Page images
PDF
EPUB

} adj. vіdе љубошки.

1

AİBOJE, m. Mannsname, nomen viri. | .bỳ bì! singt man beim Wiegen der Kinder, ЉУБомЙР, т. 1) ЭЛаппвпате, поmеn viri. 2) ita accinunt infanti in canis.

као кнежина у Херцеговини у Љубињском ЉУЉУШКАЊЕ, n. dim. В. љуљање. кадилуку.

ЉУЉУШКАТи, кам, dim. , љуљати. ЉУБОРОДАН, дна, дно, (у Боцн) љубазан (к дру.љўМА, f. некако мјесто:

roma), liebreich, juvorkommend, humanus, И нcкупи фуму н Тополу comis.

.bÝ MAHE, n. das Vorwärtstreiben, aberschlenЉУБОСАВ, m. ЭЛаппвпате, поmеn viri.

dern, incessus modo defessi. ÁÒBOCABA, f. Frauenname, nomen feminae. ĐỒMATH, mám, v. impf. daberschlendern, incedo љувотињанин, т. (р. Љуботињани) човјек нз

more defessi. Љуботиња.

љупинк, f. pl. (у Дубр.) љуске, н. п. од јаја, ЉУБочки, т.

pabe, die Schalen, Schuppen, putamen,

рнбе, ЉУБочко, П.

squamae. ЉУБошки, m. adi, град н каднљук у Херце. ЉУПКА, f. vіdе јуфка. ЉУБошко, п.говини више Макарске (ту)њЎпкост, љупкости f. Sіе RiebiФfeit, amenitas.

је све Римскога закона осим Турака), eine | ЉУПЧА, f. планина у Хрватској близу ПлашStadt in der Herzegowina, urbs Hercego- kora, ein Berg in Kroatien, mons Croatiae. vinae.

Љупчац, Љупчаца, т. (у Дубр.) некака трава, љў ДА, f. (у Бачкој ну Банату) augm. pon

eine Art Pflanze, herba quaedam. човјек, cf. људина, људескара.

њўскА, f. (рі. gen. љусака) ) bie Bфаlе, teЉУДЁСКАРА, f. augm. . човјек.

sta, putamen (н. п. од јајета). 2) н. п. од ЉУди, људӣ, т. p. 1) бie Renfen, hоmіnеѕ. pube, die Schuppe, squama. 2) die Leute, homines.

љӯСКАВ, а, о, н. п. гвожђе, које се љушти у кољудинА, f. vіdе људескара.

Bahy, blätterig, quod in lamellas dissolvitur, ЉУдиште, т. (у 1. т.) беr unmеnfф, morali- cf. дрозгав.

sches Ungeheuer von einem Menschen, homo sịchyth, hêm, vide hochyty. inhumanissimus, monstrum hominis: био љӰТ, љута, то, (љути, та, то, adv. љуто, сотр. чоек, па сад Фудишше.

љући) ) н. п. сирће, ракија, шнпак, рен, ЉУАдмОРА, f. т. (у Сријему) каже се панду- berb, acerbas. 2) erboßt, iratus, exacerbatus,

ру, који н. п. на спахијинскоме послу не cf. љутит, срдит. 3) büfe, saevus, н, п. љута. да људима одморити се, ein @фimpfwort гуја, cf. жесток. 4) н. п. љути сиромах, für einen strengen herrschaftlichen Beamten, äußerst arm, miserrimus:

convicium in quaesitorem domini severum. Топал паша љуша странивица ЉУДскӣ, кa, кo, mеnjwtim, Renfфеnt, humanus ; У пићу је њуша пијаница

људски човјек, (у Дубр.) ein рrbentlider 5) љуто гвожђе, јprübe, dorus, cf. крт. Mensch.

