ЉУБОЈЕ, m. Mannšname, nomen viri.
ЉУБОМИР, m. 1) Mannšname, nomen viri. 2)
као кнежина у Херцеговини у Љубињском љуљУШКАЊЕ, n. dim. v. љуљање.
ЉУЉУШКАТИ, кам, dim. v. љуљати.
ЉУМА, f. некако мјесто:

ЉУ ЉУ! fingt man beim Biegen ber Rinbet,
ita accinunt infanti in cunis.

кадилуку.

ЉУБОРОДАН, дна, дно, (у Боци) љубазан (к другима), liebreidy, juvorfommenb, humanus,

comis.

И искупи Љуму н Тополу — ¿ỳмÂœЕ, n. das Vorwärtstreiben, Daherschlen: dern, incessus modo defessi.

bуMATH, MAM, v. impf. daßerschlendern, ineedo more defessi.

љўпине, f. pl. (у Дубр.) љуске, н. п. од јаја, ри6е, die Schalen, Schuppen, putamen,

squamae.

љубошки, m.) adi. град и кадиљук у Херце-| љупка, f. vide јуфка.

ЉуБошко, п. ) говини више Макарске (ту љупкост, љупкости f. bie liebli feit, amdenitas.
је све Римскога закона осим Турака), eine ЉЎПЧА, f. планина у Хрватској близу Плаш-
Stadt in der Herzegowina, urbs Hercego-
vinae.

БУДА, f. (у Бачкој и у Банату) augm. von
човјек, cf. људина, људескара.
ЉУДЁСКАРА, f. augm. v. човјек.
људи, људи, m. pl. 1) bie enfden, homines.
2) die Leute, homines.
ЉУДИНА, f. vide људескара.
ЉУДИШТЕ, n. (у Ц. г.) ber Unmenfdy, morali=
ides Ungebeuer von einem Menfden, homo|
inhumanissimus, monstrum hominis: био
чоек, па сад људишше.
ЉУДОМОРА, f. m. (у Сријему) каже се панду-
ру, који н. п. на спахијнскоме послу не
да људима одморити се, ein dimpfwort
für einen strengen herrschaftlichen Beamten,
convicium in quaesitorem domini severum.
ьỳдCKĤ, KÂ, KÔ, menschlich, Menschen-, humanus ;
људски човјек, (у Дубр.) ein orbentlider
Mensch.

кога, ein Berg in Kroatien, mons Croatiae. љўпчац, љупчаца, m. (у Дубр.) некака трава, eine Art Pflanze, herba quaedam. ЉЎСКА, f. (pl. gen. љўсака) 1) bie sta, putamen (н. п. од јајета). 2) н. п. од pибе, die Schuppe, squama.

dale, te

ЉЎСКАВ, а, о, н. п. гвожђе, које се љушти у ковању, bätterig, quod in lamellas dissolvitur, cf. Дрозгав.

љӰснути, нём, vide љоснути.

љут, љута, то, (љути, та, то, adv. љуто, comp.
љући) 1) н. п. сирће, ракија, шипак, рен,
herb, acerbus. 2) erboßt, iratus, exacerbatus,
cf. љутит, срдит. 3) böfe, saevus, н. п. љута
гуја, cf. жесток. 4) н. п. љути сиромах,
äußerst arm, miserrimus:

Топал паша љуша страшивица
У пићу је љуша пијаница —

5) љуто гвожђе, fpröbe, durus, cf. крт. ЉУТА, f. adj. многе ријеке зову се овако, н. п. код Котора, у Конављу (ова ондје извире и понире), у жупи Дубровачкој, Мате mehrerer Flüße, nomen fluviorum.

људски, adv. mánnlid, menfdlid), geförig, humano more, ut vir : не зна људски (него паски или Цигански); хоћеш људски! људскост, људскости, f. (у Паштр.) bie Wendy=|ЉУТАК, љутака, m. (у приморју). љути шипак,

lifeit, humanitas, cf. људскота.

