Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

и погуби другога Турчина

УБЁничнй, на, но, н. п, кора, Ser 2BaTerme= Погоди га измеђ лошашица

[one, anguriae: подметнути коме лубеничНе даде му тора отворити

ну кору под ногу, т. б. преварити га. Погоди га међу лошашице,

ЛУБИНА, f. (als augm. p. луб) на тијелу људИзгорје му црне утробнце —

cкoмe или каке животиње оно гдје су цриадпиЖА, f. (у Грбљу) земљан суд који се јева и цингерице, деr Kumpf, truncus : уда

вјеша изнад ватре као котао, те се у њему рио га батином уз лубину, т.ј. по леђима јело готови, cf. пињата.

нли по ребрима или по трбуху. У печена адпити, пин, v. impf. in Эгеngе fliepen, pro- бравчета цијела лубина зове се бошарија.

fluo : крв му из ноге све моии колико се лувњАЧА, f. кућа, или колиба, покривена лупосјекао, cf. шикљатн.

60m, eine mitBast gedeckte Hütte, casa libro tecta. лопов, лопова, m. vіdе лупеж. У Србији су се лў БУРА, f. ein Gefap pon Baumrince (G. 25. für

од прије лопови звали они лупежи који обн- Wirfфеn, Crpbeeren), vase cortice, ef. крбуље.
јају зграде те краду, или који ударају на ЛУГ, m. 1) беr Pain, lucus. 2) (у Ц. г.) vidе рит
људе у кућама нян у пољу те их харају а (по блату).
нијесу прави хајдуци; тако н. п. онај који лӯГ, лўга, m, vide пепео.
украде јаре или макар коња н вола није) лӯГАР, лугaрa, m. ) (у Далм, и Хрв.) vide шу-
лопов, него само рсузин или крадњивац, мар. 2) (у шали) јарац (јер и он највише у
као ни хајдук, који човјека на кући или лугу живи), fфеrshaft für japaц.
гдје у пољу похара.

ЎГоШКА, f.. (у Барањи) vidе логошка. лоповскӣ, кa, кo, vidе лупешки.

ЛӰд, лўда, до, (лудӣ, да, до, аdv. лудо, соmр. адпТА, f. (у војв.) Оer 23ai, pila.

nyhâ) 1) närrisch, demens. 2) thöright, stultus. лоптицА, dim. p. лопта.

3) н. п. дијете, а у приморју и паприке, АдПУД, m. Snfe! di Mezzo in Dalmatien.

зеље, т. б. младо, зелено (паприке и зеље ідпЎХ, лопуха, т. (у ц. г.) pie #lette, lappa, за пресаду), unreif, immaturus. 4) (у Дубр.) cf. комодљнка.

јело, крух, т. і. неслано, ungеjаljen, inѕulsus. адпУШАЦ, шца, т. (у Дубр.) некака трава, АЎДА, f. Die sbürіn, stupidа, stulta. eine Art Pflanze, herba quaedam.

ЛУДАИЈА, т. у пјесми мјесто луда: лопЎНА, f. (у ц. г.) augm, р, лопух.

А некмоли ова мудаија OT, m. das Loth, semuncia.

Једно беше лудаија інвко лотАР, тра, тро, (у Дубр.) vide тром. АУДАЈА, f. (у Сријему) vide бундева. бтињА, f. Sеr офти, рie gieberliФЕeit, igna-1 мӯдак, мудака, m. Ber gbor, stultus. via, negligentia.

АУДАН, а, о, аlѕ dim. р, луд : AÓTPA, f. (y Boj.) die Leiter am Wagen, scala Жесток ли је мудани Јоване vehiculi.

АУДАНЦА, m. uno f. vіdе лудак, луда. ябъA, f. (у војв.) eine lieberliфе 28eibperjon, АУДАРА, f. (у Срнјему) 1) vidе лудаја. 2) неmulier ignava et immunda.