ЉУТА, f. adj. многе ријеке зову се овако, н. ATACK, adv. mannlich, menschlich, gehörig, hu- п, код Котора, у Конављу (ова ондје нави

mano more, ut vir: не зна људски (него ре и понные), у якупн Дубровачкој, name

паски или Цигански); хоћеш људски! mehrerer Flüße, nomen fluviorum. БЎдскост, људскости, f. (у Паштр.) pie PXenf:| љЎТак, љутака, т. (у приморју) љути шинак, liФfeit, humanitas, cf. људскота.

wilder Granatapfel. БУдскдтА, f. (у Паштр.) vide људскост. ЉУТАЦ, љуца, т. т. ј. камен, Баrtеr @tein, saЉУдство, п. бie Saenge Reute, multitudo. xum durum: Два љуца камена нигда добро љЎти, т. pl. (у Ц. г.) vide људи:

брашна мљети не могу. Даје суда у овије wyfu

ЉУТЕЗА, f. мјесто каменито у Цуцама : Ако буде како љуби кажу

Из торене у Мушеву љуту — љӯљ, т. (у Далм.) у шeници некакав изрод љУТИКА, f. (у Дубр.) vide амиа (лук).

налик на штурјечам, којега кад човјек више ЉУТИНА, f. 1) бie perbe, acerbitas. 2) морн ме изпје,

, кажу да се опије тако да се за три љутнна, Собаєrennen, soda, pyrosis. 3) бie дана једва отриjезни, беr golФ, lolium, cf. Erboßtheit, irritatio, врат.

љўтит, а, о, зоrnіg, iratus. љуљАзка, г. (у Дубр.) vide љуљашка, цуљајка. љутити, љутим, y, impr. bife тaфen, erbореп, ЉУЉАЊЕ, n. bas Biegen (айф рав рutfфен), irrito, ad iram excito.

agitatio in cunis, aut in machina suspensa. ЉЎтити cЕ, љутём ce; v. r. impf. 5) erbореп, ЉУЉАТИ, љуљам, v. impf. 3) wiegen, agito canas. excandesco. 2) љути се зима (кад на вели

2) (österr.) hutsden, agito in machina su. кој зими промнче снијег, а од зиме не моspensa.

же добро да ударн). љўжінка, f. Die ефaufel, (diterr.) Vie Jutfфе, љутица, т. 5) 3. 23. Богдан, беr böfe (fФlimme) machina suspensa, oscillum.

23ogan. 2) (у Грбљу) змија љутица, bie 23&fe, љуљнути, нём, v. pf. Der 243iege einen © фwung acerbus: Tако се не вукао потрбушнце као geben, commoveo cunas.

змија љушица.

[ocr errors]

љутич, т.

| ЉУБАВИНА, f. (у Боци) штуцање, баѕ Rulpfen, ЎтЊА, f. Sie Crbopung, excandеѕсеntiа.

eruсtatio, cf. ригавица, штукавица. БЎто, bitter, ars, acerbe: љушо ти га превари: љЎТЕЊЕ, n. Ba8 rbopen, exacerbatio. Бушо Јанко коња удараше,

љуштЁњЕ, u. Bag ©фdlen, dесоrtіcаtіо. Ayfе му коњиц побјегао —

ЉУштИКА, f. vіdе комушина (од кукуруза). Фущо гледа Рњу Мустаф-агу — љўштити, љӯштим, y, impf. ) јфäler, decorБЎто, m. hyp. р. Љутица :

tico. 2) vidе гулнин 4. Оде Бушо двору бијеломе

БўшчицА, f. dim v. Љуска. БЎто гвожђЕ, n. (у Ц. г.) Der Otabl, chalybs, cf.

надо, челик.

M

МА, ) aber, at, cf. а, али :

(ни) колико магарац у кантару. Магарца Све сн добро учинно,

одведи и на Јерусалим, он ће опет бити си само сагрешно

магарац. cf. товар, кењац. 2) vidе торбо2) vidе макар : ма шта било.