БУДСКОТА, f. (у Паштр.) vide људскост. људство, n. bie Menge Eeute, multitudo. љуби, m. pl. (у Ц. г.) vide људи:

Даје суда у овије љуби Ако буде како љуби кажу љљ, т. (у Далм.) у шеници некакав изрод| налик на штур јечам, којега кад човјек више изије, кажу да се опије тако да се за три Дана једва отријезни, ber lold), lolium, ef. врат.

ЉУЉАЈКА, f. (у Дубр.) vide љуљашка, цуљајка.
LÝLÂHe, n. das Wiegen (auch das Hutschen),
agitatio in cunis, aut in machina suspensa.
ЉУЉАТИ, Љуљам, v. impf. 1) wiegen, agito cunas.
2) (österr.) hutschen, agito in machina su-
spensa.

Љуљашка, f. bie daufel, (öfterr.) bie JŽutfce,
machina suspensa, oscillum.
љуљнути, нём, v. pf. ber Biege einen dyrung
geben, commoveo cunas.

wilder Granatapfel.

ЎТАЦ, љўца, m. т. j. камен, barter

teint, sa

xum durum: Два љуца камена нигда добро брашна мљети не могу.

ЉУТЕЗА, f. мјесто каменито у Цуцама:

Из торине у Љушеву љуту —
ЉУТИКА, f. (у Дубр.) vide аљма (лук).
љУТИНА, f. 1) bie Serbe, acerhitas. 2) морн ме
љутина, Собabrennen, soda, pyrosis. 3) bie
Erboßtheit, irritatio.

љутит, а, о, žornig, iratus.
љутити, љутим, v. impf, böfe maden, erboßen,
irrito, ad iram excito.

љутити се, љутим се, v. г. impf. 1) erbogen,
excandesco. 2) љути се зима (кад на вели-
кој зими промиче снијег, а од зиме не мо-
же добро да удари).

љуТИЦА, m. 1) 3. 23. Богдан, бес böfe (fdlimme) Доддап. 2) (у Грбљу) змија љутица, bie 2öfe, acerbus: Тако се не вукао потрбушице као змија љушица..

љутич, m.

ЉУТЊА, f. bie Erboßung, excandescentia.

[ЉУБАВИНА, f. (у Боци) штуцање, баз Külpfen, eructatio, cf. ригавица, штукавица.

љуто, bitter, arg, acerbe: љушо ти га превари: | љуЋЕЊЕ, n. baš Érbožen, exacerbatio.

Љушо Јанко коња удараше, А љуће му коњиц побјегао Љушо гледа Рњу Мустаф-агу љуто, m. hyp. v. Љутица :

Оде Љушо двору бијеломе

ЉУТО ГВОЖЂЕ, п. (у Ц. г.) ber Štabl, chalybs, cf. надо, челик.

Ma си само сагрешно

2) vide макар: ма шта било.

|ЉУШТЕЊЕ, u. bas dalen, decorticatio.
ЉУШТИКА, f. vide комушина (од кукуруза).
|љуштити, љуштам, v. impf. 1) fdälen, decor-
tico. 2) vide гулити 4.

ЉУШЧИЦА, f. dim v. љуска.

M

(ни) колико магарац у кантару. Магарца одведи и на Јерусалим, он ће опет бити магарац. cf. товар, кењац. 2) vide торбоноша 2. 3) (у Бјелоп.) кобила у воденици.

мĀ!1) (у Боцн) vide нá:ма ти ово, cf. мај. | МАГАРЕ, рета, п. ber junge Efel, bas felein,

2) vide мá мӑ.

MÀ (mâ), màa, m. vide max.

МААЛА*, f. vide махала.

МХАЛИЦА, f. vide махалица.
МААНИЦА, f. vide маханица.
МÁÄЊЕ, n. vide махање.
мÁати, машём, vide махати.
МӑАТИ, мӑам, vide мӑхати. .
мӑач, майча, lm
мӑвач, мавача, S

m. vide махач.

мÁВЕЗ, m. (у Сријему) плавн памук, Ылие3]
baumwollenes Garn, fila xilina.