кака гљива, Гrt Офтатит, fungi genus, лдъИКА, f. (у Дубр.) Ser Ropfjalat, lactuca. АЎДАЧАК, чка, чко, dim. p. луд: потKA, f. (у војв.) vidе моћа.

Кад сам била лудачка код мајке адъКАВ, а, о, wеlf, flaccidus, н. п. над зелен | АУДАЧИНА, f. augm. р, лудак.

лист ду вана на сунцу постојн, онда, по- | АЎДЕН, а, о, vidе луд: стане лоћкав, док се не осущн,

А друго је аудени Никола Jõbi, a, e, unglücklich, schlecht, miser: Aba noua AYAHAO, n. die Narrheit (objektid), dementia : избнше Милоша (ne Herculus quіdеm ad- ухватило га лудило, bie arrbeit bаt ibn erversus duos), cf. phab :

griffen (f. B. nach einem intervallo lucido). Добра коња а лоша јунака

ЛУдити ск, лӱдим се, v. г. iвipf. ф narrif) Да је мени ниoлoша вина

stellen, stultitiam simulo. aỘB, n. 1) die Rinde der Bäume, cortex. 2) y 1940, adv. dumm, stulte : чизме око пeтe, pas Serfenlever, parѕ calcei

Иди мудро, не погини мудо posterior cortice muniri solita.

Јеси мудар, ал' бесједнш мудо У ВАРДА, f. 1) бie 23ombe, globus ferreus, bom-АЎДов, лудова, т. vіdе лудак. ba, cf. кумбара. 2) (у Ц. г.) vidе топ: Не- лудовањЕ, pie Tarpentheiligung, nugae, ineptiae. сретнога мубарда бије.

ЛУДдвати, мўдујем, v. impf, tаrrеntbei treiben, ЛУБќница, f. Die 28afTermelone, anguria, pper desipio. cucurbita citrullus Linn.

..ЎДӧРИЈЕ, f. pl. bie Риттbeiten, nugae. УВЕННЧАР, т. 1) Ber 28affеrmеlоnеngаrtner ить лўДост, лудости, г. (Іос. лудостн) ) bie

Händler, qui angurias serit aut vendit. 2) der Thorheit, stultitia. 2) die Narrbeit, dementia. dergleichen gern ißt, amans anguriarum. МУБЕЊЕ, n. as ji, пirrifф:telen, simulatio stulУ БЕничицА, f. dim. p. лубеница.

titiae, Лувќничиште, n, ein ehеmаliger (Barten gu 23af: лӯЖАН, а, о, ајфія, cinerosus, cf. пепељав:

fermelonen, hortus olim anguriis consitus, Опрћно усну као мужан бубрег.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

па оно што остане,

ЎЖанн, т. р. приповиједа се у Бранма да мўкоВАЧА, f. кукурузница умијещена хладном

су онамо у некадоме пољу, које се зове - водом с перима од црнога лука (cf. хладБритвићи, негда сједили Лужани, који Haya), eine Art Kukuruzbrot mit Zwiebel, paсу се намеђ, у себе ноклали и затран и ра-| his ezea allio conditi genus. селили: Да ћемо се поклат” ка” Лужани. | лўковӣ, ва, во, н, плијеха, градина, gauф-, Ондје се и сад знају зидине од кућа, а мра

allii. морје гдје се год онуда нађе у планини, лӰКовинА, f. кад се скину главице с вијенца, зове се Мужанско мраморје. cf. Бритвићң.

ЎковицА, f. ein bölgerneg Sefäp um gаиф ҳи аўЖАНскӣ, кa, кo, ef. Лужани.

stoffen, murtarium ligneum comminuendo allio. аўiKAњ, жња, m. (у Ц. г.) као дивљн лук, 2rt aЎЛА", f. (pl. gen. лӯла) 1) бie Pfeife sum ЭХаця Lauch, allii genus.

