И погуби Другога Турчина Погоди га измеђ лопатица Не даде му тора отворити Погоди га међу лопашице, Изгорје му црне утробнце лопижа, f. (у Грбљу) земљан суд који се вјеша изнад ватре као котао, те се у њему јело готовн, cf, пињата. |ЛУБÈНИЧНИ, на, но, н. п. кора, ber 23afferme= лопити, пим, v. impf. in Wenge fließen, pro- лопуд, m. Snfel di Mezzo in Dalmatien. ЛОПУШАЦ, шца, m. (у Дубр.) некака трава, ЛӦТАР, тра, тро, (у Дубр.) vide тром. JÓTPA, f. (у BOJB.) die Leiter am Wagen, scala vehiculi. лоЋА, f. (у војв.) eine lieverlide Beibšperfon,| mulier ignava et immunda, лоЋИКА, f. (у Дубр.) ber Ropffalat, lactuca. Лӧъкав, а, о, welf, flaccidus, н. п. кад зелен| Добра коња а лоша јунака Да је мени и полоша вина лӳБ, m. 1) Die Winbe ber Häume, cortex. 2) у чизме око пете, bas Serfenleber, pars calcei posterior cortice muniri solita. луг, луга, m, vide пепео. мар. 2) (у шали) јарац (јер и он највише у лугу живи), {derzbaft für јарац. ЛУГОШКА, f. (у Барањи) vide логошка. луд, луда, до, (луди, да, до, adv. лудо, comp. луђи) 1) närrifd, demens. 2) thöridt, stultus. 3) н. п. дијете, а у приморју и паприке, зеље, т. ј. младо, зелено (паприке и зеље за пресаду), unreif, immaturus. 4) (у Дубр.) јело, крух, т. j. неслано, ungefalzen, insulsus. ЛУДА, f. bie &ýörin, stupida, stulta. ЛУДАИЈА, m. у пјесми мјесто луда: 1 А друго је лудени Никола лудило, п. bie Marrheit (objeftiv), dementia : ухватило га лудило, bie Marrheit bat ibn er= griffen (3. 23. nad einem intervallo lucido). лудити СЕ, лӱдим се, v. г. impf. fid narrifc ftellen, stultitiam simulo. лудо, adv. Vumm, stulte : Иди мудро, не погини лудо ЛӰДӦРИЈЕ, f. pl. bie Dummbeiten, nugae. лудост, лудости, f. (loc. лудости) 1) біе ba, cf. кумбара. 2) (у Ц. г.) vide топ: Не- лудовање, bie Marrentbeibigung, nugae, ineptiae. сретнога лубарда бије. ЛУДОВАТИ, Лудујем, v. impf. Marrentbei treiben, лубеница, f. bie Baffermelone, anguria, ober desipio. cucurbita citrullus Linn. ЛУБЕНИЧАР, m. 1) ber Baffermelonengartner unb Händler, qui angurias serit aut vendit. 2) der dergleichen gern ißt, amans anguriarum. ЛУБЁНИЧИЦА, f. dim. v. лубеница. лубÈничиште, п. ein efemaliger Sarten zu Bafsermelonen, hortus olim anguriis consitus, Thorheit, stultitia. 2) die Narrheit, dementia. ЛУБЕЊЕ, n. bas fid narrifd=ftellen, simulatio stul titiae. лӰжан, а, о, afdig, cinerosus, cf. пепељав: Опрћно усну као лужан бубрег. ЛўЖАНИ, m.pl. приповиједа се у Брдима да] ЛӰКОВАЧА, f. кукурузница умијещена хладном водом с перима од црнога лука (cf. хладњача), eine Urt Rufuruzbrot mit 3wviebel, panis e zea allio conditi genus. су онамо у некањоме пољу, које се зове Бритвићи, негда сједили Лужани, којн cy се између себе поклали и затран и раселили: Да ћемо се поклат' ка' Лужани. | луковӣ, ва, во, н, п