мӑвен, мавёна, но, (мавенӣ, на, нô) vide плав.
мави*, adj. indecl. vide мавен.
МАВИ-ПИРУЗ:

Једна гора од били-буљура,

А друга је од мави-пируза
мӑвиш, m. (у војв.) cine Mrt Meblipeife, cibil
farinacei genus (österr. Schneeballen, Krapfen-
teig in Schmalz gebacken).
мÂвишњак, m. vide ковртач.
MABAÝTA, f. Art türkischen Mantels, pallii tur-
cici genus.

MABPEH, m. Mannsname, nomen viri.
МАГАЗА*, f. baš Magazin, horreum. У Биограду
држе у магазама со, жито и брашно; а у
Јадру (око Лознице) оплету магазу од пру-|
ћа па наспу у јесен јабука браница те сто-
је преко зиме.

МАГАЗАЏИЈА, m. ber ein (wenn aud Heines)

gazin balt, unb baraus verfauft, tabernarius. МАГАЗИЦА, f. dim. v. нагаза.

МАГАНИК, m. високо брдо близу Планиника,
ein 2erg, nomen montis.
МАГАЊЕЊЕ, n. bas

erunreinigen, pollutio.

магаЊити, њам, v. impf, verunreinigen, pulluo: немој се поганити ни магањиши. МАГӑРАН, магарӑна, m. у пјесми мјесто магарац:

А у боју цара Татарана

Погубише, као магарана —

asellus.

МАГАРЕЋИ, ћа, ће, fels-, asininus.

MATAPEчE, (um Scherze als gereimte Antwort

auf eine ungereimte Anrede):

А. Добар вече.

Б. Узјао на магарече (кад когод рекне
добар вече у невријеме, само шале ради).
МАГАРИЦА, f. bie Efelin, asina.
МАГАРИЧИН, a, o, ber felin, asinae.
МАГАРИЧИНА, f. augm. v. магарица.
МАГАРЧЕВ, a, o, bes fels, asini.
МАГАРЧЕВО БРдо, п. брдо код Карловаца (бли-
зу Магарчева брда има онђе један извор,
који се зове Ешиковац, а ешек у Турском
језику значи магарац : даклем је Ещи-
ковац род с Магарчевим брдом!).
МАГАРЧЕЊЕ, П. 1) bas Efel = nennen, zo asinum
appellare. 2) das Handeln oder Reden wie ein
fel, zo dicere aut facere ut asinus.
МАГАРЧИНА (магарчина), f. augm. b. магарац.
МАГАРЧИТИ, Чӥм, v. impf, кога, zum fel maden,
fel nennen, reddo asinum, asinum appello.
МАГАРЧИТИ СЕ, чим се, v. r. impf. fid wie ein
fel betragen, dicere aut facere ut asinus.
МАГАРЧИЋ, m. dim v. магарац.
магацин, магацина, m. (у војв.) баз Magazin,
horreum. cf. амбар.

магиња, f. (у Дубр.) bie Meerfirfde, arbutum :
У ђевојке црне очи, како магиња
МАГИСТРАТ, магистрата, m. vide мађистрат.
МАГИСТРАТСКИ, ка, ко, vide мађистратски.
МАГЛА, f. (асс. маглу) ber 9lebel, nebula : Ђе је
магла пањ извалила (рече се у шали као.
варајућн онога коме се говори);
Зађеде се један прамен мағле
МаглаЈ, Маглаја, m. :

У Маглаја бијелога града
МАГЛАЦ, cf. пипавица.

маглити, лим, v. impf. einen Diebel um fid ver= breiten (z. B. durch Tabakrauchen), nebulam offundo.

МАГАРАЦ, магарца, m. 1) ber fel, asinus: Не зна) маглица, f. dim. v. магла.

МАГЛОВИТ, а, о, neblidt, nebulosus.
МАГЛЎШТИНА, f. augm. v. магла.
MÀгLÊHE, n. das Umnebeln, obnubilatio.
МАДЕЖ, m. vide младеж.

МАДУНИЦА, f. (У Дубр.) име кози, ein
name, nomen caprae indi solitum.
МАЂИЈЕ, мађија, f. pl. vide чини:

је мазалица, cf. удворица. 5) (у Ц. г.) bas
Schmeichelreden, blanditiae.