феn, fistula fumatoria. 2) казанска, pie Röbre лғЖЊЕ, т. дав gaugen, lixivii infusio.

beim Branntweinbrennen, fistula vini ustorum, АЎ ЖИНА,

f.
augm. p. луг:

cf, лулић. 3) као Ћурчијнски напрстак (коОнда јунак у мужики викну:

јн је шупаљ са свијем) само мало подебПогибо ти данас у дужини

ље ипотеже: Ајде летн кроз јелове гране

Већ потеже троструку канцију, и ти њуши кроз мужине крвцу

Три су на њој луме од тумбаку — лёжити, лӱжим, y, impf. н. п, кошуље, пређу, лулЁтин А, f. augm. p. лула. laugen, auslaugen, lixivio imbuo,

ЛУЛќЦИЈА“, т. деr ѕеrfertiger Ser луле, fistuмӯжница, f. (у Сријему) vide парионнца. larius. Аў жницА, f. (у Барањи и у Сријему) vide пн-1 лўлин, лулића, m. (у Сријему) vidе лула 2. јаница: он је велика лужница.

АЎЛИЦА, f. dim. D. лула. лужницА ПЕПЕлжница, f. ifbenbrübel, puella | АУМБАРДАЊЕ., в. Sas Офiepen mit Neuergewepren, favilla plena, cf. пепељуша.

jaculatio. лужница, f. ријека у Србији која утјече | УМБАРДАти, дам, v. impf. (у примор.) метати

Мораву под. Пожегом, ein Stup in @erbien, пушке, fфiepen mit Seuergewepren, jaculor: fluvius Serbiae.

Па с отоле поднгосмо мајко їжЊА, f. кад се муже кошуље, н. п. сваке Пјевајући и лумбардајући лужње, bag gaugen, lixivii infusio.

AỹHTA, f. Art Kanonen, tormenti bellici genus: АЎ жЊАКА, f. ) eine 2Гrt &іфе, quereus genus. Отпуцују наоколо лучше

2) (у Шапцу) дебела крпа што се меће на-лУНЦУПА, f. vide цопа. врх парноннце.

лӰЊА, f. eine Frt Bogel, avis genus : лузи, т. pl. (р, луг) села у равни на десној Дође луња, однесе га

страни Лима прена Ђурђевнјем ступовима, лўЊАВ, а, о, mit porbаngеnует Ropfe, demlseine Gegend im südlichen Serbien, regionis so capite.

луњАло, т. који се луња. лїк, m. Ber gаиф, аllіum: ) бјели, беr Snob- 1 мўњАЊЕ, n. Sas Seben mit porbängenjem Ropfe,

Таиф, sativum, 2) црни, бie Зwiebel, сера. incedere capite demisso. АУК, m. 1) bei Ser Tiftyle uno Slinte, bie Xeber, луЊАТи, луњам, v. impf.

mit vorhän: elater. 2) (у Дубр.) колач (као мјесец) ко- луњATи се, луњам се, v. г. impf. Jлепбет Ro= јн се о божићу даје служитељима и кад ко pfe geben, incedo capite demisso. што донесе са села.

IŠTIA, f. das Schlagen, Klopfen, palsatio. , ЎКА, f. ) Sie 2Tue, pгatum pone flamen. 2) (у при-1.УПАЊЕ, n. Sas &topfen, pulsаtiо. mop.) der Hafen, portus,

МУпАР, лупара, m. (у Дубр.) 2Гrt 2uftern, ostreae ЛУКА, m. Ruћав, Lucas.

genus. ЎКАВ, а, о, liftig, fФlau, callidus: лукав као | ЛУПАРАЊЕ, n. vіdе лупање. лисица,

УПАРАТн, рам, vidе лупати. лўКАВИЦА, f. планина или управо равнина слЎПАТАК, тка, m. ein Firet, ascia.