ноша 2. 3) (у Бјелоп.) кобила у воденици. MA ! ) (у Боцн) vidе на: ма ти ово, cf. мај. МАГАРЕ, peтa, n. Sеr junge &fel, Sag &felein, 2) vide мa мa.

asellus. MA (ма), маа, m. vіdе мах.

MACAPÈRû, ha, hê, Esels-, asininus. мААЛА*, f. vіdе махала.

MATAPEYE, (zum Scherze als gereimte Antwort МААЛИЦА, f. vіdе махалица.

auf eine ungereimte Anrede): МААНИЦА, f. vіdе маханнца.

А. Добар вече. МААЊЕ, n. vіdе махање.

Б. Узјао на магарече (кад кoгoд рекне МААТи, машём, vidе махати.

добар вече у невријеме, само шале радн). МААТн, маам, vidе махати..

МАГАРИЦА, f. Die &felin, asina. МААч, маача, І.

МАГАРИчин, а, о, беr &felin, asinae. m. vide maxay. МАвіч, мавача, "

МАГАРИчинА, f. augm. р. магарнца. мівкз, m. (у Сријему) плавн памук, baues | МАГАРЧЕв, а, о, деs &feld, asini. baumwollenes Garn, fila xilina.

МАГАРЧЕво БЁДо, п. брдо код Карловаца (блиМАВЕн, мавёна, но, (мавенӣ, на, но) vide плав. зу Магарчева брда има онђе један извор, МАви*, adj. indecl, vide мaвен.

који се зове Eшиковац, а ешек у Турском мави-пЙРӯз:

језику значи магарац : даклем је EшиЈедна гора од били-буњура,

ковац род с Магарчевим брдом !). А друга је од мави-шируза

MÀTẬPYÊBE, n. 1) das Esel - nennen, asinum мавии, m. (у војв.) eine girt mebljpeife, cibi appellare. 2) das Handeln oder Reden wie ein

farinacei genus (österr. Schneeballen, Krapfen: Esel, rò dicere aut facere ut asinus. teig in Schmalz gebacken).

МАГАРЧИНА (магарчина), f. augm. 2. магарац. МАвишњак, m. vіdе ковртач.

маг APчити, чим, v. impf. кога, зum &fel mафеп, MABAÝTA, f. Art türkischen Mantels, pallii tur- Esel nennen, reddo asinum, asinum appello.

МАГАРЧити CE, чим се, v. г. impf. jimie ein. MÀBPEH, m. Mannsname, nomen viri.

Efel betragen, dicere aut facere ut asinus. МАГАЗА", f. Bad Ragazin, horreum. У Београду | МАГАРЧит, m, dim p. магарац.

држе у магазaмa cо, жито и брашно; а у МАГАЦйн, магацина, т. (у војв.) Vag again, Јадру (око Лознице) оплету магазу од пру

horreum. cf. амбар. ћа па наспу у јесен јабука браница те сто- магињА, f. (у Дубр.) Sie Oneertirfфе, arbutum: је преко зиме.

У ћевојке црне очи, како магиња МАГАЗAЦИJA, m. Ser ein (mеnt аиф Fleines) эга: МАГИСТРАТ, магистрата, т. vіdе мађистрат.

sagin balt, uno Baraus perfаuft, tabernarius. МАГИСТРАТскӣ, кa, кo, vidе мађистратскн. МАГАзиЦА, f. dim. , наказа.

MÀrAA, f. (acc. mårny) der Nebel, nebula : 'be je МАГАНйк, m, високо брдо близу Планиника, магла пањ нэвалила (рече се ушали као. ein Berg, nomen montis.

варајућн онога коме се говори); MÀTAHÊbe, n. das Verunreinigen, pollutio. Зађеде се један прамен мағле МАГАЊити, њим, v. impf. perunreinigen, pullao: магил, Маглаја, m. : немој се поганнти нн магањиши.