лијеха, градина, Caud), Ондје се и сад знају зидине од кућа, а мраморје гдје се год онуда нађе у планини, зове се Лужанско мраморje. cf. Бритвићи. ЛУЖАНСКИ, ка, ко, ef. Лужани. allii. ЛУКОВИНА, f. кад се скану главице с вијенца, па оно што остане. ЛУКОВИЦА, f. ein bölzernes Gefäg um laud zu stossen, mortarium ligneum comminuendo allio. ЛужаЊ, жња, m. (у Ц. г.) као дивљи лук, Urt|лула*, f. (pl. gen. лула) 1) bie feife zum Haus Lauch, allii genus. лужење, п. бas Caugen, lixivii infusio. ЛУЖИНА, f. augm. v. луг: Онда јунак у лужини викну : -- И ти њуши кроз лужине крвцу лужити, лужим, v. impf. н. п. кошуље, пређу, laugen, aušlaugen, lixivio imbuo, ЛУЖНИЦА, f. (у Сријему) vide парионица. ЛУЖНИЦА, f. (у Барањи и у Сријему) vide пијаница: он је велика лужница. ЛУЖНИЦА ПЕПЕЛУЖНИЦА, f. Wenbröbel, puella favilla plena, cf. пепељуша. ЛУЖНИЦА, f. ријека у Србији која утјече у Мораву под. Пожегом, ein Kluß in Serbien, fluvius Serbiae. den, fistula fumatoria. 2) казанска, Vie öýге beim Branntweinbrennen, fistula vini ustorum, cf. лулић. 3) као ћурчијнски напрстак (који је шупаљ са свијем) само мало подеб ље и потеже: Већ потеже троструку канџију, Три су на њој луле од тумбаку — ЛУЛЕЏИЈА*, m. ber erfertiger ber луле, fistu- лулин, лулића, m. (у Сријему) vide лула 2. ЛЎЛИЦА, f. dim. v. лула. ЛУМБАРДАЊЕ, n. bas dießen mit Geuergenebren, ЛУМБАРДАТИ, дам, v. impf. (у примор.) метати ЛУНТА, f. Wrt Ranonen, tormenti bellici genus : ЛӰЊА, f. eine ert Sogel, avis genus: лӰЊАВ, a, o, mit vorbängenbem Ropfe, demis- ЛУЊАЛО, n. који се луња. лk, m. der Lauch, allium: 1) 6jелн, der KnobлýнÂшε, n. das Gehen mit vorhängendem Kopfe, laud, sativum, 2) црни, біе 3wiebel, сера. лук, m. 1) bei ber Miftole unb Glinte, bie Žeber, elater. 2) (у Дубр.) колач (као мјесец) којн се о божићу даје служитељима и кад ко zo incedere capite demisso. Imit vorhân: gentem Ro= .. pfe geben, incedo capite demisso. лna, f. das Schlagen, Klopfen, pulsatio. лупаЊЕ, п. баз Rlopfen, pulsatio. |ЛУПАР, лупара, m. (у Дубр.) 2rt 2uftern, ostreae genus. ЛУПАРАЊЕ, n. vide лупање. ЛУКАВИЦА, f. планина или управо равнина с брдељцима између Никшића и Бјелопавлuha, Name einer Gegend, regionis nomen. ЛУКАНСТВО, П. (bie liftigteit, dlaubeit, dolo-|лупкж, m. (особито по југоз. кр.) бег Dieb, ЛУКАВІЦТИНА, f. sitas, calliditas. ЛУКАРИЦА, f. (у Ц. г.) пита с луком, Hrt Ru= chen mit Lauch, placenta allio condita. ЛУКАЦ, кца, m. dim. v. лук. ЛУКИЈЕРНАР, Јернара, т. (у Дубр.) као свијет-] њак у којему мјесто свијеће гори зентин, bie Dellampe, lucerna. луко, m. vide Лука, луков, а, о, н. п, цвијет, перо, ф-, allii. fur: Пригода чини лулежа. cf, крадљивац, лопов, рсузин, ЛУПЕЖИЦА, f. bie Diebin, fur: А заове: лупенице ЛУПЕШКӣ, ка, ко, biebifd, furum. лупЕШТИНА, f. (у Боци) Diebftaßl, furtum. ЛУПИЈА (бресква), f. (у Дубр.) бресква која се да расцијепити, cf. глођва. лупити, пим, v. pf. auf etmas los clagen, percutio. ЛУЧЕ, чета, n. dim. v. лутка (in Matica 25e= nennung der Geliebten) : Сиђи с дуда луче моловано ЛУЧЕВ, а, о, Rien-, Göbren=, pini silvestris. ЛУЧЁЊЕ, п. 1) бas Bürgen mit Snoblaud, alliatio. 