MAзAMO, m. ein schlechter Maler (eigentlich der
Anstreicher), pictor imperitus,

Siegen-|МАЗАН, зна, зно, н. п. дијете, verbät[delt, in-
dulgentia corruptus.

МАЗАЊЕ, п. 1) baš alben, dymieren, unctio. 2) bie
Salbe, unguentum:

Гребеном се очешљала
Амазањем намазала
3) das Schmeicheln, adulatio.
МАЗАТИ, Мӑжём, v. impf. 1) fdmieren, falben, un-
go. 2) око кога, ftreideln, fmeideln, demul-
ceo verbis. 3) (љесковом масти) ftare fla:
gen, fuste dolo.

Бацила је на себе мађије матионӣк, m. (у Боци) ber perenmeifter, magus. Мађионик је мало налик на вјештицу, али ce не може као она претворити у другу животињу, него носи уза се различне мађије, као н. п. игле без ущију, сиједе длаке из главе, осјечене нокте, пређу која је сагрињала, црну вуну итд.; па кад хоће коме да науди, он зна које од овијех мађија ваља саставити и на каково зло намијенити (и за то игле без ущију нико не Но товари мазге и сејсане ће узети кад је гдје нађе). Приповиједа се | МАЗгал, m.)1) vide пушкарница. 2) мазгале по да су гдјекоји овако замађијани људи по | МАЗГАЛА, f. њиви (празна мјеста, куд ништа молитвама свештеничкијем (испод петран- није поникло). 3) разваљена мјеста на ограља) избљували све оне мађије којима су за- ди или на шанцу, Drefce, munimentorum мађијани, на најпослије и само своје срце.

|МАЗГА, f. bie Maulefelin, a Maulthier, mulus, mula, cf. маска:

ruinae.

маЂионица, f. жена која мађије саставља, cine | МАЗГАЛИЈА, f. bummes 3eug, nugae, ineptiae:

Zauberin, maga.

МАБИСТОР, m, vide учитељ.

МАБИСТОРОВ, a, o, vide учитељев.
МАЂИСТОРОВИЦА, f, vide учитељевица.
МАЂИСТОРСКИ, ка, ко, vide учитељски.
МАЂИСТРАТ, мађистрата, m. (у војв.) ber
giftrat, senatus.

а прави кајекакве мазгалије.

мӑзгит, m. поље у Косову између Лаба и Си

тнице; ту кажу да је био чадор Муратов:
Мурат пао на Мазгиш на поље,
Уватио и Лаб и Ситницу

Ma=|мазгов, мазгова, m. ber Maulefel, mulus (каже
се и човјеку), cf. масак.

Је

МАБИСТРАТСКИ, ка, ко, magiftratifd, senatorius. МАЂУПАК, пка, m. (у Бару) vide Циганин, Jeђупак.

МАБУПАЦ, пца, m. (у Ц. г.) ber Rod, coquus,

МАЋУПАЧКӣ, а, о, (у Бару) vide Цигански.
МАЋУПКА, f. (у Бару) vide Циганка.
МАЂУПНИЦА, f. Klofterlude, culina monasterii.
МАЂУПЧЕ, чета, п. (у Бару) vide Циганче.
МАЕВИЦА, f. (мајевица ?) Serg in Bošnien bem
Цер иид Гучево Деденûbеr.

МАЁЦАК, цка, цко,

МАЁЧАК, чка, чко, dim. v. мали.

МАЖА, f. (у војв.) ber 3entner (100 фf.), pondus centenarium.

MÁÊш, n. das Verhätscheln, corruptio per nimi-
am indulgentiam.