У Маглаја бијелога града — МАГАРАн, магаранa, m. у пјесми мјесто ма- магЛАЦ, cf. пипавица. гарац:

маганти, лим, v. inpf. einen Rebel ит jid pera А у боју цара Татарана

breiten (f. B. durch Tabakrauchen), nebulam Поrубнше, као магарана

offundo. МАГАРАЦ, магарца, m. ) Ber fel, asinus; Не зна маглицА, f. dim, р, магла.

ciсi genus.

:

[ocr errors]
[ocr errors]

се не може

МАГловит, а, о, nebliФt, nebulosus,

је мазалица, cf. удворица. 5) (у ц. г.) бав МАГЛУШТИНА, f. augm. р. магла.

Schmeichelreden, blanditiae. МАГљЁЊЕ, n. Bag umnebeln, obnubilаtiо. MA3A10, m. ein schlechter Maler (eigentlich der МАДЕЖ, m, vidе младеж.

Anstreicher), pictor imperitus, МАДУНИЦА, f. (у Дубр.) име кози, ein Siegen: IмАЗАН, зна, зно, н. п. дијете, bеrbütfelt, inname, nomen caprae indi solitum.

dulgentia corruptus. МАТИЈЕ, мађија, f. р. vіdе чини:

мазаЊЕ, n.») Ваз Calben, Obmieren, unctio. 2) Vie Бацила је на себе мафије

Salbe, unguentum: МАБионик, m. (у Боци) Беr perenmeifter, magas. Гребеном се очешљала Мађионик је мало налик на вјештицу, али А мазањем намазала

као она претворити у другу 3) das Schmeicheln, adulatio. животињу, него носи уза се различне ма- мАЗАТИ, мажем, v. impf. 3) fфmieren, falsen, unђије, као н. п. игле без ушију, сиједе дла- go. 2) око кога, ftreibeln, fфтеіфeln, demulке из главе, осјечене нокте, пређу која ceo verbis. 3) (љесковом масти) ftart fФla: је сагрињала, црну вуну итд. ; па кад хоће gen, fuste dolo. коме да науди, он зна које од овијех ма- МАЗГА, f. Sіе эRaulefelin, pas Raultier, mulus, фија ваља саставити и на каково зло нами- mula, cf. маска : јенити (и за то Игле без ущију нико не Но товари мазге и сеjсане ће узети кад је гдје нађе). Приповиједа се имізгАЛ, m.) vidе пушкарница. 2) мазгале по да су гдјекоји овако замађијани људи по мАЗГАЛА, f.jњиви (празна мјеста, куд ништа молитвама свештеничкијем (испод петраи- није поникло). 3) разваљена мјеста на ограља) набљували све оне мађије којима су за- ди .ңли на шанцу, irefфе, munimentorum

мађијанн, па најпослије и само своје срце. ruinae. МАЋионица, f. жена која мађије саставља, еіnе мАЗГАЛИЈА, . Summe& Зеид, nugae, ineptiae: Zauberin, maga.

прави кајекакве мазгалије. МАТИстоР, m, vidе учитељ.

|мізгит, т. поље у Косову између Лаба и СнмаънетоРов, а, о, vidе учитељев.

тнице; ту кажу да је био чадор Муратов : MA'БИстоРОВИЦА, vidе учитељевица.

Мурат пао на Мазғиш на поље, мАБИсторскӣ, кa, кo, vidе учитељскн.

Уватно и Лаб и Ситницу МАЪЙСТРАТ, мађистрата, т. (у војв.) деr p?a= (мазгов, мазгова, m. Ber Raulefel, mulus (каже gistrat, senatus.

се н човјеку), cf. масак. МАБИСТРАгски, ка, кӧ, magijtratifф, senatorius. IмАЗИЈА, f. 5) vidе челик. 2) бie Probe Set gLubenМАБУПАК, пка, т. (у Бару) vide Циганин, Je- den Eisens und heißen Wassers, experimentum ђупак.

per ignет. у Србији су до скора кашто МАБУНАЦ, пца, т. (у ц. г.) . Ser Ro, coquus, вадили мазију, т. б. кад на каквога чо... cf. кувар, мађупница.