2) (у Сријему) vide паче (питије). ЛУЧЕЊЕ, m. bas 2bfonvern, separatio. ЛУЧИНАЦ, ЧИица, m. vide лучинштак. лучин дӑн, m. ber Zag be beil. Rufas (ben is. Dftober), dies S. Lucae festus. У Херцеговини на некијем мјестима на Лучин дан подрани домаћин у тор те гледа како му стока лежи: ако је подавила ноге пода се, онда веле да ће бити зла зима и година, ако ли је ноге опружила, онда веле да ће бити добра и зима и година. лучинштак, m. ber ben 5. Cufas um Paušpa= trone bat, cliens S. Lucae. лучити, лучам, v. impf. н. п. јагањце од оваца, abfonbern, separo. liare. лукум*, m. ein Minbemittel (Ritt) von Baum=|лучити, чим, v. impf. mit neblaud würzen, alwolle, ungelöschtem Kalk und Del bei Wasserleitungen u. dg., maltha. ЛУЦКАСТ, а, о, vide сулудаст. ЛУЦПРДА, f. ein bummes Grauenzimmer, mulier stulta. лӯч, луча, m. ber Rienfpann, taeda, cf. зубља Ал ми волиш лучем свијетлити ЛЎЧА, f. vide зрак. : лучиЋ, m. dim. v. лук. Лучка, f. (у Хрв.) цјепчица којом се свијетли као лучем, ein pann um ju leudten, taeda, cf. луч. лучий, на, но, н. п. лијеха, Caud, allii. лучњак, m. ber Rnoblaudgarten, hortus allio consitus. Лучан, а, о, mit Knoblaud gewürzt, conditus allio. Лушки, ка, ко, (у Паштр.) н. п. дрво, т. ј. ЛЎШТИЦА, f. општина између Котора и мора близу Кртола, eine Drtfdaft in Бока. ЛӰШТИЧАНИН, m. Giner Луштица. БАГА, f. (у војв.) ber canbfled, labes, macula. |ЉЕВАНСКИ, ка, ко, von Лијевно. љаљак, љка, m. (у Ц. г.) некака трава, која љевање, m. (јуж.) vaš ießen, fusio. је округла у земљи, Urt Pflanze, herba quae- љЁВАТИ, вам, v. impf. (јуж.) gießen, fundo, cf. dam. лијевати. ЉЕ, eine Merftärfung ber Berneinung, fortioris| љЁВИШКИ, а, о,: Уз Љевишке подагнаше стране ЉЕВОРЕЧАНИН, m. човјек из Лијеве ријеке. ЉЕВОРУК, а, о, (у Грбљу) који лијевом руком радн, ber Rinfler, qui sinistra manu utitur pro dextra. cf. љевак, шуваклија. У Грбљу кажу да је оно свако чељаде које је љеворуко, мати први пут задојила лијевом сисом и за то се онамо жене врло чувају од тога. БЁВЧИЋ, dim. v. лијевак. ЉЕВШИ, ша, ше, (adv. левше) мјесто љепши (comp. v. лијеп): Соколовићу, најљевши тићу И они му љевше прифатише lurnum. љЕСТВЕ, f. pl. (јуж.) (у Барањи) bie Reiter, sealae, cf. мердивене, стубе. ЉЕКАРЕВ, а, о, vide љекаров. АЛИМНИМИ. Љесковина, f. (јуж.) bas Safelbol, lignum coЉЕКАРИЈЕ, f. pl. bie Urzeneien, medicamina. ЉЕКАРИНА, f. (јуж.) ба Speilgelo, bie ebab des Arztes, pecuniae medico debitae, merces medici, ef. хеђимштина. 