брдељцима између Никшића и Бјелопав-1 ..ЎПАти, лупам, v. impf. flopfen, pulso : лупати

ruha, Name einer Gegend, regionis nomen. којешта, т. б. говорити, Srefфен. АЎКАВство, п. die Listigkeit, Schlaubeit, dolo- Nýnek, m. (oCOOHTO 110 jyros. kp.) der Dieb, АКАВіцтнНА, f.jsitas, calliditas.

fur: Пригода чинн мушења. cf. крадъliАЎКАРИЦА, f. (у ц. г.) пита с луком, 2Irt &u= вац, лопов, рсузин,

chen mit Lauch, placenta allio condita. | АЎпкжица, f. Die Diebin, fur : АЎКАЦ, кца, т. dim, p. лук.

А заове: луйежице ЛУКНЁРНАР, јернара, m. (у Дубр.) као свијет-| АЎпкшки, кa, кo, biebifф, furит.

њак у којему мјесто свијеће гори зентни, лёпкитина, f. (у Боцн) Diebitabl, furtum. die Dellampe, lucerna.

| УпнЈА (бресква), f. (у Дубр.) бресква која се яўко, m. vіdе лука,

да расцијепитн, cf. глођва. аўков, а, о, н, п, цвијет, неро, ?аиф, allii. AŠTUTH, ILÂM, V. pf. auf etwas losschlagen, percutio.

nomen.

ТЎЛКАЊЕ, n. dim. p. лупање.

ЎЧЕ, чета, п. dim. . лутка (in SatfФға 23e= -ТЎПКАТи, кам, din. р, лупати.

nennung der Geliebten): МУПНУти, нём, vide лупити.

Сиђи с дуда муче моловано чўпогЛАВ, т. планина у Ластви Озринићкој: лучкв, а, о, Sien-, Süprene, pіnі silvestris.

Кад дођоше у Муноглав тврди - ЯЎЧЁњЕ, п. 1) Sa8 2Bürgen mit Rnoblau, alliaАЎТАВ, а, о, (у Боци) vidе бљутав.

tio: 2) (у Сријему) vide паче (питије). ЛӰТАЊЕ, п. vіdе врљање.

ЛУЧЕЊЕ, m. Вав 2ъfoncern, ѕераrаtiо. ЛӰTATи, лутам, vidе врљатн.

МУчинАЦ, чинца, т. vіdе лучинштак. АЎТКА, f. Die Puppe, papa, popula.

лъчин дан, т. бer Sag peg beil, gutag (Ben 18. AÝTO, m. ein Mannsname, nomen viri :

Oktober), dies S. Lucae festas. Y XepueroМлади Мушо на млади Тодоре

вини на некијем мјестима на Лучин дан подЛӰТОР, т. vіdе Луторан.

рани домаћин у тор те гледа како му стоЛУТОРАН, Луторана, m. Ber gutheraner, Luthe- ка лежи : ако је подавила ноге пода се, ranus.

онда веле да ће бити зла зима н година, 1yTÒPÄHKA, f. die Lutheranerin, Lutherana. ако ли је ноге опружила, онда веле да ће АУТОРАнскӣ, кa, кo, Tutherifф, lutheгария.

бити добра и зима н година. ..ТРИЈА, f. (у војв.) Vie gotterie, alea sortium: лучинитік, т. беr bеn 5. Rutas zum бацвраг

узмндер се у памет, јер ћеш сад извући trone hat, cliens S. Lucae. мушрију, т. б. зло ћеш проћи, бићеш | Учити, лучим, v. impf. н. п. jаrањце од овабијен.

ца, abfonsern, ѕераrо. літум”, m, ein Binsemittel (Ritt) von Baum: Для чити, чём, v. impf. mit Snobaum mйзеп, al

wolle, ungelöschtem Kalk und Del bei Wasser- liare, leitungen u. dgl., maltha.

ЛУчит, т. dim, p. лук. аўцKACт, а, о, vide сулудаст.

ЛУчиЦА, f. dim. р, лука. ЎЦПРДА, f. etn биттes $rauengimmer, mulier |ўчка, f. (у Хрв.) цјепчица којом се свијетstulta.