вјека реку да је што украо, а он се одгоМАТУШАЧки, а, о, (у Бару) vide Цигански. вара да није, онда узваре пун казан (или МАКУПКА, f. (у Бару) vide Циганка.

велики котао) воде, па у ону врелу воду MÀ'hynhnila, f. Klosterküche, culina monasterii, метну комад врућа усјала гвожђа (или каМАЪУПЧЕ, чета, р. (у Бару) vide Циганче. мен), а онај на кога веле да је украо, засуМАЕВицо, f. (мајевица ?) Bers in Bosnien бет че рукаве, па објема рукама извади оно Цер ипо Гучево gegenüber.

гвожђе из воде. Ако он не буде украо оно МАЁІЦАК, цка, цко, dim. р, мaлн.

што на њега говоре, не ће се ожећи ни МАЁЧАК, чка, чко,

мало, ако ли буде украо, нзгореће му румазКА, f. (у војв.) беr Зеntner (100 Рf.), pondus ке (ја не знам ни једнога који је вадио маcentenarium.

зију да се није ожегао, а знам двојицу што MáikÊbE, n. das Verhätscheln, corruptio per nimi- су нм руке изгореле: Панту Стаменнћу из am indulgentiam.

Јадра из села Тршнћа, и Митру ТуфекчңМАЖЦЕ, ұета, п. (у Ц. г.) vidе машче.

ји нз Рађевиве из села Мојковића). MÁJA, f. 1) das Hötscheln, indulgentia:

мазити, мазим, v, impf. н. п. дијете, batfфен, од мазе је прен раздрљила

corrumpo nimia indulgentia, cf. блудити. 2) das Muttersöhnchen, ein verbätscheltes Kind, MÁ3HTU CE, Mâûm ce, v. r.impf. fid verhätschelt bedeliciae matris, puer (puella) corruptus nimia tragen, nimie sibi indulgere: немој се мазити.

indulgentia: маза материна. cf. пека. мазно (мазно), (у Ц. г.) лијепијем ријечима, мазилица, f. ) Sie Delhubje, py xis olei. Маза- kao Makyfiu, schmeichelhaft, blande: 06eha

лицу носе људи који имају оружје ; она је ва му мазно на празно. од жута танећета или од мједн н на каншу |мазнути, нём, v. pf. D) cinnal fфmieren, ungo. виси о појасу; у њој је масна крпа којом 2) einen Hieb verlegen mit dem Säbel, Stock, се маже оружје да не би заърђало. 2) оно

percutio. чим поп мироноше. 3) од дрвета чим зида- мазушIKA, E. (у Шумад.) каурски лонац, ein ph 3-4 maxy. *) Schmeichler, adulator: anal österreichischer Topf, ollae genus. ри знд мажу. 4ала

мазушчИЦА, f. dim. е. мазушка.

MAJCTOPOB, a, o, 'bes Meisters, magistri. МАЙНА, 1) f. Sіе Binotitle (auf бет Зlupe), si. IмАстдески, кa, кo, meifterli, egregius.

lentium venti, malacia. 2) m. Siner von Mаине. | МАЈуликА, Е. vіdе мајолика. МАИНЕ, f. pl. као мала кнежина или племе у мАЈУР, m. Ser Reierhof, villa.

планини између Будве и Црне Горе. MAJÝPHIA, f. die Meierin, villici uxor, villica. МАЙТЕ, f. pl. (у Хрв.) ковче на прсима, cf. им. | МАЈЎРИчин, а, о, деr Элеierin, villicae: брете.