100 ли задат ЉЕКАРИЦА, f. (јуж.) bie Speilerin, medica (mulier). љЕКАРОВ, а, о, (јуж.) ber Urztes, medici. ЉЕКАРСКИ, ка, ко, (јуж.) ärztlid, medicus. љековит, а, о, (јуж.) beilfam, medicus. ЉЕЉЕН, m. (у Херц.) vide јелен: Ак удара ђетељином травом, То је, вуче, од љељена крвца ЉЕЉЕНА, f. (у Херц.) vide Јелена. љиљенко, m. hyp. v. љељен: Ђе господа пију вино ладно, Љељенко им уз кољено шета љёмёз, m. vide притисак. ЉЕМЕЗЈЕ, n. coll. v. љемез. љёмЕш, m. (у Ц. г.) vide jемјешнем видим љенив, а, о, (јуж.) vide лијен, ол не опри ЉЕНИВАЦ, Љенивца, m. (јуж.) ber Žaulenger, desidiosus, piger. Pays, broil oaNE 2 ЉЕНИВИЦА, f. (јуж.) bie Faulengerin, pigra. ЉЁПАВА, f. Grauenname, nomen feminae. љети, adv. (јуж.) im Sommer, aestate. ЛЕТНИ, на, но, (јуж.) Sommer-, aestivus. БЕТО, П. (pl. gen. љета) (јуж.) 1) ber Sommer, ЉЕТОВАТИ, тујем, v. pf. u. impf. (јуж.) über= љЁТОВИШТЕ, n. vide љетиште. ЉЕПОРЈЕЧИЦА, f. cin berestes Frauen immer, elo-окк, (јуж.) biefen Sommer, hac aestate. quens: Љепорјечица ли је она, исукала би човјеку и цријева. ЕПОТА, f. (јуж.) bie dönbeit, puleritudo. ЉЁПОТА, m. име волу, Ddfenname, nomen bovi indi solitum. ЉЕПОТИЦА, f. 1) eine фöne unò ein döner, Штогођ сунце обасја земљице 2) ein Mäò епname, ben bie dywiegertodyter љёпчиЋ, m. vide хљепчић. љепшаЊЕ, п. (јуж.) баз Merfdönern, exornatio. БЁСА, f. (јуж.) bie Pritfde, gledte, crates. љётошњи, ња, ње, (јуж.) von biefem Sommer, hujus aestatis. Љеши, ша, ше, (по југоз. кр.) мјесто љепши (comp. v. лијеп): Све по избор лешу од љешије — љЁШИЦА, f. dim. v. лијеха. ЁШНИК, m. (pl. gen. љешника) (јуж.) 1) bie Safelnuß, nux juglans: Два љешника ораху су војска. 2) (у Боци) vide љијеска. ЉЁШНИКОВ, а, о, 1) н. п. љуска, von Safelnuß, nucis juglandis. 2) (у Боци) vide љесков. ЉЁШНИЦА, f. 1) вода која утјече у Шибенац, Hame eines lußeš, fluvii nomen. 2) варошица наврх Мачве близу Јадра и Дрине, Name eines Städtchens, nomen oppidi. 3) Бегова Љешница, село у Јадру, Rame eines Dorfes, pagi nomen. ЉЁШНИЧАНИН, m. (pl. «Бёшничани) Çiner von red-[љЁШНИЧКИ, ка, ко, уоп Љешница. ЉЁСИЦА, f. 1) dim. v. љеса. 2) (у Паштр.) у ноге против табана а у руке против длана, die Oberhand, der Oberfuß, Oberrist, Spann, convexum pedis, dorsum pedis et manus, cf. грана. љесков, а, о, (јуж.) von Safelfols, colurnus. ЉЕСКОВА МАСТ, f. bie Safelfalbe (Prügel, dyläge), unguentum viteum (i. e. verbera): лескова је маст чудотворна. ЉЕСКОВАЦ, овца, m. (јуж.) ber Safelftab, bacu lus colurnus. ЉЕСКОВАЧА, f. (јуж.) ber Safelftod, baculus co lurnus. љештік, љештака, m. (јуж.) ein Safelbuf, coryletum. ЉÈШТАРКА, f. (јуж.) баз Safelfußn, tetrao bo nasia Linn. љиг, Љига, m. ријека у Србији (тече између нахије ваљевске и Биоградске), ein Fluß in Serbien, fluvius Serbiae. ЉИЉАК, љка, m. i) (у Дубр.) слијепи миш, bie Glebermaus, vespertilio. 