AH kao nyuem, ein Spann um zu leuchten, ЎЧ, лўча, м. Оer Riеnјран, taeda, ef. зубља:

taeda, ef. луч. Ал мн волиш мучем свијетянти

лучни, на, но, н. п. лијеха, 8аиф, allii. мӯЧА, f. vіdе зрак.

лучњак, т. бer SnoblauФgarten, hоrtus allio .9 YAH, a, o, mit Knoblauch gewürzt, conditus allio. consitus. ЛУЧАР, лучара, т. који луч сијече и продаје, ГлушнЈА, f. Bie dauge, lixivium.

per Riеnјрапn fammelt uno perfаuft, qui tae- лӱшки, кa, кo, (у Паштр.) н. п. дрво, т. ј. das colligit ac venditat.

из луга, 28alb:, silvestris. УЧАРИя, т. (у Ц. г.) vidе лучар.

ЛӰштиЦА, f. општина између котора и мора ЎЧАЦ, чца, т. (у Сријему) на колнјевци, деr близу кртола, eine Drtfфaft in Бока. Bieдeпpriegel, arcus, cf, облучац.

мӯштиЧАНИН, m. Cinet Луштица.

[ocr errors]

1

БАГА, f. (у војв.) Ser Офansled, labes, matula. |ЊЕBАнски, кa, кo, pon Лијевно.
ЉАЊАК, љка, m. (у Ц. г.) некака трава, која љЁВАЊЕ, м. (јуж.) дав Siepen, fasio.

је округла у земљи, 2Гrt Pflange, herba quae-|љЁВАти, вам, v. imрt. (јуж.) siepen, fundo, cf.. dam.

лијевати. DĖ, eine Verstärkung der Verneinung, fortioris DÈBHWIKÂ, a, 0,: negationis vox.

Уз Февишке подагнаше стране ЉЕВ, m, vide xњеб.

љЕвдРЕЧАHнн, т, човјек из Лијеве ријеке. њЁВАН, бна, бнo, vide xњебан.

ЉЕВдрук, а, о, (у Грбљу) који лијевом руком БЁВАР, т. vide xљебар.

payu, der linkler, qui sinistra manu utitur љќБАРА, f. vide xњебара.

pro dextra. cf. љенак, шуваклија. У Грбљу БЁБАРЕв, а, о, vide xљебарев.

кажу да је оно свако чељаде које је њеноЉЕВАРОВ, а, о, vide xљебаров.

руко, мати први пут задојила лијевом снЉЕВАЦ, љепца, m, vide xљевац.

сом и за то се онамо жене врло чувају од ЉЁвни, нa, нo, vide xљебни. љёвницА, f. vide xљебница.

БЁВчит, dim. р. инјевак. ЉЕвдждЕР, т. vide xљебождер.

БЁBшӣ, ша, ше, (adv. лёвше) мјесто љепшн ЉЕВАК, љевака, т. (јуж.) деr fіntler, homo lae(.der Linkler,

(comp. р. неп) : va utens pro dextera.

Соколовићу, најљевши тићу ЉЕВАКА, f. (јуж.) ) бie #interin, laeva manu utens. :) die linke Hand, die linke, laeva manus. DÈKẬP, bekápa, m. (jym.) der Arzt, medicus.

ионн му љевше прифатнше

Тога.

[ocr errors]

BENÒPJEYMA, f. ein beredtes Frauenzimmer, elo-BÉTOCKE,}(yx.) diesen Sommer, hac aestate.

ЉЕKАРЕв, а, о, vide љекаров.

ГЁСковина, f. (јуж.) баѕ аfеlbоls, lіgnum coAEKÀPUJE, f. pl. die Urzeneien, medicamina. Jurnum. љЕКАРИНА, f. (јуж.) баѕ peilgel, bie Gebubr |љЁствЕ, f. pl. (јуж.) (у Барањи) бie Reitet, sea

des Arztes, pecuniae medico debitae, merces lae, cf. мерднвене, стубе. medici, ef. хевимштина.