МАЈУРЦИЈА, m. Ser Reier, villicus. МАЈ, (у Босни) vidе нај:

МАЈУРЦилин, а, о, бев Reiers, villісі. Забун аста! мај, ослади уста

МАЈУРЦИЈНИЦА, f. vіdе мајурица. MAJA*, f. 1) vidе квасац. 2):

МАЈУШАН, Щна, шно, dim. B. мален. Немој који пушку опалети,

МАЈЧЁТИНА, f. augm. р. мајка. Док не пукне мога цеФердара,

МАЈчин, а, о, vidе мајкин. Е сам њега добро напунио,

МАЈЧИНА, f. vіdе мајчетина. Седам маjах зеленога праха

МАЈчити, т. р. (у Рисну) као да су од једне міЈА, f. 5) һур. р. мајка, највише снахе свекр- Majke, als Brüder, ut fratres.

ву тако зову. 2) vidе редуша, станарица: мАЈчица, f. dim. Bag Эгütterфеп, matercula,

Те је много маја, ту је мало јаја. | МАЈЧУРИНА, f. vіdе мајчетина. MÁJAA, f. Frauenname, nomen feminae. мак, мака, m. Ser Robn, papaver : тјера мак MÁJAAH*, m. 1) die Erzgrube, fodina. 3) der Fund- на конац (кад ко што хоће до најмањега

рrt, domiciliam: ту је мајдан од ђевојака, да истјера на крај).

од добријех коња и т. д. ef. матица. МАКАЗАР, т. (у Сријему) per Xebentimet, curмалдАн-ПЁк, т. у Србији у Поречкијем плани- culio bacchus, cf. стрнчак. нама,

МАКАЗЕ*, маказа, f. pl. vіdе ножице. МАЈДАНски, кa, кo, Gruben-, fodinae.

МАКАЗИЦЕ, f. dim. р. маказе. МАЈДЕ (мајде), (по југоз. кр.) заиста, дефір, МАКАљ, кља, т. (у Ц. г.) vidе обарача. certe:

MÅKAP, und sollte auch, wenn auch, etiamsi: MaМајде Ченгић Смайл-ага не ћу

кар како било; макар ни један не дошао. Мајде не ћеш, стари феде —

Макар где, макар кад, макар ко, макар каМАЈдднос*, м. бie Peterfilie, petroselinum. ко, макар куд, макар чији, макар по што, Малин, а, о, беr маја, тђе маја.

макар што, МАЈКА (мајка), f. Sie Putter, mater.

МАКАРЕ, f. vide скеле, лазила. MAJKATо, у пјесми vidе мајка :

МАКАРИЈЕ, m. 1) име особито калуђерско. 2) eine А дјевојко, кал’око !

Gegend, regio quaedam: Ид” упитај мајкашо

Докле дође Макарију тврдом MAJкин (мајкин), а, о, беr Rutter, matris.

МАКАРИЈЕво, т. кад сам пјевача запитао гдје мілкинА ДУшица, f. Der Buencel, thymus ser- је то Макаријево шта, он ми одговори pillum Linn.

да је Макарска: МАЈКовић, т. (у Боци) н. п. деде мајковићу! Право нде уз Макаријево, као мајчин син, деr?utterfon, matris deliciae,

Докле дође зеленој Габелн МАЈМун”, т. беr affe, sіmіus.

МАКАРСКА, f. adj. мала варошица у приморју MÀJMYHACT, a, o, affisch, simiae similis.

између Цетине и Неретве. МАЈМУНов, а, о, бев јfen, simii.

МАКАРӰн, макаруна, т. (у Барањи) vidе качаМАЈМУНски, кa, кo, Iffen, öfffф, simiarum. MÀJMYHYAA, f. (coll.) die jungen Affen, simiolae. MÂKE, f. (y I'p6.by) Ziegenname, nomen caprae МАЈМУНЧЕ, чета, п. беr junge 21ffe, simiola. indi solitum. МАЈдликА, f. (у прим.) эRajalifa-Rrug, vasis fi-I MAKйвнЈЕ, f. р. некакав светац који чини ми etilis genus, cf. бокар, бардак, милојка.