МАЖЏЕ, џета, п. (у Ц. г.) vide машче.
MáзA, f.) das Hötscheln, indulgentia:

Од мазе је прен раздрљила

2) bas Mutterföhnden, ein verbät celtes Rinb, deliciae matris, puer (puella) corruptus nimia indulgentia: маза материна. cf. пека. МАЗАЛИЦА, f. 1) bie Deltüdfe, pyxis olei. Мазалицу носе људи који имају оружје; она је од жута танећета или од мједи и на каншу виси о појасу; у њој је масна крпа којом се маже оружје да не би заърђало. 2) оно чим поп мироноше, 3) од дрвета чим зидари зид мажу. 4) dmeidler, adulator: ала

MАЗИЈА, f. 1) vide челик. 2) bie Probe beš glüben-
den Eisens und heißen Wassers, experimentum
per ignem. У Србији су до скора кашто
вадили мазију, т. ј. кад на каквога чо-
вјека реку да је што украо, а он се одго-
вара да није, онда узваре пун казан (или
велики котао) воде, па у ону врелу воду
метну комад врућа усјала гвожђа (или ка-
мен), а онај на кога веле да је украо, засу-
че рукаве, па објема рукама извади оно
гвожђе из воде. Ако он не буде украо оно
што на њега говоре, не ће се ожећи ни
мало, ако ли буде украо, изгореће му ру-
ке (ја не знам ни једнога који је вадио ма-
зију да се није ожегао, а знам двојицу што
су им руке изгореле: Панту Стаменићу из
Јадра из села Тршића, и Митру Туфекчи-
ји из Рађевиве из села Мојковића).
мазити, мазим, v. impf. н. п. дијете, bätfdeln,
corrumpo nimia indulgentia, cf. блудити.
МА́ЗИТИ СЕ, мазим се, v. r.impf. fid verhatfdelt be:

tragen, nimie sibi indulgere : немој се мазити. мазно (мазно), (у Ц. г.) лијепијем ријечима, као мажући, [фmeidelbaft, blande: Обећа

ва му мазно на празно.

мӑзнути, нём, v. pf. 1) einmal fdmieren, ungo. 2) einen Hieb versehen mit dem Säbel, Stock, percutio.

МАЗУШКА, f. (у Шумад.) каурски лонац, ein österreichischer Topf, ollae genus.

МА́ЗУШЧИЦА, f. dim. v. мазушка.

МАЈСТОРОВ, a, o, bes Meifteró, magistri. МÄИНА, 1) f. bie Binbftille (auf bem uße), Si- МАЈСТОРСКИ, ка, ко, meifterfid, egregius. lentium venti, malacia. 2) m. Einer von Манне. | МАЈУЛИКА, f. vide мајолика.

МАИНЕ, f. pl. као мала кнежина или племе у МÄЈУР, m. ber Meierhof, villa. планини између Будве и Црне горе.

МАЈУРИЦА, f. bie Meierin, villici uxor, villica.

МАИТЕ, f. pl. (у Хрв.) ковче на прсима, cf. им-МАЈУРИЧИН, а, о, ber Meierin, villicae. брете.

маЈ, (у Босни) vide наj :

Забун аста! мај, ослади уста
MAJA*, f. 1) vide квасац. 2):
Немој који пушку опалити,
Док не пукне мога цефердара,
Е сам њега добро напунио,
Седам мајах зеленога праха
MÁJA, f. 1) hyp. У. мајка, највише снахе свекр-
ву тако зову. 2) vide редуша, станарица:
Ђе је много маја, ту је мало јаја.
МАЈДА, f. Grauenname, nomen feminae.
МАЈДАН*, m. 1) bie Erzgrube, fodina. 3) ber Gunb-
ort, domicilium: ту је мајдан од ђевојака,
од добријех коња и т. д. cf. матица.
МÁЈДАН-ПЁК, m. у Србији у Поречкијем плани-

нама.

MÁJдAHCKĤ, kâ, кô, Gruben, fodinae.

МАЈУРЏИЈА, m. ber Meier, villicus.
МАЈУРЏИЈИН, а, о, bes Meiers, villici.
МАЈУРЏИЈНИЦА, f. vide мајурица.
МАЈУШАН, щна, шно, dim. v. мален.
МАЈЧЁТИНА, f. augm. v. мајка.
МАЈЧИН, а, о, vide мајкин.
МАЈЧИНА, f. vide мајчетина.