LèTH, adv. (jym.) im Sommer, aestate. љЕКАРИЦА, f. (јуж.) бie Teilerin, medica (mulier).ьётинА, (јуж.) баѕ gabr (in Rutfit auf SrutЉЕKAPOв, а, о, (јуж.) беr аrѕtеѕ, medici. Баrfeit), annona: кака је њешина ове годиљЁКАРСкӣ, кі, қо, (јуж.) &titli, medicus. не? доћи ћу кад саберем њещину. ЉЕковит, а, о, (јуж.) beilfam, medicus. љётиште, п, мјесто гдје се љетује (н, п, са Ё.БЕН, т. (у Херц.) vide jелен :

стоком на планини), Sex Commеrаufentbalt, Ак” удара ћетељином травом,

aestiva, cf. љетовиште. То је, вуче, од љељена крвца

љётни, на, но, (јуж.) боmmer-, aestivus. ЉѓЉЕНА, f. (у Херц.) vidе Јелена.

БЁтник, m. (у Ц. г.) vidе душник. љЁБЁнко, m. hyp. . љељен:

БЁто, р. (pl. gen. љёта) (јуж.) 1) Ser Commer, Те господа пију вино ладно,

aestas. 2) (er.) das Jahr, annus : Мељенко нм уз кољено шета

Старац Фочо од стотине љеша љЁМЁЗ, m, vide притисак.

Једно њето нико их не знаде, ЉЕМЁЗЈЕ, n. coll. p. љемез.

Друго њещо сватко их сазнаде • љЁMEш, m. (у Ц. .) vide jемјеш.

љЁтоваЊЕ, п. (јуж.) баѕ lеbеrfоrmеrn, aestiљЁнив, а, о, (јуж.) vidе лијен.

vatio. љЁнивАЦ, љенивца, m. (јуж.) Ser Saulenger, de-IьЁтоВАТи, тујем, v. pf. и. impf. (јуж.) übers sidiosus, piger.

sommern, aestivo. љЁнивицА, f. (јуж.) бie Saulengerin, pigra. ЁтовишТЕ, n. vіdе љетиште. AÈNABA, f. Frauenname, .

, , f. , | quens: Бейорјечица ли је она, неукала љЁтошњй, ња, ње, (јуж.) von Viefem Commer, бн човјеку и црнјева.

hujus aestatis. DEMÒTA, f. (yx.) die Schönheit, puleritudo. БЁшӣ, ша, шё, (по југоз. кр.) мјесто еиши БЁПотА, m, име волу, Офjenname, nomen bo- (comp. р, лијеп): vi indi solitum.

Све по избор Фешу од њешије љепотица, f. ) eine ®фüne unə ein Odyöner, љЁшица, f. dim. b. лијеха. puchra, pulcher :

љЁшник, т. (pl. gen, љешника) (јуж.) :) fie Штого, сунце обасја земљице

Haselnuß, nux juglans: Aba sewinuka opaНе виђесмо таке љепошице

ху су војска. 2) (у Боци) vide љијеска. Мртва не дам, нено,

љЁшнӣков, а, о, 1) н. п. љуска, воn аfelnup, феиошице Муја

nucis juglandis. 2) (у Боцн) vide љесков. 2) ein Raoфenname, pen bie &фwieдertooter |љЁшница, г. ) вода која утјече у Шибенаң,

8. B. ihrer ledigen Schwägerin gibt, cf. 3mato- Name eines Flußes, fluvii nomen. 2) варо1. је. 3) у једној пјесми мјесто љеаоша: шнца наврх Мачве близу Јадран Дрине,

Па је посла на водицу од љепошице Name eines Städtchens, nomen oppidi. 3) љЁпоШЕТА, f. (јуж.) ein Siegennaтe, nomen ca- Бегова фешница, село у Јадру, дате prae indi solitum.

eines Dorfes, pagi nomen. љЁІІчит, m, vide xљепчић.

љЁпиниЧАнин, m. (рі. Берничани) Siner pon БЕПШАЊЕ, п. (јуж.) аѕ Зеrfфünеrn, exornаtiо. Бешница. љЁПШАти, шам, v. impf. (јуж.) perfфénért, red-1љЁшнички, кa, кo, bоn bешница. do pulcrius.