се да пада први дан Госпођина поста. MÁJCTOP, m. 1) der Meister, magister, 2) Meister, MÀKAWA, f. vide Mauyra. peritus.

MAKйші, т. поље више Биограда поред Саве MAJCTÒPHJA, f. die Kunst, artificium: to hnje

(нзмеђу Топчидера и Остружњнце). никаква мајсаорија начинити; Мајсто- макљА, f. Das ©фавтеffеr, Офabeifen, Obabe

рија козе пасе: двије отјера а три дотјера, hobel, culter dolíarii. мајсторисАЊЕ, т. ба8 Деrfertigen einer Cache (мак.ЉАЊЕ, т. 5) as Obaben, rаsio. 2) Bas Bylaals Meister, artificium.

gen, verberatio. 3) das viele Geben. МАЈСТОРИСлти, ришём, v. impf. meiftern, a18 | макљАти, љам, v. impf. 1) faben, scabo. 2) fig.

Meister an etwas arbeiten, artificium exerceo für: schlagen, dedolo.3) viel gehen, incedo: ama in aliqua re.

доста до куће пјешнце макљаши. МАЈСТОРИЦА (мајсторица), f. Die Reiterin, uxor | МАКЉЕН (маклён), т. (у Ц. г.) некакво дрво,

налик на кун. МАЈСТОРИчин (мајсторичин), а, о, бер эReilterin, [мак.ЉЕЊЕ, n. Bas Baben, rаѕiо.

макљит, љім, v. impf. fфaбen, rado.

мак.

magistri.

magistrae.

ce:

МАКљица, f. dim. е. макља.

МАЛЕн, малена, но, (маленя, на, но) vidе мали: MAKHÀHPANÂ im Scherze: auf und davon, abiit, Гледах мому из малена, excessit, cf, издирала.

Из малена до голема мАкнути, макнём, vidе маћи.

мален, т. vide Маљен. мако! (мако!) ein фаrаftеriftifфеs Sntertalare, мА.АЁНиця, f. (у Дубр.) vide млнница.

wenn ein Zigeuner redend eingeführt wird. МАЛЁснЈА, Г. Турска или Арнаутска Брда око MÀKOB, a, o, Mohn-, papavereus.

Скадра :
МАКОВАЧА, f. пита од мака као гибаница, eine Он покупа Малесију љуту —

Art Mohnkuchen, placenta quaedam papavere MAAETA, m. Mannsname, nomen viri.
condita.

МАЛЕШ, Малеша, m. Rangname, nomen viri. маковинА, f. in be Revengart: танак без као мляй, ла, ло, (adv. мало, сотр. мањи) :) Flein, маковина, эRobnjeus, e papavere.

parvus. 2) 13 mana, von Kindheit an, a parvo, MĀKOBÂUITE, n. 1) Ort, wo ebemals Mohn gestan- ef. мален :

беn, locus ubi papaver fuit. 2) планина (нин Два се драга из мала гледала брдо?) у Србији, cf. Дрмановина.

мАлй, малога, m. (у Дубр.) мушко дијете, беr MAковскӣ, кa, кo, н. п, кец, Ba8 Хreffle:21 р. Kleine, parvulus. макокУНДРАЦ, m. cf. кундрац.

MÂAÊN HÒXUK, m. das neue Jahr, calendae JaМАКРА, f. hyp. 6. Макрена.

nuariae (HOBO Aero ist in Serbien unbekannt). МАКРЕНА, f. (у војв.) ein Seauenname, hоmеn | малӣ БУРБЕВ дан, т. (у Анци) кад се наврfeminae.

шн недјеља дана по Турђеву дие, bеr аtе МАКРЕНИЦА, . dim. В. Макрена,

Sag nach dem Tage des beil. Georg, dies ócМАКСА, m. (ист.) vide Максо.

tavus a die S. Georgii. MARCHM, m. Marimus, Maximus.