2) (у Сријему) онолико сијена колико се може вилама у једном бацити н. п. на пласт кад се снјено дјене. љиљан, m. bie Cilie, lilium, cf. богородичино Љиљан горо љиљанова! Љиљан-горо љиљанова ЉИЉАН-ЛИСТАК, ска, m. (ст.) Љиљан-горо љиљанова Дер подигни љиљан-лисшак ЉИЉАНОВ, а, о, Vilienz, lilii : Љиљан-горо љиљанова! Дер подигни љиљан-листак ьòк! sagt man zum Kalbe, indem man es abtreibt, vox separantis vitulum a vacca.laun ЉӦКАЊЕ, п. баз љок fagen (inbem man bаѕ Kalb abtreibt). ОКАТИ, кам, v. impf. baš Ralb abtreiben, 3. 23. beim Melken, separo vitulum a matre. љонач, љокача, m. 1) дрво што се теле љока, кад се крава музе, дав (bölzerne) Berfzeug, um das Kalb abzutreiben, instrumentum abigendi vitulum. 2) (у Хрв.) vide приљубак. ЉОКЕ! vide љок. љӧкнути, нём, v. pf. cinmol љок fagen u. f. No. љопити, пӥм, v. pf. као ударити здраво, fdlagen, percutio: ако те љопим! ЉОСКАЦ! Н. П. кад ко падне, Wort einen Fall zu bezeichnen. љӧснути, нём, v. pf. mit Kraden fallen, fragorem edo cadens. љӧхав, а, о, (у Дубр.) frånflid, valetudinarius, cf. слаб, болешљив. ЉУБА, f. (voc. љубо)) (ст.) біе Battin, conjux : ЉУБАВ, f. bie liebe, amor: учини ми љубав ЉУБАЗНИЦА, f. Sie Beliebte, amasia. Љувимнй, а, о, lieb, geliebt, dilectus: пољу које се С такијем се Вилип не братими, Већ такијех вјерне љубе љуби 3) lieben, amo: Чудна чуда Пивљанина Баја, ЉубиЋ, Љубића, m. брдо у нахији Рудничкој према Чачку. ЉУБИЦА, f. 1) Frauenname, nomen feminae. 2) vide љубичица: Љубица је сама рекла Да је први цв’јет од љета — По другу ружице 3) (у Боци) трава маца, којом се кошнице мажу, melissa officinalis, cf. матичњак: На љубицу мајко, У свој домак мајко! (говори се роју). љўБИЧАСТ, а, o, veildenblau, violaceus. ЉУБИЧИЦА, f. (у Сријему и у Бачкој љубичиya) das Veilchen, viola (viola odorata Linn). ЉУБИША, m. Wannšname, nomen viri. ЉУБИШЊА, f. adj. планина између Лима и Tape, Name eines Berges, montis nomen. ЉУБЉАЈ, љубљаја, m. (у Далм.) морска риба, која се Талијански зове bancino, Wirt ee= fifd, piscis quidam marinus. ЉУБЉЕЊЕ, п. 1) бas Rüffen, osculatio. 2) bas Lieben, amor. ЉУБНУТИ, нём, v. pf. dim. v. пољубити : Љубну је једном и другом — annšname, nomen viri. љубов, f. vide љубав. ЉУБАЗНОСТ, љубазности, f. bie gieblicfeit, sua- ЉУБОБРАТ, m. vitas. ЉуБАК, љупка, пко, lieblid, amabilis. љувежљив, а, о, (у Дубр.) liebeboll, suavis. ЉУБОВАН, вна, вно, vide љубаван, ЉУБОВИЋА, f. ријека у нахији Сокоској, утјече у Дрину. ЉУБОВНИК, m. (по Крајини Неготинској; а Власи онуда кажу јубовник) ber eliebte, amasius. ef. љубавник. ЉУБОВНИЦА, f. (по Крајини Неготинској; a Не ће Пуљо гроша ни дуката, |