љЁштак, љештака, т. (јуж.) ein Kafelbufф, љЁСА, f. (јуж.) pie Pritfфе, xlebte, crates. coryletum. ЊЕСЕТИНА, f. augm. V: љеса.

DÈIUTAPKA, f. (jym.) das Haselhuhn, tetrao boљЁСНЦА, f. 1) dim. p.љеса. 2) (у Паштр.) у но- nasia Linn.

те против табана ау руке против длана, љйг, Љйға, м. ријека у Србији (тече измеdie Oberhand, der Oberfuß, Oberrist, Spann, ђу нахије Ваљевске и Биоградске), ein convexum pedis, dorsum pedis et manus, cf. Fluß in Serbien, fluvius Serbiae. грана.

љиљАК, љка, m. ) (у. Дубр.) слијепи мног, љЕСков, а, о, (јуж.) von Rafetbols, colurnus. die Fledermaus, vespertilio, 2) (y Cpujemy) AÈCKOBA MÂCT, f. die Hafelfalbe (Prügel, Schläge), онолико сијена колико се може вилама unguentum viteum (i. е. verbera) : Фескова

у једном бацити н, п. на пласт кад се снје маст чудотворна.

јено дјене. љксковац, овца, т. (јуж.) bеr аfеlitab, bacu-1љиљАН, m. pie gifie, lilium, cf, богородичино lus colurnus. "}]

цвијеће: љњсковАЧА, f. (јуж.) Der Safettoot, baculus co- Миљан горо миљанова ! lurnus.

Дер подигни љањон листак

[ocr errors]

њйЉАНА, f. Хrauenname, nomen feminae. i 1љу Бимнӣ, а, о, Lieb, geliebt, dilеctus: гім, f. , . i!,

, љиљАН-ГОРА, f. (ст.):

Браћо моја љубимна дружино!. 14 і 1: Диљан-горо љиљанова – 1 ... 3 Немој који пушку опалити њйл.АН-лвcТАК, сқа, т. (ст.)

і з і, 1

На бијесна Аировић ибра . Љиљан-горо љнљанова і К. , . . . . ЉУБйнко, т. папngname, nomen viri, sits: 1:1

Дер подигни миљан-лисшак љување, f. у Херцеговини под Требињем љиљАНoв, а, о, gilien:, lilii:: 11 :

варошица (од: неко 150 Турскијех кућа) у Биљан-горо љиљанова!

пољу које се зове Конац. Казивали су Дер подигни љиљан-листак

ми да је у Љубињу права столица кадије JOK! sagt man zum Kalbe, indem man es ab- Tpeónuckora, ein Städtchen in der Herzego:

treibt, vox separantis vitulum a vacea. wina, urbs Hercegovinae. љдкАЊЕ, п. Ваз љок fagen (injem ман ба љЎБињски, кa, кo, pon Љубиње. Kalb abtreibt).

ЉУБИти, љубим, v. impf. 1) füpen, oscolor, cf. HÖKATY, Kâm, v. impf. das Kalb abtreiben, f. B. цјеливатн. 2) (ст.) tuffen, vocabulo puro

beim Melken, separo vitulam a matre. sensa obscoeno, cf, обљубити: љдкач, љоқача, т. 1) дрво што се теле љока, С такијем се Вилип не братими, cas

кад се крава музе, баs (bülberne) 2Berfeua, Већ такијех вјерне љубе љуба um das Kalb abzutreiben, instrumentum abi- 3) lieben, amo:

gendi vіtulum. 2) (у Хрв.) vide приљубак. Чудна чуда Пивљанина Баја, у љдкЕ! vide љок.

Чудно ли га господари љубе љоқНУти, нём, v. pf. einmal љок fagen и. f. . У њих, Мушо, ако Бога љубиш љдпити, пим, v. pf. као ударитн здраво, Окани се, ако Бога љубиш flagen, percutio : ако те љопим !