малим, умало, Balo, beinabe, paene. МАКСИМАЦ, мца, m. dim. . Максим.

мАлйн, малина, т. име коњу у овоме комаМАКСИмчит, m. dim. е. Максимац.

днћу од некаке пјесме : максo, m. (у ж.) һур. р. Максим.

Хајде, Вуче, да ћерамо Турке ; макул*, adv. макул учинити, vidе договорити Ако да Бог, те их сустигнемо,

Бирај, Вуче, коња, ког тн драго : И тако су макум учинили,

Ил вранчића Попрженовића, Да не смију њему ударити

Ил” малина Тојена Алила ;
МАКУП, m, vide битанга 2.

Не да Тале своје кулашине
MAA", Mána, m. :) das Vermögen, facultas: Hu- Јал' без ране, јал” без мртве главе.

је речено да се вјерује малу, него Богу: мАЙНА, f. pie fleine 2ngahl, parva manus, pauМлада мома мам до века

citas: нас је малина (unfеr fіnѕ wеnіg). 2) мал му је, её sefфiebt ifm rekt, habeat sibi. малина, f. (pl. gen. малина) 1) 28eдeдorn, brilla мАЛА, f. vіdе махала.

dorn, paliurus. 2) Frauenname, nomen feminae. МАЛА, f. 1) (у Дубр.) женско дијете, pie Sleine, малёнка, f. Srauenname, nonen feminae. parva, ef. машута.

мАлисОР, m. човјек из Малесије: MAJAKCÁBAHE, n. das Ermüden, defatigatio. Дочека на тридест Магисора мАЛАксівати, малаксавам, y. impf. ermüдеп, малити, малим, v. impf. perringern, meniger

. , defatigor.

machen, entziehen, minuo. МАЛАКСАти, малакшём, v. pf. фwa, wеrbеn, IмАлиш, малайша, т. (voc. малйшу) $leiner, debilitоr, cf. изнемоћн.

parvulus : нан малышу донесн мн – (реку MAJA NIŅWIKA, f. die Pistole, pistola (telum má. дјетету кад му не знаду имена). nuarium ignivomum).

MÀUMIA, m. Mannsname, nomen viri. маля СВАДБА, f. (у Вногр.) она част кад род мАл-КА ДУНА, f.

дјевојачки долази зету у походе; гдјекоји Мал-жадуна, вярна љубо моја — ово чине осми дан послије праве свадбе, малко, dim, p. мало.

а гдјекојн одмах други дан свадбе. міло, (comp. мање) penis, paruni: мало прије, МАЛАХАН, xна, хно, (по југоз, кр., а особито unlängst, vor einigen Minuten; Mano kaA, у Дубр.) vidе мален :

selten, raro; ManO 110 máno, allmälig, sensim. Hн малахна ни велика

Није жао на мало него на заборављено. МАЛВАСИЈА, f. (у Дубр.) ) некака лоза, 2Irt 2) мало не падох, мало ме не убн, мало

Weinrebe, vitis genus. 2) Wein davon, der није умръо, мало у око не удари, bаlе, brevi. Malvasier, vinum Malvasense.

малован, m. планина у Босни, ein Berg in МАЛВУТА, f. vіdе мавлута :

Bosnien, mons Bošnae: С њега скида дугмали малвушу

УШунце поврх Малована мл.лв! (особито у пјесмама) Эutter! mater! 2) брдо у Хрватској близу Грачца, ein (wie брале, селе):

Berg in Kroatien, mons Croatiae. Пођо по путу мале! по каменнту, мАлдвЕЧАН, чна, чно, (ист.) vidе маловјечан. Срето девојку мамле! нз бање нде мАлдвнЈЕтник, m. (у Дубр.) који је за репу

[ocr errors]

« PreviousContinue »