere von einem Jahre, partus animalium човјек који је овако личио, н звао се здур. unius anni.

3) (у Ц. т.) крв на кога, т. ј. казати да ју Айтос, (зап.) vide њетос.

је он учинно (т.ј. убно човјека), bes Rottes Айтоску, (зап.) vide љетоске.

beschuldigen, caedis arguo. *) (3an.) vide nujeяйтошњй, ња, ње, (зап.) vide љетошњи. АйТРА, f. (pl. gen. литара) једна четвртина од личити CE, личим се, v. r. impf. ) feine Xoi:

oke, Gewicht und Maß, ponderis et mensurae [ette maфen, comer. 2) (у ц. г.) чеса, од чеgenus.

са, коrа, од кога, т. ј. одрицати се (н. п. АйТРЕЊАЧА (литрењача), f. ein Gefäр баѕ eine

кад ко учини крв, па га се родбина личн литра Бält, amphora антра-m capiens. да не ће за да знаи тако остане на мнАйТРИЦА, f. dim: р, литра.

ру од родбине убијенога), perleugnet, neАйтРосити, сим, v. pf. кога чera, (у Боци) be: go,

desero: Ликом н паликом личим се, freien, libero, cf. опростити:

ef.

одлика. С'јеку Иву око нora гвожђе

лЙчки, кa, кo, pon Анка. Те га једва гвожђа миашросше - айчњак, т. (у Рисну) тав капсtu, mantile, айтимиЦЕ, (у Рисну) н. п. ударити кога но- cf. убрус, пешкир.

жем лићимице, т.ј. ни оштријем нн телу- лишавање, т. баѕ lеttieren, spоlіаtіо. ћем, него пљоштимице, тіt bеm flaфet Ref= лишAВAТи ск, лишавам се, v. r. impf. (у војв.) fer, lamina (cultri pereutere).

verlieren, beraubt werden, entbehren, spolior: мих, аdv. (у Боци) vidе лихо.

зу, због њега мишавам се здравља. JÁXÂHE, n. das Paar oder Unpaar spielen. 16 MAJ, m. die Zitterflechte (Hautkrankheit), lichen АЙХАТИ ск, лӣхам се, у. r. impf. Paar сдеr un- (österr. der Zittericht). paar spielen, cf. ahxo.

VIAJEBA TPÁBA, f. die Krebsblume, heliotropiйхо, adv. ungeraбe, impariter: тако или лихо, um europaeum Linn.

gerade oder ungerade ? par impar? cf. Anx. ALIÀJHB, a, 0, mit der Flechte behaftet, lichene айхцє, т. (у горњ. примор.) dim. реп лице, lаbоrаnѕ. cf. ликце, лишце :

миниативити ск, вим се, v. r. impf. Жефten Врни лихце које ј' иријеа било

bekommen, lichene laboro. Велету сам на митце раздрла

лишалит, т. din. е. оншај. яйцE, п. 1) ба& Sefit, facies. 2) бie reyte бeite | айШАН, m. (у Подг.) vidе нишан: битн ли

des Tuches u. f. w., facies adversa panni, cf. шам. наличје. 2) лицем на Божић, на Ђурђев лишAHнти, ним, v. impf. (у Подг.) vidе ниша

дан нт. д., gerate, plane. айчанин, т. човјек из Анке.

лишAњЁЊЕ, п. vіdе нишањење. лЙЧАР, m. (у Ц. г.) на чему се ухваћена риба айнити, лішим, . pf. ) (у војв.) кога чега,

вуче за собом по води, еіnе ёфnur woran berauben, spolio. 2) не лишила те сабља, bie Fische gereiht werden, resticulus.

т. ј. не мимоишма те, не остао од њe, foll айчёЊЕ, п. 1) дав $rufen, praeconium. 2) да сіф treffen, assequi ; Лиши мене не моје ду

Toilettemachen, comtio. 3) (3an.) vide nuje. ше! т. ј. далеко од мене било! чење.

лишити ск, лёшим се, v. r. pf, чera, кora, be: айчина, f. ein sajttrid, funis e libro: вуче за raubt werden, verlieren, entbehren, privor, spoсобом личину. cf. конопац.

lior. . айчинАР, т. 3) беr 23aftfeiler, confector funiam лишиЦА, f. (зап.) vide .љешица.

e libro arborum. 2) који је заслужно личн-айшMA, befonvers, imprimis, cf. особито. hy, ein schlechter Mensch, nequam.

айшник, т. (зап.) vide љешник. айчиніш, т. vіdе личинар 2.

г. | Айнйков, а, о, (зап.) vide љешников. личиниЦА, f. dim, v, личина.

айшПЁ, (у Имоск.) für микше, сотр с. лип, айчити, чи, v. impf. коме штo, vidе долнко. І лиштак, лиштака, т. (занг.) vide љештак.

лишТАРКА, f. (заn.) vide љештарка. личити, личим, v. impf. ) кога, eines Boilette | лиштв, п. 1) (coll.) Bag Raus, folia. 2) (зап.)

тафет, como. 2) (у Дубр.) викати као те- vide лвјешће. . лал, н. п. кад ко што изгуби или нађе, aug: лишЦЕ, т. (у горњ, примор.) dim. E. лице : srufen, praedico, praeconian facio, evulgо. Умива се издава дивојка,

ндје је обичај кад ко што изгуби или на- Сину мишце кано жарко сунце ђе, да да слијепцу коју крајцару те викне ловдда, f. Die Refoe, atriplex hortensis Linn. по свијем улицама шта је изгубљено или | лов, лова, т. (loc. лову) ) tie age, venatio. нађено, и ако је што нађено, каже се гдје 2) das Wild, venatio. је, него онај чије је да дође и да донесе лдвАК, вка, т. dim. p. лов. биљегу (т. з. докаже) и да узме; ако ли је | адвАЦ, ловца, т. (gen. p. ловаца) ) ter Зая изгубљено, да донесе и да узме наљеж- деr, venator. 2) вода у Мојдежу у Боци. При

[ocr errors]

нити.

вати.

« PreviousContinue »