ЉУБйт, Љубића, т. брдо у нахији Рудничкој љocКАТЦ! н. п. кад ко падне, 28ort einen al према Чачку. zu bezeichnen.

ЉУБИЦА, f. ) Зrayenname, pomen teminae. 2) љӧснути, нём, v. pf. mit framen fagen, fra- vidе љубичица : gorem edo cadens.

Љубица је сама рекла љӧХАВ, а, о, (у Дубр.) Frankliф, valetudinarius, Да је први цв'jет од љета — cf. слаб, болешљив.

По киту љубице, ЉУБА, f. (voc. љубо))) (ст.) Sie Sattin, conjux : По другу ружнце Чија с љуба, чија ли си сеја ?

3) (у Боци) трава маца, којом се кошнице Ја сам љуба Јове Поповића

мажу, melissa officinalis, cf. матичњак: Остаје му љуба нељубљена

На љубицу мајко, Младога ме мајка оженила,

У свој домак мајко! (говорн се роју). Вјерне сам се љубе наљубио

ЉУБИЧАСТ, а, о, beifфenbau, violaceus. 2) һур. р. Љубица.

љӯБичиг;A, f. (у Сријему ну Бачкој љубичіЉУБАВ, f. Die fiebe, amor : учини ми љубав ya) das Veilchen, viola (viola odorata Linn).

(sei so gut, thu mir den Gefallen, kaA KOJA WITO Gobywa, m. Mannsname, nomen viri. моли кога); дела љубави тн (у Шумадији: љуыншњА, f. adj. планина између Лима и љубаве ти), fac quaeso, fac sis.

Tape, Name eines Berges, montis nomen. ЉУБАВАН, вна, вно, liebepoll, amans.

УБЉАЈ, љубљаја, т. (у Далм.) морска риба, ЉУБАВник, т. еј љубавниче ! ruft man einem која се Талијански зове bancino, 2rt Cee

Unbekannten zu, dem man etwas sagen will. fisch, piscis quidam marinus. ЉУБАЗАН, зна, зно, (у 1. г.) gelieb, lieb, carus. |љУВЉЕЊЕ, п. 3) Sa8 Suffen, osculatio. 2) за bÝBA3HÂK, m. der geliebte Freund, amatus, di- Lieben, amor. lectus.

ЉУБНУти, нём, v. pf. dim. р. пољубити : ЉУБАЗницА, f. Sie Geliebte, amasia.

Љубну је једном и другом — ЉУБАЗност, љубазности, f. die giebliФfeit, sua-1љувоБРАТ, m. Эann&name, nomen viri. vitas.

ЉУБов, f. уide љубав. ЉУБАК, љупка, пко, Lieblib, amabilis.

ЉУБОВАН, вна, вно, vide љубаван, ЉУБАЦ, љупца, т. (у Дубр.) vide юљубац: љу вовнъA, f. ријека у нахији Сокоској, утјепошљи мн љубац.

че у Дрину. љувёжљив, а, о, (у Дубр.) liebepo, suavis. IьЎ Бовник, m. (по Крајинн Неготинској; а AÏbEH, m. Mannsname, nomen viri.

Власн онуда кажу јубовник) деr Beliebte, AÏBÊHKO, m. Mannsname, nomen viri,

amasius. ef. љубавник. ЉУБИ, f, indecl. (по југоз, кр.) vide љуба:

љу Бовница, г. (по крајнни Неготинској; а Ал' дотрча уби невијерна,

Власи кажу дубовница) Beliebte, amasia. При руци јој гајтан пререзала

ЉУБОВЦА, f. (ст.) dim, љуба: љубивојE, m. Rann&name, nomen viri.

Не ће Пуљо гроша, ни дуката, ЉУБНДРАГ, т. (по југоз, кр.) vidе драгољуб: Веће иште љепоту ђевојку Око града цв'јећа љубидрага

Тавну ноћцу за вјерну љубовцу

« PreviousContinue »