МÂЈЧИЋИ, m. pl. (у Рисну) као да су од једне
мајке, als 2 rüber, ut fratres.
мӑАЈЧИЦА, f. dim. baš Mütterden, matercula.
МАЈЧУРИНА, f. vide мајчетина.

мак, мака, m. ber Moln, papaver : тјера мак
на конац (кад ко што хоће до најмањега
да истјера на крај).

МАКАЗАР, m. (у Сријему) ber Sebenftider, cur-
culio bacchus, cf. стричак.
МАКАЗЕ*, мӑказа, f. pl. vide ножице.
МАКАЗИЦЕ, f. dim. v. маказе.

МАЈДЕ (мајде), (по југоз. кр.) заиста, де іß, макаљ, кља, m. (у Ц. г.) vide обарача.

certe:

Мајде

Ченгић Смаил-ага не ћу

Мајде не ћеш, старн ђеде

МАЈДОНОС*, m. bie Peterfilie, petroselinum.

малин, а, о, ber маја, zis маја.

МАЈКА (мајка), f. bie Mutter, mater.

МАЈКАТО, у пјесми vide мајка :

А дјевојко, кал’око !

Ид' упитај мајкашо

МАЈКИН (мајкин), а, о, ber Mutter, matris. МАЈКИНА ДУШИЦА, f. ber Quenbel, thymus serpillum Linn.

МАЈКОВИЋ, m. (у Боци) н. п. деде мајковићу! као мајчин син, berutterfoђn, matris deliciae, мајмун*, m. ber Wffe, simius.

MÀJMYHACT, a, o, affisch, simiae similis.

мајмунов, а, о, be fen, simii.

МАЈМУНски, ка, ко, Wffen, affifd, simiarum.

MAKAP, und sollte auch, wenn auch, etiamsi: maкар како било; макар ни један не дошао. Макар где, макар кад, макар ко, макар како, макар куд, макар чији, макар по што, макар што.

МАКАРЕ, f. vide скеле, лазила.

МАКАРИЈЕ, m. 1) име особито калуђерско. 2) cine
Gegend, regio quaedam :

Докле дође Макарију тврдом — МАКАРИЈЕВО, n. кад сам пјевача запитао гдје је то Макаријево и шта, он ми одговори да је Макарска:

Право иде уз Макаријево,
Докле дође зеленој Габелн

МАКАРСКА, f. adj. мала варошица у приморју
између Цетине и Неретве.

МАКАРУН, макаруна, т. (у Барањи) vide кача

мак.

МАЈМУНЧАД, f. (coll.) bie jungen Waffen, simiolae. | MÁKE, f. (у Грбљу) Зіеденname, nomen caprae

МАЈМӰНЧЕ, чета, n. ber junge Wffe, simiola. МАЈОЛИКА, f. (у прим.) аjаlifa Rrug, vasis fietilis genus, cf. бокар, бардак, милојка. МАЈСТОР, m. 1) ber Meifter, magister. 2) Meifter, peritus.

МАЈСТОРИЈА, f. bie Runft, artificium: то није никаква мајсторија начинити; Мајсторија козе пасе : двије отјера а три дотјера, МАЈСТОРИСАЊЕ, n. bas Berfertigen einer ade als Meister, artificium.

МАЈСТОРИСАТИ, ришем, v. impf. meiftern, a13 Meister an etwas arbeiten, artificium exerceo in aliqua re.

МАКЉАЊЕ, п. 1) baš daben, rasio. 2) bas dla=
gen, verberatio. 3) das viele Gehen.
МАКЉАТИ, љам, v. impf. 1) caben, scabo. 2) fig.
für : fdlagen, dedolo.3) viel geђen, incedo: има
доста до куће пјешице макљаши.

МАЈСТОРИЦА (мајсторица), f. bie Meifterin, uxor | макЉЕН (мӑклен), m. (у Ц. г.) некакво дрво,

magistri.

МАЈСТОРИЧИН (мајсторичин), а, о, ber magistrae.

МАКРЕНА, f. (у војв.) ein Frauenname, nomen мÂЛИ ЂУРЂЕВ ДАН, m. (у Анци) кад се навр